Nowadays, the development of critical thinking in students is considered one of the tasks of foreign language teachers. It is also a way of motivating students to learn foreign language. So, what is critical thinking? This is an objective assessment of a situation or event, a person’s ability to question incoming information and even his own beliefs and conclusions. This article discusses the use of critical thinking technology techniques. Critical thinking, critical thinking technology, methods of teaching foreign language, foreign language, graphic organizers, method, cluster, Venn diagram, formation of communicative competence, techniques, and cognitive activity.
Chet tilini o'rganish har doim ma'lum darajada ikkinchi madaniyatni o'rganishni talab qiladi, hatto siz ushbu tilda gaplashadigan xorijiy davlatga hech qachon qadam qo'ymagan bo'lsangiz ham. Til
va madaniyat bir-biri bilan chambarchas bog'liq va o'zaro bog'liqdir. Klub a'zolari klubsiz mavjud bo'lgani kabi, odamlar vakuumda mavjud emas. Ular qandaydir ramkaning bir qismidir: oila, jamoa, mamlakat, an'analar to'plami, bilimlar ombori yoki koinotga qarash. Muxtasar qilib aytganda, har bir inson madaniyatning bir qismidir, har bir kishi ushbu madaniyatni ifodalash, ushbu an'analar doirasida harakat qilish va koinotni tasniflash uchun tildan foydalanadi.
Мазкур мақола Ўзбекистон Республикаси филология йўналишидаги талабаларни хитой тилига ўқитишда лексик қийинчиликларнинг типологиясига бағишланган. Муаллиф тадқиқот муаммоси юзасидан ўзбек ва хитой тили лексикасининг қиёсий таҳлили ва интерференцияси бўйича олимларнинг она тили ва хорижий тил лексикасини қиёсий ўрганишга ҳамда интерференция тушунчаси, унинг моҳиятига нисбатан қарашлари ёритилган, интерференция хусусиятларини аниқловчи комплекс шартлар тавсифланган. Икки тилнинг қиёсий таҳлилида, лингвистик ва методик вазифа туради. Тилларнинг умумий ва фарқли жиҳатларини имкон қадар тўлиқ ва чуқур ёритиш лингвистик таҳлилнинг вазифаси ҳисобланади. Методик таҳлилнинг вазифаси ўқув жараёнини жадаллаштириш учун лингвистик таҳлил натижасида олинган материални босқичма-босқич дарс жараёнига тадбиқ қилишдан иборат. Қиёсланаётган ўзбек ва хитой тиллари турли тил оилаларига мансуб бўлиб, морфологик таснифга кўра хитой тили яккаловчи тиллар гуруҳига киради. Мазкур типдаги тилларга хос хусусият сифатида сўзларнинг ўзгармаслиги, сўзларда шаклий ва морфологик элементларнинг мавжуд бўлмаслиги қайд этилади. Бундан келиб чиқиб бўғин ва морфема каби тушунчалар билан мураккаб муносабатда бўлади, дейиш мумкин. Ўзбек тили агглютинатив типдаги тиллар сирасига киради, бунда сўзларнинг грамматик шакли (келишик шакллари) аффиксация усули, яъни сўз ўзагига қўшимча қўшиш орқали ҳосил қилинади. Филолог-талабалар хитой тилини ўрганишда мазкур тил билан боғлиқ товуш-график, сўз қўллашдаги, лексик-грамматик қийинчиликларга дуч келадилар.
Ҳозирги даврда барча фан тармоқлари каби таржимашунослик ҳам жадал, жаҳон таржимашунослиги ютуқларига ҳамоҳанг равишда ривожланиб бормоқда. Албатта бунга мамлакатимизда амалга оширилаётган туб ислоҳотлар асосий замин яратмоқда. Бугунги кунда ўзбек адабиётида барча тур ва жанрлар қатори бадиий таржима амалиётида ҳам ўсиш-ўзгаришлар юзага келмоқда. Дунё халқлари адабиёти намуналарини бевосита ўзбек тилига ўгириш ва ўзбек адабиёти дурдоналарини хорижий тилларга таржима қилиш бобида ҳам салмоқли ишлар қилинмоқда. Матин таржимасида миллий ўзига хосликни сақлаш ва таржима қилинаётган тилда ҳам буни тоғри ва яққол намоён қилиш зарур саналади. Ўзбек адабиёти намуналарини чет тилларига, жаҳон адабиётининг сара асарларини она тилимизга муносиб тарзда таржима қилиб тақдим этишдек шарафли вазифа бугунги навқирон авлоднинг иқтидори, ғайрат-шижоатига боғлиқлиги сир эмас. Шу боис ёшлардан она тилига катта эътибор қаратиш ва уни чуқур ўрганиш талаб этилади. Баъзи тилларда сўзлар грамматик жиҳатдан жинс катигорияларига: максулин (эркак) ва фемин (аёл) ёки бетарафлик (нейтрал) ажратилади. Ўзбек тилида максулин (эркак) ва фемин (аёл) ёки бетарафлик (нейтрал) каби катигориялар бўлмаса ҳам сўзларнинг маъносига қараб жинс катигорилари белгиланади. Масалан: дугона ики аёл ўртасидаги дўстликни анлатиб фақат фемин (аёл) катигориясига таълуқлидир. Ошна, ўртоқ каби сўзлар эса максулин (эркак) катигориясида тутилади. Бу каби хусусиятларни инобатга олиб бошқа тилга ёки иккинчи тилдан ўзбекчага тўғри таржима қилиш муҳим саналади. Гендер тадқиқотлар жинслараро биологик эмас, балки таржима жараёнида сўзлар, жумлаларни танлаб, керакли ерда ишлата олиш ҳамдир.
Ushbu maqolada qiyosiy tilshunoslik va madaniyatshunoslikning yangi sohasi, uning hajmi, obyektlari, maqsadlari va vazifalari ko‘rib chiqiladi. Ushbu yo‘nalish til va madaniyatni ona tili obyektivi orqali taqqoslaydigan tilshunoslik va qiyosiy tilshunoslik oralig‘idagi yo‘nalish hisoblanadi. Qiyosiy tadqiqotlarning asosiy printsiplari va tahlilga turli xil yondashuvlar aniqlandi. Tilshunoslik va Madaniyatshunoslik chorrahasida paydo bo‘lgan va tilda aks etgan va mustahkamlangan xalq madaniyatining namoyon bo‘lishini o‘rganadigan yangi bilim sohasi — lingvokulturologiya asoslarini ishlab chiqish. Madaniyat lingvistik shaxsning tafakkurini, til toifalari va tushunchalarini qanday shakllantirishi va tashkil qilishi, tilning asosiy funktsiyalaridan biri — madaniyatni yaratish, rivojlantirish, saqlash va tarjima qilish vositasi qanday amalga oshirilishi ko‘rsatilgan. XXI asr tilshunosligi.tilni nafaqat aloqa va bilish vositasi, balki millatning madaniy kodi sifatida ko‘rib chiqadigan yo‘nalishni faol ravishda rivojlantirmoqda. Ushbu yondashuvning asosiy asoslari V.Gumboldt, A.A.Potebni va boshqa olimlarning asarlari bilan asos solingan.
Тилшуносликда лексикология ҳақидаги қарашлар сўз маъносининг тадқиқоти билан боғлиқдир. “...таржиманинг лингвистик таҳлили лисоний ва нутқ омилларини қамраб олади. Таржимани ўрганишда интеграл, таркибий-функционал ёндашув замонавий тилшуносликнинг ривожланиш тендентсиясига мос келади, бу унинг субъектини “ички тилшунослик” соҳаси билан чеклашдан бош тортиши ва тилни “фаолият шакли” деб ҳисоблаши билан тавсифланади” . Оламдаги нарса, воқеа-ҳодиса, хатти-ҳаракат инсон тафаккурида тушунча сифатида акс этади. Тушунча эса маъно яхлитлиги ва фаолият шакли билан намоён бўлади. Тил борлиқни ифодалайди. Борлиқ ва тил бир бирига ўзаро узвий боғлиқдир. Айнан мана шу икки тушунча заминида ва ўзаро алоқасига бўлган ёндашув бўйича бир қанча йўналишлар вузжудга келган. Баъзи тилшуносларнинг фикрича тил ва борлиқ ўзаро узвий боғлиқ бўлиб, тил объектив оламни ифодалайди. Баъзилар эса тил ва борлиқ алоҳида тушунча эканлигини қайд қилишади. Улар ҳайвонлар билан суҳбатлашиш ёки бўлмасам тўқима образлардаги сув париси, дев каби афсонавий иборалар яъни тушунчалар борлиқда йўқ аммо у тилда ифодаланади.
Мақолада ахборот-коммуникация технологияларидан ҳарбийлашган таълим муассасаларидаги бўлажак офицерларига хорижий тилларнинг коммуникатив малакасини эгаллашга ёрдам бериш воситаси сифатида фойдаланиш таҳлили, назарий асослари ва эмпирик синов натижалари келтирилган. Тил ўргатишда қўлланиладиган АКТнинг кенг кўлами ҳамда курсантларнинг тил ўрганиш жараёнига АКТни интегратсиялашувининг мантиқий асослари келтирилди. Ҳарбий ўқув муҳитида АКТ самарадорлигини текшириш мақсадида педагогик тажриба ўтказилди; унинг топилмалари тасвирланган. Ҳарбий олий таълим муассасасида тил ўрганиш жараёнида АКТдан фойдаланиш самарадорлигини исботлади, натижада курсантларнинг тил билиши, касбий тайёргарлиги ва умумий академик кўникмалари. АКТни татбиқ этиш курсантларнинг тил ўрганишга бўлган муносабатига таъсир кўрсатувчи кучли мотиватсияни таъминлашда ва уларнинг мустақиллиги, ижодий ва когнитив қобилиятларини ривожлантиришда муҳим рол о'йнади. Бўлажак офицерлар она тилида сўзлашувчилар, ҳамкасблари ёки ҳарбий экспертлар билан ўзаро алоқа қилиш ва ҳақиқий алоқани сақлаб қолиш, видео чатлар ва видео қўнғироқлар орқали халқаро лойиҳаларда иштирок этиш қобилиятини айниқса илҳомлантирувчи ва ёқимли тажриба деб топдилар. АКТни интегратсиялашнинг яна бир афзаллиги курсантларнинг индивидуал таълим услубига қараб мавзуни турли йўллар билан тақдим этиш имкониятидир. Расм, видео, мултимедиа тақдимоти, инфографика каби кўргазмали қуроллардан фойдаланиш курсантларни ўқишга қизиқтирди, расмлар, графикалар, иллюстратсиялар, аудио ва видеолар билан тасвирланганда матнларни тушунишни осонлаштиради. Технология курсантларга ўқиш жараёни устидан кўпроқ назорат ва синфда ҳамкорлик қилиш учун кўпроқ эркинлик берди.
What are the difficulties of learning a foreign (second) language and how to overcome them? Learning a foreign language is one of the hardest things a brain can do. What makes a foreign language so difficult is the effort we have to make to transfer between linguistically complex structures. It is also challenging to learn how to think in another language. Above all, it takes time, hard work, and dedication.
This essay examines the value of employing Braille resources in the language instruction of blind and visually impaired students in Uzbekistan. It looks at the difficulties this particular group of learners has and emphasizes the advantages of using Braille as a teaching tool. The conclusion of the essay discusses the value of Braille resources in empowering blind and visually impaired students in their language learning journey after presenting a literature review, hypothesis, research questions, results, and discussion.
Arab tili qadimiy sivilizatsiya uchun konteyner, chuqur ta'sirga ega. U sobit va uzoq tarixga ildiz otgan til, lekin mavjud nuqson ona tilisi arab tili bo'lmaganlar uchun ta'lim sohasida yaqqol namoyon bo'ladi. Mutaxassislar va unga qiziquvchilar oldida turgan muhim muammo esa tadqiq qilishdir. Shuning uchun men ushbu maqolada eng mashhur arab tili o'qituvchilari va talabalari bilan bog'liq muammolar ta'limotni ko'taraman. Va men bu maqolada arab tilini o'rganishning qiyinchiliklarini yengib o‘tishga hissa qo‘shishi mumkin bo‘lgan yechimlarni ilgari surishga va bu tilning qirralarini oshkor qilish va yangilangan xususiyatining turli fanlarda moslashishini namon qilishga harakat qilaman
The focus of the article is on how the communicative approach can be used while teaching English to non-native speakers. The communicative approach’s goal is to educate students on how to communicate effectively in a foreign language, taking into account the participants, the situation, and the communication’s goals and objectives. The essay goes through how to design training sessions and how to choose linguistic and grammatical content in line with the demands of the communicative approach.