Мазкур мақолада ҳиндий тилидаги бирликлардан ясалган “двигу” сўзлари атрофлича ўрганилган. Хусусан, уларнинг лисоний хусусиятлари тадқиқ этилган. “Двигу” сўзларининг ўзига хос ясалиш усуллари кўрсатилган. Улар асосан икки компонентдан ташкил топганлиги, иккала компонентлардаги сўзлар лексик маънога эга бўлиши ва баъзи ҳолларда двигу сўзлари аффикслар ёрдамида ҳам ташкил топганлиги тадқиқ этилган. Мақолада бирликларга оид сонлардан “двигу” сўзлари ҳосил бўлганида асосан “бир” саноқ сони фаол иштирок этиши, бошқа сонлардан нисбатан кам сўзлар ҳосил бўлганлиги аниқланган. Таҳлилга тортилган барча сўзлар таркибида сон, от ва баъзи ҳолларда сифатларга оид сўзлар иштирок этганлиги кўрсатиб берилган ва уларнинг барчаси моделларга тақсимлаб ўрганилган. Барча сўзлар ҳинд тилшунослигида тан олинган учта катта гуруҳга, яъни татсама, тадбҳава ва гибрид сўзларига ажратилган ва уларнинг ўзига хос лисоний жиҳатлари таҳлил этилган. Татсама гуруҳига оид “двигу” сўзларига хос лексемаларнинг биринчи компонетидаги сонлар асосан қадимги санскрит тилидаги сонлардан ташкил топганлиги ва тадбҳава гуруҳига оид мисоллар таркибида эса ҳозирги адабий ҳиндий тилида кенг қўлланиладиган бирликларга оид сонлар иштирок этиши аниқланган. Гибридларга хос “двигу” сўзлари эса адабий ҳиндий тилига оид саноқ сонларлардан ясалганлиги кузатилади. Шунингдек, гибридларга хос сўзлар таркибида баъзи ҳолларда аффикслар ҳам иштирок этиши мисоллар талқинида очиб берилган.
Мазкур мақола ҳозирги хитой тили аффиксация усулида «族zú» аффиксининг ўрнини аниқлашга бағишланади. Маълумки, тил лексик фонди тилнинг ички имкониятларидан келиб чиққан ҳолда ҳамда четдан тайёр лексик бирликларни ўзлаштириш орқали мутассил бойиб боради. Табиийки, хитой тили ҳам бундан мустасно эмас. Тилда қайси усулнинг маҳсулдор бўлиши тилнинг қатор хусусиятларига боғлиқ бўлади. Хитой тилида аффиксация маҳсулдорлиги жиҳатидан сўз қўшиш (композиция) усулидан кейин иккинчи ўринни эгаллайди. Айтиш жоизки, аффиксациянинг хитой тили сўз ясалишида роли кун сайин ортиб бормоқда. Шу боисдан мазкур сўз ясалиш усулида кун сайин янги аффиксал бирликлар кашф этилмоқда. Хитой тилида аффиксация усули сермаҳсул усул сифатида намоён бўлиши билан бир қаторда аффиксал бирликлар, яъни сўз ясайдиган ярим аффикс, тўлиқ аффикслар миқдори ҳам ортиб бормоқда. Ҳозирги хитой тили неологизмларнинг ясалишида муҳим роль ўйнаётган аффикслардан бири 族zú ҳисобланиб, у хитой тилида қатор янги сўзларни ясашда иштирок этмоқда. Бу сўзларнинг аксарияти от туркумига мансуб бўлиб, маълум бир характерга эга бўлган қатлам ёки ижтимоий гуруҳни кўрсатиш учун хизмат қилади. 族 zú иштирокида ясалган сўзлар кўпроқ ижтимоий мансублик ёки ижтимоий ҳаётдаги роли, вазифаларига кўра умумлаштириб маълум бир гуруҳ шахсларига нисбатан қўлланадиган сўзларни ясашда иштирок этади. Лекин бизнинг фикримизча, 族 zú кўпроқ тўлиқ аффиксал бирлик эмас, балки ярим аффикс ҳисобланади. Чунки 族 zú иштирокидаги сўзлар ясалаётганда ўзининг асл маъноси, яъни гуруҳ ёки жамоа маъноларини тўлиқ йўқотмаган. Бу сўзлар қандайдир гуруҳ ёки синфга тегишлиликни ифодалайди. Тил лексикаси каби унинг морфем бирликлари ҳам мутассил бойиб боради. Дунё тилшунослигида кузатилаётган тенденциядан ортда қолмаган ҳолда хитой тилида ҳам аффиксация усули сўз ясалишида борган сари фаол иштирок этмоқда, шу боис тилда мавжуд аффиксал бирликлар ҳам сон жиҳатдан ортиб бормоқда.
Тадқиқот ишида турк тилидаги ҳурмат категориясининг -ınız, -iniz / -unuz, -ünüz қўшимчаси орқали ифодаланиши ҳақида фикр юритилади. Бу қўшимчадаги кўплик маъносининг юзага келиши, такомили ва замонавий ифода шаклидаги ҳурматнинг ўрни, “шахс”дан унга оид “жисм”ларга кўчиши таҳлил этилади. Бу ҳодисанинг аналоги -lar, -ler қўшимчасининг ҳурмат ифодалашида ҳам кузатилади.
Maqolada kontrastiv tadqiqotlarda qo‘llaniladigan usullar , bir tomondan, zamonaviy umumiy tilshunoslikning turli yo‘nalishlaridagi nazariyani rivojlantirish bilan chambarchas bog‘liq bo‘lsa, ikkinchi tomondan, ular qarama-qarshilik xarakteridagi muayyan ishning maqsadi va yo‘nalishiga bog‘liq tkanligi haqida so’z boradi. Chet tilini o'rganish metodikasini takomillashtirishga qaratilgan ishlarda ona tili boshlang'ich model - "standart til" sifatida olinadi, u bilan o'rganilayotgan chet tili o'xshashliklari va asosan farqlari bo'yicha taqqoslanadi.
Корейс тилшунослигида XX асрнинг 30 йилларида Чхве Хён Бе нинг анъанавий грамматикага асосланган тадқиқоти билан бошланган кўмакчи феъллар тадқиқи ҳозирги кунга қадар узлуксиз тадқиқот объекти бўлиб келмоқда. Ушбу мақола корейс тилшунослигида кўмакчи феъллар ва уларни фарқлашнинг мезонларига бағишланади. Бунда кўмакчи феъллар етакчи феълга бирикиш масалалари, кўмакчи феълларнинг етакчи феъл маъносига қўшимча маъно юклаши каби масалалар ўрганилади. Кўмакчи феълнинг етакчи феълга семантик ва синтактик жиҳатидан тобе бўлиши, аспект ва модал маъноларга эга бўлиши каби хусусиятлари тадқиқ қилинади. Бундан ташқари кўмакчи феълларнинг ўриндош шакллар билан муносабати ва ўхшаш шаклдаги асосий феъл билан бирга қўлланилиш масалаларига ойдинлик киритилади.
As it is known, the social status of occupation in the communication is determined, compared to the
participants-curry, relationship status, position and role in the family. Speech communication is an important tool for providing information about the social status of the participants. For example, the speech units selected by the owner, the speech etiquette forms can transport information about the social status of the speaker. In particular, the participants' concluding remarks in the life of society are received great attention in the communication culture of Uzbekistan. In this article deixis theory in linguistics, deixis of the social condition, its representatives are discussed. In communication gestural units they are mainly used to express participants' social condition. The social status of linguistics in the speech of the participants of the dialogue is pointed as social deixis, we used terminology of social condition deixis. After all, the social status (social further status) of speech participants is provided in terms of social deixis. The speech units that
express social status deixis not only explain speaker and social condition of other participants, but also inform about its subjective evaluation. Linguistic and also extralinguistic units are used to make deixis of social status in the Uzbek language. Language units of deixis of social status language include pronouns, contact units, social lexic units and some supplements. Personal pronoun organize complicated deictic character as a tool to form of social status and person's deixis. They indicate participants of the speech which makes clear individual's deixis and determine social status deixis via showing their relations and
social factors in the same time. Supplement -s which indicates grammar meaning of possession, personal
suffixes, respect does a task of clarifying social status deixis too. Also, one of active language units that could explain speech participants' social status is reference units. Reference units' have a special duty of not only grabbing attention of listener in the speech, but also defining social relationship between speech participants. Communication units are actively used as a tool of indicating speech participants' social status in our speech. Even spelling name incorrectly to the listener indicates disrespectfulness, lowness of listener's social status or using words that mean relativity with strangers’ services as a respect. In speech deictic points which have social symbol are used in lexical field too. This include socially specialized lexic units. In
the conversion of speech participants practicing certain field's representatives' special words, slangs indicate that they are in a one group and they are socially equal. Character (right) which was formed by human's job, position, adorenes identifies not only that person's duty (responsibility), but also his position along communicative act. Overall, in Uzbek language expression units of the social condition deixis are various, therefore when each of them are analysed deeply they could obviously give intriguing informations about not only pragmalinguistics, but also sociolinguistics of Uzbek linguistics' researches
Омонимия масаласи нафақат тилнинг асосий бирлиги бўлмиш сўзнинг чегараларини белгилаш билан боғлиқ муҳим назарий масала, балки амалий лексикографиянинг энг мураккаб масалаларидан бири. Хитой тилидаги сўз ясовчи жараёнлар умуман олганда омонимиянинг тўлдирилишига хизмат қилади. Сўз ясовчи жараёнлар қаторига сўз қўшиш, аффиксация, конверсия ва қисқартириш жараёни киритилади. Хитой тилидаги омонимиянинг манбалари ва пайдо бўлиши сабаблари ҳақида айтиш керакки, хитой тилида омонимиянинг асосий ва туб манбаси сифатида тилнинг фонетик тузилиши ва фонетик жараёнлар хизмат қилади. Мазкур мақолада ана шу масалалар ўз ифодасини топган.