Maqolada ish haqi, ish haqining iqtisodiy mazmuni, yaratilgan mahsulot va daromadlarning taqsimlanish tamoyillari, ish haqini tashkil etish shakllari va tizimlari, ish haqining shakllari va turlari, mehnat munosabatlarining iqtisodiy mazmuni, mehnatga haq to‘lash, ish haqining vazifasi, ish haqi stavkasi,vaqtbay va ishbay ish haqi haqida so‘z boradi.
Ушбу мақолада олий таълим муассасалари профессор-ўқитувчиларининг меҳнатига ҳақ тўлашнинг амалдаги тизими самарадорлигининг далзарб муаммолари тадқиқ этилган ҳамда уларнинг меҳнат фаоллигини рағбатлантирувчи ва пировард натижада илмий-педагогик фаолияти натижавийлигини оширувчи тизимни яратиш бўйича илмий тавсиялар ишлаб чиқилган.
Мақолада Республикамиз озиқ-овқат саноати корхоналарини самарали ривожлантириш жараёнларини прогнозлаштириш масалалари ёритилган. Озиқ-овқат саноатида ялпи маҳсулот қийматининг иш ҳақи фондига, асосий воситалар ва номоддий активлар амортизациясига боғлиқлиги модели ишлаб чиқилган. Энг кичик квадратлар усули ёрдамида вақтли қаторларни текислаш орқали ўрганилаётган ҳолатнинг ўсишига эришиш
тартиби шакллантирилган. Ўзбекистон Республикаси озиқ-овқат саноати корхоналарида иш ҳақи фонди, асосий воситалар ва номоддий активлар амортизациясининг 2014-2020 йиллардаги
динамикаси ўрганилган ва 2021-2027 йилларга прогноз қийматлари аниқланган.
Замонавий жамиятда олий таълимнинг моҳияти - инсоннинг маънавий-ахлоқий фаолиятини қамраб олган маданиятнинг турли соҳалари мутаносиблиги сифатида намоён бўлади. Бу жараёнда билимли шахе феномени алоҳида аҳамият касб этади. Билимли шахе, бошқача айтганда -маънавий- аҳлоқий қадриятларга йўналтирилган, табиат инъом қилган ва ижтимоийлашув жараёнида қўлга киритган ҳаёти давомида рўёбга чиқадиган ва ривожланадиган шахе, маданиятда, биз уни қайси маъносида ишлатишимиздан қатъи назар, иштирок этадиган шахсдир.
Ушбу мақолада Ўзбекистон Республикаси Ёшлар ишлари агентлиги ҳудудий бўлинмалари ходимлари фаолияти ва иш самарадорлигига таъсир этувчи устувор омиллар аниқланиб, уларнинг кўп факторли регрессион ва корреляцион таҳлиллари ўтказилди. Натижада ходимларнинг ишдан қониқиш даражасига таъсир кучи юқори бўлган омиллар асосида ходимларни самарали бошқариш модели ишлаб чиқилди.
Davlat va fuqarolarning o‘zaro munosabatlarida soliqlar va yig‘imlar muhim o‘rin egallaydi. O‘zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasining 63-moddasiga muvofiq fuqarolar qonun bilan belgilangan soliqlar va yig‘imlarni to‘lashi shartligi keltirib o‘tilgan.
Мақолада рақамли иқтисодиётни ривожлантиришда ёғ- мой корхоналари персоналини бошқаришнинг долзарб масалалари ёритилган. Ўзбекистонда ёғ- мой корхоналари персоналини бошқаришни рақамли стратегиясини ишлаб чиқиш ва уни амалиётга жорий этишга қаратилган турли
ёндашувлар тадқиқ қилинган ва муаллифнинг илмий ва амалий хулосалари шакллантирилган
Мақолада, жиноят ишларини юритиш жараёнида ишга жалб қилинган қонуний вакил ҳамда ишда жабрланувчининг ўрнида иштирок этадиган вакилнинг, шунингдек нодавлат суд-экспертиза ташкилотлари фаолиятига рухсат берилиши муносабати билан, жиноят иши бўйича улар томонидан ўтказиладиган экспертиза тадқиқотлари билан боғлиқ харажатларни тўла қамраб олишга йўналтирилган ҳамда жиноят процессининг айрим иштирокчиларини ишга чақирилганлиги билан боғлиқ буткул вақт учун уларнинг иш жойида ўртача иш ҳақи сақлаб қолиш тартибини белгиловчи нормада хусусий мулк дахлсизлигини инобатга олишга доир қоидани қонунчиликда акс эттиришга доир таклифлар асослаб берилган.
Ушбу мақолада нодавлат таълим муассасаларида меҳнатга ҳақ тўлаш муносабатларини ташкил этиш, давлат ва нодавлат таълим муассасаларидаги иш ҳақи миқдорларини қиёсий таҳлили, иш ҳақи фондидан тўланадиган ижтимоий солиқ тўловни такомиллаштириш бўйича фикр юритилган
Yangi bo'sh ish o'rinlarini yaratish iqtisodiy rivojlanishning tabiiy jarayonidir. Ishlab chiqarishni muttasil takomillashtirish, ilm-fan va texnologik yangiliklarni faol takror ishlab chiqarish shaklida amaliyotga doimiy tatbiq etish, ilg‘or tarkibiy o‘zgartirishlar orqali yangi bo‘sh ish o‘rinlarini yaratish ishlari amalga oshirilmoqda. Yangi bo‘sh ish o‘rinlari yaratilmasdan turib, bandlikning maqbul tuzilmasi shakllanmaydi, mehnat unumdorligi oshmaydi. O‘zbekistonning bozor iqtisodiyotiga o‘tishi bilan yangi bo‘sh ish o‘rinlarini yaratish shartlari tubdan o‘zgardi. Turli mulkchilik shakllarining vujudga kelishi, mavjud korxonalarning kengayishi va modernizatsiya qilinishi zamon talablariga javob beradigan ish o‘rinlarini yaratish imkonini berdi. Bunday rivojlanish natijalari hududlarda ham o‘z samarasini bermoqda.
Давлат ижтимоий суғуртаси биринчи бўлиб Германияда пайдо бўлган. Бу ҳол 19 асрда Отто фон Бисмарк бошчилигида юз берган эди. Ижтимоий суғурта принципи жуда оддий тузилганди: пенсионерлар меҳнат қилаётган фуқаролар қарамоғида бўлишади, бунинг учун улар ўз иш ҳақларидан маълум бир қисмини давлат пенсия фондига ўтказишади. Маблағлар тақсимланарди ва дарҳол пенсионерларга бериларди. 1981 йилда ажратмалар ҳажми иккала томонни ҳам қондирувчи ҳажмда бўлиб, 1,7%ни ташкил этарди. Ўша даврда ишсизлик мавжуд эмас эди, умр кўриш узунлиги ҳозиргига нисбатан қисқа эди. Ўша даврдан бери кўп нарса ўзгарди – жамият қариди, пенсия жамғармасига ажратмалар 18,9%ни ташкил этмоқда.