Мақолада антик давр файласуфларининг трансфармацион кўрининдаги эркинлик тўғрисидаги фикрлари билан ҳозирги замон қарашлари таққослаш учун социологик тадқиқот натижалари берилган. Жумладан, солиштириш жараёнида уларнинг фикрларини алоқадорлиги ва бир-бирларидан фарқ қилувчи тарафлари кўриб чиқилган. Тадқиқот доирасида эркинлик тушунчасини тўғри талқин қилишда антик давр файласуфларининг фикрлари ёрдам бериши, хозирги жамиятдаги мавжуд эркинлик антик даврдаги эркинлик билан ўхшаш томонлири, эркинлик тушунчаси бир ёқламали эмас трансформацион хусусиятга эгалиги ҳақидаги фаразлар ишлаб чиқилган. Социологик суҳбат орқали бу масалаларга жавоб топишга ҳаракат қилинган. Тадқиқот натижалари умумлаштирилиб, эркинлик ҳозирги кунда ҳам долзарб муаммолиги асосланган
Maqolada Abdulhamid Sulaymon o‘g‘li Cho‘lpon she’riyatida milliy istiqlol gʻoyasining poetik ramzlar vositasida ifodalanishi masalasi tadqiq qilingan. Shoir lirikasida xayol, kishan, bulut, yulduz, tong singari ramzlarning poetik vazifasi yuzasidan tahliliy fikrlar bildirilgan. Tahlillar natijasida ushbu poetik ramzlar istibdod iskanjasidagi yurt timsolini, shoirning millat ozodligi, Vatan mustaqilligi haqidagi orzularini, armonlarini ifodalaganiga doir ilmiy umumlashmalar chiqarilgan.
Замонавий дунёда глобаллашув жараёнлари билан бир қаторда, постиндустриал жамиятнинг интеграцияси ва алоқа жараёнларининг ўтказувчанлиги ошиб бориши билан бир қаторда миллий идентикликни ўрганиш муаммоси тобора ортиб бормоқда. Глобал ўзгаришлар маданиятлар ва халқларнинг ажралиши, миллий идентикликка салбий таъсир кучайиши билан бирга келади, бу маданий ўзини ўзи тасдиқлаш истаги, миллий қадриятлар ва давлат манфаатларини сақлаб қолиш истагини келтириб чиқаради. Одамларнинг идентиклигини йўқолиб қолиш хавфи туфайли миллий ўзига хосликни сақлаш ва намойиш этиш учун янгиланган ёндашувни излаш керак бўлади. Шу муносабат билан миллий идентиклик хусусиятларини аниқлашга қаратилган фалсафий ва услубий тадқиқотларга эҳтиёж тобора ортиб бормоқда. Илмий мақолада япон ва ўзбек халқларининг маданий анъаналари доирасида услубий база ва фалсафий тоифаларнинг шаклланиши кўриб чиқилган. Тадқиқот мавзусининг аҳамияти замонавий глобал оламнинг ривожланиш динамикаси, интеграция жараёнлари, турли мамлакатлар ва минтақалар ўртасидаги ўзаро таъсир ва ҳамкорликнинг ўсиши билан белгиланади, бундай шароитда миллий идентикликнинг тез ўзгариши содир бўлмоқда. Миллий идентиклик ҳодисаси, миллий менталитет ва характернинг шаклланиши замонавий дунёнинг энг долзарб ва мунозарали мавзуларидан бири бўлиб, унинг келиб чиқиши асрларга бориб тақалади.
Ushbu maqolada ommaviy axborot vositalarining so‘z erkinligi va axborot olish huquqlari haqida fikr yuritilgan bo‘lib, mavzu atroflicha o‘rganilgan va dalillar misolida ochib berilgan
Олий таълим соҳасидаги ислоҳотлар айнан ОТМларнинг янги сиёсий-иқтисодий ўзгаришларга мослашишини назарда тутмоқда. Бугунги кунда ривожланган давлатларнинг таълим тизимида авторитар ва маъмурий-бюрократик бошқарув моделидан воз кечган ҳолда корпоратив бошқарув усули кенг ёйилмоқда[1].Дунёнинг ривожланган мамлакатларида олиб борилаётган ислоҳотларда белгиланган мақсадларга авваламбор олий таълим муассасалари бошқарув тизимини ислоҳқилмасдан, аниқроғи, олий таълимда илғор бошқарув усуллари: корпоратив бошқарув, академик мустақиллик тамойилларини жорий этмасдан эришиб бўлмайди. Ривожланган мамлакатлар тажрибаси ва ҳозирги ОТМлар бошқаруви аҳволи таҳлили ушбу фикримизни тасдиқлайди.
Мақолада Ўзбекистон Республикаси Президенти томонидан БМТ Бош Ассамблеясининг 72-сессиясидаги маърузаси ва Олий Мажлисга йўллаган Мурожаатномасидан келиб чиққан ҳолда, таълим ва диний бағрикенглик тушунчаси ва мазмуни баён этилган. Диннинг инсон маънавий ривожланишига кўмак берувчи вазифалари, ислом динининг инсонпарварлик мазмунига алоҳида эътибор қаратилади. Мақолада диний бағрикенглик жамиятнинг ички барқарорлиги ва интеграиясини таъминлаш, уларни ғалаёнлардан сақлаб қолиш, халқлар ва давлатлар бўлинишининг олдини олиш учун асос бўлиб хизмат қилиши ёритилган. Мақолада Ўзбекистон Республикаси Конституциясининг 31-моддасига мувоиқ, “Ҳамма учун виждон эркинлиги кафолатланади. Ҳар бир инсон хоҳлаган динга эътиқод қилиш ёки ҳеч қайси динга эътиқод қилмаслик ҳуқуқига эга. Диний қарашларни мажбуран сингдиришга йўл қўйилмайди”. Конституциянинг 61-моддасида қайд этилганидек, диний ташкилотлар ва бирлашмалар давлатдан ажратиб олиниши ва қонун олдида тенглиги очиб берилган. Мақолада чет эл фуқаролари ва фуқаролиги бўлмаган шахслар Ўзбекистон Республикаси фуқаролари билан тенг равишда виждон эркинлиги ва диний эътиқод эркинлиги ҳуқуқидан фойдаланадилар ҳамда виждон эркинлиги ва диний таш-илотлар тўғрисидаги қонун ҳужжатларини бузганлик учун қонунда белгиланган тарзда жавобгар бўлишлари айтиб ўтилган.
Mazkur maqolada qudratli Yangi O‘zbekistonni barpo etish yo‘lida xalqimizning huquq va erkinligini ishonchli himoya qilish, qonun ustuvorligini ta’minlash, sud-huquq sohasida amalga oshirilishi lozim bo‘lgan islohotlar haqida batafsil yortilgan. Sohadagi dolzarb muammolar va ularning yechimlari yuzasidan taklif, tavsiya va xulosalar berilgan.
Ушбу мақолада автор миллий ҳуқуқий тизим тушунчасига эътибор бериб, Ўзбекистоннинг миллий ҳуқуқий тизимини нафақат давлатнинг ҳуқуқий сиёсатини очиб берувчи комплексли ҳуқуқий ҳодиса сифатида қарамасдан, балки ҳар ҳил ижтимоий муносабатларни тартибга солувчи самарали қурол сифатида ифодалайди.