Tibbiyot mutaxassisi uchun chet tilini o'rgatish ularning tinglash, gapirish, o'qish va yozish odatlari va ko'nikmalarini shakllantirish va rivojlantirishni anglatadi. Bugungi kun talabiga ko‘ra o‘qitishning yo‘l va usullari, muhim ko‘nikmalar va ularni shakllantirish yo‘llari, ilgari o‘zlashtirilgan odatlarning yangi odatlarning shakllanishiga ta’siri va boshqa ko‘plab masalalar haqida to‘xtalmasak, bunday ko‘nikmalarni samarali rivojlantirish imkoniyati yo‘q. Til o‘rgatishning zamonaviy uslub va texnologiyalari bizni ta’minlay oladigan zarur omillar. Oliy o'quv yurtlari kursining amaliy maqsadlarini belgilashda odatda quyidagi omillar hisobga olinadi: jamiyatning iqtisodiy va siyosiy sharoitlari, davlat talablari, o'rta maktab ta'limining umumiy maqsadlari, fanning mohiyati va shartlari. ko'rsatma uchun. Chet tilini o'qitishda, shuningdek, tibbiyot va boshqa fanlarni o'qitishda umumiy tamoyillar qo'llaniladi va o'z navbatida tajribaga ta'sir qiladi va boyitadi. Turli davrlarda chet tilini o'rgatish va egallash maqsadlariga qarab yangi usullar paydo bo'ldi.
Dunyoda ta'lim sohasi, birinchidan, mamlakatlarning ijtimoiy-iqtisodiy taraqqiyotini ta'minlovchi yetakchi omilga aylandi, ikkinchidan esa, aholining bilim darajasi, ta'lim va fan infratuzilmasining rivojlanganligi, yangi bilimlar, innovatsiya faoliyati, ishlab chiqarishdagi yangi texnologiyalar iqtisodiyotni barqaror va samarali rivojlantirishning zaruriy shartidir.
Бактериофаги выполняют важную роль в контроле численности микробных популяций, в автолизе стареющих клеток, в переносе бактериальных генов, выступая в качестве векторных «систем». Действительно, бактериофаги представляют собой один из основных подвижных генетических элементов. Посредством трансдукции они привносят в бактериальный геном новые гены. Было подсчитано, что за 1 секунду могут быть инфицированы 1024 бактерий. Это означает, что постоянный перенос генетического материала распределяется между бактериями, обитающими в сходных условиях.
С увеличением скорости передвижения людей в пространстве, распространением огнестрельного оружия, большим количеством военных конфликтов объем посттравматических деформаций различного происхождения с костными дефектами стремительно увеличивается.
Процент пациентов с травмой челюстно-лицевой области, по данным разных авторов, составляет от 11 до 25%. Процент посттравматических осложнений колеблется, по данным разных авторов, от 7% до 36%. Отмечено, что эффективность энзимов ограничена весьма узким диапазоном рН в ране. Все это создало предпосылки для актуальности проводимого исследования.
Ушбу мақолада Ўзбекистон дипломатияси халқаро муносабатлар, сиёсатшунослик, тарих, ҳуқуқшунослик, иқтисодиёт фанлари бўйича амалга оширилган илмий ва амалий тадқиқотлар фанлараро ёндашув асосида тизимли тадқиқ этилган.
Многолетний опыт построения судебного процесса на основе принципа состязательности сторон убедительно подтверждает его эффективность.
Мақолада Германия, Россия, Франция, Буюк Британия, Венгрия, Аргентина каби давлатларда жиноят процессида фуқаровий даъвони ундиришнинг айрим масалалари кўрилган. Шунингдек, хорижий давлатлар жиноят-процессуал қонунчилигида жабрланувчиларни реабилитация қилиш ва зарарни ундиришнинг мавжуд механизмларини миллий қонунчилигимизга имплементация қилиш нуқтаиназаридан таҳлил қилинган.
Ushbu tadqiqot ayrim ommaviy axborot vositalarining salbiy ta'siri natijasida yosh avlodning jismoniy, aqliy va axloqiy rivojlanishiga zarar etkazish ehtimolini o'rganadi. Axborot texnologiyalarini ta’lim jarayoniga integratsiyalashganda yoshlar ongida axborot makonining noqulay omillarini istisno qilish maqsadida xalqaro huquqiy amaliyotning asosiy nuqtalari tahlil qilingan.
Под наблюдением авторов находилось 510 пациентов в возрасте 60-92 лет с глубокими ожогами, 100 обожженных пациентов были госпитализированы
в шоковом состоянии. Они демонстрировали стабильную гипотонию. повышенный CIT (центральное внутриглазное напряжение), изменение ЭКГ и менее
выраженная гемоконцентрация.
Внутривенное вливание в первые 24 часа привело к стабилизации гемодинамики на фоне введения сердечных гликозидов
. Авторам удалось вывести 69% обожженных пациентов из шокового состояния. I.T.T. в период острого бума
токсемия (у 169) и септикотоксемия (у 184) были направлены на борьбу с интоксикацией, анемией, гипо- и диспротеинемией. Для отторжения омертвевших тканей использовали протеолитические ферменты, 10% раствор мочевины, лазеротерапию, прополисную
мазь и металлокомплексы. Было прооперировано 409 пациентов. Из 72 человек умерли (17,6%)
Жахон мамлакатлари миллий иктисодиётининг глобаллашув жараёнида транспорт инфратузилмасининг роли ва ахамияти ортиб бормокда. Давлатимиз рахбари таъкидлаганларидек: “Хаётнинг узи ва утган йиллар -зжрибаси худудларни комплекс ривожлантиришни ва инфратузилма фаолиятини тубдан узгартиришни таъминлашдаги жиддий камчиликларни бартараф этишни талаб килмокда. Шу сабабли йул-транспорт, мухандислик-коммуникация ва ижтимоий инфратузилмани ривожлантириш ва модернизация килиш буйича дастурларнинг прогноз параметрларини ишлаб чикиш ва амалга оширишни назорат килиш хамда уларга лишиш лозим. Якуний максад - иктисодиёт тармоклари учун ишончли инфратузилмани шакллантириш, захар ва кишлок ахолисига кулай шарт-шароит яратиб беришдир.”
Бу мақолада Чет эл Иқлими хилма-хил бўлган Озарбайжон табиатида ер усти ва ер ости минерал сувлари мавжуд. Тупроқнинг хилма хиллиги, ўсимлик ва ҳайвонот дунёси, иссиқ ва минерал булоқларнинг кўплиги республика ҳудудида жаҳон аҳамиятига эга бўлган курорт ва дам олиш масканларини
ташкил этиш имконини беради. Бу зоналарда ҳудуднинг жозибали кўриниши, тарихий меʼморий ёдгорликлар, кўл ва дарёларнинг мавжудлиги, ўсимлик ва ҳайвонот дунёсининг хилма-хиллиги йирик туристик марказларни яратиш имконини беради.
Ushbu maqolada bo‘lajak tarbiya fani o‘qituvchisi tayorlashda tarbiya texnologiyalardan foydalanish, respublikamizda umumiy o‘rta ta’lim maktablari o‘qitvchilarda kasbiy kompetensiyalarni rivojlantirishda ta’lim texnologiyalardan foydalanish, ta’lim texnologiyalarning mazmuni, ta’lim-tarbiya jarayonini samaradorligini ta’minlashdagi ahamiyatining pedagogik psixologik shart-sharoitlari yoritib berilgan.
Существующая методология компаративного анализа принципов не учитывает диалектические связи и закономерности их экспликации в конкретной национальной модели уголовного судопроизводства, что с правотворческой стороны приводит к эклектике и априорной рецепции институтов зарубежного права, исключающих социокультурные аспекты продуцента и реципиента.
Мақолада Ҳиндистон ва Ўзбекистон ўртасидаги икки томонлама иқтисодий ҳамкорликнинг ҳозирги ҳолати, Ҳиндистон иқтисодий тараққиёти, унинг икки томонлама савдони ривожлантириш тажрибаси каби омиллар ҳамда Ҳиндистон ва Ўзбекистон ўртасидаги савдо алоқаларини ривожлантириш имкониятлари таҳлил қилинади. Бундан ташқари, муаллиф “Марказий Осиёни боғлаш” деб номланган Ҳиндистон Марказий Осиё стратегиясини амалга оширишнинг ҳозирги ҳолати ва Ҳиндистоннинг асосий манфаатларини амалга оширишга қандай ҳаракат қилишининг иқтисодий жиҳатларини таҳлил қилади. Шу билан бирга, Ўзбекистоннинг асосий экспорт мақсадлари ва унинг экспорт сифати ўрганилиб, икки томонлама савдони ривожлантириш учун мавжуд шароит ва янги йўналишлардан фойдаланиб, Ўзбекистон экспортининг Ҳиндистондаги улуши қандай кўтарилиши мумкинлигини ўрганган. Муаллиф Марказий ва Жанубий Осиё минтақаларини боғлаш учун транспорт муносабатларини ва транспорт хабларини ривожлантиришнинг мумкин бўлган йўлларини тадқиқ этган. Ҳиндистонни Эрон ва Марказий Осиё давлатлари орқали Европа билан боғловчи халқаро Жанубий-Шимолий транспорт коридори таклиф этилган ва Россия, Эрон ва Марказий Осиё давлатлари томонидан қўллаб-қувватланган. Бундан ташқари, муаллиф томонидан Ҳиндистон ва Ўзбекистон ўртасида икки томонлама муносабатларни ривожлантириш учун тавсиялар ва таклифлар ишлаб чиқилган.
Ушбу мақолада таржимашунослик соҳасидаги мураккабликлар ва қийинчиликлар ечими ҳақида сўз юритилган. Булар таржимага оид назарий материаллар, илмий адабиётлар ва таржима тўпламлари асосида ёритиб берилган. Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Олий таълим тизимини янада ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги қарори узлуксиз таълим тизимини ривожлантириш, мамлакатимизнинг изчил ривожланиб бораётган иқтисодиётини юқори малакали кадрлар билан таъминлаш, барча ҳудудлар ва тармоқларни стратегик жиҳатдан комплекс ривожлантириш масалаларини ҳал қилиш борасида олий таълим тизими иштирокини кенгайтириш йўлидаги яна бир муҳим қадамдир. Мақолада персонажлар нутқидаги фразеологизмларнинг сўз таржимаси ўрнида қўлланилиши, ибораларни таржима қилиш қоидалари, таржимонларнинг сўз танлашдаги маҳорат назарий материаллар, илмий адабиётлар ва таржима тўпламларидан олинган маълумотлар асосида таҳлил қилинган. Бунда таржимашунослар, жумладан, Ғ.Саломов, А.Иброҳимов, А.Файзуллаев, Ж.Шарипов, Н.Комилов, Қ.Мусаев, З.Исомиддинов, Э.Очилов каби олимларнинг бу соҳада тўплаган тажрибаларига асосланилган. Ибораларни ўзга тилга таржима қилишда, аввало, уларнинг эквивалент ёки муқобилларини тўғри танлай билиш, шу билан бирга, у ёки бу иборанинг таржима тилида мавжуд бўлган вариантларини қўллаш керак. Таржимон сўз танлашда синонимлардан тўғри фойдаланиши, таржимага қўл урган таржимоннинг сўз бойлиги етарли бўлиши, она тилидаги синонимларни бир-биридан эҳтиёткорлик билан фарқлай олиши, уларнинг маъно даражаси, стилистик таъсирчанлиги, контекстда бажараётган вазифасига кўра маъқулини танлаб, ўз ўрнида ишлата билиши керак. Шундагина ибораларда акс этган миллий руҳ таржимада ўз ифодасини тўлақонли топиши мумкин.