В данной статье рассмотрены исследования концепта «красота» на примере русского, английского и каракалпакского языков и также рассмотрены концептуальный компонент данного понятия в трех языках и сравниваем особенности восприятия концепта ‘красота’ представителями различных лингвокультурных общностей.
В современной лингвистике исследование концептов является актуальном направлением, поскольку именно данный ракурс позволяет рассматривать слово в контексте культуры, познания и коммуникации. Мы можем увидеть, что сегодня в лингвистике рассматривается много концептов В данной статье рассматривается и различается структуры и типы концептов
Maqolada so'z yasashning muhim birliklaridan biri, so'z yasalish zanjiri haqida so'z boradi. So'z yasalish zanjiri tipologiyasi rus va o'zbek tillari misolida tahlil qilingan. Rus va o'zbek tillarining morfemik tizimlari o'rtasidagi ziddiyatning eng muhim xususiyatlari ko'rib chiqilgan
Ушбу тадқиқот натижаларига кўра маълум бўлдики, Паркинсон касаллиги билан касалланган беморларнинг адаптатив хусусиятларини аниқлаш усули сифатида ТОБОЛ сўровномаси беморларга қўлай тарзда қўлланилди. Ушбу сўровномана беморга тушунарли даражада ифодаланиши, жавобларни белгилаш осонлиги, адаптатив хусусиятларни тўлиқ ва аниқ очиб бериши билан қўлайдир. Тадқиқотда қатнашган беморлар Паркинсон касаллигининг клиник турига (титроқ ва титроқ-брадикинетик) кўра икта гуруҳга бўлинган ҳолда ўрганилди, ва шу тариқа беморларнинг адаптатив хусусиятлари, яний касалликка бўлган шахсий реакция типологиясининг тузилиши (структураси) ўрганилди. Натижада, касалликка бўлган дезадаптатив шахс реакцияси, айни хавотирли типологияси, Паркинсон касаллигининг титроқ турига мослиги ўрнатилди, аксарият ҳолда, титроқ-брадикинетик турига эса меланхолик типология кўп учраши аниқланди. Кўриб чиқилган татқиқот натижалари Паркинсон касаллиги билан хасталанган беморларга кейинчалик тиббий-психологик ёрдам кўрсатиш тамойилларини ишлаб чиқишда ёрдам беради.
Ushbu maqolada XVIII-XX asrlardagi madrasaning me’morchilik kontekstidagi loyihaviy qarorlarining o‘ziga xosligi muhokama qilingan bo’lib. Hozirgi zamon madrasalari, islom ma’rifiy markazlari qurilishida ham saqlanib qolgan va qo‘llanilayotgan madrasalarning tipologiyasi va xilma-xilligi, Buxoro, Xiva, Qo‘qon me’morchilik maktablarinig farqlari va o’ziga xos xususiyatlari o‘rganilgan. Mahalliy arxitektura maktablarining shakllanishi va rivojlanishi qonuniyatlari ochib berilgan. Xususan, maqolada mintaqaning tarixiy, iqtisodiy va siyosiy rivojlanishining O‘zbekistonda mahalliy diniy bino va inshoatlar arxitekturasining shakllanishiga ta’siri masalasi ko‘rib chiqilgan.
Проблема ценностей приобретает все большую значимость в современном обществе, где господство технического производства приобретает доминирующий характер со своими не только позитивными, но и негативными последствиями.
Maqolada tilshunoslikning yangi zamonaviy yutug‘i kontseptsiya nazariyasi bo‘lib, “aniq reallikdan mavhum idealga, kontseptsiya (hodisalar) hodisasidan (konseptus) mohiyatiga qadar fenomenologik qisqarish usuli bilan tavsiflanadi. kontseptsiya (kontseptsiya). Rus shoir va yozuvchilari ijodini filologik va kontseptual tahlil qilishda kontseptsiyalarni, ularning aqliy xususiyatlarini hisobga olgan holda muallifning o'z xalqining tabiati, uning ma'naviy boyligiga mansubligini tushunishning yangi qirralarini ochishga yordam beradi. tadqiqotchilar “xalq yozuvchisi (shoir)” tushunchalariga ob’ektivroq munosabatda bo‘ladilar. "adabiyot va san'atda milliylik"