В этом статье рассматривается воспитание в начальных
классах его методы, роль, цели, формы и другие. И особенности каждого личности в цели воспитания
O’zbekistonda maktabgacha ta‘lim tashkilotlarida interfaol metodlarini amalga oshirishning metodik ahamiyati shakllantirish vazifalarini o’rganishning muammolarini F.B.Valixo’jayeva 7 , Z.Rahimova, N.Egamberdiyeva, S.K.Annamuratova, S.Bulatov, SH.Munavvarov, H.Nurmatov, A.Sulaymonov va boshqa tadqiqotchilar o’rganganlar.
Mаzkur mаqоlаdа zamonaviy oilaning ma’naviy-axloqiy asoslari umuminsoniy va milliy qadriyatlargа muvоfiq tаshkil etish mаqsаdgа muvоfiq ekаnligi ilmiy-nаzаriy jihаtdаn tаhlil etilgаn. Shuningdеk mаqоlаdа, mа’nаviy tаrbiya tаrbiya tizimining аlохidа unsuri sifаtidа, oila kompetensiyasi komponentlarini o‘zida to‘liq namoyon etadigan, umuminsoniy va milliy, ma’naviy-axloqiy qadriyatlar, zamonaviy ilg‘or tajribalar, baxtlilik indeksi talablari asosida davlat va jamiyat rivojiga o‘z tinchligi, farovonligi va mustahkamligi bilan hissa qo‘shadigan jаmiyat yadrоsi ekаnligi аlоhidа e’tirоf etib o‘tilgаn.
Музыка играет важную роль в развитии нашей национальной культуры, таинственная сила музыки, которая влияет на нашу национальную идентичность, музыка, которая может смягчить человеческое сердце, показать в нем веру чувство любви и сострадания, музыкальное воспитание методика совершенствования в образовательных учреждениях, музыковедение физиология, психология опираясь на обобщенный опыт своих дисциплин, методика музыкального воспитания особенно изысканность такие вопросы, как охота на ведьм с музыковедческими дисциплинами освещенный.
Ushbu maqolada oliy ta’lim muassasalari talabalarini jismoniy madaniyatini rivojlantirish, har tomonlama sog‘lom, barkamol shaxs bo‘lib yetishishlarida jismoniy madaniyat, jismoniy tarbiya, sog‘lomlashtirish, jismoniy kamolot, jismoniy rivojlanish, salomatlikni mustahkamlash, sog‘lom turmush tarzini targ‘ib qilishda yangicha yondashuv asosida ta’lim berish yo‘llarini ko‘rsatib o‘tish bilan birgalikda jamiyatda muhitni sog‘lomlashtirish, kelajak avlodni ayniqsa yoshlarni ruhan, ham jismonan sog‘lom qilib tarbiyalash vazifalari ham keltirib o‘tilgan. Inson kamoloti ruhiy va jismoniy mohiyat uyg‘unligida kechishini hisobga olgan holda jamiyat a’zolari aqliy salohiyatini oshirish bilan birga jismoniy madaniyatini ham rivojlantirish vazifalarini yechishga ushbu tadqiqot natijalari muayyan darajada xizmat qiladi.
Мазкур мақола Янги Ўзбекистон олдида турган асосий вазифалардан бири бўлган юртимиз ёшларини ҳар томонлама камол топиши, ватанпарварлик, дахлдорлик руҳида тарбиялашда маънавий-маърифий ва ахлоқий тарбия муҳим аҳамият касб этиши ҳамда бу борада амалга оширилаётган ишлар ҳақида ёзилган. Мақолада Ўзбекистон Республикасининг “Ёшларга оид давлат сиёсати тўғрисида” Қонуни, Президент Шавкат Мирзиёевнинг Янги Ўзбекистон тараққиёт стратегияси асари ва Олий Мажлисга Мурожаатномаси асос қилиб олинган. Мақолада ёшларни жисмонан соғлом, руҳий ва интеллектуал ривожланган, мустақил фикрлайдиган, қатъий ҳаётий нуқтаи-назарига эга, Ватанга содиқ ёшларни тарбиялаш, демократик ислоҳотларни чуқурлаштириш ва фуқаролик жамиятини ривожлантириш жараёнида уларнинг ижтимоий фаоллигини ошириш каби масалалар устида тўхталиб, бу жараёнлар Тошкент педиатрия тиббиёт институтида амалга оширилаётган ишлар мисолида кўрсатилган.
Ревматологик касалликлар қаторида реактив артрит тарқалишига кўра пешқадамликка эгадир ва у энг кенг тарқалган бўғимларнинг сурункали яллиғланиш касалликларидан бири ҳисобланади. Касаллик давомида бўғимларда жараён сурункали равишда кечиб, деструктив жараёндан то анкилозланишгача ривожланиши мумкин. Тадқиқот 120 та реактив артрит ташхиси тасдиқланган беморларда ўтказилган. Унда реактив артритнинг постэнтероколитик ва урогенитал шакллари билан хасталанган беморларда бўғим синдромини ўзига хос жиҳатлари ҳақида тадқиқот натижалари келтирилган
Қадимдан Марказий Осиёнинг буюк мутафаккирлари, олимлари, файласуфлари ва шоирларини аввало инсон муаммоси, хусусан, инсон ахлоқ-одоби муаммолари қизиқтириб келган. Шу сабабдан ҳам Марказий Осиёнинг ижтимоий-фалсафий ва ахлоқий қарашлари тарихида ахлоқ ва таълим-тарбия соҳасига эътибор қилмаган бирор-бир алломани топиш қийин. Ҳар бир аллома у хоҳ илоҳиётшунос бўлсин, табиатшунос бўлсин, файласуф бўлсин, ёзувчи бўлсин, шоир бўлсин ҳар бирлари ахлоқ масалаларига ўз қарашларини билдириш билан бирга, ахлоқнинг у ёки бу соҳаси бўйича тадқиқот олиб борганлар. Бу тадқиқотларнинг тарихий илдизлари узоқ ўтмишга бориб тақалади. Айниқса, файласуфларнинг ижтимоий қарашларида инсон таълим-тарбияси, ахлоқ-одо-би каби категориялар юқори ўринларда бўлиб келган. Ушбу мақолада ўрта асрларда яшаган кўп қиррали мутафаккир Жоруллоҳ Маҳмуд Замахшарийнинг ахлоқий қарашлари илмий жиҳатдан таҳлил қилинган. Мақолада Маҳмуд Замахшарийнинг ижтимоий-ахлоқий қарашлари тўғрисидаги маълумотларни унинг ўзи томонидан билдирилган, айтилган насиҳатларидан иборат асарлари орқали баён қилинади. Бу асарларда берилган ҳар бир фикр нафақат ўз замонасининг, балки ўн аср ўтса ҳам бугунги кундаги долзарб бўлган масалаларга бағишланган. Бу насиҳатларда берилган ахлоқий ғоялар, асосан, Маҳмуд Замахшарийнинг таълимоти билан қиёсий ҳолда ёритилади. Шунингдек, ахлоқий етук, баркамол инсонни тарбиялаш ҳозирги даврнинг долзарб масалаларидан эканлиги жамиятдаги ўзгаришлар билан боғлиқ ҳолда ёритилган.