Доктор ахборотномаси № 2 (99)—2021
31
DOI: 10.38095/2181-466X-2021992-31-34 УДК 616.329-072.1:329-089.87
ГАСТРОЭЗОФАГЕАЛ РЕФЛЮКС КАСАЛЛИГИДА
ЗАМОНАВИЙ ТАШҲИС ВА ДАВО УСУЛЛАРИ
О. М. Гуламов
1
, Ғ. К. Ахмедов
2
, А. С. Бабажанов
2
, С. Б. Махмудов
2
,
Қ. У. Шерқулов
2
, Ш. А. Султанбаев
2
1
«Академик В. Воҳидов номидаги Республика ихтисослаштирилган
хирургия илмий-амалий тиббиѐт маркази» ДМ, Тошкент,
2
Самарқанд давлат тиббиѐт институти, Самарқанд, Ўзбекистон
Таянч сўзлар:
гастроэзофагеал рефлюкс касаллиги (ГЭРК), рефлюкс-эзофагит, NBI-режими, Барретт қи-
зилўнгачи.
Ключевые слова:
гастроэзофагеальная рефлюксная болезнь (ГЭРБ), рефлюкс-эзофагит, режим-NBI, пищевод
Барретта.
Key words:
gastroesophageal reflux disease (GERD), reflux esophagitis, NBI mode, Barrett's esophagus.
Ушбу мақолада Самарқанд ШТБ ва «Академик В.Вохидов номидаги РИХИАТМ» ДМ диагностика
бўлимларида 2019-2020 йилларда 234 нафар беморларининг қизилўнгач шиллиқ қаватида турли эрозив пато-
логиялар билан асоратланган гастроэзофагеал рефлюкс касаллиги билан беморларнинг диагностик ва даво
тактикалари тўғрисида маълумотлар келтирилган. Диагностик текширишларнинг асосини эндоскопик текши-
риш ташкил қилиб, бу текшириш турли режимларда (оддий ва тор спектрли режим (NBI-режими)) олиб бо-
рилди.
СОВРЕМЕННАЯ ДИАГНОСТИКА И ЛЕЧЕБНАЯ ТАКТИКА ПРИ ГАСТРОЭЗОФАГЕАЛЬНОЙ
РЕФЛЮКСНОЙ БОЛЕЗНИ
О. М. Гуламов
1
, Г. К. Ахмедов
2
, А. С. Бабажанов
2
, С. Б. Махмудов
2
, К. У. Шерқулов
2
, Ш. А. Султанбаев
2
1
ГУ ―Республиканский специализированный научно-практический медицинский центр хирургии
имени академика В. Вахидова‖, Ташкент,
2
Самаркандский государственный медицинский институт, Самарканд, Узбекистан
В этой статье опубликован анализ диагностической и лечебной тактики лечения 234 больных с гастро-
эзофагеальной рефлюксной болезнью и осложненными разными эрозивными патологиями слизистой оболоч-
ки пищевода, которые исследованы в диагностических отделениях Самаркандского Городского
мед.объединения и ГУ «РСНПМЦХ им. акад. В. Вахидова» в период 2019-2020 гг.. Больные по показанию
исследованы в разных режимах эндоскопического исследования (в обычном и в узкоспектральном режиме
(режим-NBI)).
MODERN DIAGNOSTICS AND THERAPEUTIC TACTICS IN GASTROESOPHAGEAL
REFLUX DISEASE
O. M. Gulamov
1
, G. K. Ahmedov
2
, A. S. Babajanov
2
, S. B. Makhmudov
2
, K. U. Sherkulov
2
, Sh. A. Sultanbaev
2
1
Republican specialized scientific and practice medical center
of Surgery named of academician V. Vakhidov, Tashkent,
2
Samarkand state medical institute, Samarkand, Uzbekistan
This article analyzes the diagnostic and therapeutic tactics of treating 234 patients with gastroesophageal reflux
disease and complicated with various erosive pathologies of the esophageal mucosa, which were investigated in the
diagnostic departments of the Samarkand City Medical Association and the Republican specialized scientific and prac-
tice medical center of Surgery named of academician V. Vakhidov in the period 2019-2020. Patients, according to
indications, were examined in different modes of endoscopic examination (in the usual and in the narrow-spectrum
mode (NBI mode)).
Муаммонинг долзарблиги:
Қизилўнгач хирургияси тарихи аъзонинг анатомик жой-
лашуви мураккаблиги ва унга етиб боришда қийинчиликлар натижасида бошқа аъзоларни-
кига нисбатан кейинроқ ривожланди. Дастлабки операциялардан: Т. Бильрот 1971 йилда
итларда қизилўнгач резекциясини бажариб, унга реанастомоз шакллантирган. Исонлардаги
илк операцияни яна бир немис хирурги В.Черни 1877 йили қизилўнгач резекциясини бажа-
риб, бемор операциядан кейин бир йилдан ортиқ яшаган. 1913 йилда Ф. Торек ўнг торакал
кесма орқали қизилўнгач ўрта учлиги ѐмон сифати ўсмасини олиб ташлаган. 1919 йили
А.Сорези диафрагма чурраларининг илк операциясини бажарган бўлса, 1956 йили Р.Ниссен
О. М. Гуламов, Ғ. К. Ахмедов,...
Доктор ахборотномаси № 2 (99)—2021
32
диафрагма қизилўнгач тешиги чурраларида (ДҚТЧ) ―фундопликация‖ қилиш ни таклиф
қилган [1,3,4]. Қизилўнгач касалликларининг диагностикаси ХХ асрнинг 60-70 йилларига
келиб ривожланди. Бунга айниқса, фиброэндоскопларнинг кашф қилиниши катта аҳамият
касб этди [5, 8].
Гастроэзофагеал рефлюкс касаллик (ГЭРК) ДҚТЧнинг асосий клиник белгиларидан
бўлиб, у меъдадаги маҳулотларнинг қизилўнгачга рефлюкси беморда безовталик ва турли
асоратларга олиб келади. 1995 йили ГЭРК алоҳида касаллик сифатида киритилди [2, 6, 8].
Текширишлар шуни кўрсатдики, Европа ва Шимолий Америка минтақалари аҳолисининг
40%да аниқланган бўлиб, тахминан уларнинг 25% медикаментоз даволанса, 15%и хирургик
давога мухтож ҳисобланади [6, 9, 10]. Бугунги кунда ГЭРКнинг кўп учраши ва хавфли асо-
ратларга олиб келиши, унинг ҳозирги замондаги катта муаммолардан бири эканлигини
кўрсатиб турибди [1, 5, 7].
Текшириш мақсади:
ГЭРК билан беморларда диагностик ва даво усулларини ўрга-
ниш ва такомиллаштириш.
Текшириш материаллари ва усуллари:
Биз Самарқанд ШТБ ва «Академик
В.Вохидов номидаги РИХИАТМ» ДМ диагностика бўлимларида 2019-2020 йилларда қи-
зилўнгач шиллиқ қаватида турли эрозив патологиялар билан асоратланган гастроэзофагеал
рефлюкс касаллиги билан 1438 нафар беморларнинг диагностик ва даво тактикалари ўрга-
ниб чиқдик. Беморларнинг ѐши 18 дан 71 ѐш орасида бўлиб, ўртача 36,2 ѐшни ташкил қила-
ди.
Беморларни жинслари бўйича ажратилганда, асосий беморлар эркак жинсига мансуб-
лиги аниқланди (62,4%). Текширишларнинг асосий қисми (72,5%) бирламчи бўлиб, асо-
ратларга мойил беморлар динамикада бир неча марта қайта кўрилди. Беморларнинг 183
нафарида турли шакллардаги ДҚТЧ аниқланди.
Барча беморлар стандарт асосида текширилди. Текширишларнинг асосини эндоско-
пик текшириш ташкил қилан бўлиб, текширилган барча беморлардан 234 (16,3%) нафарида
қизилўнгач шилиқ қаватида эзофагит белгилари аниқланди. Бундай беморлар хромоскопия
билан мукаммаллаштирилган оддий усул ва NBI-режимли (Olympus фрмасининг CV-170
эндоскопида) эндоскопик усулларда текширилди. Шиллиқ пардада эзофагит белгилари ку-
затилганда, текширишни кучайтириш мақсадида 1%ли сирка кислотали хромоскопиядан
фойдаланилди. Бунда текшириш давомида 1%ли сирка кислота сепилади ва натижада қи-
зилўнгачда яллиғланиш, дисплазия ва неоплазия ўчоқларини кўриш мумкин. Тор спектрли
режимда эса, хромоскопиядан фарқли равишда, бўѐқлар шарт эмас ва ўз навбатида қулай,
хавфсиз ҳисобланиб, текшириш учун кўп вақт шарт эмас. Шу билан бир вақтда кўринишни
бир неча марта катталаштириш ҳам мумкин. Тор спектрли режимда фақат қисқа тўлқинли
нурлар ишлатилиб, улар фақатгина шиллиқ қават эпителийси ва шиллиқ ости қаватидаги
капиляр қон томирларга сўрилади. Натижада катталаштириб кўрилганда, шиллиқ қават ре-
льефи, қон томирлар ангиоархитектонияси яққол кўринади.
Барретт қизилўнгачи (БҚ) эндоскопик кўриниши ўзига хос бўлиб, оч пушти шиллиқ
қават фонида тўқ пушти рангдаги ўзгарган соҳаларни кўриш мумкин. Бу ўзгариш кардиал
сфинктердан проксимал соҳага йўналиб, ўзига хос гиперемия ўчоқлари (―олов тиллари‖)ни
хосил қилади. БҚ диагностикасини асосини шиллиқ қаватдаги ичак метаплазияси ҳисоблан-
ади. Бундай соҳалар яқиндан кўрилганда, атрофиялашгандек (худди атрофик гастритдаги-
дек) бўлиб, қон-томирлари вертикал йўналган бўлади.
Рефлюкс-эзофагит билан беморлар M.Savary и G.Miller классификациясига кўра
таснифланди [2.5.7]: I босқич – қизилўнгач дистал соҳаси Z-чизиқдан юқорига кўтарилувчи
шиллиқ қават диффуз ѐки ўчоқли гиперемияси, II босқич – эрозия ўчоқлари бир-бири билан
туташган, лекин шиллиқ қаватнинг барча соҳаларига ўтмаган, III босқич - эрозия ўчоқлари
бир-бири билан туташган ва шиллиқ қаватнинг айланасига ўраб олган, IV босқич – қизилўн-
гач сурункали ярали зарарланиши, фиброз стеноз, қизилўнгач эпителийси цилиндрли мета-
плазияси (Барретт қизилўнгачи). 2004 йили Прагада Халқаро Ишчи Гуруҳ томонидан эзофа-
Оригинальная статья
Доктор ахборотномаси № 2 (99)—2021
33
гитлар классификациясига БҚда ―олов тиллари‖нинг Z-чизиқдан максимал узунлиги (М) ва
БҚнинг циркуляр сегментининг узунлиги максимал узунлиги (С) критерийлари асосида
классификация киритилди. Прага классификациясига кўра, БҚга эрозия ўчоқлари кардио-
эзофагеал тўсиқдан 1 см юқоридагилар киради ҳамда узунлигига кўра: қисқа (1-3 см) ва
узун сегментларга (3 смдан ортиқ) ажратилади.
Барча текширилган беморларда (n=234) иккала эндоскопик режимларда асоратларга
гумон қилинганда, бир неча патологик соҳалардан (ҳар 1-2 см масофада айланасига 3-4 дан
кам бўлмаган бўлакдалар) биопсия олинган. ва олинган материалларда патологик ўзгари-
шларни аниқлаш мақсадида гистологик текширишга юборилди.
Олинган натижалар: Барча қизилўнгач патологик ўзгаришлари билан беморларда 194
нафарида эндоскопик текшириш оддий режимда, 165 нафарида тор спектрли режимда ўтка-
зилди. NBI-режимидаги кўпгина текширишларда шиллиқ қаватнинг нотекис структуралари
аниқланди: асосан (72,3%) толали (ворсинкали, ғадир-будур) структуралар, баъзиларда
шиллиқ қаватнинг силлиқ типи аниқланди. Баъзи беморларда эзофагит натижасида шиллиқ
қават турли ўлчамлардаги шиши ва гиперемияси ҳамда патологик қон-томирли структура-
лар аниқланди. Эзофагитнинг оғир шаклларида шиллиқ қават доғли парда (некротик псев-
домембрана) билан қопланган бўлиб, улар енгил кўчади ва бироз қон кетиши кузатилиши
мумкин. Бундай ўзгаришлар оддий хромоскопик усулга нисбатан катталаштирилган ва тор
спектрли режимда яхши кўринади ва кўпроқ мълумотлар беради.
NBI-режимида теширилган 18 (7,7%) нафар бемордан 27 биопсия соҳаларидан, оддий
режимдаги хромоскопияли эндоскопик текшириш натижасида 14 нафар бемордан 16 соҳада
БҚга хос бўлган қизилўнгач шиллиқ қавати эпителийсида цилиндроцитлар ва ―қадаҳсимон‖
ҳужайралар (goblet-ҳужайралар) аниқланиб, улардан 2 нафарида қизилўнгач аденокарцио-
номаси аниқланди.
Беморларда ўтказилган консерватив даводан (протон помпа ингибиторлари, H2-
рецепторлар антагонистлари билан) кейинги такрорий эндоскопик текширишларда (1-3 ой-
ларда) эрозив ўзгаришларнинг қисқарганлиги ва шиллиқ қават ўзгаришларининг яхшилан-
ганлиги, БҚ билан беморларда ҳам сегмент узунлиги дори қабул қилмаганларга нисбатан
қисқарганлиги аниқланди. Лекин баъзи уларнинг баъзиларида консерватив даво тўхта-
тилгандан 2-3 ойдан кейинги даврда эндоскопик кўриниш ѐмонлашганиги кузатилди. II-III
даражали эзофагит ва ДҚТЧ билан 12 (5,1%) нафар беморларга турли антирефлюкс опера-
циялари (асосан Ниссен бўйича фундопликация ва унинг модификациялари) бажарилди.
Қизилўнгач пастки учлиги аденокарциномаси билан беморлар комплекс даво ва операцияга
тайѐрлаш мақсадида онколог назоратига юборилди.
Хулосалар: ГЭРК энг кўп тарқалган касалликларга киради. Уларни вақтида аниқлан-
маса ва даво чоралари кўрилмаса, хавфли асоратлар (эзофагит, яра, стриктура, БҚ ва адено-
карцинома) бериши мумкин. Қизилўнгач шиллиқ қавати эрозив ва диспластик ўзгаришлар-
ни асосий диагностик усули эндоскопик усул бўлиб, тор спектрли режимда (NBI-режим)
текшириш оддий хромоскопияли усулга нисбатан кўп қулайликларга эга ва касалликни
аниқлашда кўпроқ маълумотлар беради. II-III даражали эзофагитларда консерватив терапия
наф бермаса ва ДҚТЧ билан бирга кечадиган беморларга турли антирефлюкс операциялари
бажарилиши лозим.
Фойдаланилган адабиѐтлар:
1. Ахмедов Г.К., Бабажанов. А.С. Роль эндоскопической диагностики при разных заболеваний пищевода. //
Материалы XV конференции «Современные проблемы и перспективные направления инновационного
развития науки» межд. конф. (24.04.2020 г.) г.Душанбе. 2020. С. 125-126.
О. М. Гуламов, Ғ. К. Ахмедов,...
Доктор ахборотномаси № 2 (99)—2021
34
2. М. Т. Ачилов, Г. К. Ахмедов, Ж. К. Тухтаев, М. М. Дусияров, Ж. И. Алимов Профилактика и лечение по-
вышенного внутрибрюшного давления у больных с перитонитом / Доктор ахборотномаси, 1(98), 2021, С.16
-20. DOI: 10.38095/2181-466X-2021981-16-20.
3. Бабажанов А.С., Ахмедов Г.К., Ахмедов А.И., Обидов Ш.Х. Совершенствование методов герниопластики
при симультанных абдоминальных заболеваниях..// «Наука и мир» Международный научный журнал, № 6
(34), 2016, Том 3. С. 29-31.
4. Васильев Ю.В. Пищевод Барретта: этиопатогенез, диагностика, лечение больных. Трудный пациент. №7,
том 4, 2006 г. С. 29-37.
5. Гуламов О.М., Бабажанов А.С, Ахмедов Г.К., Тухтаев Ж.К. Хирургическая тактика при грыжах пищевод-
ного отверстия диафрагмы. // Наука и инновации в XXI веке: актуальные вопросы, открытия и достижения.
Сборник статей XV Межд. конф. (23.10.2019 г.) г. Пенза. С. 195-197.
6. Гуламов О.М., Бабажанов А.С., Ахмедов Г.К., Алимов Ж.И., Шеркулов К.У. Диагностическая и лечебная
тактика при гастроэзофагеальной рефлюксной болезни. // ISSN 2541-7851. Вестник науки и образования №
3(106). Часть 2. 2021. С.62-66.
7. Черкасов М.Ф., Скуратов А.В., Черкасов Д.М., Старцев Ю.М., Меликова С.Г. Принципы диагностики и
лечения пищевода Барретта. //Современные проблемы науки и образования. 2017. №4. С. 45-49.
8. Babajanov A.S., Achilov M.T., Ahmedov G.K., Tukhtaev J.K., Saydullaev Z.Ya. Improvement of methods of her-
nioabdominoplasty with simultaneous surgical diseases. // ISSN 2308-4804. Science and world. 2020. №4 (80).
Vol. II. 65-67.
9. Curvers W., Fockens P., Bergman J. Эндоскопия с возможностью высокого разрешения и в режиме NBI: пи-
щевод Барретта и аденокарцинома пищевода. 2005, № 6. С. 20-23.
10. Gulamov O.M., Babajanov A.S., Ahmedov G.K., Achilov M.T., Saydullaev Z.Ya., Khudaynazarov U.R., Avazov
A.A. Modern methods of diagnosis and treatment of barrett esophagus. // Doctor‘s herald №2(94)-2020. ISSN
2181-466X. 116-120. DOI: 10.38095/2181-466X-2020942-116-120.
11. Gulamov O.M., Babajanov A.S., Ahmedov G.K., Khudaynazarov U.R. Problems of diagnosis and treatment of
barrett's esophagus. // ISSN 2308-4804. Science and world. 2020. №4 (80). Vol. II. 75-77.
12. Sharma P, Weston AP, Topalovski M, Cherian R, Bhattacharyya A, Sampliner R.E. Magnification chromoendos-
copy for the detection of intestinal metaplasia and dysplasia in Barrett‘s oesophagus. Gut 2003; 52(1): 24–27.
Оригинальная статья