Ushbu maqolada biz jinoyat ishlari bo'yicha dalillar masalalari bo'yicha sud amaliyotining roli va ahamiyatini tahlil qilamiz. Shuningdek, jinoyat ishlarida dalil masalalari bo'yicha sud amaliyoti tahlil va istiqbollar uning sud-huquq tizimidagi ahamiyati va davlat nufuzining xalqaro miqyosdagi ta’siri, bu boradagi istiqbollar muhokama qilinadi.
Har qanday patologik mexanizmlar turli xil etiologik omillar yoki biologik hodisalar tomonidan qo'zg'atiladi, shuning uchun ko'p sonli nevrologik kasalliklar, ayniqsa ishemik kelib chiqishi, turli xil evolyutsiya (o'tkir, surunkali) degenerativ bo'lib, boshqa muhim organlarning holatida aks etadi [1,6]. ]. Miya ishemik falokatlarini bartaraf etishning asosiy vazifasi miya hujayralarining ommaviy nobud bo'lishiga yo'l qo'ymaslik uchun yarim soya zonasini maksimal darajada cheklash uchun davom etayotgan patogenetik jarayonlarni imkon qadar qisqa vaqt ichida blokirovka qilishdir [5, 11].
В последние десятилетия наибольшее распространение получило одно из таких опасных человеческих заболеваний, как ожирение. Под ожирением следует понимать хроническое заболевание обмена веществ, проявляющееся избыточным
развитием жировой ткани, прогрессирующее при естественном течении, имеющее определенный круг осложнений и обладающее высокой вероятностью рецидива после окончания курса лечения
Тадқиқот мақсади: болалар ортопедик операцияларида опиоидсақловчи анестезия усулини қўллаб оғриқсизлантириш сифатини яхшилаш. Материал ва услублар 3 ѐшдан 14 ѐшгача бўлган 48 та беморда ортопедик операцияларда анестезиянинг кечиши ўрганилди. Анестезия усулига кўра 1чи гуруҳга(асосий) 25 та бемор киритилиб, уларга кичик дозада фентанил ва севофлуран, пропофол қўлланилди, 2чи гуруҳда (назорат) 23 та беморга фентанил ва пропофол билан умумий анестезия ўтказилди. Гемодинамик кўрсаткичларни аниқлаш учун Эхокардиография усули қўлланилди. Қонда кортизол ва суткалик пешобда катехоламинлар (адреналин, норадреналин, дофамин) даражасини ўзгариши ўрганилди.1чи гуруҳдаги болаларда анестезияга кириш даврида ЮИ нинг пасайиши, ЮҚС ва НПҚ нинг ортиши кузатилди. ЗИ, ЎАБ, ЮИ кўрсаткичлари тадқиқотнинг аввалги босқичига нисбатан ўзгариши кузатилди. 2 чи гуруҳдаги беморларда травматик босқичда ЮИ, ЮҚС, ЗИ кўрсаткичлари ортди. Жарроҳлик муолажасининг энг травматик босқичида 1 чи гуруҳда кортизолни ошишига мойиллик кузатилди, 2 чи гуруҳда эса кортизол миқдорининг ортиши қайд этилди.
Тадқиқот мақсади. Болалар торакопластика операцияларида кам опиоидли анестезия усулини қўллаб оғриқсизлантиришни оптималлаштириш.
Материал ва услублар. 3 ёшдан 14 ёшгача бўлган 48 та беморда ортопедик операцияларда анестезиянинг кечиши ўрганилди.
Анестезия усулига кўра 1 чи гуруҳга(асосий) 25 та бемор киритилиб, уларга кичик дозада фентанил ва севофлуран, пропофол қўлланилди, 2 чи гуруҳда (назорат) 23 та беморга фентанил ва пропофол билан умумий анестезия ўтказилди. Гемодинамик кўрсаткичларни аниқлаш учун Эхокардиография усули қўлланилди. Қонда кортизол ва катехоламинлар (адреналин, норадреналин, дофамин) даражасини ўзгариши ўрганилди.
Натижалар. 1 чи гуруҳдаги болаларда анестезияга кириш даврида ЮИ нинг пасайиши, ЮҚС ва НПҚ нинг ортиши кузатилди. ЗИ,ЎАБ, ЮИ кўрсаткичлари тадқиқотнинг аввалги босқичига нисбатан ўзгариши кузатилди. 2 чи гуруҳдаги беморларда травматик босқичда ЮИ,ЮҚС,ЗИ кўрсаткичлари ортди.
Жарроҳлик муолажасининг энг травматик босқичида 1 чи гуруҳда кортизолни ошишига мойиллик кузатилди, 2 чи гуруҳда эса кортизол миқдорининг ортиши қайд этилди.
Maqolada intellektual mulk sohasidagi nizolarni hal qilish vositasi sifatida xalqaro tijorat arbitrajining mashhurligi ko'rib chiqiladi. Muallif tarixiy-nazariy jihatlar bilan bir qatorda ushbu sohadagi dolzarb muammolarni ham muhokama qiladi. Nizolarning toifalari va bunday nizolarni hal qilishda arbitrajning roli yoritilgan.
Мақолада ҳуқуқий фаолиятда юридик техникани қўллаш билан боғлиқ хорижий давлатларнинг тажрибалари уларнинг ҳуқуқий тизими, норматив-ҳуқуқий ҳужжатлари, ҳуқуқ ижодкорлиги, ҳуқуқни қўллаш амалиёти ҳамда нашр этилган монография, рисола ва ўқув қўлланмаларини ўрганиш асосида илмий таҳлил этилган.
Формирование профессиональной компетенции студентов реализуется в процессе прохождения педагогической практики в образовательных учреждениях. В системе подготовки будущего учителя иностранного языка педагогическая практика является системообразующей составляющей их профессионального становления.
Ushbu maqolada media tilini o'rganishning asosiy yo'nalishlari (lingvistik, ritorik, germenevtik, psixolingvistik, lingvopragmatik, sotsiologik, huquqiy va madaniy jihatlar) ko'rib chiqiladi. Ommaviy aloqa matnlarini tahlil qilishda semiotik va kognitiv-diskursiv yondashuvlarga alohida e'tibor beriladi. Turli nutqlarni ommaviy axborot vositalarining kommunikativ va diskursiv amaliyotiga yaqinlashtirish sohasidagi faol innovatsion jarayonlar, ommaviy axborot vositalari matnlarini, shuningdek, siyosiy nutq matnlarini tarjima qilish muammosi ko'rib chiqiladi.
Maqola talabalarning uzluksiz pedagogik amaliyoti samaradorligini oshirish muammosini o‘rganishga bag‘ishlangan. Muallif bo‘lajak pedagogning kompetensiyalarini rivojlantirish uchun ishlab chiqilgan strukturaviy va mazmunli modelga asoslangan pedagogik universitetning zamonaviy ta’lim muhitida talabalarning o‘quv amaliyotini tashkil etishga innovatsion yondashuvni taklif qiladi. Uzluksiz pedagogik amaliyotni 4+2 tartibida tashkil etishga qo‘yiladigan talablar, uni tashkil etish tamoyillari o‘rganiladi. Bo‘lajak o‘qituvchining rivojlanishini samarali boshqarish uchun pedagogik amaliyot davridagi talabalar faoliyati turlarining maxsus texnologik xaritalari ishlab chiqilgan. Muallif tomonidan o‘tkazilgan izlanish pedagogik amaliyotning joriy etilgan innovatsion modeli samaradorligini tasdiqlash imkonini berdi.
Ushbu tadqiqotning maqsadi bakalavriat talabalariga bemorlar kasallik tarixi birgalikda o‘qish paytida klinik lug‘atidan foydalanishni o‘rgatish usulini joriy etish va baholash edi. Tadqiqotga semestrdan keyin 2 haftalik amaliyot
o‘tayotgan bakalavriat talabalari jalb etildi 1-tadqiqotda ko‘plab bakalavriat talabalari uchun klinika lug‘atining ta'siri bor edi. 2-tadqiqotda guruhlarni taqqoslash klinik lug‘atga fikr-mulohazalarning past ta'sirini ko‘rsatdi. Oldindan yozib olingan o‘quv modullari bakalavriat talabalariga klinik lug‘atdan foydalangan holda maxsus empiric qo‘llab-quvvatlanadigan
amaliyotlarni o‘rgatishning samarali usuli bo‘lishi mumkin. Kelajakdagi tadqiqotlar ushbu o‘quv modullarining boshqa natijalar yoki klinik lug‘at bo‘yicha amaliyotchilar guruhlari uchun imkoniyatlarini o‘rganishi mumkin.
Мақолада интеллектуал мулк объектларига нисбатан мутлақ ҳуқуқларни суд орқали ҳимоя қилиш борасидаги миллий ва хорижий тажриба ўрганилган. Интеллектуал мулк объектларига нисбатан мутлақ ҳуқуқларни муҳофаза қилиш усуллари ичида суд орқали ҳимоя қилишнинг ўрни ва ўзига хослиги, мазкур масаланинг ҳуқуқий асослари, миллий қонунчилик аҳволи, судловга тааллуқлилиги, бу борадаги суд статистикаси, суд амалиёти ҳамда хорижий давлатлар тажрибаси таҳлил қилинган.
Бугунги кунда интеллектуал мулк объектлари билан боғлиқ бўлган низоларни ҳал этиш масаласи судлар фаолиятидаги энг долзарб масалалардан бири эканлиги, чунки интеллектуал мулк ҳуқуқларининг бузилиши мавзуси бутун дунёда бўлгани каби Ўзбекистонда ҳам жиддий ижтимоий муаммога айланиб бораётганлиги эътироф этилган ҳолда унинг ижтимоий-иқтисодий ва ҳуқуқий оқибатлари асослаб берилган.
Жаҳон мамлакатлари тажрибасида интеллектуал мулк объектлари билан боғлиқ ишларнинг судловга тааллуқлилиги масаласи қандай ҳал этилганлигини чуқур таҳлил қилиш асосида интеллектуал мулк объектлари билан боғлиқ низоларни кўришга ихтисослашган алоҳида судларнинг ташкил этилиши низоларни сансалорликларсиз, қисқа муддатларда кўриб чиқилишига ҳамда қонуний, асосли ва адолатли суд қарорлари қабул қилинишига замин яратиши тўғрисида хулосага келинган.
Мақолада судлар амалиётида интеллектуал мулк билан боғлиқ масалаларни кўриб чиқишда асосан икки тоифадаги муаммо мавжудлиги таъкидланган. Биринчиси, субъектив омиллар билан боғлиқ бўлса, иккинчиси, объектив қийинчилар эканлиги кўрсатилган. Субъектив муаммолар қаторида судларда мазкур тоифадаги ишларнинг барчасини ҳам кўриб ҳал этиш бўйича тажрибанинг мавжуд эмаслиги айтилган. Объектив омиллар сифатида судлар томонидан ушбу тоифадаги ишларни кўриб чиқишда муайян ҳуқуқий асоснинг мавжуд эмаслиги ёхуд тегишли қонун ҳужжатларининг лозим даражада такомиллашмаганлиги, шу боис, бу борада ягона суд амалиётининг шаклланмаганлиги эътироф этилган.
Бозор иқтисодиётига асосланган ижтимоий муносабатларнинг тобора ривожланиши, интеллектуал мулкнинг давлат ва жамият ҳаётидаги аҳамияти ва ўрнининг кескин ошиб бораётганлиги Ўзбекистонда ҳам ителлектуал мулк билан боғлиқ низоларни кўриб чиқишга ихтисослашган судларни ташкил этиш заруратини келтириб чиқараётганлиги ҳақида хулоса қилинган. Шу сабабли, Ўзбекистон Республикаси Олий судида интеллектуал мулк билан боғлиқ низоларни кўришга ихтисослашган судлов ҳайъатини ташкил этиш мақсадга мувофиқлиги асосланган. Шунингдек, Ўзбекистон Республикаси Судьялар олий кенгаши ҳузуридаги Судьялар олий мактабида судьяларни интеллектуал мулк ҳуқуқига доир низоларни кўриш бўйича қайта тайёрлаш ва малакаларини ошириш тизимини йўлга қўйиш ҳамда бу борада Бутунжаҳон интеллектуал мулк ташкилоти ва Интеллектуал мулк агентлиги билан ҳамкорликни ривожлантириш лозимлиги таъкидланган.
Қиёсий тадқиқот усуллари асосида Ўзбекистон Республикасининг Фуқаролик процессуал кодекси, Иқтисодий процессуал кодекси, Маъмурий суд ишларини юритиш тўғрисидаги кодексига интеллектул мулк ҳуқуқига оид низоларни судда кўришнинг ўзига хос хусусиятларини акс эттирувчи нормаларни жамлаган боб киритиш, ушбу бобда даъво аризалари, аризалар, шикоятларга қўйиладиган талаблар, судга мурожаат қилиш муддатлари ва уларни кўриб чиқишнинг процессуал муддатлари, бу турдаги ишларни кўришнинг бошқа тоифадаги ишлардан фарқли бўлган жиҳатларини ёритиб берувчи барча ҳолатларни ифодаловчи нормаларни назарда тутиш, интеллектуал мулк ҳуқуқи соҳасидаги маъмурий ҳуқуқбузарликлар учун маъмурий жавобгарликни, шунингдек интеллектуал мулк объектларидан ноқонуний фойдаланганлик учун жиноий жавобгарликни кучайтириш масалаларини ҳам кўриб чиқиш зарурлиги исботлаб берилган.
Ушбу мақолада Буюк Британия миллий Парламентининг палаталари ўртасида “бир-бирини тийиб туриш ва мувозанатда ушлаш” механизмидаги муносабатларнинг ривожланиш генезиси батафсил таҳлил қилинган. Шунингдек, Парламент ва унинг таркибий тузилмалари ташкил этилиши тарихи, қонунчилик ва бюджет жараёнлари, мутлоқ ва тўхтовсиз вето ҳуқуқини қўллаш амалиёти, ҳар бир палатанинг парламент актларини ва турли хилдаги қонун лойиҳаларини қабул қилиш амалиётидаги ваколатлари, парламентаризмни ривожлантириш соҳадаги ислоҳотлар ҳамда палаталар ўртасидаги келишмовчиликларни бартараф этиш бўйича Буюк Британия Парламенти тажрибаси ўрганилган.