Таржима бўйича сўнгги тадқиқотларга кўра ўқувчи, тизим, вазият, берилган (таржима қилинган) матннинг нуқтаи назарини ўз ичига олади. Ҳозирги кунда нафақат бир томонлама таржима тенденцияси қўлланилмоқда, балки (берилган ёки таржима қилинган) матнга эътибор бериш учун тўғридан-тўғри таржима тадқиқотлари таржима тушунчасини диверсификация қилиш бўйича қайта кўриб чиқиш тенденциясини таклиф қилмоқда. Баъзан берилган (таржима қилинган) матнни ўқиётганда бирон бир нарса етишмаётгандек туюлади. Масалан, ўқувчи таржима қилинган матн баъзи муҳим қисмларни қамраб олмаганлигини ёки асл нусхани ва таржимани ўқиётганда ҳис-туйғулар турлича эканлигини сезиши мумкин. Манба матни ва таржима матни ўртасидаги фарқ маданиятлар (мамлакатлар, тиллар) ўртасидаги фарққа боғлиқ. Таржиманинг оғишлари иккала томондан ҳам кўрилиши керак. Машҳур таржимон Энтони Пим (2010) айтадики, ҳар қандай таржиманинг асосий мақсади бу алоқа. Яхши таржимон шунчаки манба матнига риоя қилмаслиги керак, чунки ўқувчи иккала матнни ҳам тушуниши муҳим. Бошқача айтганда, Пим таржимонга янги йўналишни кўрсатади. Маданиятлараро фарқлар янги матн, янги тил тушунчаси, янги ҳаёт учун яхши бошланғич нуқта бўла олади. Таржима фақат манба матни билан бир хил мос келиши керак эмас. Шунингдек, у тиллар ўртасидаги фарқни ҳам эътиборсиз қолдирмаслиги керак. Таржима хатолар ҳақида маълумот бериши ва уларни олдини олишга ёрдам бериши керак. Таржима жараёнида тил ҳаракати таржимон призмасидан (фантазия) келиб чиқади ва унинг таржимага оид билимларини ўз ичига олади. Бу таржимонга янги матн яратишда ёрдам беради. Ушбу мақола таржима қилиш орқали янги матнни яратишда муаллиф ва таржимоннинг ролига бағишланган. Мақола муаллифи Навоий Театрининг биносидаги ёдгорлик ёзуви мисолида (тошга ўйилган битиклари) уч тилга: ўзбек, инглиз, япон тилларига қилинган таржимага эътибор қаратади.
Бул мақалада көркем текст, көркем тәкирар ҳәм онын турлериниң дәстанда қолланылыў өзгешеликлери, эстетикалық әҳмийети анализленеди.
Мазкур мақола араб адабий тилининг оммавий ахборот воситалари матнларида ўз аҳамиятини йўқотиб бораётган ҳозирги кунда долзарб мавзулардан саналмиш газета матнининг алоҳида тутган ўрнига бағишланган бўлиб, унда бир неча олимларнинг ушбу мавзу бўйича қилган ишларидан маълумотлар келтирилади. Газета матнининг турли хил хусусиятлари, шунингдек, рус ва араб матнлари таққосланиб, уларнинг ўзига хос томонлари ҳамда умумий ўхшашликлари таҳлил қилинади.
Translation is the process of reworking text from one language into another to maintain the original message and communication. It enables effective communication between people around the world. Translation is a courier for the transmission of knowledge, a protector of cultural heritage and essential to the development of a global economy. We communicate to transfer information from one person to another. Thus, translation is a two-facet phenomenon: on the one hand, it is the process of transferring information; on the other hand, it is the result of this process. By the results is meant a new text created in translating.
The paper sets out to illustrate the similarities and differences of direct and indirect equivalency in the medical translation that attempts the research into the translationas closely as possible professional translation that medical students will encounter in their later career as future doctors. The purpose of this article is to analyze the ways of achieving medical translation equivalence at different approaches of the studies of medical translation researches based on the scientifictexts. The article presents the review of translated sentences to determine the notional similarity between original text and its translation. The frequency distribution of the use of equivalent levels is due to professional reasons, the difference in grammatical structures, the variety of collocations, the differences in word order etc. As a result of analysis the most frequently used levels of equivalence in scientific writing style are identified. This is due to the fact that some medical texts part of professional translation, detailed complex sentences are often used, in addition, the original translation contains a large number of terms that have completely different formulations in English.
Мазкур мақолада бадиий таржимада берилган ўхшатишларнинг ҳиндий тилидан ўзбекчага ўгириш мураккабликлари ва ўзига хосликлари ёритилади. Аслият ва таржима асарида берилган ўхшатишлар грамматик, семантик ва лексик-стилистик хусусиятларига кўра таҳлил қилинди.
Замонавий тилшуносликнинг янги тармоғи бўлмиш лингвомаданият-шунослик тилни нафақат билиш воситаси, балки миллатнинг маданий коди сифатида ўрганади. Олимларнинг инсон она тили призмаси орқали дунёни фарқли кўради деган ғояси тадқиқотчиларда янгидан янги кўпгина тадқиқотларга қизиқиш уйғотмоқда. Лингвомаданиятшунослик фанида маданий ахборот ташувчи тил бирликлари орқали тадқиқ қилинар экан, бундай тил бирликлари лингвомаданий бирликлар термини остида бирлашади. Масалан, реалия, эталон, концепт, лакуналар, стереотиплар, нутқий этикетлар лингвомаданий бирликлар ҳисобланади. Оламнинг лисоний манзарасини, маданиятнинг асосий концептлари мажмуи бўлган концептосферани, лисоний онгни тавсифлаш ҳамда тил эгаларининг миллий-маданий менталлигини акс эттирувчи лисоний бирликларни, нутқий мулоқотга хос бўлган миллий ижтимоий-маданий стереотипларни аниқлаш лингвомаданиятшуносликнинг асосий вазифалари ҳисобланади. Маданият трансферининг таржима матнида намоён бўлишини ўрганишда лингвомаданиятшунослик нуқтаи назаридан ёндашиб таҳлил қилиш, тадқиқотда халқ тафаккури, унинг оламни идрок этишидаги ўзига хос жиҳатларини тилда акс этишини ўрганишга ёрдам беради. Бадиий асар таржима қилинганда, ундаги ғоялар, миллатнинг дунёқарашини акс эттирувчи омиллар ҳам таржима матнида рецепторга хос акс этади. Ҳар бир тил ўзи билан ўша миллат маданиятини акс эттиргани каби, таржима китобхони ҳам асарни ўз тилида ўқир экан, баъзи иборалар ўқувчини ўз маданияти нуқтаи назаридан асарни идрок қилишга, тасаввур қилишга ундайди. Яъни биргина матн турли халқлар, миллат нуқтаи назаридан турлича англаниши ва талқин қилиниши мумкин. Чунки, инсон яшаб турган табиати, маданияти, урфодати, дини каби факторлар унинг фикрлар, тушунча ва тасаввурлар дунёсини шаклланишига туртки бўлади. Таржима матнида асл матнда учрамайдиган маданий бўёқдор сўзларнинг қўлланилиши таржима матнининг маданий трансфер бўлганлигини бир омили саналади. Бу таржимон томондан онгли равишда асл матндаги жумла ғоясини етказиш учун қўллаган усули бўлиши билан бирга, таржима асари китобхонига тушунарли бўлишини таъминлаш учун танланган усул бўлиши ҳам мумкин. Икки танловдан ҳар қайсиниси бўлмасин, икки хил усулда ҳам энг бош фактор маданият ҳисобланиб, таржима матнида маданият трансферини акс эттиради. Асардаги қаҳрамоннинг руҳий-эмоционал ҳолатини тасвирлашда таржима тили миллати маданиятига оид сўзларнинг қўшиб ифода қилиниши руҳий экспрессивликни таъминлаб берса, иккинчи томондан маданий бўёқдор сўзлар юзасидан таржима матнини ўқиш жараёнида китобхонда ўзбекона ассоциацияларнинг шаклланишига туртки бўлади.
Современный человек может постигать иную культуру авербальным способом (например, через танец, музыку, созерцание живописи). Однако большинство самых сложных и глубоких смыслов открывается через язык, через информационный текст и художественную литературу.
Mazkur maqolada badiiy asar strukturasida sarlavhaning ahamiyati xususida mulohaza yuritiladi. Asar sarlavhasida muallif g‘oyaviy,estetik qarashlarining namoyon bo‘lishi yoritiladi. Ma’no nuqtalarining yaxlitlik kasb etishi mohiyatni aniq ravshan anglatish imkonini berib, asar estetik quvvatini oshiradi. Sarlavhada tabiatdagi unsurlar nomi vositasida ramziylik, ishoraviylik ortib boradi. Badiiy muloqotga kirishayotgan san’atkor kitobxonga ma’lum axborot, yangilikni yetkazibgina qolmay, uni ijodiy yondashuvga chorlashi darkor.
Tarkibdagi ilk semiotik markaz sarlavha bo‘lib, unda muallif g‘oyasi, konsepsiyasi jo bo‘ladi. Sarlavha ilk taassurot, muallif hamda kitobxonning ruhiy muloqoti debochasi. San’atkorlar borlig‘i, iste’dodi, ijodiy niyatini baholash shu lahzadan boshlanadi. “Yur, tog‘larga ketamiz”, “Qoyalar ham yig‘laydi”, “Saodat sohili” kabi qissalar maskan nomi bilan quvvatlanadi. Makon tasviri estetik zavq beribgina qolmay, shu maskan bilan bog‘liq asosiy voqea, kalitga ishora beradi.
Ilk jumla muloqotning ibtidosi, qahramon hamda kitobxonning g‘aybona uchrashuvi, kompozitsion sathning muhim belgisi. Keyingi holatu vaziyat, dialogu monolog debochasi. Mavzu, muammolar borasidagi ilk taassurot, bu keyingi bosqichga ko‘tarilish, faollikni jadallashtirish jarayoni. Qissada epigraf poetik mazmunni umumlashtirish, badiiy niyatni uqishda muhim sanaladi. Muallif yoritayotgan masalaga doir zarur ko‘chirma (she’r, hikmat, maqol, hadis kabi)ni kiritib, g‘oyaviy, hissiy salmoqdorlikni oshiradi. U asosiy ma’noni o‘zida jo aylagani, qahramon holatini asoslashi, fikrni tasdiqlashi bilan e’tiborni tortadi.
Доминанта «визуального» в современной культуре все больше подталкивает нас к поиску иллюстраций нашего прошлого. Фотография, как материальный источник, кажется говорит ярче и больше об ушедшей эпохе, чем это делал бы текст. Обращаясь к «археологическому подходу» Мишеля Фуко [2], изображение позволяет исследователю вслед за фотографом интерпретировать конкретный пример реальности. А возможность репродукции фотографии делает её как источник доступным для понимания широкой публики, не требуя того, что требует текст от своего читателя
Maqolada matnshunoslikning asosi boʻlgan matn tarixi atamasi boʻyicha nazariy qarashlar tahlil qilinadi va umumlashtiriladi, bundan tashqari muqobil oʻrganish usuli haqida soʻz yuritiladi.Muallif matn tarixini tadqiq qilishning yaxlit tizimini ishlab chiqish zarurligini asoslaydi. Buyuk shoir va mutafakkir Alisher Navoiy qarashlaridan kelib chiqib, bu tizim asos bo‘ladigan ilmiy mezonlar belgilab berildi. Hadis matnlari tarixini o‘rganishda matn tarixini o‘rganishdan foydalanilganligi va adabiy yodgorliklarni bibliografiya va ilmiy tadqiq etish jarayonida o‘zaro ta’sirning yuqori samarali usuli qo‘llanilganligi ilmiy jihatdan isbotlangan. Badiiy asarlar matni tarixini o‘rganishda ilmiy aniqlik, matn barkamolligiga erishishning asosiy shartlaridan biri kontrast usulidan foydalanish hisoblanadi, degan xulosaga kelindi.
Makolada kstma-ket tarjimonlarni tayyorlashda. biznes yozishmalar foydasi xakida fikr yuritiladi xamda biznes yozishmalardagi leksik. grammatik, stilistik xususiyatlari va ularning tarjimasndagi kininchplnklar. manda tilidan maks ad tnliga tarjima kilpb va shu matnlarnn takkoslash xususiyatlari tasvirlangan. Shuningdsk. kursatilgan matnlarnn xarakteristik xususnyalari tarjimonlar taysrlash sifatini yaxshnlash va takdnm etilayotgan taʼlim darajasnni oshnrish imkonnni beradi.