Фольклор жазба әдебияттан алдын пайда болған ҳәм әййемнен раўажланған. Дәслеп жәмийеттен басланған бул тараўдың келип шығыўы мыңлаған, жүз мыңлаған жылларға барып тақалады. Сонлықтан, фольклор көп қырлы, көп функциялы ҳәм көп характерли. Бир тәрептен, бул жәмийетлик халықтың руўхый мийраслары, сол себепли бул жерде дүньялық қәсийетлеринен бири оның синкретизми де болып табылады. Фольклор өзиниң узақ жыллық тарийхый раўажланыўында халықтың сөз көркем өнери ҳәм мәдений-руўхый мийраслары ретинде бүгинги кунге шекем жетип келди. Халық қосықлары, ойынлары, көркем өнери, халық театры, халық әдебияты ҳәм таң қалғандай әжайып түсиниклер, өнерментшилик ҳәм түрли ырымларды да фольклор мийрасларына киргизиў мүмкин. Сол себепли фольклордын раўажланыўы әдебияттан парқ қылады.
Ushbu maqola arab tilida balog'at ilmining ahamiyati haqida so'z yuritadi. Qur'oni karim va hadisi shariflarning ma'nolarini tushunish uchun balog'at ilmini o'rganish shartdir. Agar talaba balog'at ilmini o'rganmasa mutashobih oyat va hadislarning ma'nolarini anglab yetolmaydi. Chunki ularning zohiri Alloh taoloning Zotiga loyiq bo'lmaydigan ma’noni beradi
In this article dealt with comparison of antithesis in English and Karakalpak languages and consists of examples from English literature and I.Yusupov’s poems. The last discussed the similarities and dissimilarities of antithesis in English and Karakalpak languages. In literature, writers employ antithesis not only in sentences but also in characters and events and gave few examples of antithesis in literature. The favorite poet IbrayimYusupov talented, educated poet, playwright and interpreter, faced with life difficulties.
Мақолада Асомиддин Ўринбоев томонидан Шарафиддин Али Яздийнинг ноёб қўлёзмаси «Зафарнома»нинг ўрганилиши, форс тилидан ўзбек тилига таржима қилиниши, Муқаддима қисмининг мазмуни, ушбу тадқиқот бўйича олимнингшахсий фикрлари турли адабиётларга таяниб таҳлил этилган.
Ушбу мақолада ўрта аср хитой адабиётида пайдо бўлиб, адабиётнинг кичик эпик жанрларига мансуб бўлган ҳикоянинг кўплаб турлари, уларнинг келиб чиқиш илдизлари, композицион қурилиши, мазмунига кўра шаклланиши ва ёзма ада-биётда мисли кўрилмаган баён тарзи билан бир-биридан фарқ қиладиган новеллалар ҳақида фикр юритилади. Уларнинг келиб чиқиши ва шаклланишига доир таҳлилий кузатувлар натижалари баён қилинади.
В данной статье речь идет о биографических драмах Булгакова, в которых затрагивается тема художника и власти. Данная тема анализируется на примере пьесы «Александр Пушкин»
В статье исследуются методы обучения иностранной литературе студентам, изучающим русский язык. Главная цель работы заключается в демонстрации возможностей реализации полиязычного образования на примере анализа произведения «Портрет Дориана Грея». Особое внимание уделяется методам анализа адаптированной версии этого произведения на английском языке.
XVI-XVII века были переломными в экономической и социально-политической жизни народов Средней Азии. Этот период имеет важное значение не только с исторической, но и современной точки зрения, связанной с историей создания самостоятельного узбекского государства. В статье отмечается, что объективное освещение богатого наследия мыслителей Средней Азии эпохи позднего средневековья имеет большое научное и практическое значение.
Дакҳинийда ёзилган “Лайли ва Мажнун” маснавийсининг Ожиз тахаллуси билан ижод қилган бир неча шоирлардан кимнинг қаламига мансублигини аниқланиб, Ожиз ёзган маснавийнинг олти нафар қўлёзма нусхаларининг бир-биридан фарқли жиҳатлари таҳлил қилинган. Маълумки, урду тилида, аниқроғи қадим урду – дакҳинийда “Лайли ва Мажнун” достонига маснавий шаклида жавоб ёзган шоирлар орасида Муҳаммад Шариф Ожизнинг маснавийси бадиий қиммати нуқтаи назаридан “Лайли ва Мажнун” нинг дакҳинийдаги бошқа вариантлари орасида алоҳида ўрин тутади. Дакҳиний шоирлари орасида Ожиз тахаллуси билан бир неча шоир қалам тебратган. Салоржанг музейида сақланган ғазаллар, мухаммас ва бошқа ёзувлар асосида бир тахаллусли бир неча шоирга тааллуқли маълумотларни аниқлаб, “Лайли ва Мажнун” маснавийси кимнинг қаламига мансуб эканлигини аниқлаш, мақсад қилиб олинди. Ҳайдарободда ўтган илмий сафар чоғида Ожиз тахаллусли шоирларнинг ҳаёт йўли ва асарларини ўрганиб, маснавий қайси Ожиз томонидан ёзилганини билиш борасида уринишларимиз натижаси шуни кўрсатдики, Орифиддин Хон Ожиз дакҳинийда ижод қилган, Асафжоҳ ҳукмронлиги даврида яшаган машҳур шоир. Иккинчи шоир – Муҳаммад Али Ожиз, ёки Сайяд Маҳмуд Ожиз бўлиб, “Миср маликаси” номли маснавий муаллифи. Яна бир “Гул о- санўбар”маснавийсининг муаллифи ҳам Ожиз тахаллуси билан қалам юритган шоир бўлиб, унинг тил хусусиятларидан Валийдан кейин яшаб ўтган шоир эканлиги маълум бўлди. Қадим дакҳинийда ёзилган насрий асар “Иблиснома” нинг муаллифи ҳам Ожиз тахаллусли шоирдир. “Лайли ва Мажнун” бу шоир қаламига мансуб эмаслиги аниқланди. Навал Сингҳ Ожиз Асафжоҳлар даврида ижод қилиб ўтган шоир ҳисобланади. Яна бир Ожиз тахаллусли шоир ўтганки, унинг 16 банддан иборат мухаммаси бўлиб, асарнинг тили юқорида номи тилга олинган баёз муаллифи кўчирган ғазал муаллифига ишора қилади. “Мухаммаслар” сарлавҳали баёзда бир неча шоирнинг мухаммаслари жо бўлиб, унда Ожиз номли шоирнинг мухаммаси ҳам бор, унинг тили Валий ижод қилган давр тилига яқин, умуман олганда, бу баёздан жой олган мухаммасларнинг муаллифи Валийдан сал кейин яшаб ўтган шоирлар бўлган.
Кўпчилик инсонлар Жануби-шарқий Осиё, хусусан Малай архипилагида Хитойнинг таъсири катта деб ўйлаши мумкин, аммо Ҳиндистоннинг таъсири етарли даражада барча соҳаларга таъсир кўрсатган. Жануби-шарқий Осиё ҳиндларнинг маданий таъсирида бўлган, милоддан аввалги 290 йилларда бошланиб, ХV асрга қадар, ҳинд-буддистлар таъсирини маҳаллий сиёсат ўзлаштирган. Ҳиндистон жануби-шарқий қирғоқлар орқали Бирма, Таиланд, Индонезия, Малай яримороли, Филиппин, Камбоджа ва Чампа каби давлатлар билан савдо, маданий ва сиёсий алоқаларни ўрнатган. Бу Индосферада Жануби-Шарқий Осиёни ҳиндийлаштиришга ва Санскритацияга олиб келди. Жанубий Ҳиндистон савдогарлари, авантюристлари, ўқитувчилари ва руҳонийлари тахминан 1500 йилгача Жануби-Шарқий Осиёда ҳукмронлик таъсирини сақлаб қолишди. Ҳиндуизм ва буддизм бу давлатларга Ҳиндистондан тарқалиб кетган ва кўп асрлар давомида у ерда ўзаро бағрикенглик билан яшаган. Охир оқибат материк штатлари асосан буддистларга айланди. Малайзиялик ҳинд гуруҳларнинг аксарияти этник Тамил ҳиндулардир. Гуруҳ келиб чиқиши ҳинду ёки жанубий осиёлик бўлган маҳаллий малайзияликлар деб белгиланган. Бугунги кунда улар Малайзияда малайлар ва хитойлардан кейин учинчи ўринни эгаллайдилар. Уларнинг аксарияти Британия мустамлакаси пайтида Ҳиндистондан Малайзияга кўчиб келганларнинг авлодлари. Малайзияга ҳинд цивилизациясининг кириб келиши ҳақиқатдан ҳам Малайзияда халқнинг турмуш тарзи ва маданияти учун янги мақомни олиб келди. Натижада, Малайзияда халқ ҳаётида маданиятларнинг аралашуви мавжуд бўлди. Шубҳасиз бу цивилизация ривожланишининг таълим, иқтисодий, маданий, адабий ва ижтимоий жиҳатларидаги ҳиссаси ва таъсирини кўрсатди.
Мақола Японияда ислом дини ҳамда япон ва мусулмон халқлари ўртасидаги маданий алоқалар тарихини баён қилишга бағишланган. Мақолада мазкур мавзуга оид маълумотлар ўрта аср мусулмон манбалари, Юан сулоласининг Японияга ҳарбий юришлари тўғрисидаги ҳисоботлар, Минг даври солномалари, португал манбалари ва Япония ҳақидаги замонавий адабиётлар асосида тақдим қилинган.
Ушбу мақола Марказий Осиё туркий халқлари мифологиясининг пайдо бўлиши ва
ривожланишига бағишланган. Дастлаб, мақола афсонанинг фандаги, хусусан, адабиётдаги қисқача тавсифини беради. Мақолада мифларнинг ривожланиш босқичлари ишончли манбалардан олинган мисоллар асосида изчил очиб берилади. Миф қадимги замонларда ибтидоий одамнинг воқеликка бўлган ҳиссий муносабатини ифодалаш воситаси сифатида инсон ҳаётида, шу жумладан, босқичма-босқич ривожланиб боришда муҳим роль ўйнаган ва бугунги кунда адабиётда янги жанрларнинг пайдо бўлишига ва улар билан асарлар матнида бирлашишига таъсир кўрсатадиган муҳим ўринга эга.
Tolerant interaction of languages, cultures and literatures of different nationalities not only contributes to the establishment of social peace and friendly communication. This is also a factor that determines the combination of unusual cultural layers in art and literature, that is, a harmonious combination of features of different national cultures, which are not just unreality, affirming the diversity, beauty and richness of human relations.