Доктор ахборотномаси № 1—2019
57
УДК 616.441-008.63:617-089.844
ЙОД БИЛАН ТАЪМИНЛАНГАНЛИК ВА ЙОД ТАНҚИСЛИГИ ШАРОИТИДА
ТУГУНЛИ БУҚОҚНИНГ ШАКЛЛАРИ КЎРИНИШЛАРИ БЎЙИЧА
БАЖАРИЛГАН ЖАРРОҲЛИК ОПЕРАЦИЯЛАР СОНИ ВА ҲАЖМИНИНГ
ДИНАМИК ЎЗГАРИШЛАРИ
М. М. Каримова
ЎзР ССВ Фарғона вилояти эндокринология диспансери, Фарғона, Ўзбекистон
Таянч сўзлар:
тугунли буқоқ, йод танқислиги, йод билан таьминланганлик.
Ключевые слова:
узловой зоб, йододефицит, йодобеспеченность.
Keywords:
nodular goiter, iodine deticiency,iodine availability.
Ушбу мақолада Ўзбекистонда йод билан таъминланганлик ва йод танқислиги шароитида буқоқнинг
тугунли шакллари кўринишлари бўйича бажарилган жарроҳлик операциялар сони ва ҳажмининг динамик ўз-
гаришлари ўрганилган. Йод танқислиги шароитида тугунли буқоқ шаклларининг, яъни аралаш ҳамда кўп
тугунли буқоқ касаллигининг учраши 2 марта кўпайганлиги аниқланди. Тугунли буқоқнинг ѐмон сифатли ша-
кллари сонининг кескин ўсиши кузатилди. Бу эса қалқонсимон без устида янада радикалироқ операциялар-
нинг бажарилишини талаб қилади.
ДИНАМИКА ХИРУРГИЧЕСКИХ ОПЕРАЦИЙ УЗЛОВЫХ ФОРМ ЗОБА В УСЛОВИЯХ
ЙОДОБЕСПЕЧЕННОСТИ И ЙОДОДЕФИЦИТА
М. М. Каримова
Министерство здравоохранения Республики Узбекистан,
Ферганский областной Эндокринологический диспансер, Фергана, Узбекистан
В статье изучены динамика количества и объема хирургических операций узловых форм зоба в услови-
ях йодообеспеченности и йододефицита в Узбекистане по архивным данным отделения эндокринной хирур-
гии НИИ Эндокринологии МЗ РУз. В условиях йододефицита возрастает количество узловых форм зоба. Бо-
лее того, резко возрастают злокачественные формы узлового зоба, что диктует проведение более радикальных
хирургических вмешательств на щитовидной железе.
DYNAMICS OF SURGICAL OPERATIONS OF THE NODE SHAPES IN THE CONDITIONS
IODINE POTENCY AND IODINE DEFICIENCY
M. M. Karimova
Мinistry of Health of the Republic of Uzbekistan, Fergana Regional Endocrinologic Dispensary, Fergana, Uzbekistan
The article studied the dynamics of the number and volume of surgeries nodal forms of goiter and iodine defi-
ciency conditions iodine security in Uzbekistan on archival data branch of the Research Institute of Endocrine Surgery
Endocrinology Ministry of Health of Uzbekistan. Under the conditions of iodine deficiency increases the number of
nodal forms of goiter. Moreover, the sharp increases malignant forms of nodular goiter that dictates a more radical
surgery on the thyroid gland.
Тугунли буқоқ – бу қалқонсимон безнинг нормал тўқимаси ичида битта ѐки бир неча
зоналарнинг кучли даражадаги ўсиши ва структурали (таркибий) ҳамда функционал транс-
формацияси (вазифаларининг ўзгариши) билан таърифланувчи қалқонсимон безнинг кли-
ник жиҳатдан аниқланадиган йириклашувлари жараѐнидир. Тиреоидли дисфункция,
қалқонсимон безнинг аутоиммун касаллиги, тиреоидит, ѐмон сифатлиликка айланиш хавфи
мавжуд бўлмасликлари шароитида мазкур ҳолат оддий тугунли буқоқ деб белгиланади. 6-
12 ѐшли болалардаги йод танқислиги ҳолатларида, буқоқ беморларнинг 5%дан ортиқроқ
қисмида учраши ва спорадик кўринишда – популяциядаги буқоқ учрашининг бадаллиги 5%
ва ундан камроқ учраши шароитларида [1, 2, 3, 4, 5] содир бўлиши мумкин.
Қалқонсимон безда пайдо бўладиган ҳосилаларнинг ўлчами, морфологияси ва функ-
цияларининг клиник жиҳатдан баҳоланиши етарли даражада аниқ эмас; масалан, тугунли
буқоқ билан ѐки қалқонсимон безнинг диффузли йириклашуви билан хасталанган бемор-
ларнинг 50% игача, УЗИ ѐрдамида тадқиқ этилганида [6, 7, 8, 9, 10] кўп сонли тугунли қай-
та ўзгаришларга амалда эга эканлиги аниқланади. Бунинг устига, баъзи чет эл илмий манба-
аларида таъкидлаганидек, аҳолининг 50% гача, хаттоки без нормал кўринишда бўлиши ва
М. М. Каримова
Доктор ахборотномаси № 1—2019
58
пальпация қилинишида гўѐки катталашмагандек туюлса ҳам, сонографияда қалқонсимон
безнинг тугунли ҳосилаларига эгадир [11, 12, 13] Касалликнинг рўй бериши ҳоллари жуда
ҳам хилма хил бўлиши мумкин, улар без ҳосилалари ўсишига, функционал автономликка
боғлиқ бўлиб, бир томондан косметик бўғувчи симптомларга, бошқа томондан эса ти-
реоидли гормонларнинг гиперсекрециясига олиб келадилар. Буларнинг охиргиси саломат-
лик учун хавфли ҳолат деб тан олинади. Бошқа масала, бу – қайта ўзгариш имкониятидир.
ОТБни саратонга қайта ўзгаришинг хавфи – буқоқнинг солитарли кўп тугунли бўлишидан
қатъий назар, 3-5% ли имкон чегарасида баҳоланади [11, 13].
Ўзбекистон Республикасида сўнгги йилларда, республикага йодланган ош тузининг
ташқаридан олиб келтирилишининг тўхтатилганлиги, ички туз конларини ишга тушурили-
ши ва аҳоли томонидан таркибида йоди бўлмаган тузнинг истеъмол қилиниши муносабати
билан, йодни етарли даражада истеъмол қилинмаслиги билан боғланган касалликлар сони-
нинг ўсиши билан боғлиқ хавфли вазият шаклланиб қолди.
Шу боис олдимизга Ўзбекистонда йод билан таъминланганлик ва йод танқислиги ша-
роитида буқоқнинг тугунли шакллари кўринишлари бўйича бажарилган жарроҳлик опера-
циялар сони ва ҳажмининг динамик ўзгаришларини ўрганишни мақсад қилиб қўйдик.
Тадқиқот объектлари ва усуллари. Тадқиқот объекти сифатида 1984 йилдан 2005 йил-
гача ЎзР ССВ Эндокринология ИТИда тугунли буқоқ муносабати билан жарроҳлик опера-
циялари қилинган 6387 беморлар хизмат қилди. Тугунли буқоқ касаллигида жарроҳлик опе-
рациялари қўлланишининг сони ва тавсифи (ҳажми) Республика Эндокринология илмий
маркази (ЎзР ССВ ЭИТИ) эндокрин жарроҳлик бўлимининг архив маълумотлари асосида
таҳлил қилинган. Таҳлилда фақат битта жарроҳлар жамоаси томонидан бажарилган хирур-
гик операциялар бўйича маълумотлардан фойдаланилди, бу натижаларни баҳолашда инсон
омилини инобатга олмаслигимизга имкон берди.
Кундалик бажариладиган ишлар йўсинида қуйидаги тадқиқот услубларидан фойдала-
нилди, булар – қалқонсимон без (ҚБ) пальпацияси ва УТТ, тиреоидли гормонларнинг РИА
аниқланиши, ЭКГ, рефлексометрия, тадқиқотнинг умумклиник услублари, тугун биопсияси,
қалқонсимон бездаги кесиб ташланган тугунларининг экспресс анъанавий йўсинли гистоло-
гияси, кўкрак қафасининг рентгенографияси, қонни текширишнинг биокимѐвий услублари,
коагулограмма, қалқонсимон безни сканлаштириш (кўрсатмалар бўйича) ва эҳтиѐжга қараб
бошқалар қўлланилди.
Тадқиқот натижалари ва уларнинг мухокамаси. Мазкур изланишда Ўзбекистон Рес-
публикаси ССВ Эндокринология Илмий Маркази Эндокрин жарроҳлик бўлимига 1984-2005
йилларда даволаш учун ѐтқизилган тугунли каллоидли пролифератив буқоқ билан хасталан-
ган 6387 бемор таҳлил қилинди. Улардан эркаклар – 712, аѐллар – 5675 ни ташкил қилди.
Ўтказилган илмий тадқиқот иши жараѐнида олиб борилган шахсий текширишларимизнинг
мақсади йод билан таъминланганлик (1984-1990) ва йод танқислиги (1991-2005) шароитла-
рининг тугунли ва кўп тугунли буқоқ турларининг ривожланишига таъсир кўрсатиш жара-
ѐнини ўрганиш деб белгиланди. Текширув жараѐнида биз 1984-2005 йилар мобайнида Рес-
публика бўйича Ўзбекистон Республикаси ССВ Эндокринология Илмий Маркази Эндокрин
жарроҳлик бўлимида даволанган тугунли буқоқли беморлар устидан операция қилинган
маълумотларни таҳлил қилдик. Ушбу таҳлил 1 жадвалда батафсил кўрсатилган.
1984-2005 йиллар мобайнида тугунли, кўп тугунли ва аралаш тоифа буқоқлар бўйича
беморлар устидан операция қилиниши маълумотларига мурожаат қилганимизда, йод билан
таъминланганлик йиллари бундай операциялар сони умуман камайиши мойиллигини кўрса-
тиб турибди. Йод танқислиги йилларида эса икки маротаба кўпайиб боришини кўриш мум-
кин. Бунда аралаш тоифа буқоқ устидан бажарилган операциялар сони, кўп тугунли буқоқ
операцияларининг сонига нисбатан кўпроқ эканлиги 2 жадвалда аниқ кўриниб турибди.
Айни давр ичида беморларни жарроҳлик амалиѐтининг гистологик таҳлилига қараган-
да, қалқонсимон безнинг ѐмон сифатли ўсмалари йод танқислиги йилларида кескин ра-
вишда ошганлиги яққол кўринди. Ушбу кўрсаткич қуйидаги 3-жадвалда келитирилган.
Оригинальная статья
Доктор ахборотномаси № 1—2019
59
2 жадвал.
1 жадвал.
Йиллар
Операциялар сони
1984
271
1986
280
1987
275
1988
248
1989
237
1990
189
1991
262
1992
234
1993
191
1994
292
1995
290
1996
364
1997
343
1998
439
1999
235
2000
362
2001
363
2002
344
2003
343
2004
442
2005
383
Жами:
6387
Йиллар
Қалқонсимон бездаги тугунларни шакли
Жами:
Тугунли буқоқ Аралаш буқоқ Кўп тугунли буқоқ Рецидив
1984
123
105
43
271
1986
128
116
36
280
1987
138
110
26
1
275
1988
109
110
29
248
1989
75
142
20
237
1990
71
106
12
189
1991
83
158
21
262
1992
35
184
15
234
1993
24
156
11
191
1994
13
238
20
21
292
1995
17
234
33
6
290
1996
24
271
48
21
364
1997
10
253
65
15
343
1998
7
294
102
36
439
1999
5
156
64
10
235
2000
6
256
81
19
362
2001
2
267
79
15
363
2002
1
249
78
16
344
2003
5
247
77
14
343
2004
3
368
57
14
442
2005
3
292
75
13
383
Жами:
882
4312
992
201
6387
М. М. Каримова
Доктор ахборотномаси № 1—2019
60
3 жадвал.
Операция қилинган беморлар сони таққосланганида, тугунли буқоқ беморлар сони ди-
намик ҳолда бир-қанча кўпайиши аниқланди. Шунингдек, тугунли буқоқнинг ѐмон сифатли
шаклларининг сони кескин кўпайиши (1984-1990 йил 37 бемордан 1991-2005 йил 416 бе-
моргача) кузатилди. Бундан кўриниб турибдики, йод танқислиги шароитида қалқонсимон
без ҳажмининг кенгайиши ва тугун ҳосил бўлиши ҳолати яққол кўзга ташланади.
Бунинг устига, аниқ бўлишича йод истеьмол қилинишидаги ҳаттоки нисбатан оз
миқдордаги етишмовчилиги ҚБ ҳажмининг аҳамиятли даражадаги йириклашувига, буқоқ
тарқалишига ва тугунчалар ўлчамининг катталашишига олиб келади.
Хулоса. Йод танқислиги шароитида тугунли буқоқ шаклларининг, яъни аралаш ҳамда
кўп тугунли буқоқ касаллигининг учраши 2 марта кўпайганлиги аниқланди. Тугунли
буқоқнинг ѐмонсифатли шакллари сонининг кескин ўсиши кузатилди. Бу эса қалқонсимон
без устида янада радикалроқ операцияларнинг бажарилишини талаб қилади.
Фойдаланилган адабиѐтлар:
1. Дедов И.И. и др. Диагностика и лечение узлового зоба. Методические рекомендации. 2003;
2. Зайратьянц О.В. Эпидемиология и этиологическая структура узлового зоба по данным аутопсий Мос-
ковский городской Центр патологоанатомических исследований. Журнал Тиронет N 5-6/2002;
3. Исмаилов С.И., Рашитов М.М., Алимджанов Н.А., Каримова М.М., Каюмова Н.Л., Хамидов Ф.Ш.
―Простой узловой зоб, диагностика и лечение‖, 2007;
Йиллар
Қалқонсимон безнинг ѐмон сифатли ўсмалари
Йод дефицит йўқ
1984
1986
1
1987
1988
11
1989
12
1990
13
Жами:
37
Йод дефицит бор
1991
11
1992
13
1993
20
1994
16
1995
31
1996
25
1997
20
1998
45
1999
15
2000
41
2001
44
2002
50
2003
35
2004
30
2005
20
Жами:
416
Оригинальная статья
Доктор ахборотномаси № 1—2019
61
4. Клинические рекомендации Российской Ассоциации Эндокринологов (РАЭ) по диагностике и лечению
узлового зоба. Журнал Тиронет N 1-2/2004;
5. Boelaert K, Horacek J, Holder RL, Watkinson JC, Sheppard MC, Franklyn JA. Serum thyrotropin concentra-
tion as a novel predictor of malignancy in thyroid nodules investigated by fine-needle aspiration. J Clin Endo-
crinol Metab. 2006;91:4295-4301. [EL 3]
6. Bonnema SJ, Bennedbæk FN, Ladenson PW, Hegedüs L 2002 Management of the nontoxic multinodular goi-
ter: a North American survey. J Clin Endocrinol Metab 87:112–117;
7. Gharib H, Papini E. Thyroid nodules: Clinical importance, assessment, and treatment. Endocrinol Metab Clin
North Am. 2007;36:707-735. [EL 4—review]
8. Gough J, Scott-Coombes D, Fausto Palazzo F. Thyroid incidentaloma: An evidence-based assessment of man-
agement strategy. World J Surg. 2008;32:1264-1268. [EL 4]
9. Hegedüs L. Clinical practice. The thyroid nodule. N Engl J Med. 2004;351:1764-1771. [EL 4—review]
10. Knudsen N, Bülow I, Laurberg P, Perrild H, Ovesen L, Jørgensen T 2001 Alcohol consumption is associated
with reduced prevalence of goitre and solitary thyroid nodules. Clin Endocrinol (Oxf) 55:41–46;
11. Knudsen N, Perrild H, Christiansen E, Rasmussen S, DigePetersen H, Jørgensen T 2000 Thyroid structure and
size and two-year follow-up of solitary cold thyroid nodules in an unselected population with borderline iodine
deficiency. Eur J Endocrinol 142:224–230;
12. Laszlo Hegedüs et al. Management of Simple Nodular Goiter: Current Status and Future Perspectives., Endo-
crine Reviews 24 (1): 102-132, 2003;
13. Papini E, Guglielmi R, Bianchini A, et al. Risk of malignancy in nonpalpable thyroid nodules: Predictive value
of ultrasound and color-Doppler features. J Clin Endocrinol Metab. 2002;87:1941-1946. [EL 3] AACE/AME/
ETA Thyroid Nodule Guidelines, Endocr Pract. 2010;16(Suppl 1)
14. Papini E. The dilemma of non-palpable thyroid nodules. J Endocrinol Invest. 2003;26:3-4. [EL 4—editorial]
15. Punales MK, da Rocha AP, Meotti C, Gross JL, Maia AL. Clinical and oncological features of children and
young adults with multiple endocrine neoplasia type 2A. Thyroid. 2008;18:1261-1268. [EL 2]
16. Razek AA, Sadek AG, Kombar OR, Elmahdy TE, Nada N. Role of apparent diffusion coefficient values in
differentiation between malignant and benign solitary thyroid nodules. AJNR Am J Neuroradiol. 2008;29:563-
568. [EL 3]
17. Rosenbaum MA, McHenry CR. Contemporary management of papillary carcinoma of the thyroid gland. Expert
Rev Anticancer Ther. 2009;9:317-329. [EL 4—review]
18. Ross DS. Diagnostic approach to and treatment of thyroid nodules. I. In: Rose BD, ed. UpToDate. Wellesley,
MA: UpToDate. Last accessed December 2008. [EL 4—review]
19. Shetty SK, Maher MM, Hahn PF, Halpern EF, Aquino SL. Significance of incidental thyroid lesions detected
on CT: Correlation among CT, sonography, and pathology [erratum in: AJR Am J Roentgenol. 2007;188:8].
AJR Am J Roentgenol. 2006 ;187:1349-1356. [EL 3]
20. Yano Y, Shibuya H, Kitagawa W, et al. Recent outcome of Graves’ disease patients with papillary thyroid can-
cer. Eur J Endocrinol. 2007;157:325-329. [EL 3]
М. М. Каримова