Ушбу мақола илм-фаннинг жадал ривожланаётган соҳаларидан бири бўлган таълим соҳасидаги арабизмларни ўрганишга бағишланган, чунки у дунёнинг турли тилларининг сўз бойлигини доимий равишда бойитиш жараёнида тугалланмаган манба бўли хизмат қилади. Терминологиянинг ривожланиши ва ишлашини назарий ўрганилиши замонавий тилшуносликнинг устувор йўналишларидан биридир. таълим соҳасидаги атамалар, бу, биринчи навбатда, умумий адабий луғат терминологиясидир, шунинг учун ишда “таълим соҳаси терминологияси” умумий тушунчасига бирлаштирилган лавозимлар, таълим муассасалари, жараёнлар, ҳодисалар номлари киритилган. Мақоланинг мақсади - ўзбек тилидаги таълим соҳасидаги асосий таркибий ва лексиксемантик хусусиятларни таҳлил қилиш. Тадқиқотда араб тилида бу номларнинг барчаси масдар еки сифатдош вазифасини бажаради. Ўзбек тилида эса, уларнинг барчаси исм деб юритилади. Мақола, шунингдек ўзлашмаларнинг грамматик, морфологик ва семантик хусусиятларини ҳам ўз ичига олади ва уларни таҳлил қилади. Тадқиқот замонавий ўзбек тилиинг луғат таркибини қиёсий таҳлил қилиш, таснифлаш ва тизимлаштиришдан фойдаланган ҳолда, тависфлаш ёрдамида амалга оширилди. Олинган натижалар ўзбек адабий тилида сўзларни шакллантириш, таълим соҳасидаги терминологиянинг лексик-семантик ва структур-функционал хусусиятларини аниқлаш каби муаммоларни тушуниш ва ҳал этишга янгича ёндошишга имкон беради.
Ҳозирги вақтда арабшуносликка доир илмий изланишлар Қоҳира, Дамашқ, Байрут, Бағдод, Жазоир, Тунис университетларида олиб борилаётган бўлиб, мазкур тилшунослик марказларидаги тадқиқотларнинг аксарияти араб тилшунослик мактаблари анъаналарига асосланганлиги кузатилади. Лейден, Париж, Оксфорд, Кембридж, Ҳалле, Прага, Рим университетлари олимлари араб тилининг грамматикаси масалаларини тадқиқ этишда кўпроқ Европа тилшунослик анъаналарига содиқ қолган ҳолда фаолият юритадилар. Мазкур анъанани Россия, Озарбайжон, Арманистон, Ўзбекистон, Тожикистон давлатлари институтларида араб тили грамматик тизимига оид тадқиқот юритаётган олимлар фаолиятида ҳам кузатамиз. Бундан ташқари, араб тилини европалик тадқиқотчилар араб тилшунослиги анъаналари асосида ўрганганликлари, араб мамлакатларида эса Европа тилларига асосланиб яратилган назарияларни ҳам татбиқ этган ҳолда тадқиқотлар олиб борилиши кузатилади. Бу икки анъанани тавсифлаш учун араб, Европа ҳамда Европа тадқиқотларидан андоза олган ва арабшуносликнинг ривожига катта ҳисса қўшган рус олимларининг ишларини ўрганиш мақсадга мувофиқдир. Мазкур мақолада араб грамматикаси анъанавий ва европа йўналишида олимлар томонидан амалга оширилган тадқиқотлар хронологик равишда таҳлил этиб ўрганилган. Таҳлил жараёнида араб тили грамматикаси, адабиёти, араб тилшунослик тарихи ва араб лаҳжалари каби йўналишларда изланиш олиб борган олимлар ва уларнинг илмий фаолиятлари эътироф этилган. Араб тилидаги қўлёзмаларни ўрганиш араб филологиясининг шаклланиши ва ривожида муҳим ўрин тутган. Араб адабий тили ва қўлёзма ёдгорликларини айнан шу тилда ўрганадиган шарқшуносликнинг бўлими аввал Европада шаклланган. Кейинчалик, бу анъана Россияга кириб келди. Мазкур соҳада россиялик арабшунослар бир қанча ютуқларга эришдилар. Хусусан, кутубхона фондларида ва шахсий фондларда сақланаётган қўлёзма асарларни ўрганиш ўша давр илмий тадқиқот вазифаси бўлиб қолди. Европа ва Россия билан бир қаторда Ўзбекистон ҳудудида ҳам, айниқса, Бухоро, Самарқанд, Хоразмда араб тилидаги қўлёзма асарлар ўрганила бошланди. Аммо бу ҳудудларда қўлёзма асарларни ўрганишга кўпроқ диний соҳа сифатида қараларди. Шуни таъкидлаш жоизки, Россия ва Европадан фарқли ўлароқ Ўзбекистон ҳудудида XIV асрга қадар араб тилига оид катта назарий тадқиқотлар амалга оширилган. Бу эса арабшунослик Ўзбекистон ҳудудида эрта ривожланганлигидан дарак беради.
Zamonaviy jamiyatda ingliz tili siyosatini amalga oshirish turli mintaqalar, mamlakatlar va muassasalarda farq qiladi. Ingliz tili global til sifatida keng eʻtirof etilgan va koʻpincha biznes, taʻlim, fan, texnologiya va xalqaro diplomatiya kabi turli sohalarda aloqa vositasi sifatida qoʻllaniladi. Koʻpgina mamlakatlar maktab va universitetlarda ingliz tilini oʻqitish vositasi sifatida qabul qilgan. Ingliz tilini bilish ma’lum taʻlim dasturlariga kirish yoki akademik malaka olish uchun talab boʻlishi mumkin. Ushbu maqola zamonaviy Oʻzbekistonda ingliz tili siyosatini amalga oshirish haqida soʻz yuritiladi.
Ўзбекистон Республикасининг жаҳон бозорига чиқиши, халқаро алоқаларнинг кенгайиши талабаларнинг тил маданиятини чет тилларда, хусусан дунё тилларига кирган рус тилида шакллантиришни тақозо этади. Ушбу мақолада рус тилини чет тили сифатида ўқитиш масалалари ёритиб берилган. Ўқитиш самарадорлигига таъсир этувчи омиллар таҳлил қилинган. Улар орасида: ўқитишнинг мақсад ва вазифаларини аниқ белгилаш; талабаларнинг она тилини, билим даражасини шу билан бирга таълим босқичларини ҳисобга олиш; лексик ва грамматик материалларни танлаш ва тақдим этиш; кўргазма ва тарқатма материаллар таъминоти, дарслик ва ўқув қўлланмаларнинг танланиши ва бошқалар кўрсатилган. Чет тилини ўрганишда бир неча омилларга боғлиқ равишда юзага келган қийинчиликлар ёритиб берилган. Жумладан она тили ва рус тиллари тизимларидаги фарқлар кўрсатилади: маълум грамматик категорияларнинг йўқлиги, улар функцияларининг номувофиқлиги, маълум грамматик маъноларни турлича ифода этилиши, шунингдек, истиснолар мавжудлиги ва хк. Муаллиф рус тилидаги род, келишик, замон, вид грамматик категорияларида алоҳида тўхталиб ўтган. Тадқиқотнинг мақсад ва вазифалари белгиланган. Мисоллар асосида ўқитишнинг бир қатор инновацион усуллари ва технологияларидан фойдаланиш имкониятлари ёритиб берилган.
O‘zbekistondagi tibbiy oliy ta’limda ingliz tilini
mukammal o‘zlashtirgan mutaxassislarini tayyorlash, bu boradagi metodologiyani takomillashtirish va mazkur yo‘nalishdagi faoliyatni samarali tashkil etish bo‘yicha tegishli chora-tadbirlar majmuini belgilash kabi qator vazifalarni amalga oshirishni talab etadi. Tibbiyot
talabalari uchun o‘z kasbiy sohasida til ko‘nikmalarini egallash muhim masalalardandir. Mamlakatimizdagi tibbiy ta’limni modernizasiya qilish jarayoni ixtisoslashgan fanlar foydasiga ko‘plab gumanitar fanlarning keskin qisqaruvi, jumladan, xorijiy tillar fanidan o‘quv soatlarining kamayishiga olib keldi. Mazkur jarayon tibbiyot
talabalari uchun qisqa vaqt ichida ingliz tilini o‘qitishda samarali usullarni joriy etish zaruriyatini belgilab berdi. Tibbiyot kasbi uchun ingliz tilini (ESP) o‘qitishning integrativ modellarini yaratish
masalasi kun tartibiga qo‘yildi. Mazkur tadqiqotda ingliz tilini fan sifatida o‘qitish borasida maxsus kasbiy muhit yaratishning afzalliklari, tibbiyot sohasi bilan ingliz tili fani o‘rtasidagi mutanosiblik metodologiyasi va fanlararo munosabatlar uyg‘unligini ta’minlash, talabalarga o‘quv materialini o‘zlari uchun qulay va qiziqarli tarzda o‘rganish imkonini berish kabi masalalarning
mazmun va mohiyati, muammolarni bartaraf etish mexanizmlari talqin etildi.
English slang, a colloquial or familiar type of speech in a specific area, is one of the subsystems of the English language. It is usually classified as a social dialect. The term “slang” usually refers to something that does not coincide with the norm of the literary language. Linguistics of the last twenty years has actively switched from the study of written language to the study and analysis of direct live communication. Functional varieties of the use of the language are derivative from the colloquial forms. The study of colloquial speech is extremely important because spoken language is the only true language and the norm for evaluating all other forms of speech.
Мақолада япон тилида ижтимоий-сиёсий атамалардан фойдаланишнинг баъзи жиҳатлари, атамаларнинг баъзи семантик хусусиятларини таҳлил қилиш орқали шарҳлаш усуллари таҳлил қилинади. Сўнгги пайтларда Катакананинг япон фонетик алифбосида ёзилган, чет элдан келган сўз бирикмаларини ёзишда ишлатиладиган сўзлар япон ОАВ матнларида тобора кўпроқ пайдо бўла бошлади. Ушбу ҳодиса янги эмас - япон тилида ўхшаш луғат ўзининг тарихий илдизларига ва ўзига хос фойдаланишига эга. Таржиманинг бир нечта усуллари мавжуд бўлиб, улардан учтасини ушбу мақола доирасида батафсил кўриб чиқамиз. Таржиманинг биринчи усули: ўзлаштириш. Бу усул одатда металлингистик хусусиятга эга бўлган бўшлиқни тўлдиришга имкон беради (янги техника, номаълум тушунчалар). Таржиманинг иккинчи усули: ҳисоблаш. Ҳисоблаш алоҳида турга эга: биз чет тилидан синтагмани оламиз ва унинг таркибий қисмларини сўзма-сўз таржима қиламиз. Шундай қилиб, биз иборанинг ифодасини оламиз ва унга янги экспрессив элементларни киритиб, таржима тилининг синтактик тузил-маларидан фойдаланамиз. Таржиманинг учинчи усули: сўзма-сўз таржима. Бадиий таржима ёки сўзма-сўз таржима - бу манба тилидан мақсадли тилга ўтишни англатади, бу тўғри ва идиоматик матнни яратишга олиб келади, таржимон эса фақат мажбурий тил стандартларига риоя қилади. Чет тилидаги элементларни ассимиляция қилиш жараёни улар тилга таржимонлар томонидан киритилган пайтдан бошлаб бошланганлиги сабабли, аниқ хорижий номларни таржима қилиш технологияси ҳақида бир неча сўз айтиш ўринлидир. Тушунарсиз ассотсиатив маънога эга сўзлар ва ибораларни таржима қилишда, шунингдек воқеликнинг номларини, транскрипсиясини, кам ҳолларда транслитерация, ҳисоб-китоб ва тушунтириш таржимасини (мотивация ва шаклни сақламасдан, чет тилидаги сўз ёки иборанинг маъносини она тили орқали узатиш) ишлатишда фойдаланиш мумкин. Ҳисоблаш, декодлаш ва транслитератсия қилишда баъзида шарҳларга мурожаат қилиш керак. Шунингдек, услуб қўлланилиши мумкин, бу тушунтириш таржимаси ва ассотсиатив қийматни ҳисоблаш-алмаштириш туридир. Бироқ, бу шарҳга эҳтиёжни истисно қилмайди.
The phenomenon of lexical borrowing is a significant aspect of language evolution, reflecting the cultural and societal interactions between communities. This study examines the borrowings of English sports terms in the Karakalpak language, focusing on the linguistic adaptations and semantic shifts that occur during the process. Through a comprehensive analysis of borrowed terms, their usage patterns, and socio-cultural contexts, this research sheds light on the dynamics of language contact and the influence of global sporting culture on minority languages such as Karakalpak. Data was collected from various sources including sports events, media, and interviews with native speakers. The findings reveal intriguing linguistic phenomena and contribute to our understanding of language contact and lexical innovation in multilingual environments.
Learning is an active communication between students and the teacher, so it does not have a one-way property. Basically, the success of the process of teaching a foreign language directly depends on the teacher. Each teacher, based on his professional experience, chooses methods and techniques of work. Language teaching approaches and methods have cast light on the language teaching theory and practice.
There are still many controversies about their usefulness and appropriateness. This article tries to analyze the
effectiveness of one of the most influential teaching methods: Grammar-translation Method, in order to have
a better understanding and application in the future teaching practice. Using theoretical materials made in
this sphere, it is obvious that, there is no inherent contradiction between grammar instruction and
communicative approach, and a sort of explicit grammar instruction can complement communicative
language teaching to raise learners’ conscious awareness of the form and structure of the target language
This article focuses on translation practice that helps students acquire, develop, and strengthen their knowledge and skills in a foreign language. Translation integrated into the practice of language learning along with generally accepted learning activities such as reading, listening, writing and vocabulary development can be described as a “pedagogical tool” as its purpose is language learning. Translation activity forces students to communicate in two directions: from a foreign language and into it. During translation, students are encouraged to notice differences in structure and vocabulary, strengthen grammatical skills, shape their own way of thinking, and correct common mistakes that might otherwise go unnoticed. Students can get the most out of their learning if they are encouraged to use their translation skills correctly. Translation is a good tool for learning a foreign language.
It is intended that this annotated bibliography be used as a stand-alone resource or in tandem with the related literature review about Language Planning and Policy: Factors that Impact on Successful Language Planning and Policy. A variety of literary sources, such as research reports and journal articles, are consulted in the bibliography. In order to give a summary of the main ideas and shared comprehension of the elements that influence successful language planning and policy, especially in relation to the revitalization of Indigenous and minority languages also upkeep. The goal was to find more modern works of literature, created about approaches and materials on language policy and planning (LPP). Although the literatures were based on the review’s body of work was expanded to include foundational works that addressed the major.
Замонавий тилшуносликнинг янги тармоғи бўлмиш лингвомаданият-шунослик тилни нафақат билиш воситаси, балки миллатнинг маданий коди сифатида ўрганади. Олимларнинг инсон она тили призмаси орқали дунёни фарқли кўради деган ғояси тадқиқотчиларда янгидан янги кўпгина тадқиқотларга қизиқиш уйғотмоқда. Лингвомаданиятшунослик фанида маданий ахборот ташувчи тил бирликлари орқали тадқиқ қилинар экан, бундай тил бирликлари лингвомаданий бирликлар термини остида бирлашади. Масалан, реалия, эталон, концепт, лакуналар, стереотиплар, нутқий этикетлар лингвомаданий бирликлар ҳисобланади. Оламнинг лисоний манзарасини, маданиятнинг асосий концептлари мажмуи бўлган концептосферани, лисоний онгни тавсифлаш ҳамда тил эгаларининг миллий-маданий менталлигини акс эттирувчи лисоний бирликларни, нутқий мулоқотга хос бўлган миллий ижтимоий-маданий стереотипларни аниқлаш лингвомаданиятшуносликнинг асосий вазифалари ҳисобланади. Маданият трансферининг таржима матнида намоён бўлишини ўрганишда лингвомаданиятшунослик нуқтаи назаридан ёндашиб таҳлил қилиш, тадқиқотда халқ тафаккури, унинг оламни идрок этишидаги ўзига хос жиҳатларини тилда акс этишини ўрганишга ёрдам беради. Бадиий асар таржима қилинганда, ундаги ғоялар, миллатнинг дунёқарашини акс эттирувчи омиллар ҳам таржима матнида рецепторга хос акс этади. Ҳар бир тил ўзи билан ўша миллат маданиятини акс эттиргани каби, таржима китобхони ҳам асарни ўз тилида ўқир экан, баъзи иборалар ўқувчини ўз маданияти нуқтаи назаридан асарни идрок қилишга, тасаввур қилишга ундайди. Яъни биргина матн турли халқлар, миллат нуқтаи назаридан турлича англаниши ва талқин қилиниши мумкин. Чунки, инсон яшаб турган табиати, маданияти, урфодати, дини каби факторлар унинг фикрлар, тушунча ва тасаввурлар дунёсини шаклланишига туртки бўлади. Таржима матнида асл матнда учрамайдиган маданий бўёқдор сўзларнинг қўлланилиши таржима матнининг маданий трансфер бўлганлигини бир омили саналади. Бу таржимон томондан онгли равишда асл матндаги жумла ғоясини етказиш учун қўллаган усули бўлиши билан бирга, таржима асари китобхонига тушунарли бўлишини таъминлаш учун танланган усул бўлиши ҳам мумкин. Икки танловдан ҳар қайсиниси бўлмасин, икки хил усулда ҳам энг бош фактор маданият ҳисобланиб, таржима матнида маданият трансферини акс эттиради. Асардаги қаҳрамоннинг руҳий-эмоционал ҳолатини тасвирлашда таржима тили миллати маданиятига оид сўзларнинг қўшиб ифода қилиниши руҳий экспрессивликни таъминлаб берса, иккинчи томондан маданий бўёқдор сўзлар юзасидан таржима матнини ўқиш жараёнида китобхонда ўзбекона ассоциацияларнинг шаклланишига туртки бўлади.
Мазкур мақолада Ўзбекистонда бенгал тили тадқиқотига оид муаммолар ва истиқболдаги вазифалар ҳақидаги фикрлар ёритилган. Шунингдек, Ўзбекистон ҳамда Бангладеш Республикаларининг жуда қадимги маданий алоқаларига тўхталиб ўтилган. ХХ аср бошларига қадар Ўрта Осиёда илк маротаба ҳинд тилини ўрганишга оид чора-тадбирлар тўғрисида изоҳлар келтирилган. Шу аснода ҳиндий тилининг ўқитилиш тарихи, Жанубий Осиё тиллари (ЖОТ) кафед-расининг кўп меҳнат ва қийинчилик билан очилганлиги, ҳиндий тилини ўргатишни бошлаб берган рус тилшунос олимларининг беназир меҳнати ҳақида шарҳлар берилган. Муаммонинг асосий моҳияти асносида Тошкент давлат шарқшунослик университети Жанубий Осиё тиллари кафедрасида бенгал тилини ўқитишнинг бошланиш тарихи, илк бор қайси устозлар дарс берганлиги ҳақида мулоҳазалар баён қилинган. ТДШУда бенгал тили ўқитишнинг қай тариқа поёнига етганлиги, ҳозирги кунда ушбу муаммоларга тегишли вазифалар хусусида сўз боради. Ҳозирга қадар бенгал тили ўқитиш борасида қўлга киритилган ютуқлар ҳақида алоҳида таъкидланган. Юқорида баён қилинган масалалар юзасидан тўлиқ маълумотлар келтирилган.
Ushbu maqolada tejamkorlik tamoyili til taraqqiyotini xarakterlab beruvchi omillardan biri ekanligi, uning tildagi mohiyati, qisqa vaqt birligi mobaynida maksimum axborot uzatishni ta’minlashi, boshqacha qilib aytganda, tilning muloqot funksiyasini oshirishga ko`maklashishi, til hamisha ortiqcha narsalardan, ya‟ni o`zida axborot tashimaydigan va tushuntirishga ko`maklashmaydigan so`z, bo`g`in va grammatik shakllardan xoli bo`lishga intilishi o’rganiladi.Tejamkorlik ham, qisqaruv ham til taraqqiyotiga sezilarli hissa qo`shadigan hodisalar bo`lsa-da, ularning til evolyutsiyasidagi rolini absolyutlashtirib bo`lmaydi: tilda tejamkorlikka ham, qisqaruvga ham qarshi turuvchi tendensiya va hodisalar mavjud, masalan, tildagi ortiqchalik xususiyati va uning so`z darajasidagi alohida hollari - proteza va pleonazm.