SOCIO-CULTURAL SIGNIFICANCE OF THE LAW "ON STATE LANGUAGE"

HAC
Google Scholar
Branch of knowledge
To share
Eshimbetov, O. (2023). SOCIO-CULTURAL SIGNIFICANCE OF THE LAW "ON STATE LANGUAGE". Modern Science and Research, 2(6), 968–970. Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/21257
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Abstract

The granting of the state language status to the Uzbek language radically changed the attitude towards the mother tongue. The importance of the state language in every state.

Similar Articles


background image

ISSN:

2181-3906

2023

International scientific journal

«MODERN SCIENCE АND RESEARCH»

VOLUME 2 / ISSUE 6 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

968

“ДАВЛАТ ТИЛИ ТЎҒРИСИДА” ГИ ҚОНУННИНГ

ИЖТИМОИЙ-МАДАНИЙ АҲАМИЯТИ

Олимжон Ешимбетов

Тошкент гуманитар фанлар университети ўқитувчиси педагогика фанлари бўйича

фалсафа фанлари доктори PhD

https://doi.org/10.5281/zenodo.8054952

Аннотация.

Ўзбек тилига давлат тили мақомининг берилиши она тилига бўлган

мунособатни тубдан ўзгартирди. Ҳар бир давлатчиликда давлат тилининг аҳамияти.

Калит сўзлар:

Давлат тил, она тили, расмий тил, қонун, фармон.

СОЦИОКУЛЬТУРНОЕ ЗНАЧЕНИЕ ЗАКОНА "О ГОСЯЗЕ"

Аннотация.

Придание узбекскому языку статуса государственного коренным

образом изменило отношение к родному языку. Значение государственного языка в каждом
государстве.

Ключевые слова:

Государственный язык, родной язык, официальный язык, закон,

указ.

SOCIO-CULTURAL SIGNIFICANCE OF THE LAW "ON STATE LANGUAGE"

Abstract.

The granting of the state language status to the Uzbek language radically

changed the attitude towards the mother tongue. The importance of the state language in every
state.

Keywords:

State language, mother tongue, official language, law, decree.

Ўзбек тилига давлат тили мақомининг берилиши она тилига бўлган мунособатни

тубдан ўзгартирди. Она тили таълими мазмунининг янгиланиши мазкур соҳада қилиниши
керак бўлган ишлар кўламини белгилаб берди. Республикамизнинг биринчи Президенти
таълим соҳасига оид муаммоларга тўхталиб шундай деган эди: “Шу кунгача ҳеч ким
бошланғич синфларда ва ундан кейинги босқичларда ўқиётган ўқувчиларга қайси синфда
нимани ўқитиш мақсадга мувофиқлигини илмий нуқтаи назардан тўла асослаб берган
эмас” [1]. Илк сўзлари, фикр-ўйи, теварак-атроф ҳақидаги мулоҳазаларини шу тилда баён
қилади. Мана шунинг учун бўлса керак, ҳар бир инсоннинг ўз она тилига бўлган меҳр-
муҳаббати бўлакчадир, у кишининг қалбида, юрак тўридадир. Шу боисдан ҳам ҳар бир
инсон она тилини қадрламоғи, уни софлигини сақлашга, ривожига ўз ҳиссасини қўшмоғи
лозимдир. Чунки маърифатпарвар адиб Абдулла Авлоний айганидек, „ҳар бир миллатнинг
дунёда борлиғини кўрсатадурган ойинаи ҳаёти тил ва адабиётидир, миллий тилни йўқотмак
миллат руҳини йўқотмакдур“. Дарҳақиқат, сўзларни бузиб гапиришлар, ўринсиз чет
сўзларию бемаъни сўкиш ва қарғиш сўзлари тилимиз тараққиётига уриладиган болтадир.

Шуни ҳам унутмаслигимиз жоизки, инсоннинг она тилига бўлган меҳр-муҳаббатини

оширишда, албатта, китобхонлик маданиятининг ҳам ўрни жуда каттадир. Зотан, турли
хилдаги бадиий, публицистик ва илмий характердаги асарлар мутолааси жараёнида ўқувчи
онгида она тилига бўлган, унинг сеҳру жозибасига, тароватига бўлган меҳри ҳам босқичма-
босқич ривожлана боради, ўз она тилида хатосиз ёзиш ва гапириш кўникмаси шаклланади.

Мактаб “Она тили” дарсликларида ҳам, олий таълим дарсликларида ҳам фонетик

машқларга ўрин ажратилмаган. Бу ҳолат ўзбек адабий талаффуз меъёрларининг ўқувчи ва
талабалар томонидан етарлича ўзлаштирилмай қолишига олиб келаётган сабаблардан


background image

ISSN:

2181-3906

2023

International scientific journal

«MODERN SCIENCE АND RESEARCH»

VOLUME 2 / ISSUE 6 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

969

биридир. Она тили таълими тарихига назар ташласак, бундай машқлар ўзбек тили фан
сифатида шаклланган дастлабки йилларда (1930–1940) чоп этилган дарсликларда ҳам
учрамаслигига гувоҳ бўламиз [6].

Ўзбек тилига давлат тили мақомини бериш жараёни ҳам осонликча рўй бергани йўқ.

ХХ асрнинг 80 йилларида бошланган уринишлар натижаси ўлароқ, 1988 йилга келиб қатор
олимларимиз тилимиз ҳақ-ҳуқуқини тиклаш йўлидаги дадил фикрлари билан матбуотда
чиқишлар қилдилар. Ниҳоят, 1989 йил 21 октябрда “Давлат тили тўғрисида”ги қонун қабул
қилинди. 1995 йил 21 декабрда қайта таҳрир қилинган мазкур тарихий қонун мазмун-
моҳияти ва ижтимоий аҳамияти жиҳатидан долзарбдир. “Ўзбек тилининг давлат тили
сифатидаги нуфузи ва мавқеини тубдан ошириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги 21.10.2019
йилдаги ПФ-5850-сон Ўзбекистон Республикаси Президентининг Фармони давлат
тилининг юксалишига катта хизмат қилиб келмоқда. Ҳамда “Ўзбек тили байрами кунини
белгилаш тўғрисида” ги қонун билан белгиланган

1-модда.

21 октябрь Ўзбек тили байрами

куни этиб белгилансин[2] . Ҳар бир фуқаронинг давлат тили ва у ҳақидаги муайян
билимларга эга бўлмоғи ҳам фойдадан холи эмасдир.

Ўзбекистон Республикаси Олий

Мажлиси палаталари, Маданият вазирлиги, Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмаси, Республика
Маънавият ва маърифат маркази, Ўзбекистон Ёшлар иттифоқи, Ўзбекистон Хотин-қизлар
қўмитаси, «Тараққиёт стратегияси» маркази ва кенг жамоатчиликнинг ўзбек тилига давлат
тили мақоми берилган кун — 21 октябрь санасини «Ўзбек тили байрами куни» деб эълон
қилиш тўғрисидаги таклифи маъқуллансин[3].

“Давлат тили тўғрисида”ги қонун бошқа миллат ва элатларининг тилларига

нисбатан ҳам ҳурмат ва эътиборда бўлишга, бағрикенглик тамойилларига даъват этади:
“Ўзбек тилига давлат тили мақомининг берилиши республика ҳудудида яшовчи миллат ва
элатларнинг ўз она тилини қўллашдан иборат конституциявий ҳуқуқларига монелик
қилмайди” (2-модда) [4].

“Ўзбекистон Республикасининг давлат тили ўзбек тилидир.
Ўзбекистон Республикаси ўз ҳудудида истиқомат қилувчи миллат ва элатларнинг

тиллари, урф-одатлари ва анъаналари ҳурмат қилинишини таъминлайди, уларнинг
ривожланиши учун шароит яратади....” (4-модда) [5]. Яъни, она тили бошқа тил бўлган, ўзга
тилларда сўзловчи одамларга нисбатан мулоқотни давлат тилида ташкил этиш борасида
таклиф киритиш ёки босим ўтказиш қонунан таъқиқланади. Инсон ўз она тилига қандай
муносабатда бўлса, бошқа тилларга ҳам шундай муносабатда бўлишга чақиради.

REFERENCES

1.

Баркамол авлод – Ўзбекистон тараққиётининг пойдевори // И.А.Каримовнинг
Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси 9-сессиясида сўзлаган нутқи, 1997 йил 29
август. –Т.: Маърифат-мададкор, 2002. – 62 б

2.

“Ўзбек тили байрами кунини белгилаш тўғрисида” ги 10.04.2020 йилдаги ЎҚР-615-
сон Ўзбекистон Республикаси Қонуни

3.

“Ўзбек тилининг давлат тили сифатидаги нуфузи ва мавқеини тубдан ошириш чора-
тадбирлари тўғрисида”ги 21.10.2019 йилдаги ПФ-5850-сон Ўзбекистон Республикаси
Президентининг Фармони


background image

ISSN:

2181-3906

2023

International scientific journal

«MODERN SCIENCE АND RESEARCH»

VOLUME 2 / ISSUE 6 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

970

4.

«Ўзбекистон республикасининг давлат тили ҳақида»ги қонунга ўзгартишлар ва
қўшимчалар киритиш тўғрисидаги 21.12.1995 йилдаги 167-I-сон Ўзбекистон
Республикаси Қонуни

5.

Ўзбекистон Республикаси Конституцияси 01.05.2023

6.

Ramazan Q., Qajjumij X. Grammatik. Sarf. Orta maktablar ucun darslik. I qism. –T:.
Оquvpeddavnasr

,

1937. –149 b.

References

Баркамол авлод – Ўзбекистон тараққиётининг пойдевори // И.А.Каримовнинг Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси 9-сессиясида сўзлаган нутқи, 1997 йил 29 август. –Т.: Маърифат-мададкор, 2002. – 62 б

“Ўзбек тили байрами кунини белгилаш тўғрисида” ги 10.04.2020 йилдаги ЎҚР-615-сон Ўзбекистон Республикаси Қонуни

“Ўзбек тилининг давлат тили сифатидаги нуфузи ва мавқеини тубдан ошириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги 21.10.2019 йилдаги ПФ-5850-сон Ўзбекистон Республикаси Президентининг Фармони

«Ўзбекистон республикасининг давлат тили ҳақида»ги қонунга ўзгартишлар ва қўшимчалар киритиш тўғрисидаги 21.12.1995 йилдаги 167-I-сон Ўзбекистон Республикаси Қонуни

Ўзбекистон Республикаси Конституцияси 01.05.2023

Ramazan Q., Qajjumij X. Grammatik. Sarf. Orta maktablar ucun darslik. I qism. –T:. Оquvpeddavnasr, 1937. –149 b.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов