Ushbu maqolada Buxoro Xalq Sovet Respublikasining Turkiya Jumhuriyati bilan XX asr 20-yillarida olib borgan siyosiy aloqalari tarixi yoritilgan. F.Xo‘jaev boshchiligidagi “Yosh buxoroliklar” hukumati mazkur davlat bilan o‘rnatiladigan siyosiy aloqalarga xalqaro maydonga chiqishning muhim yo‘nalishlaridan biri sifatida qaragan. Turkiya davlati BXSR mustaqilligini birinchi bo‘lib tan oldi va elchilarini Buxoroga yubordi. Ikki o‘rtadagi siyosiy aloqalar sovetlar tazyiqi ostida yetarlicha samara bermagani arxiv hujjatlari asosida ochib berilgan
Мақолада ўзбек этногенези ва этник тарихига доир фикр ва қарашларнинг тадрижий ривожи акс эттирилган. Ўзбек халқи этногенези ва этник тарихи мавзусида тарихчи, этнограф, археолог, антрополог, лингвист олимлар яратган илмий адабиётлар, улардаги концепциялар, тарихчи олимларнинг бу хусусдаги олиб борган методологияси изчил ва бир бутун яхлит тарзда ўрганилмаган. Ушбу илмий мақола мавзу бўйича чуқур ўрганиб таҳлил этиш ҳамда илмий мулоҳаза юритишга чорловчи илмий тадқиқот изланишидир. Мақолада Республикамизнинг турли нашрларида ва матбуот марказларида чоп этилган монографиялар, мақолалар, етук олимларимизнинг ижодий йўлига бағишланган очерк ва рисолалар муайян бир даражада ўз аксини топган. Жумладан, тарихчи олимлар А. Ю. Якубовский, С. П. Толстов, А. А. Семёнов, Б. А. Литвинский, К. Ш. Шониёзов, А. А. Асқаров, Рахим Масов ва бошқа олимларнинг олиб борган илмий тадқиқотлари ва қарашлари ҳамда бу фикрлар қайси асарларда келтирилганлиги мазкур мақолада илмий тил негизида шакллантирилган. Мустақиллик йилларида ўзбек халқи этногенези ва этник тарихи масалалари, унинг тадрижий равишда чуқурлашуви ва равнақ топиши борасида бир қатор олимлар илмий тадқиқот олиб борди. К. Ш. Шониёзов, Б. А. Аҳмедов, И. Жабборов асарларида ёзма манбалар ва қисман археологик топилмалар асосида ўзбек халқи этногенези ва этник тарихи ҳақида янги хулосалар қилинган бўлса, А. А. Асқаров, Т. К. Ходжаев ва бошқа тадқиқотларда нафақат этногенез, балки этник тарих масалалари ҳам археологик ва антропологик тадқиқотлар асосида чуқур ўрганилди. Ўзбек антропологларининг изланишлари ўзбеклар этногенезини янада бойитди ва тарихчи, этнограф, археологларнинг тадқиқотларидаги хулосаларнинг ҳаққонийлигини исботлади. Мустақиллигимиз шарофати билан маънавий ҳаётимизда бошланган янгиланиш Ўзбекистон тарихида бўлганидек, ўзбек халқи этногенези ва этник тарихи соҳасида ҳам анча юксак даражада тараққий этди. Ушбу мақола орқали ўзбек халқи этногенези масаласини ёритишда объэктив ёндашув қай шаклда ривож топганлигини яққол кўриш мумкин ҳамда уларнинг таҳлилини англашга ёрдам беради.
Bugungi kunda o‘simlik moylarini ishlab chiqarishda ekstraksion benzin qo‘llanib kelinmoqda. Ushbu erituvchi bir necha yillar davomida o‘simlik moylarini ishlab chiqarish samaradorligini oshirish uchun xech bir qo‘shimchalar bilan boyitilmagan yoki uning o‘rniga boshqa turdagi erituvchi qo‘llanilayotgani yo‘q. Shu sababdan ushbu tadqiqot ishimizda ekstraksion benzin o‘rniga uning analogini taklif etdik. Olingan natijalar asosida taklif etilayotgan analogda an’anaviy ekstraksion benzinga nisbatan ham jarayonni jadallashtirish, ham olinadigan moyning sifatini oshirish mumkinligi aniqlangan.
Государство должно стремится к восстановлению нарушенного права во всех регулируемых им сферах общественных отношений в том числе в области защиты инстересов потерпевших. В частности, это касается вопроса определения целей наказания. От его разрешения зависит не только построение многих инструментов этой отрасли права, но и целеустремленное применение самого уголовного законодательства 1.
Бино ва иншоатларнинг энергия самарадорлигини ошириш сохасида илмий техник сиёсатини асоси деб, мақолада, уларни лойихалаш ва кўриш норматив-методологик базасини яратилиши қайд этилган. Унинг илмий-техник савиясини такомиллаштириш ва ошириш навбатдаги босқичи хақида маълумотлар келтирилган.
Emulsiyali mahsulotlar olishda, jumladan margarin uchun emulgator asosiy xom ashyo hisoblanadi. Bugungi kunda respublikamizga xorijdan E322 – soya letsitini import sifatida olib kirilmoqda va margarin sanoatida keng qo‘llanmoqda. Tadqiqotning maqsadi etib mahalliy soya moyidan ajratib olingan soya letsitinini margarin mahsulotlari olishda qo‘llash va E322 bilan taqqoslash etib belgilab olingan. Natijada qattiq yog‘lar miqdori yuqori bo‘lgan margarinlar uchun mahalliy soya moyidan ajratib olingan letsitinning samarasi E322ga nisbatan yuqori bo‘ldi.
Жиноятдан жабрланганлар, гувоҳлар ва жиноят процессининг бошқа иштирокчиларини давлат томонидан ҳимоя қилиш ғоят муҳим вазифа бўлиб турган бир вақтда озодликдан маҳрум қилиш муассасаларида сақланаётган жабрланувчи ва гувоҳлар хавфсизлигини таъминлаш янада муҳимроқ тус олади.
В настоящее время хронический гепатит остаётся одной из актуальных проблем медицины, несмотря на значительные достижения в ее диагностики и лечении, и сохраняет одно из лидирующих мест. Хронизация этой патологи в последующем могут привести к циррозу, гепатозу печени, инвалидности и летальности.
Ушбу мақолада хитой манбаларидаги маълумотларга асосланиб аниқ тарихий фактлар билан Ўзбекистон маданиятининг қадимги ва ўрта асрларлар Хитойга кўрсатган таъсири кўрсатиб берилади.
Bugungi kunda to‘g‘ri ovqatlanish, sog‘lom turmush tarzi kabi talablar kundan kunga ortib bormoqda. Lekin yurtimiz aholisi qadimdan yog‘li (jumladan margarin) mahsulotlarni ko‘p miqdorda istemol qilib kelayotganligi, yuqorida keltirilgan talablarni bajarish bir muncha muammolarni yaratib kelmoqda. Ushbu muammolarni bartaraf etishning samarali yechimlaridan biri kundalikda istemol qilinadigan mahsulotlarni tarkibini o‘zgartirish va talab darajasiga tushirish hisoblanadi. Tadqiqot ishida margarin mahsulotlari uchun tayyorlanadigan yog‘li asosni polito‘yinmagan yog‘ kislotalariga boyitish orqali, olinadigan mahsulotning biologik qiymatini oshirishga erishish hisoblanadi. Buning uchun an’anaviy salomasdan to‘liq voz kechib, mol yog‘i, paxta palmitini va soya moyi asosida olingan pereeterifikatsiyalangan aralashma taklif etilmoqda.
Корхонани сотиш институти фуқаролик ҳуқуқининг муҳим аҳамият касб этувчи анъанавий институтлари қаторига киради. Шу билан бирга вақт ўтиши билан корхонани сотиш шаклининг қонунчиликдаги ифодаси тобора ривожланиб, такомиллашиб борганлигини кўришимиз мумкин. Бугунги бозор муомаласида корхонани олдисотдиси билан боғлиқ муносабатларининг тобора кенгайиб бораётганлиги мазкур институт тўғрисидаги қонунчиликнинг вужудга келиш ва ривожланиш тарихини тадқиқ этиш заруриятини келтириб чиқармоқда. Мазкур
институтнинг қонуний асосларини вужудга келиш ва ривожланиш тарихини тадқиқ этиш бугунги кундаги корхонани сотишни тартибга солувчи нормаларни такомиллаштиришга хизмат қилиши мумкин.
Бозор иқтисодиётини шакллантириш ва модернизация қилишга қаратилган ислоҳотларнинг ҳуқуқий асосини белгилаш, ҳаттоки “Реклама тўғрисида”ги қонун қабул қилинганлигига ўн йилдан ортиқ муддат ўтган бўлса-да, “реклама” тушунчасига фуқаролик ҳуқуқи нуқтаи назаридан таъриф бериш ҳанузгача долзарб ҳисобланади.
Mazkur maqolada talabalarning g‘oyaviy-mafkuraviy bilimini rivoj lantirish muammosining falsafiy-pedagogik adabiyotlarda o‘rganilishi yoritib berilgan, muallif tomonidan nazariy materiallarni tahlil etish asosida “ta’lim tarbiya”, “g‘oya-mafkura”, “immunitet-mafkuraviy immunitet” tushunchalari mohiyatini ochib bergan.