Tadqiqot 478 maktabgacha yoshdagi bolalarning (3-7let) sog'lig'iga ta'sir qiluvchi omillarni kompleks tahlil qilishga bag'ishlangan. Tahlil bolalar rivojlanishining individual xaritalarini (026/y shakli) va bolaning rivojlanish tarixi (112/y shakli) ma'lumotlarini to'plash usullari yordamida, kasallik bo'yicha kunlardagi o'tish yozuvlari materiallari bilan to'ldirildi; maktabgacha yoshdagi bolalar va ularning ota-onalari tomonidan maxsus mo'ljallangan anketalar bo'yicha so'rov o'tkazildi.
Sog'likka o'zaro ta'sir mexanizmlarini aniqlash uchun barcha premorbid omillar bir vaqtning o'zida hisobga olingan
В данной статье на основе норм гражданского законодательства Республики Узбекистан и мнений ученых проанализированы требования к договору хранения.
Terida Sualinat o’z ichiga olgan Gialual preparati faolligining SUCNR1 vositachiligini aniqlash. Material va usullar: o’rganish uchun 2017-2019 yillarda kattalar og’iz va yuz-qon tomir jarrohligi bo’limiga yotqizilgan bemorlar tanlab olindi, ulardan 27 dan 40 yoshgacha bo’lgan 14 nafar ayol va 25 dan 44 yoshgacha bo’lgan 18 ta erkak. Stsinat o’z ichiga olgan Hyalual (kursga tayyorgarlik, in’ektsiya shakli; gialuron kislotasi kontsentratsiyasi 1,1%, 1,8%, 2,2%; süksinat miqdori 1,6%), diprospan (in’ektsiya shakli, 1 mg / ml) ishlatdik. , sho’r 0,9% 1 ml). Natija: morfologik tadqiqotlar SUCNR1-ga bog’liq bo’lgan süksinat o’z ichiga olgan Hyalual preparatining faolligini ko’rsatmoqda. Xulosa: Hyalual preparati reparativ tibbiyot, kosmetologiya va plastik jarrohlik, trichologiyaning ko’plab muammolarini hal qilish uchun katta imkoniyatlarga ega.
Ушбу мақолада араб тилшунослигида иштиқоқ ҳодисаси ҳақидаги қарашлар, унинг турлари ёритилади. Шунингдек, янги сўзларни ҳосил қилиш йўллари, бу жараёнда иштирок этувчи морфологик қолипларнинг ўзига хосликлари, унда кечадиган ҳодисалар баён қилинади.
Мақолада ҳинд-орий тиллар гуруҳига мансуб ҳиндий ва туркий тиллар гуруҳига оид ўзбек тилларининг отга хос келишик грамматик категорияси чоғиштирма-типологик метод асосида ёритилди. Мавзуни ёритишда бир қатор ҳинд, инглиз, рус ва ўзбек тилшуносларининг назарияларига асосланган. Жумладан, Ж.Лайонз, К.Гуру, З.М.Дымшиц, Г.А.Зограф, В.П.Липеровский, О.Н.Шоматов, А.Ғуломов, Ғ.Абдураҳмонов, М.Ирисқулов, Қ.Сапаевларнинг илмий-назарий қарашлари батафсил ўрганилиб, таҳлилий хулосалар келтирилган. Ўрганилаётган адабиётларга кўра, ҳиндий ва ўзбек тилларида келишик категориясининг ривожланишида баъзи муштаракликлар кузатилади. Ҳозирги ҳиндий тилида, юқорида қайд этилганидек, воситали ва воситасиз келишиклар мавжуд, эски ўзбек тилида воситали келишик еттинчи келишик сифатида мавжуд бўлган бўлса-да, аммо бу грамматик шакл ҳиндий тилидаги воситали келишик шакли билдирган маънони ифодаламаган. Эски ўзбек адабий тилидаги воситали келишик шакли тил ривожланиши оқибатида кўмакчига айланиб кетди. Ҳиндий тилида эса воситали келишик деганда мутлақо бошқача ҳолат кузатилади. Чоғиштирилаётган икки тил тизимида воситали келишикнинг мавжудлиги изоморфизм, ифодаланиш хусусиятига кўра алломорфизмдан дарак беради. Ҳиндий тилидаги аксарият келишик шаклларининг вазифавий жиҳатдан ўзбек тилидаги кўмакчиларга мос тушиши аниқланди. Ваҳоланки, эски ўзбек тилида ҳам, ҳозирги ўзбек тилида ҳам келишик шакллари вазифасини кўмакчилар бажариши мумкин. Бироқ маъно кўмакчилар билан ифодаланганда нисбатан аниқроқ бўлган.
В статье рассматривается одна из наиболее употребительных служебных форм – частица –ми в сопоставительном аспекте в тюркских языках. Стилистически эта форма используется в разговорном стиле на всех трех языках с синтаксическими, семантическими и функциональными общими и специфическими особенностями. Это важно для изучения лексических, синтаксических процессов в узбекской, турецкой и киргизской грамматике, определения степени употребляе- мости частиц в трех языках, и наконец, анализа грамматических отношений между тюркскими языками.
Философская категория форма и функция, структура и функция в медикобиологической литературе постоянно занимает
значительное место, однако большинство из публикаций посвящено этой категории с точки зрения здорового организма и в меньшей степени с точки зрения растущего и, особенно, стареющего организма при патологии. Для врача категория структуры и функции - методологический ключ к решению ряда трудных дифференциально-диагностических задач.
Нарушение общего единства организма - клинически манифестная форма патологии
Мазкур мақола такрор стилистик воситасининг турли тил сатҳларидаги структур-семантик таснифи ва уларнинг ўзига хос хусусиятларини аниқлашга бағишланган. Тил – маданият кўзгуси, унинг асосида нафақат инсон атрофидаги реал дунё, нафақат инсон ҳаётининг реал шарт-шароитлари, балки, бутун бир халқнинг ижтимоий ўз-ўзини англаши, унинг менталитети, миллий характери, ҳаёт тарзи, анъаналари, урф-одатлари, руҳияти, қадриятлар тизими, дунёни ҳис этиши, дунёқараши ўз аксини топади. Тил – маданият воситаси, қуроли. У тил соҳибининг лисон билан бевосита боғлиқлиги орқали унинг замиридаги дунёқарашни, менталитетни, инсонлар билан мулоқотни, яъни миллат маданияти орқали, шу бирга, алоқа бирлиги сифатида фойдаланилаётган мазкур тил воситасида инсон шахсиятини шакллантиради. Инсоний фаолиятнинг бир кўриниши сифатида тил маданиятнинг таркибий қисми ҳисобланиб, инсон ҳаётининг ишлаб чиқаришга оид, ижтимоий, маънавий каби жабҳаларидаги инсоний фаолиятнинг умумий натижаси сифатида аниқланади. Аммо тафаккур оламининг шакли сифатида, энг муҳими, муомала бирлиги сифатида тил маданият билан ёнма-ён туради. Айнан тилнинг ёрдами билан алоҳида шахслардан олинган билимлар бир-биридан фарқли бир неча тажриба ва билимларнинг турли-туманлигига қарамасдан, бир халқ ва бир маданият кишиларининг бир-бирларини тушунишлари имконини берадиган жамоа тажрибасига айланади. Инсон қадимдан атроф муҳитда рўй бераётган воқеа-ҳодисаларга ўз муносабатини билдирган. Бу муносабат, аввало, турли хатти-ҳаракатлар, овозлар, эҳтирослар воситасида амалга ошган. Кейинчалик ҳис-туйғуларни сўзлар, сўз йиғиндиси, рақслар ифодалаган. Яна кейинроқ одамлар ўзларича дунёнинг, табиатнинг, ҳайвонлар, ўсимликлар, тоғлар, сувларнинг пайдо бўлишини изоҳловчи тўқима ҳикоялар ўйлаб топадилар. Йигитлар, қизлар муҳаббат қўшиқларини тўқийдилар. Қабила-уруғнинг мард ва жасур йигитлари ҳақида, уларнинг ғаройиб қаҳрамонликлари ҳақида афсона ва ривоятлар пайдо бўлади. Буларнинг ҳаммаси ҳали ёзув маданияти вужудга келмасдан олдин жамоа-жамоа бўлиб яшаётган аҳоли ўртасида шуҳрат топади. Бугунги кунда биз уларни “халқ оғзаки ижоди” деб аташга одатланганмиз. Тил, маданият ва фольклорнинг уйғунлиги доимо изланувчилар эътиборини тортиб келган.
Мақолада озиқ-овқат саноатида қиймат занжирнинг шали ва уни бошқариш хусусиятлари ўрганилган. Шунингдек, мақолада саноат тармоғи қиймат занжирининг анъанавий шакли ва унинг таркибий унсурлари, озиқ – овқат саноатида қиймат занжирини бошқариш, озиқ-овқат саноати қиймат занжирида қўшимча хизматларни кўрсатувчи ташкилотлар республикада амалга оширилаётган асосий вазифалардан бири сифатида белгиланади..
Ўзбекистон республика Товар-хом ашё биржаси мамлакат биржа тизимининг муҳим бўғини бўлиб, унинг ривожланишисиз бозор ҳам, умуман иқтисодиёт ҳам ривожланиши мумкин эмас. Ўзбекистон Республикаси Товар-хом ашё биржаси ўзининг самарали фаолияти мобайнида биржа бозорида савдо қилишнинг энг замонавий принципларини ўзида мужассамлаштириб келмоқда.
Ушбу мақолада муаллиф мусулмон ўлкаларда оммавий тарқалган сфероконусларнинг географик ҳусусиятлари, безаклари, шаклига алоҳида тўҳталади. Унинг функцияси тўғрисида тадқиқотчиларнинг кескин ажралиб турувчи илмий мулоҳазаларини ёритаркан идишларни аниқ вазифаси нимадан иборат бўлганлигини мутаҳассисларнинг аниқ далиллари асосида келтиришга уриниб кўради
В современном мире, в условиях быстро развивающейся глобализации экономики, развития межхозяйственных, межгосударственных связей и унификации законодательства на региональном и международном уровнях, международный коммерческий арбитраж как альтернативная внесудебная форма разрешения коммерческих споров приобретает все большее значение, являясь одним из основных элементов рыночных отношений, как на национальном, так и на международном уровнях.
Ишнинг мақсади иммун статуснинг айрим параметрларидаги ўзгаришлари хисобга олган ҳолда тери ангиити ва артропатик псориаз билан оғриған беморларда лазер терапия самарадорлигини ўрганишдан иборат. Қузатувимизда 50 бемор бўлиб, улардан 25 тасида (10 та эркак ва 15 та аёл) тери ангиити, 25 тасида (12 эркак ва 13 та аёл) артропатик псориази аниқланган. Лазер терапия қўлаш натижасида уларнинг барчасида ижобий ўзгариш, шунинг билан бирга иммун тизим томонидан қонзардобидан концентрациясининг меъёрий қўрсатқичларга пасайиши қузатилди.