Мустақиллик йилларида Ўзбекистоннинг жанубидаги қадимги тарих ва моддий маданиятни ўрганиш борасида самарали ишлар амалга оширилмоқда. Хусусан, қадимги Суғддаги археологик тадқиқотларнинг салмоғи ҳам анча юқори. Бизга маълумки, Суғд тарихига оид ёзма маълумотлар “Авесто”да Суғд-Суғуда этнонимининг пайдо бўлиши билан бошланиб, эллинизм, илк ўрта асрларда янада кўпроқ келтирилади. Бу ҳолатни даврий жиҳатдан уч даврга: 1) “Авесто” ва Суғднинг Аҳамонийлар давлати таркибига кирган давр; 2) Эллинизм даври; 3) Ўрта асрлар даври.
The Silk Road spanned the birthplaces of Egyptian, Babylonian, Indian and Chinese civilisations, and the settlements of people of different nationalities and colours. By seeking common ground while preserving differences, being open and tolerant, different civilisations painted together a magnificent chapter of human civilisation's prosperity. The ancient Silk Road has become a model of civilizational exchange, mutual appreciation and coexistence in human history, and is of great historical value
Terrakotalar tahlili keng qamrovli boʼlib, ularni arxeologik nuqtai nazardan tavsiflash, bu boradagi yangi yondashuvlarni tahlil qilish masalalari mavzuning ahamiyatli ekanligidan dalolat beradi.
Ma’lumki, O`rta Osiyoda yashagan qadimgi aholi folklori, xususan, sak-massaget eposi namunalarining qadimgi yunon manbalaridan, xususan, Gerodotning “Tarix” asaridan o`rin olgan. Gerodot skiflar diyori bo`ylab qilgan sayohatlari chog`ida o`zining mahalliy aholining boy og`zaki ijodi, ayniqsa, qahramonlik va jasoratni tasvirlovchi epik asarlari bilan tanishgan. SHuning uchun ham u uz “Tarix”ida skif qabilalari hayoti bilan bog`liq u yoki bu rivoyatni keltirishdan avval so`zni “aytishlaricha”, “menga aytib berishlaricha”, “hikoya qilishlaricha” kabi birikmalar bilan boshlaydi. Bu esa Gerodot asarida keltirilgan skif folklori namunalari bevosita og`zaki an’anaga borib taqalishidan darak beradi. Gerodotning “Tarix” asarida keltirilgan “skif hikoyalari”ning negizi folklorga borib bog`lanishini D.S.Raevskiy va L.A.Lelekovlar ham qayd etishgan.
Ушбу мақолада Амир Темур ва темурийлар салтанати тарихига бағишлаб ёзилган тарихий асарларда Марказий Осиёнинг XIV–XV асрлардаги географияси – маъмурий-ҳудудий ҳолати, табиати, хўжалиги, савдо йўллари, шаҳарлари, ободончилик ишлар ҳақида қайд этилган маълумотлар хусусида ёзилган.
XVIII-XIX asrlarning 60-yillarida. Oʻrta Osiyo xonliklarining ichki va tashqi savdo aloqalarida Toshkent shahri muhim oʻrin tutgan. Toshkent yirik, boy bozorlari va tranzit markazi sifatida mintaqada yuqori mavqega ega edi. Oʻz navbatida Toshkent Fargʻona vodiysi shaharlarining iqtisodiy hayotida muhim oʻrin tutgan. Qoʻqon, Namangan, Margʻilon, Andijon, Xoʻjant, Oʻsh va Toshkent oʻrtasida uzluksiz savdo karvonlari yurardi.
En nuestra anterior memoria preliminar de las actividades realizadas por el SURPAD en anos previos, centrabamos nuestros trabajos Erkurgan, la antigua Naxshab, cuya ocupacion es tecieron en el oasis de Tashkent (territorio de Chach) y que al contrario de Naxshab y la Sogdiana supusieron el ascenso urbano de la actual capital de Uzbekistan
Барча жамиятлар тарихи инсон фаолияти, унинг хўжалик ва маданий эҳтиёжлари билан боғлиқ бўлган, шу тариқа фаолият ва эҳтиёж одамларнинг ҳаётий муҳим хислатлари сифатида, уларнинг табиат, атроф-муҳит билан ўзаро муносабатларида кенг миқёсда акс этган. Меҳнат ва ишлаб чиқариш жараёнида табиат инсон фаолиятининг асосий объекти бўлиб, турлича географик шароитларда муайян хўжалик-маданий типлар ривож топган. Бу тарихий-маданий тараққиёт қонунияти Ўрта Осиё бронза даври тарихи мисолида ҳам тасдиқланади.
Бронза даврида дашт ҳудудларида истиқомат қилган аҳоли орасида уруғ-қабила жамоаларига оид ижтимоий-иқтисодий тузум сақланиб, чорвадор қабилалари ибтидоий жамоа муносабатларининг емирилиши босқичида бўлган. Шунингдек, Ўрта Осиё ҳудудларида ўзига хос хусусиятлардан иборат тарихий-маданий вилоятлар ва этник ҳудудларнинг ажралиб чиқиши жараёни бошланган.
Ушбу мақола Ўрта Осиё аҳолисининг турли географик шароитдаги тарихий-маданий ривожланиш хусусиятларини таҳлил қилишга бағишланган. Асосий эътибор хўжалик-маданий типлар тарихи ва уларнинг тараққий топиши географик муҳит билан алоқадорлигига қаратилган.
Туркистон ўлкасида божхона иши давлат бошқарувининг иктисодий сиёсатининг ажралмас бир бўлаги ҳисобланади. Ҳеч бир мамлакат ўз иктисодий хавфсизлигини ҳимоя қилмасдан фаолият юрита олмайди.
Мазкур мақолада археологик, антропологик ва ёзма (қадимий хитой) манбалар таҳлили асосида ўзбек халқининг келиб чиқиши икки этник (прототурк ва қадимий эроний) қатламининг автохтон асоси Ўрта Осиёда неолит даврининг археологик ёдгорликлари мисолида аниқланади. Прототурк илдиз бўлиб протоевропеоид антропологик материалли Калтаминор маданияти, қадимий эроний илдиз бўлиб эса шарқий Ўртаер денгизи антропологик типли Жайтун маданияти хизмат қилган. Бронза давридан бошланиб, кеч антик даврларгача бўлган уларнинг қоришуви “Ўрта Осиё икки дарё оралиғи ирқи” – ҳозирги замон ўзбеклари ва қирли тожикларга хос типнинг шаклланишига олиб келди.
Markaziy Osiyo mintaqasi o‘zining strategik joylashuvi, muhim qazilma boyliklari hamda boy energiya resurslari bilan jahon siyosiy maydonida muhim ahamiyat kasb etadi. So‘nggi yillarda mintaqa iqlimining keskin o‘zgarishi va suv tanqisligi kabi muammolarga samarali yechimlar topishda bir qancha kelishmovchiliklar bilan yuzlashmoqda. Ushbu maqolada Markaziy Osiyoda suv muammolari, ularning joriy holati va mumkin bo‘lgan yechimlar haqida so‘z boradi. Maqola so‘ngida o‘rganishlar natijasida kelingan xulosa va yechimlar taqdim etiladi.
Мақолада 1875 йил сентябрь-октябрь ва 1876 йил январь ойларида Россия империяси қўшинлари Андижонга уюштирган босқинлар, андижонликларнинг босқинчиларга қарши олиб борган мардонавор кураши, қонли жанглардан сўнг шаҳарнинг ишғол қилиниши ҳақида сўз юритилади.
Бугунги кунда мамлакатимизнинг барча соҳаларида, хусусан илм-фан, маданият, таълим соҳасидаги ислоҳотлар, кенг кўламли демократик ўзгаришлар орқали янгиланаётган Узбекистан, ўз олдига Учинчи Ренессанс - ижтимоий-иқтисодий, маънавий-маданий юксалиш пойдеворини яратишни мақсад қилиб қўйди. Узбекистон Республикаси Президента Ш.М. Мирзиёев Уқитувчи ва мураббийлар кунига бағишланган тантанали маросимдаги нутқида Учинчи Ренессанснинг мазмун-моҳиятига эътибор қаратиб: “Тарихга назар солсак, Буюк ипак йўлининг чорраҳасида жойлашган она заминимиз азалдан юксак цивилизация ва маданият ўчоқларидан бири бўлганини кўрамиз. Халқимизнинг бой илмий-маданий мероси, тошга муҳрланган қадимий ёзувлар, бебаҳо меъморий обидалар, нодир қўлёзмалар, турли осори атиқалар давлатчилик тарихимизнинг уч минг йиллик теран илдизларидан далолат беради” [1], - деб таъкидлади. Шунингдек бой маънавий меросимизни тадқиқ этиш методологииясини ишлаб чиқиш ҳамда унинг мазмун моҳиятини халқимизга, айниқса ёшларга тушунарли тилда етказиб бериш масалаларига алоҳида эътибор қаратди.
Ёзма манбалар тарихий манбаларнинг муҳим ва асосий тури бўлиб, улар инсоннинг ижтимоий фаолияти, ўзаро муносабатлари натижаси ўлароқ яратилган ва ўша замонларда юз берган ижтимоий-сиёсий воқеаларни ўзида акс эттирган манба сифтатида Ўзбекистон тарихини ўрганишда муҳим ўрин тутади[1, Б. 29]. Ўзбекистон ва умуман Марказий Осиёнинг қадимги даври тарихини ўрганишда қадимги Юнонистон ва Рим тарихчилари ҳамда географ олимларининг асарлари муҳим манба бўлиб хизмат қилади. Юнон-форс урушлари бошланиши билан ушбу сиёсий воқеаларда иштирок этган Марказий Осиё халқларининг тарихи қадимги юнон тарихчиларининг асарларида ёритилган.
Мўғул аёлларининг жамиятдаги сиёсат, иқтисодиёт ёки дин каби турли соҳаларида фаол иштирок этиши империянинг барча ҳудудларида ХII асрнинг охиридан тортиб ХIV асрга қадар кузатиш мумкин. Ушбу ҳудудларнинг аксариятида аёлларнинг жамият учун аҳамияти регент сифатида намоён бўлган. Ҳудди шундай, Мўғуллар ҳукмронлиги ва унинг кенгайиши чўққисида Чиғатой улуси Ўргина Хотун исмли аёл томонидан бошқарилган. Шу сабабдан, XIII асрда бу аёлнинг ҳокимият ва бошқарувга кўтарилиши, хонликдаги аҳамияти хусусидаги таҳлиллар ушбу тадқиқотнинг асосий мақсади бўлиб, Ўргина хусусида маълумот берувчи ёзма манбалар, нашрлар ва тадқиқотлар асосидаги қарашлар билан хулосалар қилинади. Чиғатой вафотидан сўнг улуснинг тарихи қироллик оиласининг турли аъзолари ўртасидаги тартибсизликлар ва қарама-қаршиликлар билан тавсифланган. Тахт учун бўлган курашлар аввалидан улус тақдирига таъсир эта бошлаган. Шундай тиғиз бир вазиятда улуснинг ҳукмдори сифатида Ўргина (1251-1260) сиёсий бошқарувда пайдо бўлган. Манбаларнинг гувоҳлик беришича улус асосчиси билан Ўргина ўртасида жуда яқин алоқалар бўлиб, Чиғатой уни севимли набираси Қора-Хулагу билан унаштириш мақсадида Марказий Осиёга олиб келтирган. Чиғатойнинг ўз меросхўрини айнан Ўргинага уйлантиришга бўлган қизиқиши, унинг оилавий келиб чиқишига назар ташланганда янада равшан бўлади. Бинобарин, уларнинг ўзаро никоҳлари, Чиғатой авлодининг Ойрат қабиласи ҳамда Чингизийлар ўртасида кенгроқ иттифоқини мақсад этган эди. Гарчи дастлабки йилларда Ўргинанинг бошқаруви тўғрисида маълумотлар етарли бўлмаса-да, улус тарихида содир бўлаётган сиёсий ҳолатлар 1250 йилларнинг иккинчи ярмида манбаларда зикр этила бошланди. Мисол учун, бошқарувда унинг диний қарашлари олимларнинг эътиборини ўзига қаратган. Баъзи тадқиқотчилар унинг исломни қабул қилганлиги ҳақида тахмин қилишади, баъзилар эса йўқ. Лекин унинг ҳукмронлиги даврида бирор диний танглик ва қарама-қаршиликлар қайд этилмаган. ХIII аср Моварауннаҳрда Ўргина Хотуннинг бошқаруви, албатта, Чингизхоннинг набираси бўлиши ва унинг Чингизхон императорлик оиласи билан яхши алоқада бўлганлиги туфайли берилган юқори мақом билан мустаҳкамланди. Аммо, агар бу ҳолатлар маълум бир вақтда унинг тахтга ўтиришини маъқул кўрса, унинг давлат раҳбари сифатидаги роли, унинг вазифалари ва легитимлиги Марказий Осиё аёлларининг қадимги анъаналари асосида қаралиши лозим
Ўрта Осиё ва Тошкент-Оренбург темир йўллари қурилишининг бошланиши билан Амударё флотилияси юк ташиш хизматининг аҳамияти янада ортди: «Ўрта Осиё темир йўллари қурилиши муносабати билан Амударё сув йўли, бир томондан, Афғонистондан, жанубий-шарқий ва дарё соҳилидаги Бухородан, Хива ва Амударё бўлимидан Чоржўй станцияларига олиб келинган юкларни Европа Россиясига йўналтиришда табиий кириш йўли ҳисобланса, иккинчи томондан, ўша сув йўли рус маҳсулотларининг Чоржўйдан биз билан чегарадош, Амударё соҳилларида жойлашган ерларга ташишда хизмат қилади».