Воҳада тожик ва ўзбек аждодлари қадимда, илк ўрта асрларда ва кейин ҳам доимо аралаш, ёнма-ён яшаб келганлар. Маҳмуд Кошғарий “Тотсиз турк бўлмас, бошсиз бўрк бўлмас” яъни тожиксиз турк бўлмаганидек, бош қалпоқсиз (бош кийимсиз) бўлмас, деган мақолни бежиз келтирмаган [12,Б.432].
Несмотря на совершенствование хирургических методов профилактики и лечения раневой инфекции, инфильтраты и нагноения послеоперационных ран продолжают занимать первое место среди всех госпитальных осложнений и третье место среди основных причин летальности. Существует множество работ, посвященных профилактике нагноения операционных ран применением антибиотиков и их комбинаций с различными препаратами. Но профилактическое применение исключительно антибиотиков не может в полной мереобеспечить предупреждение послеоперационных нагноений.
Tish kasalliklari orasida og’iz bo’shlig’i shilliq qavatining patologiyasi alohida o’rin tutadi, chunki uning paydo bo’lishi va klinik ko’rinishi ko’pincha ko’plab mahalliy va umumiy omillarning ta’siri bilan bog’liq. Metotreksatni qabul qilgan tug’ish yoshidagi ayollarda aftoz stomatitning o’ziga xos xususiyatlari aniq og’riq belgilarining mavjudligi, sust, asta-sekin progressiv kurs, tiklanish jarayonlarining uzoq davom etishi, mintaqaviy limfa tugunlarining ko’payishi va og’rig’i edi.
Термик шикастланиш жиддий тиббий, ижтимоий ва иқтисодий муаммони англатади. Оғир саноат ва кимё саноатининг ривожланиши, шунингдек, маиший ва саноат шароитида электр энергиясининг кенг қўлланилиши куйиш жароҳатларининг сезиларли даражада кўпайишига олиб келади. Куйиш жарохати билан шикастланганларда куйиш шоки босқичида гемостаз системасидаги бузилишларни ўрганишдан иборат. Текширишнинг объекти бўлиб 2017 йилдан 2020 йилгача бўлган даврда РШТЁИМ Самарқанд филиалининг комбустиология бўлимига тана юзасининг 20 дан 35% гача 95 (112 асосий гуруҳдан) чуқур куйиши билан куйиш шоки босқичида ётқизилган беморлар ҳисобланди. Беморларнинг ёши 18 дан 75 ёшгача бўлди, ўртача ёши 54,3±0,7 ни ташкил қилди. Эркаклар 142 (65.43%), аёллар эса – 75 (34.56%) бўлди. Қон ивиш системасини кучайиши кузатилди (гепаринга нисбатан толерантлик 253,4±21,3 сек ташкил қилди, тромботест - 4,06±0,2 даража), ПТИ эса 87,6±3,1% гача пасайди(Р<0,05). Фибринолитик активликни давом этувчи пасайиб бориши кузатилди. Шу билан бирга фибринолитик активликни чуқур пасайиши кузатилиб, у 6,58±0,69% ни (Р<0,05) ташкил этди. Барча беморларни стационарга ётқизилган пайти сув-туз балансини, кислотали ишқорли мувозанатни ва гомеостаз бузилишларини яхшилашга қаратилган шокга қарши комплекс чора тадбирлар ўтказилиши керак.
Мазкур мақолада реактив артритнинг этиология, патогенез, классификация, клиник манзара ва диагностикасига оид замонавий маълумотлар берилган. Реактив артритнинг медикаментоз даволаш усуллари, мавжуд муаммолар, хал қилинмаган вазифалар ёритилган