Zamonaviy dunyoda fond bozori har qanday davlatning iqtisodiy tizimining muhim qismi bo‘lib, butun mamlakatning iqtisodiy siyosatini olib borishga ta’sir qiladi. Barqaror va rivojlangan fond bozori rivojlanayotgan davlat oldida turgan asosiy vazifalarni hal qilish yo‘llarini ko‘rsatishi mumkin yani: iqtisodiyotning real sektoriga investitsiya resurslarini jalb qilish orqali barqaror iqtisodiy o‘sish va barqarorlikni ta’minlash, aholi va kompaniyalarning jamg‘armalarini investitsiyalar uchun safarbar etishga ko‘maklashish. Qimmatli qog‘ozlar bozori kompaniyalarga qo‘shilish, sotib olish va biznesni halqaro muhitga integratsiya qilish orqali milliy darajada kengayish imkonini beradi va shuning uchun investitsiya resurslariga ehtiyoj sezilgan mamlakatlar uchun juda muhim bo‘lgan xorijiy investitsiyalar oqimini oshiradi hamda yaratilgan jamg‘armalar sonidan yuqoridir
Ушбу мақолада тўқимачилик маҳсулотлари савдосини самарали ташкил этишнинг концептуал ёндашувлари, уларни жахон бозоридаги ўрни, тўқимачилик маҳсулотларининг бозорга кириб бориши бўйича стратегиялар, дедукция ёки индукция йўналишлари орқали муаммони чуқурроқ ўрганишга харакат қилинган. Тадқиқот объекти сифатида тўқимачилик маҳсулотлари бозори олинган ва ўрганилган ва улардаги халқаро маркетинг методологияси ишлаб чиқилган.
Мақолада корпоратив секторнинг бозор муносабатлари шароитида ташқи молиялаштириш манбаларига бўлган эҳтиёжининг ортиши ва бунда миллий ва халқаро капитал бозорларининг ўрни борасида фикрлар юритиш билан бирга, жалб этиладиган маблағлар ва улардан фойдаланиш жараёнида юзага келадиган рисклар,
уларни гуруҳлаш асосида юз бериш эҳтимоллигини пасайтириш масалалари масалалари таҳлил этилган.
Мақолада корпоратив секторнинг бозор муносабатлари шароитида ташқи молиялаштириш манбаларига бўлган эҳтиёжининг ортиши ва бунда миллий ва халқаро капитал бозорларининг ўрни борасида фикрлар юритиш билан бирга, тижорат банклари кредит маблағларидан фойдаланиш ва фонд биржалари орқали маблағлар жалб этиш масалалари таҳлил этилган.
Maqsad. Psevdofakiya bilan og'rigan bolalarda ko'zning klinik, funktsional va echobiometrik ko'rsatkichlarini tahlil qilish, erishilgan yoshga to'g'ri keladigan sinishi, miyopi va ularning onalari. Materiallar va usullar. Toshkent pediatriya tibbiyot instituti klinikasining ko‘z bo‘limida psevdofakiya bilan og‘rigan 30 nafar (30 ko‘z) va ularning onalarida (60 ko‘z) optik-exobiometrik ko‘rsatkichlarning korrelyatsion tahlili o‘tkazildi. Tadqiqot loyihasi viziometriya, keratorefraktometriya, ultratovush tekshiruvini o'z ichiga oladi (ko'z olmasining A / B skaneri). Bolalar ko'z ichi linzalari (IOL) implantatsiyasi bilan tug'ma katarakt (CC) ekstraktsiyasidan 12-14 oy o'tgach tekshirildi. Natijalar. Maqsadli refraksiyaga erishilgan guruhda ko'z ichi linzalarini implantatsiya qilish uchun nazariy rejalashtirilgan bolalar va onalarning IOL optik kuchi o'rtasida kuchli to'g'ridan-to'g'ri bog'liqlik aniqlandi. Bu fakt kattalar holatida bolada onadagi kabi IOLning bir xil optik quvvatini shakllantirish imkoniyatini ko'rsatishi mumkin. Psevdofakik miyopi bo'lgan bolalarning ko'zlarida IOLning optik kuchi va implantatsiya uchun nazariy rejalashtirilgan ona sun'iy linzalari o'rtasida hech qanday bog'liqlik yo'q edi. Xulosa. Bolalarning IOL optik kuchi o'rtasidagi to'g'ridan-to'g'ri kuchli bog'liqlikni aniqlash va nazariy jihatdan bu yoshga qadar erishilgan maqsadli sinishi bo'lgan guruhda onalarining ko'z ichi linzalarini implantatsiya qilish rejalashtirilgan. Bu fakt maqsadli sinishiga erishish uchun bolalarga implantatsiya qilingan IOL kuchini hisoblashda onaning ko'zlari parametrlaridan qo'llanma sifatida foydalanishga imkon beradi. Psevdofakik miyopi bo'lgan bolalarning ko'zlarida IOL sinishi kuchlari va ularning onalarining IOLlari o'rtasidagi bog'liqlikning yo'qligi SRK II formulasi yoshga bog'liq gipokorrektsiyadan keyin haddan tashqari sinishi kuchayishi xavfi bo'lgan bolalarda IOL kuchini hisoblash uchun moslashtirilmaganligini ko'rsatishi mumkin. jarrohlik.
Ushbu maqolada bolalar oziq-ovqat mahsulotlari bozorida marketing tadqiqotlari o‘tkazish va bolalar oziq-ovqat mahsulotlari bozorining xususiyatlariga ko‘ra tasniflanishi ko‘rib chiqilgan. Bolalar oziq-ovqat mahsulotlari bozorining alohida elementlarining o‘zaro bog‘liqlik sxemasi ishlab chiqilgan.
В статье рассмотрены меры, предпринимаемые государством по повышению инвестиционной привлекательности страны как для зарубежных, так и для локальных инвесторов. Приведены результаты разгосударствления акционерных обществ путем проведения публичных размещений акций. Проанализирована востребованность облигаций за последние годы и влияние нового законодательства на рынок долговых ценных бумаг.
Мақолада фонд бозорининг ҳуқуқий табиати, унинг классификацияси, ҳамда фонд биржаси котировка рўйҳатига корпорацияларнинг киритилиш ҳуқуқий асослари ва талаблари ўрганилган. Шу билан бирга, фонд бозорида вужудга келувчи ҳуқуқий мунособатлар таҳлил этилган.
Таржима бўйича сўнгги тадқиқотларга кўра ўқувчи, тизим, вазият, берилган (таржима қилинган) матннинг нуқтаи назарини ўз ичига олади. Ҳозирги кунда нафақат бир томонлама таржима тенденцияси қўлланилмоқда, балки (берилган ёки таржима қилинган) матнга эътибор бериш учун тўғридан-тўғри таржима тадқиқотлари таржима тушунчасини диверсификация қилиш бўйича қайта кўриб чиқиш тенденциясини таклиф қилмоқда. Баъзан берилган (таржима қилинган) матнни ўқиётганда бирон бир нарса етишмаётгандек туюлади. Масалан, ўқувчи таржима қилинган матн баъзи муҳим қисмларни қамраб олмаганлигини ёки асл нусхани ва таржимани ўқиётганда ҳис-туйғулар турлича эканлигини сезиши мумкин. Манба матни ва таржима матни ўртасидаги фарқ маданиятлар (мамлакатлар, тиллар) ўртасидаги фарққа боғлиқ. Таржиманинг оғишлари иккала томондан ҳам кўрилиши керак. Машҳур таржимон Энтони Пим (2010) айтадики, ҳар қандай таржиманинг асосий мақсади бу алоқа. Яхши таржимон шунчаки манба матнига риоя қилмаслиги керак, чунки ўқувчи иккала матнни ҳам тушуниши муҳим. Бошқача айтганда, Пим таржимонга янги йўналишни кўрсатади. Маданиятлараро фарқлар янги матн, янги тил тушунчаси, янги ҳаёт учун яхши бошланғич нуқта бўла олади. Таржима фақат манба матни билан бир хил мос келиши керак эмас. Шунингдек, у тиллар ўртасидаги фарқни ҳам эътиборсиз қолдирмаслиги керак. Таржима хатолар ҳақида маълумот бериши ва уларни олдини олишга ёрдам бериши керак. Таржима жараёнида тил ҳаракати таржимон призмасидан (фантазия) келиб чиқади ва унинг таржимага оид билимларини ўз ичига олади. Бу таржимонга янги матн яратишда ёрдам беради. Ушбу мақола таржима қилиш орқали янги матнни яратишда муаллиф ва таржимоннинг ролига бағишланган. Мақола муаллифи Навоий Театрининг биносидаги ёдгорлик ёзуви мисолида (тошга ўйилган битиклари) уч тилга: ўзбек, инглиз, япон тилларига қилинган таржимага эътибор қаратади.
Мақолада озиқ-овқат бозорининг моҳиятини очиб берувчи тадқиқотлар гуруҳларга ажратилган ва замонавий ёндошувлар умумлаштирилган. Озиқ-овқат бозорига такомиллашган муаллифлик таърифи ишлаб чиқилган. Озиқ-овқат бозорининг бажарадиган вазифалари асосида сегментация қилинган ва иерархик даражалари белгиланган. Озиқ-овқат бозорида мажмуавий тавсифдаги чора-тадбирларни амалга оширишга қаратилган илмий хулоса ва амалий тавсиялар ишлаб чиқилган.
Ushbu maqolada rivojlanayotgan iqtisodiyot sharoitida moliya bozorini jahon andozalariga mos holda tartibga solish va rivojlantirish haqida fikrlar keltirilgan.