Фразеологик иборалар халқ оғзаки ижодиётининг маҳсули бўлиб, халқнинг асрий ҳаёти, дунёқараши,ўткир фикрлари, панд –насиҳатлари асрдан-асрга сайқаллашиб, авлоддан авлодга мерос бўлиб келмоқда. Фразеологик ибораларда нутқ таъсири кучайтирилиб халқ томондан ўзлаштирилиб, инсонлар онгига чуқур сингиб кетган бўлиб, халқнинг урф-одатлари, анъаналари, маданияти ва тарихи акс этирилгандир. Халқ кундалик ҳаётида фразеологик ибораларни ҳам кўп қўллайди, айниқса ёзувчилар, адабиёт-шунослар, шоирлар ибораларни ўз ўрнида ишлатиб,ўз асарлари билан ўқувчиларни ўзларига жалб қилиб келмоқда . Доно фикрни, ўткир хақиқатни, теран мазмунни ўзида мужассам этган фразеологик иборалар нутқимизнинг экспрессив (яъни, таъсир этувчи, ҳис-ҳаяжон уйғотувчи) воситалари орасида энг таъсирчан, кишини уйлашга,фикр мулоҳаза юритишга беихтиёр мажбур қилувчи кучга эгадур. Хитой тилидаги 熟语 shuyu фразеологик ибораларга - 成语 chengyu-турғун бирикмалар; 谚语 yanyu-мақоллар; 俗语 suyu( 俗话 suhua)-маталлар; 格言 geyan-ҳикматли сўзларлар; 歇后语 xiehouyu-ишора, охиргача айтилмаган сўз, яъни топишмоқ шаклида келади ( 盲人骑瞎马 mang ren qi xia maкўр сўқир отга мингандек ; хатарлик); 惯用语 guanyongyu-қўп қўлланиладиган сўз бирикмалари, уч иероглифдан ташкил топган, одатда оғзаки нутқда кўпроқ ишлатилади (走后门 zou hou men –орқа эшикдан чиқмоқ; пора олмоқ, 吹牛皮 chui niu pi лоф урмоқ; катта гапирмоқ ) лар киради. 成语 chengyu- тилдан-тилга ўтиб сайқал топган панд-насиҳат руҳидаги чуқур мазмун, ихчам шакл, таъсирчан ифодага эга бўлган халқ ҳикматидир. Хитой тилидаги турғун иборалар ёзувда асосан 96% тўрт иероглифдан ташкил топган , 4% эса 3-14 та иероглифлардан ташкил топган бўлади. Хитой тили фразеологизмлари келиб чиқиши, тузилиши, семантик ва функционал рангбаранглиги билан ажралиб туради. Шунинг учун фразеологизмларни қийинчилик билан классификация қилинади .Мақолада хитой тили фразеологик ибораларини қандай классификация қилишни ўрганилади.
Maqolada ingliz va o‘zbek tillaridagi harbiy atamalarning stilistik xususiyatlari haqida so‘z boradi. Dunyo tez sur'atlar bilan o'sib borayotgani sababli, butun sohaning texnologiyasi va terminologiyasi ham bir vaqtning o'zida o'sib bormoqda. Biz ushbu maqolada ingliz va o‘zbek tillarining harbiy terminologiyasiga kiritilgan ayrim o‘zgarishlar haqida to‘xtalib o‘tdik.
Maqolada ingliz va o‘zbek tillaridagi harbiy atamalarning stilistik xususiyatlari haqida so‘z boradi. Dunyo tez sur'atlar bilan o'sib borayotgani sababli, butun sohaning texnologiyasi va terminologiyasi ham bir vaqtning o'zida o'sib bormoqda. Biz ushbu maqolada ingliz va o‘zbek tillarining harbiy terminologiyasiga kiritilgan ayrim o‘zgarishlar haqida to‘xtalib o‘tdik.
Тадқиқот объектлари: инглиз ва узбек тилларидаги эркалаш функционал-семантик майдонига кирувчи сўзлар, сўз бирикмалари ҳамда фразеологии бирликлар.
Ишнинг мақсади: инглиз ва узбек тилларида ЭФСМ билан боғлиқ лингвистик воситаларнинг семантик, лингвокогнитив, социолингвистик, гендер ва лингвокультурологии хусусиятларини тахлил килиш хамда уларнинг ўхшаш ва фаркли тарафларини илмий асослаб бсриш.
Тадқиқот методлари: компонент тахдил мстоди, прагматик тахлил мстоди, киссий-типологик метод, статистик метод хамда тажриба (экспсриментал) мстоди.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги қуйидагилардан иборат: тадкикотда инглиз ва ўзбек тилларидаги эркалаш функционал-семантик майдони мустакил монографии аспсктда тадкик этилди; эркалаш термини ва унинг бошка тил ҳодисаларига муносабати ўртаеидаги фаркдарга аниқлик киритилди; инглиз ва узбек тилларида эркалаш функционал-семантик майдонига кирувчи сўзларнинг архисема, интеграл сема ва дифференциал ссмалари аниқланди; мазкур тилларда эркалашнинг тилнинг фонстик, морфологик, лсксик, синтактик сатхдарида хамда стилистик ва фразеологии воситаларда ифода этилиши тадқиқ этилди; эркалаш маъносини ифода этишда кучайтирувчи воситаларнинг ахамияти тахлил килинди; киссланастган тилларда эркалаш функционал-семантик майдонининг социолингвистик хусусиятларга кўра таснифи ўтказилди; эркалашнинг йўналтирилган объектга кура тахдили амалга оширилди; инглиз ва узбек тилларида эркалаш маъносини ифода этувчи лсксик бирликларнинг этимологии кслиб чикиши борасида маълумотлар бсрилди; эркалаш функционал-семантик майдонининг гендер хусусиятлари бўйича тадқикот олиб борилди; киссланастган тилларда эркалаш маъносини ифода этувчи бирликларнинг миллий-маданий семантик компонентининг аниқланиши уларнинг умумий ва миллий-маданий хусусиятларини очно бсриш имкониятини яратди.
Амалий ахамияти: диссертацияда урганилган материаллардан лексикология, стилистика, лингвокультурология, таржима назарияси ва амалиёти фанларини ўқитиш, магистрлик диссертацияларига манба сифатида хамда ўкув ва изохли лутатлар тузишда фойдаланиш мумкин.
Татбиқ этиш даражаси ва иқтисодий самарадор.тиги: тадқиқот натижалари ЎзДЖТУ таржимонлик факультета таржима назарияси ва амалиёти кафсдрасида амалий таржима, стилистика, лингвокультурология фанлари амалистида кўлланилмокда.
Қўлланиш сохаси: умумий тилшунослик. инглиз ва ўзбек тиллари киёсий типологияси, таржима назарияси ва амалиёти, лингвокультурология, стилистика, фонетика, грамматика.
Мақолада япон тилида ижтимоий-сиёсий атамалардан фойдаланишнинг баъзи жиҳатлари, атамаларнинг баъзи семантик хусусиятларини таҳлил қилиш орқали шарҳлаш усуллари таҳлил қилинади. Сўнгги пайтларда Катакананинг япон фонетик алифбосида ёзилган, чет элдан келган сўз бирикмаларини ёзишда ишлатиладиган сўзлар япон ОАВ матнларида тобора кўпроқ пайдо бўла бошлади. Ушбу ҳодиса янги эмас - япон тилида ўхшаш луғат ўзининг тарихий илдизларига ва ўзига хос фойдаланишига эга. Таржиманинг бир нечта усуллари мавжуд бўлиб, улардан учтасини ушбу мақола доирасида батафсил кўриб чиқамиз. Таржиманинг биринчи усули: ўзлаштириш. Бу усул одатда металлингистик хусусиятга эга бўлган бўшлиқни тўлдиришга имкон беради (янги техника, номаълум тушунчалар). Таржиманинг иккинчи усули: ҳисоблаш. Ҳисоблаш алоҳида турга эга: биз чет тилидан синтагмани оламиз ва унинг таркибий қисмларини сўзма-сўз таржима қиламиз. Шундай қилиб, биз иборанинг ифодасини оламиз ва унга янги экспрессив элементларни киритиб, таржима тилининг синтактик тузил-маларидан фойдаланамиз. Таржиманинг учинчи усули: сўзма-сўз таржима. Бадиий таржима ёки сўзма-сўз таржима - бу манба тилидан мақсадли тилга ўтишни англатади, бу тўғри ва идиоматик матнни яратишга олиб келади, таржимон эса фақат мажбурий тил стандартларига риоя қилади. Чет тилидаги элементларни ассимиляция қилиш жараёни улар тилга таржимонлар томонидан киритилган пайтдан бошлаб бошланганлиги сабабли, аниқ хорижий номларни таржима қилиш технологияси ҳақида бир неча сўз айтиш ўринлидир. Тушунарсиз ассотсиатив маънога эга сўзлар ва ибораларни таржима қилишда, шунингдек воқеликнинг номларини, транскрипсиясини, кам ҳолларда транслитерация, ҳисоб-китоб ва тушунтириш таржимасини (мотивация ва шаклни сақламасдан, чет тилидаги сўз ёки иборанинг маъносини она тили орқали узатиш) ишлатишда фойдаланиш мумкин. Ҳисоблаш, декодлаш ва транслитератсия қилишда баъзида шарҳларга мурожаат қилиш керак. Шунингдек, услуб қўлланилиши мумкин, бу тушунтириш таржимаси ва ассотсиатив қийматни ҳисоблаш-алмаштириш туридир. Бироқ, бу шарҳга эҳтиёжни истисно қилмайди.
O‘zbek adabiy tili tarixi shakllanishi jamiyatning iqtisodiy va siyosiy rivojlanish omillari bilan yaqin aloqada bo‘lgan ijtimoiy fikrlar tarixi, madaniyati va adabiyot tarixi bilan uzviy ravishda bog‘langan. Ammo tilning barcha xususiyat va tomonlari hamma vaqt ham jamiyat hayotidagi iqtisodiy va siyosiy o‘zgarishlarni bevosita, bir xilda aks ettiravermaydi. O‘z navbatida, tarixiy taraqqiyotning turli davrlarida til qurilishida va uning xizmat qilish sohalarida yuz beradigan o‘zgarishlar ham jamiyatning rivojlanishi bilan bir xil darajada bog‘langan emas.
Ушбу мақола шифокор нутқининг этикаси ва унинг лингвистик хусусиятларини ўрганишга бағишланган. Унда шифокор нутқида мавжуд сўз, сўз бирикма, гапларнинг лингвистик ҳамда услубий хусусиятларини аниқланган, мисоллар билан изоҳланган. Бундай
сўзларнинг таъсир доирасини, яъни прагматикасини илмий жиҳатдан ўрганиш зарурати ҳақида фикр юритилган. Мақолада шифокор-бемор мулоқоти ва унинг этикаси билан боғлиқ маълумотлар илмий асосланган. Нутқимиздаги сўзларнинг қудрати нақадар кучли таъсир воситаси эканлиги ёритилган. Хусусан, беморнинг шифокорга берган маълумоти орқали аниқ ва тўғри ташхис қўйиш ёки шифокорнинг касаллик бўйича берган маълумоти давомида тиббий эвфемизм, перифразалардан ўринли фойдаланишининг аҳамияти мақолада ўз ифодасини топган.
Til birliklari, jumladan, uning leksik guruhlari ham sistema, struktura va me’yor yoki normalarining dialektik munosabati asosida yuzaga keladi. Bunda sistema el ementlarining yaxlit majmuidan, struktura esa shu majmuaning ichki tuzilishidan iborat bo‘ladi. Binobarin, til hodisalarini sistem-struktur aloqasida o‘rganish, birinchidan, sistema tashkil qiluvchi elementlar yig‘indisini belgilash va, ikkinchidan, mazkur elementlar orasidagi ichki munosabat va aloqalarni aniqlash, ularning o‘zaro pog‘onali (iyerarxik) joylashishi hamda bir elementning ikkinchi elementdan hosil bo‘lish yo‘llarini ochib berishni taqozo etadi. Buni til leksikasidagi so‘zlarni ma’lum guruhlarga ajratib o‘rganishda kuzatish
O‘zbek adabiy tili tarixi shakllanishi jamiyatning iqtisodiy va siyosiy rivojlanish omillari bilan yaqin aloqada bo‘lgan ijtimoiy fikrlar tarixi, madaniyati va adabiyot tarixi bilan uzviy ravishda bog‘langan. Ammo tilning barcha xususiyat va tomonlari hamma vaqt ham jamiyat hayotidagi iqtisodiy va siyosiy o‘zgarishlarni bevosita, bir xilda aks ettiravermaydi. O‘z navbatida, tarixiy taraqqiyotning turli davrlarida til qurilishida va uning xizmat qilish sohalarida yuz beradigan o‘zgarishlar ham jamiyatning rivojlanishi bilan bir xil darajada bog‘langan emas.
Эроншуносликда дарий тилининг илмий тавсифида унинг асосан ҳозирги форс тилидан фарқли жиҳатлари қайд қилинади. Дарий тили сўз ясалиши соҳасида, одатда, сўз туркумларидаги аффиксал сўз ясалиши масаласи ёритилади. Ўтган йиллар давомида дарий тили ҳар томонлама ривожланди, унинг барча соҳаларида, давр талабига мос равишда, жиддий ўзгаришлар юз берди. Дарий тилининг шаклланиш, ривожланиш ва такомиллашиш йўлларини тадқиқ этиш, бужараёнда амал қиладиган қонуниятлар, сабаб ва имкониятлар, сўз ясалишидаги тамойилларни белгилаш долзарб ҳисобланади. Бу эса бевосита дарий тилининг ўз материаллари асосида махсус тадқиқотлар олиб бориш зарурлигини кўрсатади. Мақолада генетик жиҳатдан қариндош тиллар доирасида ҳозирги дарий тилида аффиксал ва яримаффиксал сўз ясалиши ҳамда қўшма сўзлар тадқиқи муаммолари ўрганилган. Дарий, шунингдек, форс тилларида сўз ясовчи аффикс, одатда, муайян лексик-грамматик туркумга оид сўзни ясайди. Бошқача айтганда, ясалма бирликларда сўз ясовчилар бир вақтнинг ўзида категориал белги вазифасини ҳам бажаради. Ҳозирги дарий тили луғат таркибининг бойишида яримаффикслар орқали сўз ясаш етакчи ўрин тутади. Дарий тили сўз ясалишида иккинчи қисми феъл (содда феълларнинг ҳозирги замон негизи, уларнинг -i суффикси ёки инкор юкламаси билан келган вариантлари, буйруқ майли шакли)дан иборат сўзлар салмоқли фоизни ташкил этади. Префиксли ва қўшма феълларнинг ҳозирги замон негизлари бу ўринда кам учрайди. Феъл сўз-морфемаларнинг катта миқдори туфайли яримаффиксация усули аффиксация ва композиция усуллари сингари сўз ясалишида фаол қўлланилади. Яримаффиксларнинг ишлатилиши асосан янги ижтимоий-сиёсий ва илмий-техник терминларнинг ясалиши билан боғлиқ. Лексикализация усули орқали сўз ясалишида боғловчили бирикмаларнинг қўшма сўзга айланиши юқори кўрсаткичга эга. Дарий тилидаги сўз бирикмаларининг лексикалашуви жараёни ҳали тўла шаклланмаган бўлиб, қўшма сўз ва сўз бирикмаси орасидаги чегара ўта шартлидир. Қўшма сўзни сўз бирикмасидан фарқлашда қўшма сўзга хос фонетик, грамматик ва семантик белгилар ичида грамматик белги устун туради.
This article is devoted to a comparison of Japanese and Russian idioms with the keywords “hand” and “head” on their structure and formation. The research pays great attention to the study of the idioms in the compared languages in terms of their composition, semantics, syntactic function and particular use.
Иборалар ҳар бир тилнинг энг муҳим ва ноёб бирликлари бўлиб, дунё маданияти ва инсон хусусиятларини билиш учун ишлатиладиган ифодали воситалардир. Ушбу тадқиқотнинг мақсади el (қўл) компонентли ибораларнинг таснифи ва уларнинг маъно хусусиятларини очиб беришдан иборатдир.