Remedial teaching in EFL classrooms involves providing additional support and guidance to students who are struggling with their English language skills. Different approaches can be used to address the individual needs of these students, including differentiated instruction, small group instruction, peer tutoring, scaffolded instruction, multisensory instruction, use of technology, and individualized learning plans. These approaches promote personalized instruction, targeted feedback, and a supportive learning environment, ultimately helping struggling students improve their English language proficiency.
Пандемия COVID-19 способствовала распространению виртуального обучения после срочной приостановки традиционного обучения. Чтобы противостоять этому кризису обучения, были разработаны различные стратегии онлайн-обучения. Переход на дистанционное обучение осуществляли специалисты по цифро-
визации совместно с Министерством образования. Для сотрудников и студентов было проведено несколько онлайн-семинаров о ценности и процедурах такой смены. Удовлетворенность студентов была зафиксирована в отношении эффективности обучающих мероприятий в прямом эфире и онлайн-оценивания. В данной работе подробно рассматриваются процедуры и преимущества перехода на цифровое обучение, которые были оценены студентами и преподавателями. Рекомендовано при-
нятие будущих теоретических онлайн-курсов, а также развитие компьютерных технологий в образовательном процессе.
Individualized teaching, tailored to the unique needs and abilities of each learner, has long been an educational ideal. With the advent of artificialintelligence (Al) technology, this goal is becoming more achievable than ever before. This article explores the role of Al in individualized teaching, focusing on its applications in adaptive learning, personalized content delivery, and assessment. It also examines the benefits, challenges, and future prospects of integrating Al into education.
Статья посвящена обсуждению роли современных образовательных технологий в формировании у студентов клинического мышления на основе компетентностно-ориентированного подхода. Проанализированы инновации, сопровождающие современную концепцию модульного обучения. Авторами представлены возможности использования контекстного и проблемного обучения в подготовке студентов старших курсов. Рассмотрены наиболее перспективные образовательные технологии, имитирующие будущую профессиональную деятельность врача, реализуемые на кафедре. Заболевания и травмы челюстно-лицевой области Ташкентского Государственного стоматологического института. Сделано заключение о целесообразности применения инновационных технологий в обучении для достижения основной цели – формирование у студентов профессиональной компетенции.
Инновацион хорижий тилларни ўқитиш ушбу мақолада ўқитувчиларга ўзларининг ўқитиш усулларини қайта кўриб чиқиш ва дарсларини янада қизиқарли қилиш учун ёрдам берадиган ва уларни рағбатлантирадиган баъзи инновацион ғоялар ва тадбирлар келтирилган.
Ushbu tezisda matematika fanini o‘qitishda pedagogik metod va texnologiyalardan foydalangan holda o‘quv natijalarini oshirish o‘quvchi va talabalarning fanga bo‘lgan qiziqishlarini oshirish uchun qanday metodlarga e’tibor qaratish kerakligi to‘g‘risida fikr yuritiladi.
Ўзбекистон Республикаси соғлиқни сақлаш соҳасида сўнгги ўн йилликнинг ютуқларидан бири кўплаб юқори технологияли тиббий ёрдам турларини жадал жорий этиб келинаётга-нидир. Бу тиббиёт ходимларига биринчи на-вбатда, уларни назарий билимлари ва амалий кўникмалари бўйича талабларни сезиларли даражада оширади. Иқтисодий ва ижтимо-ий ҳаётнинг барча соҳаларида, шу жумладан соғлиқни сақлашда бозор муносабатларини ривожлантириш зарур компетенцияларга эга мутахассисларни тайёрлашни талаб қилади. Тиббий хатоларга асосланган глобал муаммолар ва салбий сценарийларнинг сезиларли хавф-хатарлари келажакда тиббиёт мутахассисларни тайёрлашни барча йўналишларида таълим технологияларини қўшимча ривожланиши ва уларнинг сифатини оширишни талаб
қилади.
Жахондаги олиб борилаётган илмий тадқиқотлардан кўришимиз мумкинки сунъий интеллект амаллари турли хил усуллар ёрдамида амалга оширилади, буларнинг ичида машинавий ўқитиш энг кенг тарқалган усул ҳисобланади. Бугунги кунда машинавий ўқитишни назоратли ўқитиш (supervised learning), назоратсиз ўқитиш (unsepervised learning), кучайтирилган ўқитиш (reinforcyement learning) тоифалари мавжуд. Машинали ўқитишда регрессия усулларидан чизиқли регрессия, кўп ўзгарувчили чизиқли регрессия ва полиномиал регрессия усуллари кенг қўлланилади. Ушбу мақолада машинали ўқитишда қўлланиладиган полигармоник сплайн моделларидан фойдаланилган. Дастлаб полиномли ва полином бўлмаган сплайнларни солиштириш амалга оширилган. Полигармоник сплайнларни интерполяциялаш жараёнларига мисоллар келтирилган. Полигармоник спайн билан интерполяция қилишнинг асосий афзаллиги ва камчиликлари келтириб ўтилган.
Sign language recognition has gained significant attention due to its potential to bridge communication gaps between the deaf and hearing communities. This article presents a comprehensive review of machine learning methods employed for the recognition of Uzbek Sign Language (UzSL). The unique visual and spatial nature of sign languages poses challenges that necessitate specialized techniques for accurate recognition. This review surveys various approaches, ranging from traditional techniques to modern deep learning methods, used to recognize UzSL gestures. The article begins by introducing the significance of UzSL recognition and its impact on facilitating effective communication for the Uzbek deaf community. It outlines the complexities involved in sign language recognition, including variations in hand shapes, movements, and facial expressions. The challenges of limited training data, real-time recognition, and capturing dynamic features are discussed in depth. A survey of traditional machine learning methods such as Hidden Markov Models (HMMs), Support Vector Machines (SVMs), and k-Nearest Neighbors (k-NN) is presented, along with their applications and limitations in UzSL recognition. The evolution of these methods into more sophisticated approaches like Dynamic Time Warping (DTW) and Conditional Random Fields (CRFs) is also explored.
Мақолада ЎзМУ “Иқтисодиёт назарияси” кафедрасининг шаклланиш ва ривожланиш босқичлари ёритилган. Сўнгги 3-4 йил ичида кафедранинг турли йўналишлардаги халқаро ҳамкорлиги атрофлича ёритилди. Бу йўналишлар бўлиши мумкин: етакчи хорижий университетларда аспирантура; хорижий университетлар билан ҳамкорликда халқаро коллектив монографиялар ва ўқув қўлланмаларини тайёрлаш ва нашр этиш; жаҳоннинг етакчи университетлари билан биргаликда халқаро конференциялар ташкил этиш ва ўтказиш; хорижий олий ўқув юртлари олимлари билан ҳамкорликда илмий мақолалар тайёрлаш ва нашр этиш; кафедра профессор-ўқитувчиларининг халқаро тадбирларда фаол иштирок этиши; кафедра профессор-ўқитувчиларини хорижий олий ўқув юртларида тайёрлаш ва амалиёт ўташлари; ЎзМУ талабалари учун хорижий университетларнинг профессор-ўқитувчиларини тайёрлаш; ТОП-1000 га кирган университетларда кафедра профессор-ўқитувчиларининг маърузалари; профессор-ўқитувчиларнинг халқаро журналлар таҳририяти аъзолари сифатидаги фаолияти ва бошқалар.
Maqola til o‘qitishda madaniy jihatlarga muvofiq dars o‘tish va o‘rganish haqida bo‘lib, uning tadqiqotida madaniyatlararo ta’lim muhitida o‘qitish va o‘rganish ta’rifi ishlab chiqiladi va til o‘qitishda madaniy jihatdan hisobga olinishi lozim bo‘lgan strategiyalar keltiriladi. Barchamizga ma’lumki, bugungi sinflardagi madaniy xilma-xillik tobora kengayib bormoqda va o‘qituvchilar o‘quvchilarining turli madaniyatlari va kelib chiqishini dars jarayonida hisobga olishlari va qadrlashlari muhim ahamiyatga ega. Madaniy jihatlarni inobatga olib o‘qitish va o‘rganish - bu sinfdagi o‘quvchilarning turli ehtiyojlarini o‘z ichiga oladigan va ularga javob beradigan yondashuv hisoblanadi
Статья посвящена стратегической цели государственной политики в области образования, которая заключается в повышении доступности образования, соответствующего требованиям модернизированной экономики, что означает повышение качества профессионального образования.
Ushbu maqola tibbiyot maktablarida masofaviy ta'lim sharoitida yangi o'qitish usullarini qo'llashga bag'ishlangan. 2019-2020-yillarda COVID-19 pandemiyasi bilan bog‘liq voqealar mamlakatimiz iqtisodiyoti va sog‘liqni saqlash tizimi uchun nafaqat sinov, balki ta’lim tizimi uchun o‘ziga xos stress-test bo‘ldi. Oliy tibbiy ta'lim tizimi ham bundan mustasno emas, boshqa sohalardagi universitetlarga nisbatan qo'shimcha qiyinchiliklarga duch keldi. Aholining salomatligi va hayotini saqlash uchun zarur bo'lgan karantin sharoitlari tibbiy ta'lim tizimiga ta'sir qildi va ta'sir qilmasligi mumkin emas. 2020-yilning bahorgi semestridan yangi koronavirus infeksiyasi (COVID-19) infeksiyasi olib kirishi va tarqalishining oldini olish chora-tadbirlari munosabati bilan O‘zbekistondagi oliy o‘quv yurtlarida ta’lim masofaviy formatga o‘tkazildi. Bu davrda 170 nafar talaba o‘rtasida ixtiyoriy anonim so‘rov o‘tkazildi. Ta'lim jarayonining masofaviy shakli mustaqil ta'lim tamoyiliga asoslanadi, bunda talabalar o'qituvchidan makonda ham, vaqt ichida ham chetlashtiriladi. Shu bilan birga, talabalar zamonaviy Internet texnologiyalaridan foydalangan holda o'qituvchilar bilan doimiy axborot aloqasini saqlab qolish imkoniyatiga ega. Hozirgi vaqtda ta'limning yangi shakllari talab qilinmoqda, chunki ular farmakologiya fanini o'qitishda favqulodda va samarali yondashuvni shakllantiradi. So'rov natijalaridan ma'lum bo'lishicha, masofaviy ta'lim tizimining elementlaridan foydalanish imkoniyatiga bo'lgan munosabat talabalarning farmakologiya bo'yicha o'z-o'zini tayyorlashini 60-70% ga oshiradi. Tibbiyot maktablarida masofaviy ta’lim pandemiya sharoitida an’anaviy ta’limga muqobil sifatida ishlatilishi mumkin.
Статья посвящена подготовке высококвалифицированных специалистов -химиков с инновационным научным мышлением. Цель-формирование инновационного научного мышления у студентов старших курсов (бакалавриат), химического профиля образования в Национальном университете Узбекистана.
Одним из эффективных направлений совершенствования высшего образования является использование в учебном процессе системы дистанционного обучения. При этом учебный процесс осуществляется с помощью информационных технологий, а студенты и преподаватели имеют пространственную, временную удаленность друг от дрхта. Дистанционное обучение предоставляет человеку равные возможности и условия в процессе обучения, формирования его как личности, не связывает какими-либо ограничениями, как например, возраст обучающегося, м ; -риальное положение, необходимость посещать занятия, сдавать все работы, зачеты, экзамены в определенный срок и др. Студент при этом занимается столько, сколько ему лично необходимо для усвоения материала, получения и закрепления необходимых знаний. Благодаря своей доступности, гибкости, возможности самостоятельно планировать время и темпы усвоения материала дистанционное обучение может быть использовано и для изучения отдельных курсов образовательной программы. Дистанционное обучение позволит решить проблему индивидуализации высшего образования и поштучной подготовки специалистов для конкретной квалифицированной работы, что повысит качество их подготовки и более полно удовлетворит потребности первичного звена здравоохранения.
Проблемное обучение является одной из систем познания, позволяющей перевести учащихся с позиции пассивного восприятия знаний на позиции активного их усвоения и применения, сблизить процессы познания и обучения. В процессе обучения проектной деятельности учитель вводит учащихся в проблему, формулирует ее, создаст проблемные ситуации, помогает найти методы решения учебных проблем, с помощью наводящих вопросов вовлекает учащихся в диалог, раскрывает причинно-следственные связи технологических процессов и явлений, оказывает помощь в формулировании выводов и т.д. Таким образом проектное обучение можно считать проблемным.