Мақолада муаллиф Интернет тармоғидаги муносабатлар ривожланишини кўрсатиб, мазкур муносабатлар таркибида энг дастлабкиси домен номи ва веб-сайтлар доирасида вужудга келишини баён қилган. Муаллиф домен номлари ва веб-сайтларнинг ҳуқуқий тартибга солиниши ва уларнинг ўзаро ўхшаш ҳамда фарқли жиҳатларини таҳлил қилган. Мақола якунида муаллиф мазкур муносабатларни ҳуқуқий тартибга солинишини янада такомиллаштириш зарурати мавжудлигини кўрсатиб ўтган.
Бугунги кунда жаҳон миқёсида Интернет тармоғи билан боғлиқ низолар жуда кенг тус олиб келмоқда. Шундай низолардан бири бу домен номлари билан боғлиқ низолардир. Домен номларига оид нищолар тарафлардан бири ёки иккови ҳам юридик шахс бўлган тақдирда арбитраж судлари амалиётига тааллуқлидир.
Бутун дунё бўйлаб юқори ахборот технологияларининг ривожи, хусусан Интернет тармоғининг вужудга
келиши ва ривожланиши жамиятда янги ижтимоий муносабатлар вужудга келишига олиб келди. Хусусан
Интернет тармоғида мавжуд домен номлари, уларга бўлган ҳуқуқ масаласи дунё бўйлаб мунозараларни
вужудга келтириб, домен номлари эгалари ўртасидаги низолар вужудга келишига олиб келмоқда.
This paper aims to conduct a structural and semantic analysis of English metaphors in transport terminology. Structural analysis involves identifying the different elements that make up the metaphor and examining how they relate to each other. Semantic analysis involves examining the meaning and implications of the metaphor in the context of its use.
Суд амалиётида жавобгар сифатида домен номларининг миллий рўйхатдан ўтказувчиси иштирок этган низоларни кўриш ҳоллари ҳам йўқ эмас. «UZ» домени Маъмури – «UZ» доменининг асосий Реестрини бошқариш ва «UZ» доменини ривожлантиришнинг асосий йўналишларини белгилашга давлат томонидан ваколат берилган ташкилот 1.
Маълумки илмий техника тараққиёти ҳуқуқий майдонга жиддий таъсир кўрсатмоқда. Ҳуқуқий майдоннинг янги кўринишлари, шу жумладан, виртуал ҳуқуқий майдон вужудга келмоқда. Виртуал ҳуқуқий майдон ҳам, моддий ҳуқуқий майдон каби фуқаролик ҳуқуқий муносабат иштирокчиларини ўз ҳуқуқларини амалга ошириш, ўз зиммаларига мажбурият олиш, қонуний ҳуқуқ ва манфаатларини муҳофаза қилишни таъминлаши шарт.
Бугунги кунда доменларга доир низоларни анъанавий одил судлов доирасида кўриб чиқиш узоқ давом этадиган ва самарасиз жараён ҳисобланади. Бу муаммони ечиш учун мамлакатимизда ва чет элда низоларни ҳал қилишнинг процессуал жиҳатдан соддалаштирилган, лекин самарали механизмини яратиш йўлида қадамлар ташланган.
Сегодня уже невозможно представить доступ к информационным ресурсам Интернета, минуя доменные имена. Термин "домен" (доменное имя) достаточно хорошо известен и понятен. Однако легального определения этого понятия до сих пор нет. Существуют разные подходы к его определению.
Интернет, янги, хали тўлиқ амалга оширилмаган коммуникацион имкониятларни вужудга келтириши билан бир вақтда, интеллектуал мулкни муҳофаза қилиш ва низоларни хал этиш билан боғлиқ ўзига хос муаммоларни ҳам вужудга келтирди 1
Ныне ни у кого уже не возникает сомнений в том, что домен является неотъемлемой частью функционирования компьютерной сети Интернет в привычном для пользователя виде. Краткое описание этого функционирования может быть сведено к следующему. Каждый компьютер, подключенный к сети, имеет уникальный IP-адрес, по которому осуществляются поиск и взаимодействие компьютеров в сети. IP-адрес представляет собой последовательность из четырех чисел, разделенных точками. Для удобства запоминания и восприятия была создана доменная система имен (Domain Name System – DNS), позволяющая сопоставлять абстрактное символьное имя (site.ru) конкретному IP-адресу в сети (198.198.68.200)1.
Makolada kstma-ket tarjimonlarni tayyorlashda. biznes yozishmalar foydasi xakida fikr yuritiladi xamda biznes yozishmalardagi leksik. grammatik, stilistik xususiyatlari va ularning tarjimasndagi kininchplnklar. manda tilidan maks ad tnliga tarjima kilpb va shu matnlarnn takkoslash xususiyatlari tasvirlangan. Shuningdsk. kursatilgan matnlarnn xarakteristik xususnyalari tarjimonlar taysrlash sifatini yaxshnlash va takdnm etilayotgan taʼlim darajasnni oshnrish imkonnni beradi.
Ushbu maqola madaniyatning tarjimon va tarjimoni sifatiga bag'ishlangan muammolarga bag'ishlangan. Maqola tarjima jarayonidagi madaniy jihat, madaniy jihat, ya'ni bir tilning bir tilining ba'zi tushunchalarini etkazish qobiliyatiga ega bo'lgan tadqiqotchilarning fikrlari keltirilgan. Muammo xitoy va ingliz tillarida, turli tillar oilalarini ifodalaydi va, natijada butunlay boshqa madaniyatlarga tegishli. Ingliz tili va madaniyati qoidalari kuzatilmagan tilni buzishni anglatuvchi "Chinggur" tushunchasining ta'rifi. Chinglish fenomeni xitoylik fikrlash va madaniy ong nomutanosibligi ta'siriga bog'liq. Xitoydan xitoy tiliga oid iboralar va jumlalarni noto'g'ri tarjima qilish misollari beriladi.