Юз-жағ соҳаси суякларининг синиши тиш касалликлари сонининг 30-40 фоизини ва касалхоналарда ётқизилган барча жаррохатланган беморларнинг 21 фоизини ташкил килади. Кўп жаррохатлар натижасида келиб чиқадиган шикастланишларнинг ўзаро оғирлиги синдроми жабрланувчининг аҳволи оғирлигининг сезиларли даражада ошишига олиб келади. Юз жаррохатларни даволаш босқичларнинг ҳар бирининг вақтини аниқлаш, асоратларни камайтириш учун биз ушбу жаррохатни даволаш алгоритмини ишлаб чиқдик ва клиник амалиётга киритдик. Юз жаррохатлар билан оғриган беморларни даволаш тактикаси, ишлаб чиқилган алгоритмга кўра, илгари ишлатилганда нисбатан шубҳасиз афзаликларга эга –яллиғланиш асоратлари фоизи минимал даражада туширилади: 17% dan 1,5% гача.Бундай комплекс ёндошув терапевтик таъсир ва иктисодий манфаатларда эришиш учун жабрланганлар саралашига аҳамиятини оширади.
Ушбу мақолада магистрал қувур тушунчаси, унинг турлари, бошқа транспорт турларидан афзалликлари ёритиб берилган. Шунингдек, мақолада магистрал қувур транспортининг халқаро хусусий ҳуқуқий тушунчаси ва тавсифи берилган.
Alkaloidlar fiziologik taʼsiriga koʻra har xil: ularning baʼzilari asab tizimini susaytiradi yoki qoʻzgʻatadi, boshqalari nerv uchlarini falaj qiladi, qon tomirlarini kengaytiradi yoki toraytiradi, boshqalari ogʻriq qoldiruvchi taʼsirga ega hisoblanadi. Xromatografiya, spetoskopiya kabi usullar orqali o`rganilib kelinmoqda, va bu usullarda yuqori natijalarga ega bo`lib kelinmoqda. Bu usulning afzallikari shundaki, alkaloidlarni o`rganayotganizda, alkaloidlar tarkibidagi qo`shimchalar, organik va meniral moddalarni hamda biologik obʼyektlarning analizini o`rganish uchun nihoyatda zarur hisoblanadi. Xromatografiya usulida alkaloidlar tarkibidagi birikmalarni aniqlash, ajratib olishni oʻrganishda keng qoʻllanadi. Spetoskopiya usulida esa alkaloidlarga nur orqali ta`sir qilish orqali o`rganiladi. Ultrabinafsha nurlari orqali va bazi reagentlar orqali alkaloidlarning kimyoviy tarkibi o`rganilib kelinmoqda.
Юз-жағ соҳаси суякларининг синиши тиш касалликлари сонининг 30-40 фоизини ва касалхоналарда етказилган барча жаррохатланган беморларнинг 21 фоизини ташкил килади.Куп жаррохатлар натижасида келиб чикадиган шикастланишларнинг узаро огирлиги синдроми жабрланувчининг аҳволи оғирлигининг сезиларли даражада ошишига олиб келади. CFT даволаш боскичларнинг хар бирининг вақтини аниқлаш, асоратларни камайтириш учун биз ушбу жаррохатни даволаш алгоритмини ишлаб чикдик ва клиник амалиётга киритдик.СTF билан оғриган беморларни даволаш тактикаси, ишлаб чикилган алгоритмга кўра, илгари ишлатилганда нисбатан шубҳасиз афзаликларга эга – яллиғланиш асоратлари фоизи минимал даражада туширилади: 17% dan 1,5% гача.Бундай комплекс ёндошув терапевтик таъсир ва иктисодий манфаатларда эришиш учун жабрланганлар саралашига аҳамиятини оширади.