Maqolada fuqarolik jamiyatining muhim institutlaridan biri bo‘lgan nodavlat notijorat tashkilotlari, xususan Farg‘ona vodiysida faoliyat olib borayotgan nodavlat notijorat tashkilotlari hamda joriy yilda Oliy Majlis huzurida tashkil etilgan nodavlat notijorat tashkilotlari va fuqarolik jamiyatining boshqa institutlarini qo‘llab-quvvatlash Jamoat fondi tomonidan g‘olib deb topilgan loyihalari haqida bayyon etilgan
Мақолада Покистон Ислом Республикасининг Шанхай ҳамкорлик ташкилоти (ШҲТ)га аъзо бўлиши ва ташкилотнинг бугунги шароитда минтақавий ҳамкорликнинг асосий омили сифатида иштирок этиши муҳокама қилинади. Бугун Покистон ШҲТга аъзо бўлишни минтақавий сиёсатнинг асосий пойдевори деб ҳисоб лайди. Шанхай ташкилотидаги иштироки Исломободнинг халқаро позициясини мустаҳкамлаш, геостратегик ва геоиқтисодий салоҳиятни рўёбга чиқариш, Россия Федерацияси, Хитой Халқ Республикаси, Марказий Осиё мамлакатлари билан муносабатларни ривожлантириш, минтақавий хавфсизлик соҳасидаги ўз мавқеини мустаҳкамлашга, шунингдек, анъанавий рақиби бўлмиш Ҳиндистонни “тутиб туриш”га ёрдам беради. Шанхай ташкилотининг самарадорлиги янги форматда ўрганиб чиқилди. ШҲТни Покистон ва Ҳиндистоннинг қўшилиши билан кенгайтирилиши бу ташкилотни кўп томонлама ҳамкорликнинг асосий воситаларидан бирига айлантирди. Бу эса унинг G7 гуруҳининг Осиёдаги аналоги сифатида умумжаҳон аҳамиятга эга бўлган янги куч марказига айланиши мумкинлигини тақозо қилади. Покистон ва Ҳиндистоннинг аъзо бўлиши ташкилотдаги куч мувозанатини ўзгартирди ва Исломобод билан Деҳли ўртасида, шунингдек, Деҳли билан Пекин ўртасидаги зиддиятлар Шанхай ташкилотининг самарадорлигини янги форматда камайтириши ҳам мумкин. Мақолада Покистон ва Шанхай ҳамкорлик ташкилоти аъзо-давлатлари ўртасидаги истиқболли ҳамкорлик йўналишлари ўрганиб чиқилади. Исломобод Шанхай ташкилотлари билан ҳамкорликни мустаҳкамлаш, терроризм ва экстремизм муаммоларига минтақавий ёндашувни кучайтириш, минтақавий ривожланиш, хавфсизлик ва барқарорликка қўшган ҳиссасини мақсад қилиб олган. Исломобод Афғонистон муаммосини ҳал қилишда Шанхай ташкилотининг Россия, Хитой ва Марказий Осиё давлатлари билан биргаликдаги фаол иштирокидан умидвор. Иқтисодий жиҳатдан, Покистон учун Шанхай Ташкилоти энергетика, транспорт ва алоқа соҳаларида ўз манфаатларини илгари суриш учун асосий платформадир. Шанхай Ҳамкорлик Ташкилотидаги энг муҳим мақсадларидан бири сифатида Исломобод Марказий Осиё мамлакатлари энергия ресурсларидан истеъмол ва транзит учун фойдалана олишни, ўз навбатида, Шанхай Ташкилотига эса ўз ҳудуди орқали Жаҳон Океани, Яқин Шарқ, Жанубий ва Жануби-Шарқий Осиёга кириш имкониятини тақдим этишни кўрсатди.
Тадқиқот объектлари: Шанхай ҳамкорлик ташкилотининг нуфузли халқаро сиёсат ва ҳуқуқ субъекти сифатидаги фаолияти.
Ишнииг мақсади: Шанхай ҳамкорлик ташкилотининг институциялашиш жара-ёни ва фаолият йўналишларини сиёсий институтлар ва жараёнлар нуктаи назаридан тахдил килишдан иборат.
Тадқиқот усули: Тадқиқот жараёнида тизимли, қиёсий тахдил, функционал, та-рихий қиёслаш ва политологик тахлил каби усуллардан фойдаланилди.
Олипган натижалар ва уларнинг янгилиги халқаро сиёсат ва хуқук субъекти сифатида Шанхай ҳамкорлик ташкилотининг фаолияти ва институциялашиши жара-ёни, уиинг минтақада хавфсизликни таъминлашга таъсири илк марта комплекс ўрга-нилганлигида ўз аксини топади. Жумладан: Шанхай ҳамкорлик ташкилотининг ша-клланишига олиб келган ижтимоий-сиёсий ва маконий шарт-шароитлар илмий жихатдан асослаб бсрилди; Шанхай ҳамкорлик ташкилотида Узбекистан ишгироки-нинг сиёсий-ижтимоий жиҳатлари ёритиб бсрилди; хорижий тилларда, биринчи навбатда, хитой тилида чоп этилган манбаларни ўрганиш ва умумлаштириш асосида ШҲТнинг минтақавий хавфсизлик ва барқарорликни таъминлаш сиёсатининг ўзига хос хусусиятлари очиб берилди; ШҲТнинг халқаро ва минтақавий ижтимоий-сиёсий жараёнлардаги ўрни ва роли илмий тахдил этилди; Шанхай ҳамкорлик ташкилоти фаолиятига гаъсир этувчи ички ва ташки омилларни таҳлил қилиш асосида уларни мувофиқлаштириш йўллари илмий асосланди; ШҲТга аъзо давлатларнинг ижтимоий-сиёсий ривожланиш хусусиятлари ва даражаларидан келиб чиқиб, ташкилот доираси-да миллий ва минтақавий манфаатлар тизимини уйғунлаштириш бўйича илмий-амалий таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилди.
Амалий аха м пяти. Тадқиқотнинг амалий аҳамиятини аъзо давлатларнинг ШҲТ дои-расида халқаро жараёнларга янгича таъсирини ошириш билан боғлик мухим муаммолар-нинг илмий тахлили ва шу асосда ишлаб чикилган амалий тавсиялар белгилайди.
Тадбиқ этиш даражаси ва иқтисодий самарадорлиги: диссертация мавзуси бўйича 8 та илмий мақола чоп этилди. ТошДШИда махсус курслар ўқилди.
Қўллапиш (фойдалаииш) сохаси: Тадқиқот иши натижалари Узбекистан Рес-публикаси ташқи сиёсий ва иқтисодий фаолияти, хавфсизликпи таъминлаш, ташкилот фаолияти доирасига кирувчи маконда узоқ муддатли барқарорлик ва тараққиётни сақлаш ҳамда шу орқали дунёда кечаётган ижтимоий жараёнларга таъсир кўрсатишда кул келиши мумкин.
В данной статье рассматривается сущность, роль и место самостоятельной работы студентов в организации учебного процесса в вузе. Раскрывается сущность задач и принципов организации самостоятельной работы студентов. Выделяются и характеризуются основные уровни сложности самостоятельной работы студентов.
Мақолада инновация тушунчаси ва унинг моҳияти хусусида хорижий ва маҳаллий олимларнинг фикрлари келтирилган. Инновацион жараёнларни ташкил қилиш
шакллари ва инновацион жараёнларнинг асосий босқичларининг батафсил назарий тахлили келтириб ўтилган. Амалга оширилган таҳлиллар натижасида “инновация” атамасига муаллифлик таърифи берилган. Инновацион жараёнларни самарали ташкил этишнинг Ўзбекисон Республикасида қўллаш мумкин бўлган стратегик йўналишлари келтирилган.
Mazkur maqolada O‘zbekistonning janubiy shaharlari markazlarini meʼmoriy-landshaft tashkil etishni takomillashtirish, hududlarni yanada ko‘kalamzorlashtirish orqali ekologik muhitni yaxshilash dolzarb muammolardan biri ekanligi haqida so‘z borgan. Ma‘lumki, janubiy shaharlar iqlimi keskin kontinental bo‘lganligi sabab qishning qahratonini ham, yozning jaziramasini ham ushbu hududda kuzatish mumkin. Shu sababdan meʼmoriy-landshaftini tashkil etishda innovatsion loyihalar asosida barpo qilish maqsadga muvofiqligi hamda shahar me‘morchiligi, landshaft arxitekturasi va dizaynini o‘zaro uyg‘unlashtirish orqali hududlarni samarali landshaft tashkillashtirish yo‘llarini ko‘rsatib berish dolzarb ahamiyat kasb etishi to‘g‘risida ma‘lumot berilgan.
Мазкур мақолада Ўзбекистон Республикасида фаолият юритувчи нодавлат нотижорат ташкилотларининг норматив-ҳуқуқий асослари кўрилиб чиқилади ва таҳлил қилинади. Бундан ташқари, Республика бўйича миллий нодавлат нотижорат ташкилотлар сонининг ўсиши тўғрисидаги статистик маълумотлар келтирилади. Нодавлат нотижорат ташкилотларнинг амалий фаолиятини ташкил қилиш соҳасидаги баъзи муаммоли масалалар ҳам мазкур мақолада таҳлил қилинади ва уларнинг ечимлари таклиф қилинади.
Sportchilar mehnatini tashkil qilish hozirgi zamon talabi, sabab to’g’ri tashkil qiligan ish samarasi yuqori bo’lishi o’z tasdig’ini topdi. Sportda yuqori natijaga erishish uchun eng avvalo mehnatni to’g’ri tashkil qilish kerak, bunda sportchilar, murabbiylar, menejerlar va sport mahsulotlarini ishlab chiqaruvchi korxonolar muhum ahamiyat kasb etadi. Xech bir soha davlatni dunyoga sport kabi tez tanita olmaydi. Sportchilar mehnatini tashkil qilishda xar hil vosita va usullar, vazifalar mavjud. Bunda eng avvalo moddiy va ma’naviy rahbatlantirishga katta e’tibor qaratish kerak, bu esa o’z navabatida sportchilarni qiziqishini va ishtiyoqini oshirishga hizmat qiladi va sportdagi natijalarni yaxshilanishiga hizmat qiladi
Мазкур мақолада муаллиф томонидан Бирлашган миллатлар ташкилоти мисолида халқаро ташкилотларда меҳнат муносабатларини ҳуқуқий тартибга солишнинг ўзига хослиги, ходимлар меҳнатини ташкил қилишнинг ҳуқуқий асослари, меҳнат шартномасини тузиш ҳамда бекор қилиш тартиби каби масалалар атрофлича ўрганилган.
Мазкур мақолада Инвестиция фаолиятини ташкиллаштириш шартномасига оид масалалар қўриб чиқилди. Шунингдек, ушбу турдаги шартнома борасида ҳуқуқшунос олимларнинг фикрлари ўрганилди ҳамда мазкур шартномаларни кўллашнинг ўзига хос хусусиятлари мавжуд фуқаролик-ҳуқуқий шартномалар билан солиштириш асосида таҳлил қилинди.
Тадқиқот натижасида, Ўзбекистон Республикасида Инвестиция фаолиятини ташкиллаштириш шартномасидан фойдаланиш тўғрисидаги қонунчиликни такомиллаштириш, мазкур шартномалар орқали инвестиция фаолиятини амалга ошириш ҳамда инвесторлар ҳуқуқларининг самарали ҳимоясини таъминлаш бўйича таклиф-тавсиялар илгари сурилди.