Замонавий дунёда глобаллашув жараёнлари билан бир қаторда, постиндустриал жамиятнинг интеграцияси ва алоқа жараёнларининг ўтказувчанлиги ошиб бориши билан бир қаторда миллий идентикликни ўрганиш муаммоси тобора ортиб бормоқда. Глобал ўзгаришлар маданиятлар ва халқларнинг ажралиши, миллий идентикликка салбий таъсир кучайиши билан бирга келади, бу маданий ўзини ўзи тасдиқлаш истаги, миллий қадриятлар ва давлат манфаатларини сақлаб қолиш истагини келтириб чиқаради. Одамларнинг идентиклигини йўқолиб қолиш хавфи туфайли миллий ўзига хосликни сақлаш ва намойиш этиш учун янгиланган ёндашувни излаш керак бўлади. Шу муносабат билан миллий идентиклик хусусиятларини аниқлашга қаратилган фалсафий ва услубий тадқиқотларга эҳтиёж тобора ортиб бормоқда. Илмий мақолада япон ва ўзбек халқларининг маданий анъаналари доирасида услубий база ва фалсафий тоифаларнинг шаклланиши кўриб чиқилган. Тадқиқот мавзусининг аҳамияти замонавий глобал оламнинг ривожланиш динамикаси, интеграция жараёнлари, турли мамлакатлар ва минтақалар ўртасидаги ўзаро таъсир ва ҳамкорликнинг ўсиши билан белгиланади, бундай шароитда миллий идентикликнинг тез ўзгариши содир бўлмоқда. Миллий идентиклик ҳодисаси, миллий менталитет ва характернинг шаклланиши замонавий дунёнинг энг долзарб ва мунозарали мавзуларидан бири бўлиб, унинг келиб чиқиши асрларга бориб тақалади.
Maqolada ajdodlarimizning yosh avlodni vatanparvarlik va odamiylik fazilatlari ruhida voyaga yetkazishga alohida e’tibor qaratib kelganligi haqida so‘z yuritilgan. Zero, ota bobolarimizdan qolgan va asrlar mobaynida sayqallanib, boyitib kelinganma’naviy merosimiz komil inson tarbiyasida dasturulamal bo‘lib xizmat qilishi to‘g‘risida fikrlar aks ettirilgan.
Адабиётнинг асл моҳияти миллий руҳнинг бадиий талқинига кўра белгиланиши, муайян ижодкор асарини баҳолашда миллий адабий-эстетик тафаккур асосий мезон эканлиги мақола илмий концепциясини ташкил этган. Қайси тилда яратилган бўлишидан қатъи назар, жаҳондаги ҳар бир халқ адабиётининг энг сара намуналари миллий руҳ ифодаси нуқтаи назаридан илмий таҳлил этилиши зарурияти долзарблик касб этади. Абдулла Қодирийнинг “Ўткан кунлар” романи ХХ аср ўзбек адабиётида ана шу мезонга жавоб бера оладиган асар сифатида таҳлил этилган.
Муаллифнинг фикрича, “Ўткан кунлар” романида миллий руҳ қуйидаги уч тамой ил асосида намоён бўлган: 1) миллат руҳини мужассам этган ўзига хос урф-удумлар, анъаналар, қадриятлар, миллатнинг орзу-армонлари талқини; 2) миллатнинг ўз-ўзига танқидий руҳда қарай олиш салоҳияти ифодаси; 3) асарда миллий шахсиятларга хос собит эътиқоднинг поэтик сувратланиши. Ўз навбатида, бу тамойиллардан биринчиси – миллатнинг ахлоқи, иккинчиси – иродаси, учинчиси – эътиқодини тажассум этади ва бу учлик яхлит ҳолда миллий руҳни ташкил қилади.
Мақола сўнгида тадқиқот натижалари назарий умумлаштирилган.
Mаzкur mаqоlаdа ахbоrоtlаr оqimi jаdаlliк bilаn intеgrаtsiyalаshib bоrаyotgаn hоzirgi dаvrdа zаmоnаviy tа’limning аsоsiy vаzifаlаridаn biri аtrоf-оlаm vоqеа hоdisаlаrini mustаqil tаhlil qilа оlаdigаn tаlаbа yoshlаrni mа’nаviy tаhdidlаrdаn himоya qilishdа mа’nаviy-mа’rifiy fаоliyat sаmаrаdоrligi оshirish muhim аhаmiyat каsb etishi ilmiy-nаzаriy jihаtdаn tаhlil etilgаn.
Mақола миллий инновацион тизимни шакллантириш ва ривожлантириш омилларига бағишланган. Мақолада, миллий инновацион тизимни шакллантириш ва ривожлантиришга таъсир қилувчи омиллар баён қилинган, шунингдек миллий инновацион тизим омилларининг ўзаро алоқалари модели ишлаб чиқилган.
Maqolada milliy tarbiya indikatorlarini qadriyatlar tizimini modellashtirish vositasida takomillashtirishga eʼtibor qaratilgan. Xususan, milliy va umuminsoniy qadriyatlar tizimi tarixiy-metodologik kontekstda oʻrganilgan boʻlib, muallif zardoʻshtiylik madaniyati, islom dini va hozirgi zamon ijtimoiy-madaniy meʼyorlari asosida tahlil qilingan. Muallif tomonidan maʻnaviy tarbiya indikatorlarini shakllantirish modeli ishlab chiqilgan va model tajriba-sinovdan oʻtkazilgan. Maqolada tajriba-sinov ishlari natijalari tahlil qilingan va milliy tarbiya indikatorlarini modellashtirish asosida takomillashtirishga oid taklif va tavsiyalar taqdim etilgan.
Мазкур мақола шаҳзода Бахман Мирзо Кожар (1225/1810–1301/1884)- нинг М. Фузулий номидаги Озарбайжон Миллий Фанлар Академиясида сақланаётган ноёб мажмуаси тадқиқотига бағишланган бўлиб, унда бутун мажмуанинг батафсил тафсилотини бериш ва уни илмий мулоқотга киритиш масаласи илк бор кўриб чиқилди. Ваҳоланки, мажмуанинг парча-парча тафсилотлари озарбайжон тадқиқотчиларининг ишларида ва ОМФА Қўлёзмалар институти каталогларида учрайди.
Музыка играет важную роль в развитии нашей национальной культуры, таинственная сила музыки, которая влияет на нашу национальную идентичность, музыка, которая может смягчить человеческое сердце, показать в нем веру чувство любви и сострадания, музыкальное воспитание методика совершенствования в образовательных учреждениях, музыковедение физиология, психология опираясь на обобщенный опыт своих дисциплин, методика музыкального воспитания особенно изысканность такие вопросы, как охота на ведьм с музыковедческими дисциплинами освещенный.
Maqolada Abdulhamid Sulaymon o‘g‘li Cho‘lpon she’riyatida milliy istiqlol gʻoyasining poetik ramzlar vositasida ifodalanishi masalasi tadqiq qilingan. Shoir lirikasida xayol, kishan, bulut, yulduz, tong singari ramzlarning poetik vazifasi yuzasidan tahliliy fikrlar bildirilgan. Tahlillar natijasida ushbu poetik ramzlar istibdod iskanjasidagi yurt timsolini, shoirning millat ozodligi, Vatan mustaqilligi haqidagi orzularini, armonlarini ifodalaganiga doir ilmiy umumlashmalar chiqarilgan.
Ушбу мақолада автор миллий ҳуқуқий тизим тушунчасига эътибор бериб, Ўзбекистоннинг миллий ҳуқуқий тизимини нафақат давлатнинг ҳуқуқий сиёсатини очиб берувчи комплексли ҳуқуқий ҳодиса сифатида қарамасдан, балки ҳар ҳил ижтимоий муносабатларни тартибга солувчи самарали қурол сифатида ифодалайди.
Maqolada oʻzbek etnomadaniyatining ichki, immanent xususiyatlari, milliy gʻoya bilan bogʻliq jihatlari koʻrib chiqiladi. O‘zbek etnomadaniyatidagi badiiy-estetik obraz va obrazlarning milliy g‘oyaviy-g‘oyaviy mohiyati ochib beriladi. Estetik idealni shakllantirish o‘zbek etnomadaniyatining asosiy vazifasidir. Maqolada mazkur funksiyaning xususiyatlari, uni shakllantirishda etnikmadaniy imkoniyatlardan kengroq foydalanish masalalari milliy g‘oya va mafkura nuqtai nazaridan o‘rganiladi.
Ушбу мақолада чуқур илмий таҳлиллар асосида ижтимоий ахлоқ ва фоҳишалик билан шуғулланиш тушунчаларининг таърифлари ишлаб чиқилган.