Хар қандай эпидемия ва пандемия жуда катта стресс ёки фавқулотда холат бўлиб, ўз ортидан инсониятнинг рухий асаб тизимининг ва хулқ атворининг ўзгаришига олиб келади.Covid-19 инфекцияси оғир кечган беморларда психо-эмоционал қўзғалишлар ўпканинг ноинвазив сунъий вентиляциясини самарадорлигини кескин камайтиради. Ушбу текширув мақсади: организмни кислородга бўлган талабини камайтиришда дексмедетомидин ва пропофолни қўлланилишини самарадорлиги, ҳавфсизлиги ва ҳаёт сифатига таъсирини баҳолаш. Текширувга Covid-19 тасдиқланган, касалликни оғир ва ўта оғир кечиши билан бўлган 21 нафар беморлар олинди. 1-чи гурухдаги беморларда хамрох касалликлари бор, ўлим васвасаси кучли кузатилаётганларда пропофол+сибазон+фентанил дори препаратларини қўлланилди. 2-чи гуруҳдаги беморларга дексмедетомидин ва промедол дори препаратлари қўлланилди. Хулоса: коронавирус инфекцияси оғир кечган беморларда дексмедетомидин пропофолга нисбатан оғир когнитив функцияларни бузилишини ва рухий-асаб тизимидаги қўзғалишларни камайтиради беморларни кислород билан самарали таъмирланишига, нисбатан тез тикланишига олиб келади.
Ҳар қандай тил тўрт кўникмадан иборат (тинглаш, гапириш, ўқиш, ёзиш) ва араб тилида сўзлашмайдиган араб тили ўқитувчиларининг даражаси араб тилини ўрганишга имкон беради. Ушбу тадқиқот чет тилида сўзлашувчилар учун араб тилини ўқитишда ва ўрганишда тил кўникмаларининг аҳамияти ҳақида. Мазкур тадқиқот иши араб тилида сўзлашмайдиган араб тили ўқитувчиларига қаратилган бўлиб, тилни ўргатишда тил кўникмаларининг аҳамияти, шунингдек, ўқитувчи билан ўқувчи ўртасидаги ўзаро муносабат, ўқитиш усулларини қўллаш ва тил ўқитиш воситаларидан фойдалана олиш каби масалаларни ёритиб беради. Тил кўникмаларининг ўқутувчи ва ўқувчи ўртасида намоён бўлиши, ўқувчининг эҳтиёжлари ва ўқитувчининг маҳорати ҳақида ҳам сўз юритилади. Тадқиқотчи Тошкент давлат шарқшунослик институтининг Шарқ тиллари факультети араб тили кафедрасида олиб борган ўз изланишлари ва араб тили ўқитувчилари дуч келадиган баъзи муаммоларни аниқлаш жараёнига таянган ҳолда араб тилини ўргатиш ва ўрганишга ёрдам берадиган маълумотларни кўрсатиб ўтишга ҳаракат қилади. Шу сабабли айтиш мумкинки, араб тилини билиш ва уни ўқитиш қобилияти бор билимларни ривожлантириш ҳамда тилни билмай-диганларга араб тилини ўргатиш учун ўқув дастурларини ишлаб чиқишда жуда кераклидир. Албатта, тил кўникмаларидан дарс жараёнида самарали фойдаланиш ва ўқувчиларни тил кўник-маларани билишга жалб қилиш тилни ўрганиш ва ўқитишда муҳим саналади.
Диабетический кетоцидоз – это опасное для жизни осложнение СД, требующее неотложной помощи, мониторинга состояния. Характеризуется острой декомпенсацией СД с гипергликемией, ацетонурией, метаболическим ацидозом, различной степенью нарушения сознания, вплоть до комы.
Тадкикот объскти: олий таълим муассасаларида рус гили ва адабиёти ўқитувчиларини гайсрлаш жараёни.
Ишнинг мақсади: бадиий матнларни ўргатиш натижасида илмий асослаш ва талаба-филологларнинг касбий рус нутқига ўқитиш методикасини ишлаб ч и киш дир.
Тадкикот усуллари: умумфалсафий, ижтимоий-педагогик, киёсий, тажриба-синов, математик-статистик.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: рус тили ва адабиётини ўкитиш методикасида фанлараро алокаларини кўллаш эҳтиёжи назарий асосланиб бсрилган; тўпланган материалларнинг функционал-стилистик ва фанлараро йўналиши асосида касбий нуткка боскичма-боскич ўкитиш тизими ишлаб чикилди; бадиий матнлар билан ишлашда билингв-талабалар рус нуткида пайдо бўлаётган нутк интерфсренцияси сабаблари аниқланди; оғзаки ва ёзма фикрни билдиришда билим ва кўникмаларни шакллаштириш бўйича ўкув-тил вазифаларнинг янги типологияси яратилди; бадиий матнлар материали асосида рус касбий нуткка ўкитиш методикаси ишлаб чикилди ва илмий-назарий асослаб берилди; касбий нуткнинг билим ва кўникмаларини шакллантириш, жумлаларни тузиш ва кўллашни ташкил этиш тамойиллари бўйича педагогик технологиялар кашф этилди; ишлаб чикилган методикани амалга ошириш максадида ўкув-мстодик мажмуа яратилди.
Амалий ахамияти: назарий ва амалий материал дастурлар, дарсликлар, ўкув кўлланмалар ёзишда хамда рус тили ва адабиёти, ўзбск ва чет тиллар назарий ва амалий фанларини ўқитиш жараёнида кўлланилиши мумкин.
Татбиқ этиш даражаси ва иқтисодий самарадорлиги: олий таълим муассасалари ўкув жараёнига муаллифнинг яратилган 2 та дарслиги ва 3 та ўқув қўлланмасини тарғиб этиш орқали ижобий натижаларга эришилди.
Қўлланиш соҳаси: олий таълим тизими, педагогик кадрлар малакасини ошириш институтлари.
Тадқиқот объектлари бўлиб, Тошкент шаҳридаги спорт мажмуалари базасида шуғулланувчи профессионал спортчилар, тажриба ҳайвонлари ҳисобланади. Тадқиқот предмети эса, кучайтирилган жисмоний, руҳий ва иссиқлик таъсири шароитида профессионал спортчиларнинг саломатлигини муҳофаза қилиш ва уларнинг овқатланишини оқилона ташкил қилиш.
Тадқиқот мақсади: Ўзбекистон Республикаси шароитида профессионал спортчиларнинг оқилона овқатлантиришнинг илмий асосларини ишлаб чиқиш.
Тадқиқот усуллари: Қўйилган вазифаларни ҳал қилиш учун гигиеник, тиббий-биологик, биокимёвий, статистик текшириш усуллари ва анкета маълумотларидан фойдаланилган.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: Ўзбекистон республикаси профессионал спортчиларининг касбий маҳоратлари, жинс, ёш гуруҳлари, спорт тури, иқлим шароитлари ва овқатланишдаги миллий хусусиятларга боғлиқ ҳолда асосий овқатли моддалар ва энергия бўлган аввал ўрганилмаган эҳтиёжлари аниқланган.
Спортчиларнинг айрим фаолият турлари учун жисмоний фаоллик коэффицентлари ўрнатилган. Спорт турлари, ёш-жинс хусусиятлари ва касбий маҳоратлари бўйича ўртача кунлик хронометраж асосида спортчиларда энергия сарфи аниқланган. Миллий урф-одатлар, аньаналар, ва иссиқ иқлим билан боғлиқ ҳолда Ўзбекистон терма жамоалари ва Олимпия аъзоларининг амалдаги овқатланиш ҳолати ва ичимлик ичиш тартибининг ўзига хос хусусиятлари ўрганилган. Юқори жисмоний ва руҳий юкламалар тушиш шароитида овқатнинг микронутриентли таркибини яхшилаш усуллари ва асосий овқат рационига қўшимчалар киритиш зарурлиги аниқланган. Спортчилар учун биологик фаол қўшимчаларга токсикологик паспортлар ишлаб чиқилган. Профессионал спортчиларнинг овқатланишини оқилона ташкил қилиш бўйича киритилган тадбирларнинг самарадорлиги баҳоланган.
Ишнинг амалий аҳамияти. Профессионал спортчиларнинг касбий маҳорати, ёш-жинс хусусиятларини ҳисобга олиб, барча спорт турлари бўйича миллий ўртача кунлик овқатланиш меёрлари ишлаб чиқилган ва ЎзР ССВ томонидан тасдиқланган (СанҚ ва М лар: 0126-01; 0140-03; 0139-03).
Тадбиқ даражаси ва унинг иқтисодий қиймати: тадқиқот натижалари ЎзР ССВ, санитария эпидемиология назорати бош бошқармаси (СЭНББ), ЎзР жисмоний тарбия ва спорт Қўмитасида тадбиқ қилинган, ҳамда кураш, эркин кураш, бокс, оғир атлетика, сузиш ва бошқа спорт турлари бўйича Миллий терма жамоалари, республика спорт коллежларида овқатланишни ташкил қилишда қўлланмоқда.
Қўлланиш соҳаси: овқатланиш гигиенаси, жисмоний тарбия ва спорт.
COVID-19 нинг оғир кечиши билан 21 нафар бемор кузатув остида эди. Изланишлар коронавирус инфекцияси билан касалланган беморларни даволашга мўлжалланган ихтисослаштирилган шифохонада олиб борилган. Беморларга батафсил ЭКГ таҳлили ўтказилди: коррегирланганQTоралиғининг давомийлиги, QT интервалининг дисперсияси, ТрТе оралиғи ва Тр-Те / QT га нисбати ҳисоблаб чиқилди. Реполяризация кўрсаткичларини узаиши COVID-19 да ёмон оқибатларнинг кўрсаткичи бўлиши мумкин
Диабетический кетоацидоз – это одно из тяжелых осложнений сахарного диабета (СД), которое, как правило, развивается достаточно быстро (в течение нескольких дней, а иногда даже часов), и при отсутствии лечения может привести к кетоацидотической коме и гибели больного.
Hozirgi kunda taʼlim tizimida boʻlayotgan islohotlar, xususan professional taʼlim hamda kasbiy faoliyatga tayyorlashda kompetensiyalarning roli va ahamiyati, dolzarbligi amalga oshirilayotgan ishlar oʻz samarasini bermoqda. Maqolada boʻlajak muhandis pedagoglarning malaka talablarini oʻzlashtirishdagi qiyinchiliklar hamda ularni bartaraf etishga oid tahlil va tavsiyalar berilgan. Shu bilan birga, mualliflar kasb taʼlimi oʻqituvchisining innovatsion faoliyatga tayyorgarligi koʻrsatgichlari mazmuni yoritishga harakat qilgan.
Tibbiyot oliygohi o‘qituvchisi faoliyatida pedagogik mahorat asosiy o‘rin tutadi. Ushbu maqolada mualliflar pedagogik mahoratning ta’rifini, uning tarkibiy qismlarini, shuningdek, tibbiyot oliygohlarida o‘quv jarayonini rivojlantirishda pedagogik mahoratning rolini ko‘rib chiqadilar. Shuningdek, ular tibbiyot oliygohi o‘qituvchilariga o‘qitish ko‘nikmalarini rivojlantirishga va talabalarni o‘qitish sifatini oshirishga yordam beradigan usullarni tavsiflaydi. Maqolada mualliflar pedagogik mahorat tibbiyot oliygohi o‘qituvchisining muvaffaqiyatli faoliyatining zaruriy sharti bo‘lib, kasbiy faoliyat jarayonida rivojlanishi va qo‘llab quvvatlanishi kerak degan xulosaga kelishgan.
Bugungi mehnat bozori har qanday soha mutaxassisi uchun kasbiy mahorat bilan birga chet tillarini puxta egallash vazifasini qo‘ymoqda, chunki yuqori malakali va raqobatbardosh mutaxassislarga bo‘lgan talab kun tartibidagi muhim masala hisoblanadi. O‘zbekistonda kasb-hunar tibbiyot oliy ta’limi tizimida ingliz tilini o‘rganish tibbiyot sohasida kadrlar tayyorlash darajasini yanada yuksaltirish, jahon ilmiy adabiyotlari bilan ishlash, xorijiy hamkorlar bilan samarali hamkorlik qilish, kasbiy yetuklik kabi chora-tadbirlar samaradorligini belgilab beradi. Tibbiyot talabalariga ingliz tilini o‘rgatish metodikasini takomillashtirish, shuningdek, ta’lim sifati undan yanada unumli foydalanish va bo‘lajak tibbiyot mutaxassisining kasbiy mahoratini yanada oshirishga bevosita ta’sir qiladi.