Ushbu maqolada yosh o‘qituvchilarning bilish faoliyatini rivojlantirish, hamda ularda kasbiy malakalar asosida, kasbiy komprtentlikni shakllantirishning nazariy imkoniyatlari haqida mulohazalar bayon etilgan.
Поскольку цифровизация устойчиво меняет отрасли и общество, малые и средние предприятия (МСП) должны инициировать цифровую трансформацию, чтобы оставаться конкурентоспособными и удовлетворять все более сложные потребности клиентов. Хотя многие предприятия сталкиваются с трудностями на практике, исследования еще не дают практических рекомендаций по повышению осуществимости цифровизации. Кроме того, МСП часто не в полной мере осознают последствия цифровизации для своих организационных структур, стратегий и операций и испытывают трудности с определением подходящей отправной точки для соответствующих инициатив. Чтобы решить эти проблемы, в этом документе используется концепция управления бизнес-процессами (Business Process Management) для определения набора возможностей для структуры управления, которая основывается на парадигме ориентации на процессы, чтобы справиться с различными требованиями цифровой трансформации. Наши результаты показывают, что предприятия могут использовать функционирующий BPM в качестве отправной точки для цифровизации, а затем создавать необходимые цифровые возможности.
Мақолада “Форс тили ва адабиёти академияси”нинг таклиф қилаётган янги терминлари ва уларнинг соҳа терминологиясида қўлланилиши борасидаги таҳлиллар ўз аксини топган. Муаллиф транспорт терминларидаги дублетлик ва уларнинг даврий нашрларда, шунингдек, соҳа адабиётларида ифодаланиши юзасидан хулосаларини келтирган.
Мазкур мақолада араб замонавий Саудия адабиёти шеърияти вакили Мансур ал-Ҳозимийнинг илмий мероси “Завқ-шавқ ва ҳикоялар” девонида шоирнинг қасидаларини ўрганишни ўз ичига қамраб олган. Биз Мансур ал-Ҳозимийнинг ةيبرعلا ةريزجلا نم ءارعش (“Араб яримороли шоирлари”) номли китобдаги муҳаббат ва табиат васфи ила ёзилган шеърлари мазмунан бой ва шаклан гўзаллигига, Мансур ал-Ҳозимий шакл ва мазмунга доир барча унсурларни қунт билан ишлаб, уларга жило ва сайқал берганига, тил имкониятларидан усталик билан фойдаланганлигига, шунинг учун ҳам унинг шеърлари тилининг аниқ равонлиги, образли ва ширали бўлиши билан бирга ғоялар содда ва ихчам, китобхонни ўйга солдирувчи, том маънода китобхонга мослигига гувоҳ бўламиз. Шунингдек, унинг шеърияти ўзбек адабларининг шеърлари билан мазмуний жиҳатдан ўзаро солиштирилди.
Mazkur maqolada tibbiy oliy ta’lim muassasalarida didaktik materiallardan foydalanish va 3D didaktik materiallardan foydalanishda ta’lim samaradorligini oshirishda bir necha bosqich asosida integrativ xususiyatlari yoritib berilgan.
В данной статье раскрывается содержание личностно ориентированных образовательных технологий, педагогические условия развития личности учащегося с использованием их на уроках. Считается,что уроки, организованные на основе использования новых педагогических технологий, вызывают у учащихся интерес, творческий подход к заданным вопросам и основанное на этом их овладение. С этой целью предлагается использовать на занятиях по теме «Трансформаторы» дисциплины «Электротехника и электроника» следующие интерактивные методы обучения: мозговой штурм, диаграмма Венна, кластер и цепочка терминов
Қадимда арабларнинг турмуш тарзи уларнинг ижодга бўлган муносабатига таъсир қилган. Араблар ҳаётида турли афоризмлардан фойдаланиш одатий ҳолат деб ҳисобланган. Улар сўзамол, шоиртабиат халқ бўлгани учун ўзаро суҳбатда ҳам бир-биридан ўзишга интилиб, суҳбатдошига жавобан турли мақол, матал, ҳикматли гапларни тез ва осон топиб ишлатишга, ёки фикрини чиройли шеър, жумбоқли топишмоқ ёки гўзал панд-насиҳат орқали ифодалашга эришолган. Бунга ўша вақтларда адабий муҳитнинг мавжудлиги, конференция тарзида йиллик мушоираларнинг уюштирилиши ва бу мушоираларда иштирок этишга талабгорларнинг кўплиги ҳам муҳим омил бўлиб ҳизмат қилган. Талабгорларнинг кўплиги туфайли танлов анъанавий тарзда 20 кунлаб ўтказилган. Араб адабиёти тарихида мақолларнинг шаклланиши жоҳилия даврига бориб тақалади. Мазкур даврда мақоллар оғзаки шаклда қўлланган. VIII асргача мақолларнинг ёзма нусҳаси мавжуд бўлмаган, кейинчалик бу мавзуга оид илк китоб Муфаззал ад-Даббийга мансуб экани илмий далиллар билан очиб берилади. Мазкур мақолада мақол ва матал тушунчасига изоҳ берилиб, улар орасидаги фарқ мисоллар орқали ажратиб кўрсатилган. Мақоланинг марказий масаласи этиб Қуръон оятлари ва Пайғамбаримиз ҳадислари, шунингдек, араблар ҳаётида юз берган айрим тарихий воқеалар асосида шаклланган мақоллардан намуналар тақдим этилади.
Мазкур мақолада Хитой халқ республикасининг ривожланишида давлат бошқаруви соҳасидаги ислоҳотлари ҳамда уларнинг иқтисодий ривожланишга кўрсатган таъсири таҳлил қилинган. Мақолада ислоҳотларнинг асосий йўналишлари миллий ва регионал миқёсда кўрсатиб берилган. Шунингдек, мақолада ислоҳотларнинг мафкуравий
жиҳатдан таъминланиши таҳлил қилинган.
Мазкур мақолада чет эл банкларнинг таъсис ҳужжатларига нисбатан назарий ёндашувлар таҳлил қилинган. Назарий таҳлил, банкнинг таъсис ҳужжатларининг моҳиятини ўрганиш асосида устав ва таъсис шартномасининг нормалари бир-бирига мос келмаган тақдирда устав қоидаларини қўллаш зарурияти кўрсатиб берилган.
в статье рассматриваются вопросы применения технологий дополненной реальности (AR) в качестве эффективного и инновационного инструмента в области образования, в частности при изучении геометрии и стереометрии.
Ushbu tezisda yashirin iqtisodiyot tushunchasi, yashirin iqtisodiyotning mamlakatimizda tutgan o‘rni, u keltiradigan zararlar haqida ma’lumotlar keltirilgan. Bundan tashqari xorijiy davlatlarda o‘tkazilgan yashirin iqtisodiyot tadqiqotlari borasida ham mulohaza qilingan.
Мазкур мақолада “аёллар адабиёти” тушунчасининг моҳияти, бу тушунча хусусидаги мавжуд қарашлар ҳақидаги мулоҳазалар ўрганилади. Шунингдек, ўзбек ва хитой адабиётида аёллар ижодининг дебочаси, хитойда “аёллар адабиёти”нинг шаклланиши каби масалаларга ойдинлик киритилади. Ўзбек адабиётида хонликлар давридаги адабий муҳит ва уларда аёлларнинг мавқеи, хитой адабиётида аёллар ижодига туртки бўлган ижтимоий-сиёсий воқеалар тарихий манбалар орқали тадқиқ этилади.
Визуал антропология – бу фотосуратлар, видео ва аудио ёзувларга асосланган маданият ҳодисаларини тавсифлаш ва таҳлил қилиш усули ҳисобланади. Бугунги кундаги глобаллашув ва трансформация жараёнлари шароитида дунёда антропологиянинг турли илмий йўналишлари шаклланиши ва ривожланишини талаб этмоқда. Бу жараёнда маданий (ижтимоий) антропологиянинг таркибий қисми сифатида визуал антропология ҳам ўз ўрнига эга бўлиб бормоқда. Визуал антропология фан йўналиши сифатида шакилланмасдан анча олдин ҳам, хусусан, 1880- йиллардан европалик ва америкалик этнологлар ўз тадқиқотларида фотоапаратлардан фойдаланганлар. Бу тадқиқот йўналишини улар, асосан, бирор маданятни йўқ бўлиб кетиш арафасида деб ҳисоблаб, уни баъзи бир жабҳаларини сақлаб қолиш мақсадида ўз тадқиқот усулларига қўшган