It is to show that the image of the Ottoman state was formed through the Turkestan press during the reign of the Russian Empire. Turkestan periodicals regularly publish articles and reports published abroad. The political developments in Turkey have been closely followed. In particular, the processes related to the coming to power of young Turks in 1908, changes in the Turkish army, various wars are given special attention. It is also noted that the spread of ideas of pan-Islamism and pan-Turkism and this is extremely dangerous for Turkestan. Socio-political processes in Turkey in the early twentieth century, the activities of young Turks in Turkey, party struggles in the country, as well as the attitude of the European community to the leadership of the "Unity and Development" party in the political process were widely covered in Turkestan periodicals. It was also noted in the Western media that the interpretation of these processes was covered without a full understanding of the political activities of young Turks.
XIX аср охири - XX аср бошларида Туркистоннинг иқтисодий ҳаёти қишлоқ хўжалигига хусусан, суғорма деҳқончиликка асосланганди. Ўрта Осиё ҳудудлари Россия империяси томонидан забт этилгач, маҳаллий хўжаликнинг ўзига хослигини ҳисобга олиб, рус ҳукумати янги эгалланган Туркистон ўлкасининг ички айниқса иқтисодий ҳаётига бевосита аралашмаслик йўлини тутди. Мустамлакачилик сиёсатининг илк даврларида қабул қилинган бундай қарор Россия вазирлар қўмитасининг Туркистон ўлкасини бошқариш бўйича чиқарган кўрсатмалари, подшоҳ томонидан тасдиқланган 1867 йил 11 июлдаги низомда акс этди. Қабул қилинган ушбу низом қуйидаги тамойилларга асосланди: а) сиёсий хусусиятга эга бўлмаган барча масалаларда ички бошқарувни маҳаллий аҳоли томонидан сайланган шахсларга бериш; б) шариатнинг маҳаллий ёзма қонунларини, қирғизлар учуй рус қонуни билан аниқлаштирилмаган ҳуқуқий муносабатлари учун одатни сақлаб қолиш; в) маҳаллий бошқарув тизимида, унинг қонун ва одатларида давлат манфаатларига зид бўлган ҳолатларни бартараф этиш.
The article covers the set off diplomatic relations between the USSR and China and the participation of Turkestan ASSR and Uzbekistan SSR. The main focus is on the cooperation of these republics with Xinjiang, the western region of China. Diplomatic, educational and economic aspects of bilateral concordance were considered.
This article analyzed the issue of hunger season, the source of Turkestan ASSR The author tried to clarify the issue according to present-day requirements by comparing and studying historical sources, archival documents, periodical press materials and statistical data.
Туркистон ўлкасида божхона иши давлат бошқарувининг иктисодий сиёсатининг ажралмас бир бўлаги ҳисобланади. Ҳеч бир мамлакат ўз иктисодий хавфсизлигини ҳимоя қилмасдан фаолият юрита олмайди.
XIX аср охиридан бери Шарқий Туркистон ўзининг ғарбий қўшниси Россия империяси билан ўзаро муносабатларга қаттиқ боғлиқ эди. Россия ёнғоқ, майиз, чорвачилик, ипак хомашёси, тамакининг асосий харидори бўлиб, ўзи эса Шарқий Туркистонга тайёр саноат маҳсулотларини етказиб берувчи сифатида қарар эди. Шунинг учун Россия империяси Шарқий Туркистонга катта аҳамият берган
XIХ асрнинг иккинчи ярмида Россия империяси томонидан Туркистон ўлкасининг катта қисми босиб олингандан кейин бу ҳудудларни кезиб чиқишган рус сайёҳлари ва кончилик муҳандислари бу ерда табиий бойликларнинг кўплиги ва турли-туманлигини кончилик муҳандиси П.С.Назаров, қуйидагича таърифлаган: «…Туркистонда қазилма бойликлар ниҳоятда мўл, деярли ҳеч ким келажакда ўлканинг Урал ёки Биринчи жаҳон урушидан олдинги Бельгия каби кон саноати ривожланган мамлакатлар даражасида бўлиши мумкинлигини тасаввур ҳам қилолмайди.
The article analyses history of political place and role of the Temurids as Shahrukh and his son Ulughbek in Mogolistan continent (East Turkestan) , and also bilateral political, diplomatic relations between them in the middle of XV century based on historical sources.
Тарихдан маълумки ватанимиз ҳудудида қадимдан турли миллат ва элат вакиллари истиқомат қилиб келишган. Россия империяси ҳукмронлиги даврида ҳам Туркистон минтақасининг Фарғона вилоятида кўп сонли этник таркиб сақланган ҳолда русийзабон аҳоли вакилларини кўчириб келтириш ҳисобига янада кенгайиб борган
Бугунги кунда ХХ аср бошида Туркистон ўлкаси маҳаллий миришкор деҳқонларининг қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини етиштиришда бир неча суғориш усулларидан кенг фойдаланган ҳолда суғориладиган ерлардан кўп ҳосил олганлиги кўплаб манбаларда учрайди. Шулардан келиб чиқиб, замонавий ахборот технологиялари дастурларидан кенг фойдаланган холда уларни ўрганиш ҳамда бу мавзу доирасида маълумотларни ўқувчиларга янада ариқроқ етказиш долзарб аҳамиятга эга. Ана шундай дастурлардан бири “AutoCad” дастури ҳисобланади. Ушбу дастур орқали ХХ аср бошидаги ўлкада қўлланилган суғориш усулларининг турлари ҳақидаги маълумотларни расм холатида ишлаш ва бу маълумотларига аниқлик киритилади
The article deals with the introduction of the police service in the Turkestan General-Governorship, some of its aspects, as well as activities of the rais in the Kokand Khanate. The issues of regulating trade in local bazaars by police and their subordinates – the aqsaqal as well as their election are also discussed. Local and foreign archive materials were used in the preparation of articles.
Ўрта Осиё ва унга ёндаш ҳудудларни тадқиқ этган жамиятлардан бири ўлка тарихини археологик жиҳатдан ўрганган Туркистон археология ҳаваскорлари тўгараги ҳисобланади.
XIX асрнинг 70-йилларида Туркистон Россия империясининг мустамлакасига айланди. Россия ҳукмрон доиралари Туркистон ўлкасига мўмай даромад манбаи ва арзон хом ашё макони сифатида қараб, халққа солинадиган солиқ ва мажбуриятларни кўпайтириш сиёсатини қўлладилар. Ўлкада солиқлар миқдори тинимсиз ошиб борди. Хусусан, 1889 йилдан 1896 йилгача мустамлака маъмурияти солиқларни 40 фоизга оширди 1.
Сурхон воҳаси тарихига назар солар эканмиз, унинг ижтимоий-иқтисодий ҳаётида савдо йўллари муҳим ўрин тутганлигига гувоҳ бўламиз. “Буюк ипак йўлининг”нинг Ўрта Осиёдан, жумладан, Сурхон воҳасидан ўтганлиги бунга далилдир. Хусусан, бу ҳудуд ғарб ва шарқни боғловчи асосий халқалардан бири бўлганлиги сабабли унинг стратегик ўрнига юқори баҳо берилган. Ўзбекистон Президенти Ш.Мирзиёев таъкидлаганидек: ”Сурхондарё вилояти – ўзининг иқтисодий салоҳияти, муҳим географик ўрни, табиий имкониятлари билан мамлакатимиз тараққиётида алоҳида аҳамиятга эга” [1, Б.279].
This article reflects the historical processes of the "struggle against basmachism" by the Soviet authorities in Turkestan, the activities of the RVS, its members, Inamdjan Khidiraliev, and other compatriots.
At the present stage, issues of Uzbek identity are a necessary component for studying the history of the formation of Uzbek national identity. However, this question is unreasonably left out of sight of local ethnologists. But the existing studies cannot reveal the full picture of Uzbek identity. This article is an attempt to show the way of the formation of Uzbek identity, its features, stages of formation, the methodology used. On the basis of English-language materials, first of all, the methodology used is disclosed, and how this foreign methodology revealed or failed to reveal some features of the development of Uzbek identity. In identity studies, it is important to understand and feel the "boundary" of identity. Because, without knowing the boundaries of a certain category of identity, a researcher can mix unwittingly artificially something that really cannot be mixed. In this regard, we tried to give some methodological concepts that will help determine the elusive edge of identity, which is so important for the implementation of a comprehensive analysis. Historiography of literature shows that foreign methodology differs significantly from local, and many aspects of the formation of Uzbeks' identity are revealed from a different angle. Some researchers put forward any point of view that unwittingly form an artificial construction and try to put into this construction a formula for the emergence of Uzbek identity. It leads to a clouding of the understanding of “what is Uzbek identity” and complicates the crystallization of its borders. Also in the article the author tried to divide into categories the various authors’ accordings to their principle of posing and analyzing the question posed. Tracing the path of development of Uzbek identity, the main stages of this development were identified and their chronological framework was identified. This will allow the reader to trace clearly the paths and stages of the formation of modern Uzbek identity. The analysis revealed the main shortcomings in the methodology, in studying and comparing the results with local data. In the final part, general and specific features relating to foreign studies were highlighted. Several proposals were developed to break down existing barriers and improve interdisciplinary relationships. On the basis of the analysis, the author comes to the conclusion that the creation of a single national state was the impetus for the formation of Uzbeks as a nation. However, the roots of the national identity of Uzbekistan precede the revolution and are not Soviet.
Шарқда минг йиллардан буён одамларни табиблар халқ табобати асосида даволаб келишади. Олимларнинг таъкидлашларича, халқ табобатида доривор ўсимликлар 70-80 фоизни ташкил этган бўлса, қолгани ҳайвонлар ва уларнинг маҳсулотлари, озгина қисми эса табиий маъданлардан иборат бўлган [1]
Бугунги кунда ривожланган қудратли давлатлар ўз мамлакатларида таълим тизимини тўғри йўлга қўйганликларининг натижаси ўлароқ иқтисодий барқарорликка эришганлар. Таълим-тарбия эса, авваламбор, оилада, кейинчалик эса ўрта ва олий илм даргоҳларида олиниб шахс камолотга эришади. Бунинг натижаси ўлароқ замонавий билим ва кўникмаларга эга бўлган мутахассис тайёрланади. Юқори салоҳиятли кадрлар эса самарали хизмати билан мамлакат тараққиётига муносиб ҳисса қўшади.
Осиё ва Европа халқларининг жуда катта қисми, жумладан Ўрта Осиё ва Ҳиндистон халқлари ҳам қадимда арийлар деб аталган. Ўрта Осиё халқлари тарихига оид энг қадимги ёзма манба “Авесто”да арийлар тўғрисида шундай маълумот бор, “энг аввал мен, Ахура Мазда, одамлар учун илк макон этиб Даитийа дарёси бўйидаги сўлим ўлка Арйанам Ваэжўни яратдим...[1]. Бизнинг тушунчамиз бўйича Арйанам Ваэжў тарихий ҳудудимизга оид энг қадимги географик терминдир, яъни Турон, Туркистон, Моварауннаҳр, Трансоксиана, Ўрта Осиё, Марказий Осиё сингари
Безусловно, китайские исследования занимают значительное место среди всех зарубежных публикаций по исследованию Согда. В 1977 г. был издан «Сборник материалов по истории взаимодействия Запада и Востока» профессора ЧжанСинлана [1], в пятом томе этой работы под заголовком «Взаимодействие Древнего Китая и Западного Туркестана» впервые в китайской историографии, на основании древнекитайских источников были рассмотрены вопросы согдийской колонизации. Следом за Чжан Синланом, в 1980-1990 годах появился ряд работ выдающихся учёных, главным образом, таких как ЧэньИнькэ [2], выдвинувшего предположение о том, что обнаруженные в китайских источниках слова «чжэцзе», «цзеху» относились именно к согдийцам, являвшимися ключевой силой в мятеже Ань Лушаня (755-763 гг.) во время правления династии Тан.