122 Проблемы биологии и медицины, 2016, №3 (89)
УДК: 616.921.8.036.22.053:(575.14)
САМАРҚАНД ВИЛОЯТИ ҲУДУДИДА БОЛАЛАРДА КЎКЙЎТАЛ КАСАЛЛИГИНИ
КЛИНИК – ЭПИДЕМИОЛОГИК ЖИҲАТДАН КЕЧИШИ
Н.А. ЯРМУХАМЕДОВА, Г.Б. МУСТАЕВА, О.С. ТИРКАШЕВ, Ф.Э. МАТЯКУБОВА
Самарқанд Давлат медицина институти, Ўзбекистон Республикаси, Самарқанд
CLINICAL AND EPIDEMIOLOGICAL FOR CHILDREN PERTUSSIS IN THE SAMARKAND
REGION
N.A. YARMUKHAMEDOVA, G.B. MUSTAEVA, O.S. TIRKASHEV, F.E. MATYAKUBOVA
Samarkand State Medical Institute, Republic of Uzbekistan, Samarkand
КЛИНИКО ЭПИДЕМИОЛОГИЧЕСКОЕ ТЕЧЕНИЕ КОКЛЮША У ДЕТЕЙ В
САМАРКАНДСКОЙ ОБЛАСТИ
Н.А. ЯРМУХАМЕДОВА, Г.Б. МУСТАЕВА, О.С. ТИРКАШЕВ, Ф.Э. МАТЯКУБОВА
Самаркандский Государственный медицинский институт, Республика Узбекистан, г. Самарканд
Мақола 13 ёшгача бўлган 81 нафар бемор болаларда кўкйўтал касаллигининг клиник-
эпидемиологик жиҳатдан кечишини қамраб олган. Касалланиш ҳолатининг эмланган болалар орасида
ҳам кўп миқдорда учрашини ҳисобга олган холда кўкйўтал касаллигининг эрта ташҳислаш усуллари
ва махсус профилактикасининг устида узлуксиз равишда ишлашимиз кераклиги хулоса қилинди.
Калит сўзлар:
кўкйўтал, инфекция, йўтал, хуруж, болалар.
Peculiarities of clinical course of pertussis in 81 children under the age of 13 years, underwent various
clinical forms of pertussis. As a result of investigations it was found that the pertussis suffer mostly children
under one year who have an unfavorable premorbid background. Children under one year of clinical forms
predominate among moderate and severe forms of the disease. Given the increase in cases of pertussis
among vaccinated, you must pay attention to the early diagnosis and strengthen the work on prevention of
specific diseases.
Keywords:
pertussis, cough, infection, fits, children.
Кўкйўтал касаллиги болаларда кечадиган
юқумли касалликлар орасида долзарб муаммо-
лардан бири бўлиб қолмоқда [1,3]. Ҳозирги
кунда кўкйўтал касаллиги клиникаси яхши
ўрганилганига, касалликга қарши эмлаш
календарига мувофиқ бир неча марта эмлаш
ишлари ўтказилишига қарамасдан ташхис қўйиш
ва даволашда хатоликлар учраб турибди [6].
Кўкйўтал билан касалланиш структурасида бир
ёшгача бўлган болаларнинг асосий ўрин
тутишининг сабаби бўлиб туғма иммунитетнинг
бўлмаслиги ва вакцинациядан кейинги имму-
нитетнинг кеч шаклланишидир [2]. Эрта ёшли
болаларнинг кўкйўтал билан касалланишида
касалликнинг оғир кечиши, ўпка ва нафас
аъзоларида бактериал асоратларнинг кўп
учраши, айрим ҳолатларда ўлим кўрсаткичи
билан
тугалланиши
кузатилмоқда
[4.5].
Шуларни инобатга олиб, Самарқанд вилояти
худудида болалар орасида кўкйўтал касаллигини
эпидемиологик жиҳатдан кечиш хусусиятларини
ўзига хос жиҳатларини кўриб чиқдик.
Тадқиқот усули ва материаллари:
Самарқанд вилоят юқумли касалликлари клиник
шифохонасида (ВЮККШ) 2013-2015 йиллар
давомида стационар даволанган 81 нафар 13
ёшгача бўлган бемор болаларнинг касаллик
тарихини ретроспектив ҳолда эпидемиологик ва
клиник жиҳатдан анамнезлари таҳлил қилинди.
Текширув натижалари ва таҳлили:
Кузатувимиздаги 81 нафар (N=81) бемор бола-
ларнинг ёшга нисбатан тақсимлаганимизда: 0–6
ойликгача бўлган болалар – 37,5%, 6 ойликдан
бир ёшгача бўлган болалар – 34,45%, бир ёшдан
3 ёшгача – 18,75%, 3-13 ёшгача бўлган болалар –
9,3%ни ташкил қилди. Биз ўз текширувимиз
давомида жинсга боғлиқ холда кузатув олиб
борганимизда ўғил бола ва қиз бола жинсидаги
беморларимизда касалланиш сони деярли тенг
ҳолда тақсимланмоқда (51 ва 49% нисбатга мос
келди). Самарқанд вилояти ҳудуди буйича
беморларнинг яшаш жойига нисбатан тақсимла-
ганимизда: Самарқанд шаҳри аҳолиси – 13,25%
ни, туманлардан келган беморлар эса 86,41% ни
ташкил қилди. Туманлар бўйича тақсимла-
ганимизда: Оқдарё – 8,57%, Булунғур – 5,71%,
Иштихон – 4,28%, Каттақўрғон – 10%, Нарпай –
5,71%, Пайариқ – 11,43%, Пастдарғом – 20%,
Самарқанд – 11,43%, Ургут – 11,43%, Тайлоқ –
11,43% ни ташкил қилди.
Беморлардан 13 (16%) нафарининг ўткир
зотилжам ва бронхит ташхислари остида бошқа
шифохоналарда даволанганлиги маълум бўлди.
Бундай беморларнинг аксарияти бошқа шифо-
хоналардан, ВЮККШ га оғир аҳволда ўтка-
зилганлиги аниқланди. Бунга, бемор болаларга
клиник ташхиснинг ўз вақтида нотўғри қўйил-
ганлиги ва даво муолажаларининг айни касал-
Н.А. Ярмухамедова, Г.Б. Мустаева, О.С. Тиркашев, Ф.Э. Матякубова
Биология ва тиббиёт муаммолари, 2016, №3 (89) 123
ликнинг даволаш стандартларига номувофиқ
ўтказилганлиги асосий сабаб қилиб кўрсатилди.
Касалланган болалардан – 53% қисмида
кўкйўтал касаллигига нисбатан профилактик
эмлаш календари бўйича тўлиқ режали равишда
эмлаш ишлари ўтказилган. Болалардан – 47%
қисмида эмлаш муддатига кўра ревакцина-
цияларнинг айрим муддатларида нисбий қарши
кўрсатмаларнинг бўлганлиги туфайли нотўлиқ
равишда эмлаш ўтказилганлиги аниқланди.
Бемор болаларнинг анамнезидаги маълу-
мотларни таҳлил қилганимизда: 81 нафар (100%)
беморларнинг 72,2% қисмида преморбид
фоннинг ноқулай омиллари аниқланди. Уларни
қуйидагича тақсимлашимиз мумкин: 61,1%
болаларни барвақт сунъий аралашмалар билан
озиқлантиришга ўтказиш, 8,1% болаларда рахит
ва кальций моддасини етишмаслигининг
кузатилиши, 50% бемор болаларда камқонлик-
нинг кузатилиши, беморлардан 11,1% қисмида
оналардаги патологик ҳомиладорлик ёки патоло-
гик туғруқдан кейин туғилиши аниқланди.
Беморларнинг клиникага мурожаат қилиб
келиш кунлари ўрганилиб чиқилганида шу нарса
маълум бўлдики: шифохонага касалликнинг
дастлабки беш кунида 27,7 % бемор, 5-10 кунида
22,3% бемор, ўн кундан кейин мурожаат қилиб
келган беморлар – 50 % ни ташкил қилди.
Текширувимиздаги беморларда касаллик-
нинг бошланғич даврига хос бўлган клиник
симптомларнинг кечиши қуйидаги маълумотлар
билан характерланди. Текширувдаги 52,8%
бемор болаларда касалликнинг асосий клиник
белгиларининг дастлабки соатлар ичида ўткир
бошланиши кузатилди. Касалликнинг оғирлик
даражаси қабул қилинган тасниф асосида
оғирлик кўрсаткичларини ҳисобга олган ҳолда
қўйилган. Касалликнинг оғирлик даражаси
бўйича тақсимлаганимизда: беморлардан 29,6%
қисмида оғир, ўрта оғир даражаси – 34,9%
беморда кузатилди. Фақатгина бола хаётининг
биринчи йилида апноэ ҳолати кузатилиб – 22%
ни ташкил қилди. Кузатувимиздаги бемор-
ларнинг клиникасида реприз, хуружсимон йўтал
ва безовталик ҳолати 94,2% қисмида кузатилди.
Бизнинг таҳлилларимизга кўра кўкйўтал
касаллигининг ўрта оғир ва оғир кечиши асосан
бола хаётининг биринчи йилларида кузатилди.
Шифохонадаги барча бемор болаларга этиотроп,
патогенетик ва симптоматик даво муолажалари
ўтказилган ва умумий аҳволи клиник соғайгач
уйига жавоб берилган.
Хулоса:
Бизнинг ўтказган тахлилларимиз
натижаларига кўра: Эпидемик жараён таҳлил
қилинганда касалликнинг асосан 2 ёшгача
бўлган болалар орасида, шаҳар аҳолисига нисба-
тан касалланиш кўрсаткичининг Самарқанд
вилояти туманлар аҳолиси ўртасида уч марта
кўпроқ учраши аниқланди; Эмлаш календарига
мувофиқ режали равишда эмлаш ишларининг
ўтказилишига қарамасдан, касалликнинг ҳозирги
кунда эмланган болалар орасида учраб туриши
кузатилмокда. Шу сабабли болалар орасида
касалликнинг учрашини камайтириш мақсадида
эмлаш ишларини ташкиллаштиришга жиддий
эътибор қаратишимиз кераклигини аниқладик.
Касалланиш ҳолатининг эмланган болалар
орасида ҳам кўп миқдорда учрашини ҳисобга
олган холда кўкйўтал касаллигининг эрта
ташхислаш усуллари ва махсус профилакти-
касининг устида узлуксиз равишда ишлашимиз
кераклиги хулоса қилинди.
Адабиётлар:
1.
Бабаченко И.В., Ярв Н.Э., Калинина Н.М.,
Давыдова Н.И. Особенности иммунной реактив-
ности детей первого года жизни, больных ко-
клюшем. Педиатрия. 2008;87 (3):62-67.
2.
Петрова М. С. и др. Коклюш и цитомегалови-
русная инфекция у детей // Эпидемиология и
инфекционные болезни. 2008. № 5. С. 57–58
3.
Инфекционные болезни у детей: учебник ме-
дицинских вузов / под ред. проф. В.Н. Тимченко.
— СПб.: СпецЛит, 2008. С. 163–164
4.
Crespo I. Epidemiology of pertussis in a country
with high vaccination coverage // Vaccine. 2011.
Vol. 29, № 25. P. 424–428.
5.
Zouari A. The new health legacy: When pertussis
becomes a heritage transmitted from mothers to in-
fants // J. Med. Microbiol. 2011. Vol. 29, № 3. P.
613–619.
КЛИНИКО ЭПИДЕМИОЛОГИЧЕСКОЕ
ТЕЧЕНИЕ КОКЛЮША У ДЕТЕЙ В
САМАРКАНДСКОЙ ОБЛАСТИ
Н.А. ЯРМУХАМЕДОВА, Г.Б. МУСТАЕВА,
О.С. ТИРКАШЕВ, Ф.Э. МАТЯКУБОВА
Приведены особенности клинического те-
чения коклюша у 81 детей в возрасте до 13 лет,
перенесших различные клинические формы ко-
клюша. В результате проведенных исследований
было установлено, что коклюшем болеют пре-
имущественно дети до года, у которых есть не-
благоприятный преморбидный фон. У детей до
года среди клинических форм преобладают
среднетяжелые и тяжелые формы заболевания.
Учитывая увеличение случаев коклюша среди
привитых, необходимо обратить внимание на
раннюю диагностику и усилить работу по спе-
цифической профилактике заболевания.
Ключевые слова:
коклюш, инфекция, ка-
шель, приступы, дети.