Ushbu maqolada qaraqalpoq xalqi madaniyati va siyosiy hayoti haqida ma’lumotlar berilgan
Мустақиллик йилларида миллий адабиётимиз шиддат билан ривожланиб, сўнгги йилларда адабий жараёнларнинг турли босқичларини босиб ўтмоқда. Исажон Султон, Хуршид Дўстмуҳаммад, Улуғбек Ҳамдам, Зулфия Қуролбой қизи, Абдуқаюм Йўлдош, Назар Эшонқул каби адиблар ижодида бугунги кун муаммолари, инсон ва жамият мавзуси, оилавий ришталар, шахс ва унинг руҳияти масалалари, инсон экзистенцияси каби масалалар қаламга олиниб, модернизм ва постмодернизм элементлари билан йўғрилган ҳолда баён этилмоқда. Мазкур мақолада атоқли араб адибаси, “Ҳикоянавислик шоираси” дея эътироф этилувчи Сурия-Ливан ёзувчиси Ғада ас-Самман (1942 йилда Дамашқ шаҳрида таваллуд топган) ва ўзбек ёзувчиси Зулфия Қуролбой қизи (1966 йилда Жиззах шаҳрида таваллуд топган) ҳикояларининг қиёсий таҳлилига бағишланган бўлиб, унда ёзувчиларнинг услуби ва психологик таҳлил маҳоратлари, “Она” образи ва руҳиятининг икки миллат адибалари ҳикояларидаги талқини, она қисматида фарзанд ва унинг аҳамияти, шунингдек, бефарзанд аёл тақдири ва бефарзандликнинг аёллар тақдирига таъсири ва шу вазиятга тушиб қолган образлар таҳлили масаласи, образлар руҳиятини очиб беришдаги ёзувчининг услуби ва маҳорати, шунингдек, икки миллат адибалари ижодидаги муштараклик ва ғоялар тўқнашуви тадқиқ этилган.
Bugun maktablarda adabiyot fanini o‘qitish yangi bosqichga ko‘tarildi.
Maktabda adababiyotni o`qitish o'z ichiga o'quvchilarining badiiy va umumiy
madaniy rivojlanishini, so'z san'ati bilan mustaqil muloqot qilishni, adabiy asarni
insoniyat ma'naviy madaniyati bilan har tomonlama tushunishga qodir kitobxonni
shakllantirish vazifalarini o'z ichiga oladi.
Biz ushbu maqolada hozirgi zamonaviy maktablarda M.Bulgakovning “Usta
va Margarita” romanining pedagogik ahamiyatini o‘qitishning madaniy
yondashuvini ko‘rib chiqamiz.
Периодическая научная литература заполнена информацией об осложнениях КОВИД-19. Этот вирус практически поражает все важные системы организма и вызывает различные осложнения, связанные с образованием тромбов и соединительной ткани и вторичных воспалительных процессов. Об осложнениях данной инфекции в челюстно-лицевой области практически нет информации. Однако в последнее время в нашу клинику начали обращаться пациенты с патологическими изменениями тканей средней зоны лица после перенесенной инфекции КОВИД-19. В клинической картине в отличие от банальной инфекции челюстей преобладал некроз костной и окружающих мягких тканей. Почти все они принадлежали старшей возрастной группе с такой сопутствующей патологией, как сахарный диабет.
Мақолада бугунги кун ҳинд танқидчилиги ва унга бўлган муносабат ҳақида турли адабиётшунос олимларнинг фикрлари қиёсий ўрганилган ва унинг энг асосий, давр муаммоларини тўғри акс эттирган, тўғри баҳолаган адабиётшунослар номи келтирилган. Хусусан, охирги ўн йилликда ҳинд адабиётида бўлган кўпгина ўзгаришлар, янги номлар, янги мавзу ва образлар ҳақида ҳам сўз юритилган. Айниқса, ҳинд халқининг таниқли шахслари – Махатма Ганди, Амбедкар, Бхагат Синх, Рамасвами ва шунга ўхшаш жамиятда туб бурилиш ясаган шахсларнинг фаолияти ҳинд халқининг ҳаёт ҳақидаги тасаввурларини ҳам ўзгартириб, янгича дунёқарашли инсонларни яратгани ҳақида сўз юритган. Бу ижтимоий-сиёсий ўзгаришларга шу давр адабиётшунослари – Намвар Синх, Вишванатх Трипатхи, Менежр Пандей, Шивкумар Мишра, Ражендра Ядава ва бошқалар ҳам ўз муносабатларини билдирдилар ва давр адабиётшунослигининг янги саҳифасини очиб бердилар. Мана шу адабиётшунослар фикрлари орқали бугунги Ҳиндистонни тушуниш мумкинлигига ойдинлик киритилган.
This article deals with a thorough examination of the visual elements employed by writers, shedding light on the imaginative and symbolic dimensions of their work. This analysis contributes to a broader comprehension of the complexities and nuances of non-realistic literature.
Монографияда XIX аср охири – XX аср бошлари Хоразм адабий муҳитида фаолият юритган Муҳаммад Ҳасан Мутриб Ҳожи Табиб ўғли (1853-1923) ҳаёти ва адабий мероси қўлёзма ва тошбосма манбалар асосида тадқиқ қилинган. Шоир шеърияти қўлёзмаларининг илмий-монографик тавсифи амалга оширилган. Мутриб шеърлари қиёсий-матний таҳлил этилиб, лирик асарлари матншуносликнинг матн тарихи, таҳрири ва талқини сингари назарий масалалари кесимида ўрганилган. Бирламчи манбалар асосида ижодкор лирик шеърларининг ишончли матнлари тикланган.
Монография матншунослик ва адабий манбашунослик, ўзбек мумтоз ва миллий уйғониш даври адабиёти билан қизиқувчи олимлар, тадқиқотчилар ва филолог мутахассислар учун мўлжалланган.
Мақола ўрта асрларда яшаб ижод этган термизлик олимларнинг илмфаннинг турли йўналишларида қолдирган илмий мероси ва бу мероснинг ўрганилиши масаласига бағишланган. Бу минтақадан етишиб чиққан олимлар гуманитар, шу жумладан, ислом илмлари билан бир қаторда, аниқ фанлар соҳасида ҳам самарали меҳнат қилиб, ўнлаб асарлар ёзганлар. Бу асарлар қўлёзмалари нусхалари жаҳоннинг турли мамлакатлари қўлёзмалар хазиналарида сақланади. Бу асарларни имкон даражасида аниқлаб, уларни ўрганиш ва нашр қилиб, халқимизга етказиш муҳим вазифа ҳисобланади.
Диаспора адабиёти замонавий адабиётшуносликнинг энг долзарб масалаларидан бири бўлиб, мазкур йўналишда ёзилган асарлар ўзига хос спецификалар асосида таҳлил қилиниш заруратини кўрсатади. Мазкур тадқиқотда диаспорада ижод қилувчи ёзувчиларнинг бадиий асарлари ўрганилиб, уларнинг умумий жиҳатлари тадқиқ қилинди. Тил ва маданият тўқнашуви, биографик метод тамойиллари ҳамда замон ва макон мутаносиблиги диаспора адабиётининг учта асосий хусусияти ҳисобланади. Илмий манбаларда “диаспора” ва “экспатриант” синоним тушунчалар сифатида келтирилади, аммо мазкур терминлар моҳияти жихатидан бир-биридан фарқ қилиши мисоллар ёрдамида изоҳланган. Афғонистонда туғилган америкалик ёзувчи Холид Ҳусайний ижодини айнан мазкур диаспора адабиёти спецификаси нуқтаи назаридан таҳлил қилинса, ёзувчи асарларининг бадиий ўзига хослиги намоён бўлади. Тадқиқот объекти сифатида ёзувчининг “Шамол ортидан югуриб”, “Минг қуёш шуъласи” ва “Тоғлар ҳам садо беради” романлари танланган бўлиб, ушбу романлар тадқиқотчи томонидан ишлаб чиқилган диаспора адабиётининг учта асосий хусусиятлари асосида таҳлил қилинади. Шу билан биргаликда диаспора адабиётида тил бирламчи хусусият эканлигини назарда тутган ҳолда, бошқа тадқиқотлардан фарқли ўлароқ Афғон диаспора адабиёти ёзувчилари икки категорияга яъни инглиз тилида ва форсийда ижод қилувчиларга ажратилди. Инглиз тилида ижод қилувчи Холид Ҳусайний асарларида тасниф этилган диаспора хусусиятларини инобатга олган ҳолда, ёзувчи миллати ва ватанининг муаммоларини умумбашарий даражада тасвирлайди ҳамда афғонлар ҳам бошқа миллат вакиллари сингари тинчлик ва фаравонлик исташларини бадиий чизгилар асосида исботлайди. Шунингдек, ёзувчи ижодида шарққа хослик етакчилик қилишини инглиз тилида ёзилган асарларида араб, форс ва туркий тил намуналарини салмоқли қўллаши билан баҳолаш мумкин. Эътиборли тамони шундаки, ёзувчи шарқ алломаларининг фикрлари ва шоирларининг байтларини қўллаши билан асар руҳиятини шарқона пафосга кўтара олади, бу ўз ўрнида инглиз тилини била туриб ўз маданиятидан бебаҳра вояга етаётган диаспора вакилларининг отабоболари қандай буюк тамаддун иштирокчилари эканлигига ишора қилади.
Maqola badiiy asarlarda shevalarni tarjima qilish muammosiga bag‘ishlangan. Dialektlar tilning ajralmas qismi boʻlib, koʻpincha badiiy adabiyotda qoʻllaniladi va ular turli vazifalarni bajaradi. Shuning uchun ham badiiy asarlarni tarjima qilishda shevalarni e’tiborsiz qoldirib bo‘lmaydi. O'rganilayotgan tilda dialektlarni qanday ko'rsatish kerak degan savol tug'iladi. Turli tadqiqotchilar bu masalaga turlicha yondashgan. Biroq, aniq fikrlar yo'q. Shuning uchun badiiy asarlarda shevalarni tarjima qilish strategiyalarini tahlil qilish qiziq tuyuladi.
Sharq qadimdan she’riyat tuygʻulari oʻlkasi boʻlgan. Shu boisdan Sharq badiiy adabiyotida, ayniqsa, lirika keng rivojlangan. Drama hayotni harakatda ifodalab, muallif nutqisiz aks ettiradi. Adabiyotda qorishiq turlar ham mavjud. Mas, lirika va epos xususiyatlari birlashib liro-epik turni tashkil etadi. Liro-epik turga poema, ballada, doston, masal kabilar kiradi. Epos, odatda, 3 ga boʻlinadi kichik epik shakl (latifa, ocherk, ertak, hikoya), oʻrta epik shakl (qissa) va katta epik shakl (roman). Lirika mazmun va shaklga koʻra, gʻazal, muhammas, marsiya, ruboiy, qasida, sonet, qoʻshiq va boshqalarga boʻlinadi. Dramatik adabiyotning ham mazmunan 3 xili bor drama, komediya va tragediya (fojia). Adabiyot sanʼatning boshqa turlari kabi mafkuraviy hodisadir. Adabiyotda voqelikni aks ettirish tamoyiliga koʻra, adibning ijodiy usuli paydo boʻladi. Voqelikdagi tipik hodisalar umumlashtirilgan holda haqqoniy aks ettirilsa, realistik adabiyot deyiladi. Yozuvchi ayni voqelikni emas, balki u haqidagi oʻz orzu umidlarini ham ifoda etsa, romantik adabiyot boʻladi25.
Maqolada yangi iqtisodiyotning asosini zamonaviy jamiyat ijtimoiy-iqtisodiy rivojlanishining asosiy harakatlantiruvchi kuchi bo‘lgan inson kapitali tashkil etishi, mamlakatlar o‘rtasida kuzatilayotgan iqtisodiy, ijtimoiy, siyosiy aloqalar ham muayyan chet tilini o‘rganishga turtki bo‘lishi, arab tilini o‘qitishning juda katta ijtimoiy ahamiyati borligi, O‘zbekistonni arab davlatlari bilan iqtisodiy hamkorlik aloqalari, arab tilini o‘qitishda arab tili o‘qituvchisining kompetensiyasini shakllantirish nimalardan kelib chiqishi bilan bog‘liq bo‘lgan sharoitlar yoritilgan.