Маколада жиноят конунчилигида жамоат хавфсизлигига карши жиноятлар тушунчаси ва турлари, жумладан жамоат хавфсизлигига карши божхона конунчилиги бузилиши жиноятлари тушунчаси ва уларни жииоий хукукий тартибга солиш масаллари, ушбу турдаги жиноятларда жиноят таркиби ва квалификацияловчи белгилар тугрисида мулохдза килинган.
Ушбу мақолада хирургиянинг кам учрайдиган касалликларидан бири бўлган ўт тошли ичак тутилиши ҳақида гап боради. Этиологиясида асосан “катта” ўт тошлари ва ички билиодигестив оқмалар катта роль ўйнайди. Бу патология бошқа ичак тутилиши турларидан клиник ва диагностик жихатдан катта фарқ қилмайди, лекин билиар илеуснинг даво тактикаси ўзига хос томонлари бўлиб, алохида хирургик даво тактикасини талаб этади
Ипак йўли иншоотлари Марказий Осиёдаги хизмат кўрсатиш тизимининг муҳим таркибий қисми бўлиб, уларнинг пайдо бўлиши ва ривожланиши қадимги йўллар фаолиятига мос равишда борган. Тегишли манбалар таҳлили ва ибтидоий қабилалар турмуш тарзидан келиб чиқилса, оддий йўлбўйи иншоотлари илк алоқа йўллари тармоқлари шакллана бошлаган қадимги давридаёқ барпо этила бошланган бўлиши мумкин.
Мазкур мақолада жиноят объекти тушунчаси ва унинг жиноят таркибида тутган ўрни атрофлича таҳлил қилинган. Унда жиноят объектини тушуниш бўйича мавжуд назария ва концепциялар ёритилган, жиноят объектини тушуниш юзасидан муаллифнинг қарашлари баён этилган.
Ushbu maqolada al-Hakim at-Termiziy ta’limotining mazmuni, uning xorijda o‘rganilishi tahlili bayon etilgan. O‘quvchilarda al-Hakim at-Termiziyning xorijiy mamlakatlarda o‘rganilishi asosida ularda nazariy va metodologik ko‘nikmalarini shakllantirish, alloma merosini bilish, asarlarini qiyosiy tahlil qilish asosida ko‘nikmalarini namoyish etish, xorijiy tadqiqotchilar tomonidan taqdim etilgan yangi ma’lumotlar asosida ma‘lumotlarni qayta ishlash, tasniflash kabi xususiyatlar rivojlantirilgan. Al-Hakim at-Termiziy ta’limotining xorijda o‘rganilshi bo‘yicha ilmiy tadqiqotlar o‘rganilib, qiyosiy tahlil qilingan. Tahlil natijalari asosida alloma asarlarining: Qur’on tafsiri, hadislar, kalom, fiqh, huquq falsafasi, so‘fiylik tarixi, so‘fiylik ta’limot yo‘nalishlariga ajratilgan tasnifi keltirilgan.