Бугунги кунда жаҳон миқёсида Интернет тармоғи билан боғлиқ низолар жуда кенг тус олиб келмоқда. Шундай низолардан бири бу домен номлари билан боғлиқ низолардир. Домен номларига оид нищолар тарафлардан бири ёки иккови ҳам юридик шахс бўлган тақдирда арбитраж судлари амалиётига тааллуқлидир.
Жаҳонда банкларнинг трансформациялашув жараёнида банк хизматларининг масофадан уяли алоқа воситалари, интернет ва бошқа банк технологиялари имкониятлари асосида кўрсатилиши ортиб бораётганлиги сабабли, бугунги кундаги банк технологиялар ҳамда келгусидаги банк технологияларнинг ривожланиш йўналишлари таҳлил қилинган. Ушбу тадқиқотнинг натижалари Ўзбекистон банк тизимида масофавий банк хизматларини ривожлантириш учун амалий аҳамиятга эга.
Поисковые мероприятия в сети Интернет фактически представляют собой поиск, сбор и анализ сведений из открытых источников. Такой вид деятельности принято называть OSINT (Open Source Intelligence, или разведка на основе открытых источников).
Электр таъминоти тизимлари реактив қувватини носимметрик уч фазали токларини ўлчов ва назорат тизимларида қўлланиладиган IoT технологияли уч фазали электромагнит ток ўзгарткич датчиклари ва уларнинг тармоқга улаш моделларини тадқиқ этиш қўлланилиши тавсифлари келтирилган.
Har birimizning hayotimizda axborot olamining ahamiyati tobora kuchayib borayotgani kundek ravshan. «Infosfera» (axborot olami) olis manzillarni yaqinlashtirib, oraliqdagi masofalarni qisqartirmoqda. Mazkur olamda insoniyat tarixining barcha bilimlari jamlangan. Bizdan esa “Infosfera”ning kirish eshigi, undan foydalanish imkonini beruvchi asosiy kalit – internetni bilish talab etiladi, xolos. Bu maqolamiz ta’lim va fan sohasida tobora ahamiyati ortib borayotgan, jahon bilim omborining asosiga aylanayotgan elektron kutubxonalarga dahldor.
Тадқиқот мавзусининг долзарблиги ва зарурати. Жаҳон тилшунослигида рақамли ахборот воситаларидан фойдаланиш қулайлиги ҳамда интернет орқали миллий тилларни ўзлаштиришга бўлган ҳаракат таъсирида миллий корпусларда шевалар базасини яратиш тенденцияси ўсмоқда. Натижада тилда мавжуд диалектларни нафақат лингвистик, балки амалий жиҳатдан тадқиқ этиш, бу орқали шева бирликларини сақлаб қолиш, авлоддан-авлодга етказиш имкониятининг кўлами кенгаймоқда: миллий тил корпусларида шева бирликларини лингвистик аниқлашнинг умумий тамойилларини ўрганиш, шевалар корпусининг жанрлар бўйича метаразметкасини ишлаб чиқиш, диалектал транскрипция лингвистик таъминоти тизимини ишлаб чиқишнинг амалий аҳамияти ошмоқда. Ҳозирда шева бирликларини матнга кўчириш (ёзиб олиш) асосига қурилган диалектал корпусларнинг икки хил йўналишли: мавзувий ва тегланган матнли корпусни шакллантириш муаммолари долзарб бўлиб қолмоқда. Дунё тилшунослигида тилларни сунъий интеллект ёрдамида матн таркибида сақлаб қолиш орқали уларнинг яшовчанлигини узайтириш ва лингвистик корпуснинг субкорпуси – шевалар корпусини шакллантириш зарурияти кун тартибидаги масалалардан бири ҳисобланди. Жумладан, диалектларни бир жойга жамлаш, таркибий тартиблаштириш, шевашуносликда мавжуд манбаларнинг сониялар оралиғида сараланиши ҳамда тақдимотини йўлга қўйиш доирасида: Австрия, Хитой (Мандарин диалектлари корпуси), Германия, Португалия, Чехия, Финляндия, Скандинавия, Польша, Литва, Грузия (масалан: Cor-Dial-Sin; Helsinki corpus of English dialeсts; Nordic dialeсts corpus; Archiv fur gesprochenes Deutsch, Die bayerische Dialektadebank; LEXDIALGRAM ва ҳ.к.), Россиянинг Москва, Славян-Кубан, Вологод, Саратов, Қозон диалектал корпуслари, Санкт Петербург илмий-текшириш институтлари, Томск диалектологик корпус мактабларида амалга оширилаётган тадқиқотларни кўрсатиб ўтиш мумкин.
Ўзбек тилшунослигида корпус лингвистикасига доир яқин йиллар оралиғида бажарилган тадқиқотлар тилни ўрганувчи ва уни тадқиқ этувчилар учун асос вазифасини ўтай бошлагани унинг истиқболли йўналиши эканини яна бир бор исботлаб берди. Бинобарин, “...давлат тилининг софлигини сақлаш, уни бойитиб бориш ва аҳолининг нутқ маданиятини ошириш; давлат тилининг замонавий ахборот технологиялари ва коммуникацияларига фаол интеграциялашувини таъминлаш 1 ” ҳозирги кунда ўзбек компьютер лингвистикаси олдида турган долзарб вазифалардан биридир. Ўзбек шевашунослигида шевалар корпусининг лингвистик базасини яратиш, ўзбек шевашунослиги муаммоларини амалий тилшунослик тамойиллари асосида тадқиқ этиш имкониятларини кенгайтириш ва шу орқали шева корпусини яратишнинг лингвистик асосларини назарий асослаш, белгилаш ва ишлаб чиқиш бугуннинг муҳим масалаларидандир. Бунда ўзбек тили шевалари корпусини шакллантириш орқали унинг компьютер услуби, шеваларнинг хорижий тилларга таржима дастурлари ва луғатлар, электрон дарсликлар яратиш билан боғлиқ илмий методик ишланмалар, амалий тавсиялар тайёрлаш ва бу орада эришилган натижаларни амалиётга кенг татбиқ этиш ҳар жиҳатдан долзарбдир.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 феврал “Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида”ги ПФ–4947-сон, 2019 йил 21 октябр “Ўзбек тилининг давлат тили сифатидаги нуфузи ва мавқейини тубдан ошириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПФ–5850-сон Фармонлари, 2017 йил 17 февраль “Фанлар академияси фаолияти, илмий тадқиқот ишларини ташкил этиш, бошқариш ва молиялаштиришни янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПҚ–2789-сон ва 2019 йил 4 октябр “Ўзбекистон Республикасининг “Давлат тили ҳақида”ги Қонуни қабул қилинганлигининг ўттиз йиллигини кенг нишонлаш тўғрисида”ги ПҚ–4479-сон Қарорлари мазкур фаолиятга тегишли бошқа меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга ушбу диссертация тадқиқоти муайян даражада хизмат қилади.
Har qanday turizm sohasidagi biznes zamonaviy axborot texnologiyasidan foydalanilmasdan muvaffaqiyatli faoliyat ko‘rsatishi amaliyotda mumkin emas. Shundan kelib chiqib, xalqaro turizm bozorida turistik mahsulotlarni reklama qilishda ijtimoiy tarmoqlarning global darajada qo‘llanilishi turizm sohasining yanada rivojlanishini ta’minlaydi. Turistik biznesni raqamlashtirish sharoitida mijoz o‘zi ma’lum bir tur haqida ma’lumot qidiradi, ma’lum bir kompaniyani tanlaydi va xizmatlarning narxlarini taqqoslaydi. Jarayon mijozga o‘zi yoqtirgan turni sotib olish bilan yakunlanadi va xizmatlar unga kechayu kunduz taqdim etiladi, bu esa xizmat sifatini yaxshilaydi va mijozning qoniqishini oshiradi.
Bu maqolada, bugungi davr bolalarining o‘z-o‘zini boshqarish, stress, texnologik o‘zgarishlar, internet va ijtimoiy munosabatlar kabi psixologik muammolar va ularni yechish usullari haqida ma’lumot beriladi. Munosabatlar, stressni kamaytirish, internet va texnologiyalarni cheklash, o‘zaro yordam olish va maslahat olish kabi amallar, bolalarni o‘z-o‘zini boshqarish va muammolarni hal qilishda muhimdir. Ushbu maqola ota-onalar, o‘qituvchilar, psixologlar va mutaxassislar uchun katta ahamiyatga ega.
These days, internet learning ends up being increasingly rehearsed. Numerous customary colleges began to share their courses online for nothing. It addresses a simple and agreeable strategy to accomplish information in every field, from law and bookkeeping, to human sciences, like brain research and social science or history. Web based learning is an extraordinary option in contrast to conventional colleges, particularly for individuals who cannot bear the cost of the time and cash to take genuine courses. In any case, what are the benefits and drawbacks of internet learning?
Ушбу мақолада рақамли иқтисодиётнинг ўзига хос хусусиятлари, унинг асосий ташкил этувчи экотизими, иқтисодиётни ривожлантиришда рақамли технологиялардан самарали фойдаланиш ва бу соҳада кадрлар тайёрлашнинг долзарб жиҳатлари, рақамли иқтисодиёт кадрлари эгаллаши лозим бўлган кўникмалар, яқин келажакда зарур бўладиган касблар таҳлил этилган.
Исследования интернет-зависимого поведения у подростков обусловлена ростом числа интернет-аддикции среди детско- подросткового контингента населения земного шара.
Мақолада электрон тижоратни ҳуқуқий тартибга солиш масалалари, электрон тижорат тушунчасининг ҳуқуқий тушунчаси, уни янада ривожлантириш ва такомиллаштиришга имкон яратувчи, шунингдек уни фаол ривожлантиришга тўсқинлик қилувчи омиллар тавсифланган.
Maqolada xorijiy tillarni o'rganish motivatsiyasini oshirish uchun zamonaviy pedagogik texnologiyalardan foydalanish samaradorligi ko'rib chiqiladi va "aqlli ta'lim", "pedagogik texnologiya" kabi tushunchalarga ta'riflar beriladi. Internet resurslaridan an’anaviy o‘qitish usullari bilan birgalikda foydalanishning o‘rni tahlil qilinadi. Muallifning xulosasiga ko‘ra, bugungi kunda tilshunos o‘qituvchi o‘quv jarayonini yanada rang-barang, qiziqarli va samarali qilish uchun keng imkoniyatlarga ega.
Maqolada ta’lim sohasini isloh qilish, avvalambor, zamonaviy axborot texnologiyalarini joriy etish, o‘quv texnologiyalarini yangilash orqali amalga oshirilishi, virtual ta’lim maydonining mavjudligi o‘qituvchilar, talabalar va ta’lim obyektlarining aloqasi bilangina yuzaga kelishi asoslangan.
Ныне ни у кого уже не возникает сомнений в том, что домен является неотъемлемой частью функционирования компьютерной сети Интернет в привычном для пользователя виде. Краткое описание этого функционирования может быть сведено к следующему. Каждый компьютер, подключенный к сети, имеет уникальный IP-адрес, по которому осуществляются поиск и взаимодействие компьютеров в сети. IP-адрес представляет собой последовательность из четырех чисел, разделенных точками. Для удобства запоминания и восприятия была создана доменная система имен (Domain Name System – DNS), позволяющая сопоставлять абстрактное символьное имя (site.ru) конкретному IP-адресу в сети (198.198.68.200)1.