Дунёда булғуси организм система ва аъзоларининг морфофункционал дифференцировкасида илк постнатал онтогенез даврига олимлар катта эътибор қаратишмоқда, чунки онтогенез даврида аъзо шаклланишининг бузилиши ҳар хил туғма патологияларнинг келиб чиқишига сабаб бўлади. Бизнинг тадқиқотларимиз шуникўрсатмоқдаки янги туғилган қуёнчалар ингичкс ичагининг девори деярли шаклланиб бўлган бўлади, аммо морфологик ва морфометрик кўрсаткичларига асосан катта қуёнлар ичагидан фарқ қилади. 10 кунлик қуёнчалар ингичка ичаги янги туғилган қуёнчалар ингичка ичагидан морфологик ва морфометрик кўрсаткичлари билан фарқ қилади. Ингичка ичак деворининг умумий қалинлиги асосан шиллиқ ва шиллиқ ости пардалари ҳисобига кескин ошади
Ikkinchi jahon urushidan so‘ng, 35 yillik yapon mustamlakasidan ozod bo‘lgan Koreya ikkiga bo‘linadi. Garchi Koreya Respublikasi Koreya Xalq Demokratik Respublikasidan qashshoqroq bo‘lgan bo‘lsada bugungi kunda jahonning eng rivojlangan davlatlaridan biridir. Mazkur maqolaning maqsadi Koreya Respublikasining tarixini tahlil qilish va rivojlanish strategiyasini o‘rganib chiqishdan iborat. Maqolaning ilmiy va amaliy dolzarbligiana shu strategiyalar qanchalik samarali bo‘lganini baholashdan iborat. Bunda tarixiy, induksiya, deduksiya, event- tahlil va taqqoslash metodlaridan foydalanilgan. Koreya Respublikada yuqori elita va harbiy hukumatning o‘zaro kelishuv, davlatning iqtisodga aralashuvi, va ta’limga bo‘lgan e’tibor asosiy rivojlanish faktorlaridan edi. Maqolaning ilmiy ahamiyati qo‘llanilgan usullarni o‘rganib chiqishdan iborat. Bu soha vakillari va erkin izlanuvchilar uchun foydali bo‘lishi mumkin.
O’zbekistonda maktabgacha ta‘lim tashkilotlarida interfaol metodlarini amalga oshirishning metodik ahamiyati shakllantirish vazifalarini o’rganishning muammolarini F.B.Valixo’jayeva 7 , Z.Rahimova, N.Egamberdiyeva, S.K.Annamuratova, S.Bulatov, SH.Munavvarov, H.Nurmatov, A.Sulaymonov va boshqa tadqiqotchilar o’rganganlar.
Haqiqiy materiallarning ona tilida so’zlashuvchilar uchun tayyorlangan va kundalik suhbatda foydalaniladigan manbalarning til o’rganishdagi ahamiyati ushbu bo ’limda yoritilgan. U til o‘rganuvchilarga asl materiallarni samarali tanlash va ulardan foydalanish bo ‘yicha ko ‘rsatmalar beradi.
Ushbu maqolada insonlar o’rtasidagi nizoli vaziyatlarda xulq-atvor strategiyalarining psixologik tahlili guruhiy taqqoslash asosida fuqaro va harbiylar misolida muloqot qobiliyatlari kasbiy faoliyatda psixologik tayyorgarlikning muhim jihatlari yoritilgan.
Ҳозирги вақтда арабшуносликка доир илмий изланишлар Қоҳира, Дамашқ, Байрут, Бағдод, Жазоир, Тунис университетларида олиб борилаётган бўлиб, мазкур тилшунослик марказларидаги тадқиқотларнинг аксарияти араб тилшунослик мактаблари анъаналарига асосланганлиги кузатилади. Лейден, Париж, Оксфорд, Кембридж, Ҳалле, Прага, Рим университетлари олимлари араб тилининг грамматикаси масалаларини тадқиқ этишда кўпроқ Европа тилшунослик анъаналарига содиқ қолган ҳолда фаолият юритадилар. Мазкур анъанани Россия, Озарбайжон, Арманистон, Ўзбекистон, Тожикистон давлатлари институтларида араб тили грамматик тизимига оид тадқиқот юритаётган олимлар фаолиятида ҳам кузатамиз. Бундан ташқари, араб тилини европалик тадқиқотчилар араб тилшунослиги анъаналари асосида ўрганганликлари, араб мамлакатларида эса Европа тилларига асосланиб яратилган назарияларни ҳам татбиқ этган ҳолда тадқиқотлар олиб борилиши кузатилади. Бу икки анъанани тавсифлаш учун араб, Европа ҳамда Европа тадқиқотларидан андоза олган ва арабшуносликнинг ривожига катта ҳисса қўшган рус олимларининг ишларини ўрганиш мақсадга мувофиқдир. Мазкур мақолада араб грамматикаси анъанавий ва европа йўналишида олимлар томонидан амалга оширилган тадқиқотлар хронологик равишда таҳлил этиб ўрганилган. Таҳлил жараёнида араб тили грамматикаси, адабиёти, араб тилшунослик тарихи ва араб лаҳжалари каби йўналишларда изланиш олиб борган олимлар ва уларнинг илмий фаолиятлари эътироф этилган. Араб тилидаги қўлёзмаларни ўрганиш араб филологиясининг шаклланиши ва ривожида муҳим ўрин тутган. Араб адабий тили ва қўлёзма ёдгорликларини айнан шу тилда ўрганадиган шарқшуносликнинг бўлими аввал Европада шаклланган. Кейинчалик, бу анъана Россияга кириб келди. Мазкур соҳада россиялик арабшунослар бир қанча ютуқларга эришдилар. Хусусан, кутубхона фондларида ва шахсий фондларда сақланаётган қўлёзма асарларни ўрганиш ўша давр илмий тадқиқот вазифаси бўлиб қолди. Европа ва Россия билан бир қаторда Ўзбекистон ҳудудида ҳам, айниқса, Бухоро, Самарқанд, Хоразмда араб тилидаги қўлёзма асарлар ўрганила бошланди. Аммо бу ҳудудларда қўлёзма асарларни ўрганишга кўпроқ диний соҳа сифатида қараларди. Шуни таъкидлаш жоизки, Россия ва Европадан фарқли ўлароқ Ўзбекистон ҳудудида XIV асрга қадар араб тилига оид катта назарий тадқиқотлар амалга оширилган. Бу эса арабшунослик Ўзбекистон ҳудудида эрта ривожланганлигидан дарак беради.