Тригеминал невралгияларда замонавий даволаш усуллари

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
Отрасль знаний
CC BY f
56-58
5
0
Поделиться
Ҳайдаров , Н., Маджидова, Ё., Абдуллаева , М., Чориева , Ф., Маматова , Ш., Кенджаева , Г., Абдуқодиров , Э., & Қобилов , Ж. (2023). Тригеминал невралгияларда замонавий даволаш усуллари. Неврология, 1(2), 56–58. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/nevrologiya/article/view/19689
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Уч шоҳли нерв – бош мия нервларининг V жуфти бўлиб, Варолий кўприги билан миячанинг ўрта оёғи оралиғида жойлашган. Уч шоҳли нерв сезувчи, ҳаракатлантирувчи ва вегетатив нерв толаларидан иборат.

Похожие статьи


background image

«NEVROLOGIYA»—2(86), 2021

56

ОБЗОР

У

ч шоҳли нерв – бош мия нервларининг V жуфти бў-

либ, Варолий кўприги билан миячанинг ўрта оёғи ора-

лиғида жойлашган. Уч шоҳли нерв сезувчи, ҳаракатланти-

рувчи ва вегетатив нерв толаларидан иборат. Унинг сезувчи

толалари уч тармоққа бўлинади, жумладан: 1-шоҳи юзнинг

пешона қисмини, бошнинг олдинги сочли қисмини, юқори қо-

воқ ва буруннинг тепа қисмидаги терини; 2-шоҳи чакка, бу-

рун, юқори лабнинг шиллиқ қаватларини, юқори жағдаги ти-

шлар ва милкларни; 3-шоҳи пастки жағ канали бўйлаб йўна-

либ, пастки лаб, лунж, энгак, тилнинг шиллиқ қаватларини,

пастки жағ тиш ва милкларини иннервация қилади. Уч шоҳли

нервнинг ҳаракатлантирувчи толалари Варолий кўпргида

жойлашган ҳаракатлантирувчи ядро ҳужайраларидан бо-

шланади. Ҳаракатлантирувчи нерв толалар чакка, чайнов

мушакларини иннервациялайди. Уч шоҳли нервнинг шика-

стланиши натижасида асосан невралгия касаллиги келиб

чиқади ва бу кучли оғриқ билан кечади.

Тригеминал невралгия (юз ёки тригеминал невралгия)

– периферик асаб тизими касаллиги бўлиб, у нервларнинг

бир ёки бир нечта шоҳларини иннервация қилиш соҳасидаги

қисқа муддатли, интенсив ва такрорий оғриқлар билан тав-

сифланади.

Уч шоҳли нерв невралгияси юз соҳасида учрайдиган кўп

тарқалган неврологик касалликлардан бири бўлиб, касал-

ликнинг “…тарқалиши ҳар 15 минг аҳолига 3–4 кишини таш-

кил қилади” (кўрсаткичлар сонининг пастлиги касалликнинг

нотўғри дигностикаси билан ҳам боғлиқ). Бош оғриғи кўри-

нишлари орасида у 3–7% ни ташкил қилади ва 45–50 ёшдан

ошган инсонларда учрайди. Узоқ йиллик изланишлар шуни

кўрсатадики тригеминал невралгия аёлларда (3:1) нисбатда

учраб, кўпрок ўнг томонда 70%, чап томонда 29% ва 1% ҳол-

ларда икки томонлама кузатилади [Жўраева Д. Н., 2016].

Касалликнинг аниқ юзага келтириб чиқарувчи сабаблари

номаълум бўлиб, унинг келиб чиқишини тушунтирувчи бир

нечта назариялар мавжуд. Жумладан, вирусли инфекция-

лар, бурун атрофи бўшлиқларининг яллиғланиши (гаймо-

рит), тиш касалликларидан сўнг, уч шоҳли нерв чиқадиган

жой яқинидан ўтган артерия ёки вена қон томирлари билан

нерв илдизининг сиқилиши натижасида, турли хил яллиғла-

ниш жараёнлари туфайли юзага келадиган ва улар билан

боғлиқ бўлган моддалар алмашинуви касалликлари, қандли

диабет ҳамда подагра билан касалланган беморларда уч

шоҳли нерв невралгияси учраб туради.

Уч шоҳли невалгияни юзага келтирувчи бошқа сабаблар

ҳам мавжуд. Жумладан:

тишларни даволашда пайдо бўлган яллиғланиш жараён-

лари;

совқотиш (юз соҳаси ёки умумий);

юз соҳаси жароҳатлари;

руҳий касалликлар;

жағ суяги ёки бош суягининг йирингли касалликлари;

сурункали кариес ёки синусит;

юқумли ва вирусли касалликлар (герпес, аденовируслар,

эпидемик паротит, ўпка сил касаллиги, ўраб олувчи теми-

ратки);

кучли аллергик жараёнлар;

мия шиши;

ташқи, ўрта ёки ички қулоқнинг яллиғланиши;

тарқоқ склероз;

УДК 616. 833. 15 – 001 - 08.

ТРИГЕМИНАЛ НЕВРАЛГИЯЛАРДА ЗАМОНАВИЙ

ДАВОЛАШ УСУЛЛАРИ

Ҳайдаров Н.Қ., Маджидова Ё.Н., Абдуллаева М.Б., Чориева Ф.Н., Маматова Ш.А., Кенджаева Г.С.,

Абдуқодиров Э.И., Қобилов Ж.С.

Тошкент давлат стоматология институти,Тошкент педиатрия тиббиёт институти

Калит сўзлар: Уч шоҳли нерв, тригеминал невралгия, даволаш усуллари.

юз нерви каналининг тўғма торлиги;

тепа суякдаги жароҳатлар ёки жарроҳлик амалиётлари.

Трегеминал невралгиялардаги оғриқлар электр токи ур-

ганга ўхшаш ёки нина санчгандек оғриқ пароксизми баъзан

ҳеч бир сабабсиз тўсатдан бошланса, баъзан совуқ ҳаво

оқими, совуқ овқатнинг оғиз бўшлиғига тушиши, тиш ювиш,

соқол олиш, юз ювиш ҳам хуружга олиб келиши мумкин. Ху-

ружлар қисқа муддатли, жумладан бир неча сониядан бир

неча дақиқагача, тахминан 7% беморларда 3 кунгача давом

этади. Кун давомида эса уларнинг сони 200 тагача етиши

мумкин. Одатда оғриқ фақат юзнинг бир қисмида ўнг ёки чап

томонлама кузатилади. Оғриқ пароксизми пайтида беморлар

мажбурий ҳолатга тушиб, саволларга зўрга жавоб беради.

Чунки юз мушакларининг озгина ҳаракати ҳам оғриқ хуружи-

нинг кўчайишига олиб келади.

Хуруж, одатда битта тармоқ йўналиши бўйича бошланиб,

бошқа тармоқларга, ярим юз, бўйин, энса ва ҳатто кўкрак қа-

фаси, қулларгача тарқалиши мумкин. Бу нерв тармоғининг

қайси қисми зарарланганлигига боғлиқ бўлиб, хусусан:

максилляр – юз мушаклари, юқори жағ ва бурун соҳасида;

мандибулар – тиш оғриқ каби бўлади;

кўз – пешона,чакка ва қошлар устида.

Оғриқ фонида беморларнинг психологик ҳолати ёмонла-

шиши, фобиялар кузатилиши мумкин. Бемор оғриқни юзага

келтирувчи ҳолатлардан ўзини эҳтиёт қилишга ҳаракат қи-

лади.

Уч шоҳли нерв яллиғланишининг характерли белгилари

сифатида:

вазомотор ва секретор бузилишлар натижасида кўздан

ёш оқиши;

бурундан суюқлик келиши – ринорея;

сўлак оқиши – гиперсаливация;

юзнинг қизариши ёки оқариши;

юз мушакларининг спазми;

юз терисида сезувчанликнинг ошиши ёки пасайиши;

танани қаттиқ тер босиш ҳолати;

тана ҳароратининг ошиши рўй бериши мумкин.

Оғриқ хуружи тўхтагандан сўнг бемор бўшашиб, ҳолсиз-

ланади ва оғзида эса темирсимон таъм пайдо бўлади. Даст-

лабки ташхис беморнинг шикоятлари асосида невролог то-

монидан амалга оширилиши мумкин, жумладан, унинг ка-

саллиги тарихини ўрганиш ва юзни объектив текшириш, тинч

ҳолатда юз симметриясини баҳолаш. Бундан ташқари, ши-

фокор бемордан кўзларни маҳкам юмиб олиш, лабларни

чуччайтириш ва қошларни чимириш каби қўшимча тестларни

ўтказиши мумкин.

Тригеминал нерв невралгиясининг лаборатория ва ин-

струментал ташхислаш қуйидагиларни ўз ичига олади:

умумий қон ва сийдик таҳлили;

компьютер (КТ) ва магнит-резонанс томография (МРИ);

параназал синусларнинг рентгенографияси;

оғиз бўшлиғининг панорамик рентгенографияси;

яллиғланишнинг локализациясини аниқлаш учун элек-

тромиография.[10]

Оғриқни бартараф этиш учун беморларга финлепсин (кар-

бамазепин) буюрилади, аммо узоқ муддатли фойдаланиш

натижасида самарадорлик камаяди, тобора юқори дозалар

талаб қилинади. Шунингдек, дори танага жуда оғир ва жид-

дий таъсир кўрсатиши мумкин. Баъзи ҳолларда физиотера-


background image

57

«NEVROLOGIYA»—2(86), 2021

ОБЗОР

пия ёрдам беради, аммо консерватив даволанишнинг таъ-

сири кўпинча самарасиз ва 30% ҳолатларда эса умуман қайд

этилмайди.[1][3]

Aгар дори воситалари ва физиотерапия муолажалари ёр-

дам бермаса, унда жарроҳлик усули билан даволаш қўл-

ланилади. Тригеминал нерв невралгиясида оғриқни барта-

раф этишга қаратилган кўплаб жарроҳлик усуллари мавжуд,

уларни уч турга бўлиш мумкин:

1. Уч шоҳли нерв тармоғининг юзага чиқиш жойидаги бло-

када. Одатда спиртли ва новокаин аралашмаси билан нерв

алкоголизация қилиш орқали амалга оширилади. Оғриқ тез

ўтиб кетади, лекин бир мунча вақт ўтгач қайтиб келиши мум-

кин. Нервнинг такрорий блокадасини самараси камроқ.

2. Бош суяги бўшлиғида тригеминал нервларнинг нозик ил-

дизини йўқ қилиш. Бундай ҳолда, ёноқ орқали нерв илдизига

ва бош суягининг табиий тешиги орқали операцияларнинг

бундай тури узун пункцион игна ёрдамида ўтказилади. Кейин

нерв ҳар қандай агент билан тўхтатилади. Бир неча ўн йил-

лар илгари игна орқали қайноқ сув, спиртли ичимликлар ёки

глицерин кенг қўлланилган. Ҳозирда юқори частотали элек-

тромагнит тўлқинлар ёки лазер ишлатилади. Лазер нурла-

ниши Световод орқали нерв илдизга етказиб берилади, жар-

роҳлик натижаларини ва асоратларини олдини олишга ёрдам

беради. Жарроҳлик маҳаллий анестезия остида амалга оши-

рилади, бу еса ушбу усулни кекса беморларда ва ҳамрох ка-

салликлари бор беморларда ҳам қўллаш имконини беради.

3. Тригеминал нервларнинг микроваскуляр декомпресси-

яси фақат невралгиянинг сабаби атрофдаги қон томирлари

томонидан нервни сиқиб қўйганда қўлланилади. Бу интракра-

ниал кириш йўли билан умумий оғриқсизлантириш остида ўт-

казиладиган нейрохирургик жарроҳлик амалиёти саналади.

Жарроҳлик амалиёти давомида қон томирлар ва нерв илдизи

ўртасида қон томирнинг илдизга таъсирини олдини олиш

учун қистирма (мушак ёки фасция) жойлаштирилади. Бироқ,

қон томирларнинг нерв илдизларига таъсири ҳар доим не-

вралгиянинг асосий сабаби ҳисобланмайди. Бундан ташқари,

бу жарроҳлик амалиётини кекса ҳамда ёндош касалликлари

бор беморларда бу амалиётни қўллашга қарши кўрсатмалар

мавжуд [2].

Бугунги кунда дунёнинг аксарият мамлакатларида биоло-

гик тадқиқотлар ва тиббиёт амалиётида лазер нурланишининг

жадал жорий этилиши кузатилмоқда. Лазер нурининг ноёб ху-

сусиятлари турли соҳаларда қўлланилиши учун кенг имкони-

ятлар очди: жарроҳлик, терапия ва диагностика. Клиник куза-

тишлар лазернинг ультрабинафша, кўринадиган ва инфрақи-

зил спектрларнинг патологик марказга ва бутун организмга

таъсир қилиш самарадорлигини кўрсатди. Лазер ёки оптик

квант генератори, бу электромагнит тўлқинларнинг йўналти-

рилган нурлари жуда тор спектр оралиғидан нурни чиқаради-

ган техник қурилма ҳисобланади. Aслида"Лазер" инглиз тили-

даги «Light Amplification by Ctimulated Emissionof Radiation»,

сўзининг қисқартмаси бўлиб, у "ёруғлик нурларини рағбат-

лантирилган кучайтирилиши" деган маънони англатади. За-

монавий тиббиётда лазер терапияси алоҳида ўрин тутади.

Биринчидан, жуда кўп қиррали усул сифатида жуда кўп турли

касалликларга ёрдам беради; иккинчидан, хавфсиз усуллар-

дан бири сифатида; учинчидан, дори-дармонларсиз даво-

лашнинг энг юқори самарали усулларидан бири сифатида.

Неврологияда лазер терапияси 80-йиллар охирида, 90-йил-

ларнинг бошида фаол қўлланила бошланди. Шу йиллар мо-

байнида юз минглаб беморлар муваффақиятли даволаниб,

кўплаб илмий ишлар ва китоблар ёзилиб, ушбу услуб бўйича

номзодлик ва докторлик диссертациялари ҳимоя қилинди.

Шунинг учун, бугунги кунда ушбу даволаш усули физиотера-

пиянинг энг кўп ўрганилган усулларидан биридир, бу эса унга

катта ишончни келтириб чиқаради. Ушбу техниканинг тўлиқ

номи "паст зичликдаги магнит-инфрақизил лазер терапияси"-

дир. Бу ном таъсир қилувчи омилларни акс эттиради: доимий

магнит майдон, инфрақизил лазер нурланиши ва маълум бир

нурланишнинг кичик кучи. Даволаш учун 30 мВт/см2 дан ор-

тиқ бўлмаган импульс нурланиш қувватига эга терапевтик ла-

зер қурилмалари қўлланилади [4,5].

Инфрақизил диапазоннинг лазер нурланиши теридан

кучли янсıтıcı кучга ега ва унинг тана тўқималарига кириши

кичикдир. Бироқ, доимий магнит майдон мавжуд бўлганда

лазернинг чуқур кириб бориши сезиларли даражада ошади.

Бундай бирикма билан лазер нурланиши тананинг тўқима-

ларига 2,5-3 см чуқурликка киради. Бу эса асаб толалари,

тери остидаги катта қон томирлар ва нерв чигаллари, веге-

татив тугунлар, пайлар, мушаклар, тоғай, периост, шунингдек

лимфа тугунлари ва каналарга лазер нурлари тўлиқ кириб

боради. Турли органларда бундай мураккаб таъсир туфайли

уларнинг қон таъминоти яхшиланишига эришилади. Ушбу

таъсирлар туфайли беморларда тўқималарнинг яллиғлани-

шидан келиб чиққан оғриқ синдроми тезда олиб ташланади,

шишнинг қайтиши, мушаклар қисқаришининг камайиши, нерв

ўтказувчанлиги яхшиланиши, сезувчанлик ва мушаклар то-

нуси тикланишни бошлайди. Бош мия ва бўйин қисмида

қон таъминоти яхшиланади, веноз димланиш яхшиланади,

бош оғриқлар, уйқу бузилишлари, ақлий фаолият, хотира ва

диққат яхшиланади. Лазер нурланиши тананинг турли тўқи-

маларига биостимулятор таъсир кўрсатади. Кучли ёруғлик

оқимининг таъсири остида тўқима ферментларининг фаол-

лиги ошади, бу биокимёвий жараёнларнинг тезлашишига

олиб келади. Бу ҳужайра ва тўқималарнинг регенирациясини

яхшиланишга ёрдам беради.

Лазер терапияси организмнинг ҳимоя кучларини сафар-

бар қилишга, қон микроциркуляцияси фаоллигини оширишга,

озуқа моддалари ва кислород тўқималарида концентрацияга

олиб келади, натижада зарарланган ҳудудларнинг тез шифо-

ланиши кузатилади.

Терапевтик мақсадларда лазер нурланиши қоннинг қай-

шқоқлигини камайтиради, лимфа оқимини оширади, им-

мун тизимининг ишини оптималлаштиради, аналъгетик, ви-

русга қарши, яллиғланишга қарши, тинчлантирувчи, ми-

кробга ва шишга қарши таъсирга эга. Лазер терапияси курси

оғриқ синдромини тезда бартараф этади, даволаниш мудда-

тини қисқартиради. Лазер терапияси тригеминал невралги-

яда фаол қўлланилади. Лазер терапиясига қарши кўрсатма-

лар бўлиб ўсма касаллиги оқибатида юзага келган трегеми-

нал невралгияларда ёки тарқоқ энцефаломийелит туфайли

юзага келган ҳолатлардир. Aгар невралгия тишларда ёки бу-

рун синусларида инфекциянинг натижаси бўлса, унда бу ин-

фекцияни бартараф этмасдан лазер билан даволаш натижа

бермайди [7,8].

Нурланиш уч шоҳли нервларнинг тегишли тармоқлари

бўйлаб қуйидагича амалга оширилади:

1. Пастки жағ нерви, шу жумладан лаблар бурчаги, пастки

жағ бўғими, чакка суягининг тожсимон ўсиғи охирига қадар.

2. Юқори жағ нерви, шу жумладан, яноқ суяги, кўз ости-

даги майдон, тиш ўсиқлари, тиш тешикларининг проекция-

сида.

3. Юқори орбитал чуқурликдан то чакка суяги ўртасига қа-

дар.

Лазер усули билан даволаш 10 ёки 15 курс давом этади,

кунига бир маротаба муолажа амалга оширилади. Aгар ла-

зер терапиясини такрорлаш лозим бўлса, бу 21–30 кундан

илгари амалга оширилиши мумкин эмас.

Уч шоҳли нервнинг муолажа қилинаётган тармоғига таъ-

сир қилиш паст зичликдаги лазер нурлари ва электр стиму-

ляцияси ёрдамида амалга оширилади. Тригеминал нерв не-

вралгияси билан хасталанган беморларни жарроҳлик амали-

ётидан кейин қуйидаги тартиб асосида даволаш амалга оши-

рилади: лазер нурланиш билан жарроҳлик амалиёти ўтказил-

ган бўшлиқ проекциясида ва зарарланган уч шоҳли нерв ту-

гуни ва тармоқларининг чиқиш нуқталарида жарроҳлик ама-


background image

«NEVROLOGIYA»—2(86), 2021

58

ОБЗОР

лиётидан сўнг (2 ҳафтагача) ўтказилади. Ва уч шоҳли нервни

яримўтказгич лазер аппарати ёрдамида узоқ вақт давомида

тери орқали лазер нурлари билан даволаш [6].

ЛОР органлари касалликлари ва уларда жарроҳлик ама-

лиётлари ўтказилиши натижасида тригеминал невралгия би-

лан оғриган беморларда такрорий даволаш курсларини ўтка-

зиш лозим бўлади. Шундай қилиб, турли органларда қон таъ-

миноти яхшиланишига, ушбу органларда қон микроциркуля-

цияси тикланишига, лимфа оқими яхшиланишига ва маҳал-

лий иммунитетнинг фаоллашишига (тўқималар лимфоцит-

лар, лейкоцитлар) лазер терапиясининг комплекс таъсири

натижасида эришилади. Ушбу самарали муолажа туфайли

беморларда тўқималарнинг яллиғланишидан келиб чиққан

оғриқ синдроми тезда сўнади, шиш қайтиши ва мушаклар-

нинг спазми ва нерв ўтказувчанлиги яхшиланади, сезувчан-

лик тикланади. Бундан ташқари, бош мия ва бўйин соҳаси-

даги қон микроциркуляцияси яхшиланади, веноз димланиш,

бош оғриғи, уйқу, ақлий фаолият, хотира ва оғриқ туфайли

юзага келган психо-эмоционал ҳолат ҳам барқарорлашади

[9].

Хулосалар.

Тригеминал невралгия – периферик асаб тизими касал-

лиги бўлиб, у нервларнинг бир ёки бир нечта шоҳларини ин-

нервация қилиш соҳасидаги қисқа муддатли, интенсив ва та-

крорий оғриқлар билан тавсифланади. Мақолада тригеменал

невралгиянинг замонавий даволаш усуллари долзарб булиб,

адабиётлар шархида бир неча усуллари келтириб ўтилди.

Адабиётлар.

1. 1. Громов С.А., Хоршев С.К., Михайлов В.А.Оптими-

зация терапии эпилепсии финлепсином // Журнал не-

врологии и психиатрии 2000 № 9. С. 32-35.

2. 2. Зенков Л.Р. Алгоритмы выбора препаратов в лече-

нии фокальной эпилепсии // РМЖ, 2004. № 5.

3. 3. Михеев С.М. Финлепсин: мифы и реальность //

РМЖ. 2001. Т. 9. № 7-8.

4. 4. Akiskal H.S., Fuller M.A., Hirschfeld R.M., et al. Reas-

sessing carba-mazepine in the treatment of bipolar disor-

der: clinical implications of new data // CNS Spectr. 2005;

12-13; quiz 14-5.

5. 5. Ichiyama T., Matsufuji H., Suenaga N., et al. [Low-

dose therapy with carbamazepine for convulsions asso-

ciated with mild gastroenteritis] // No To Hat-tatsu. 2005;

37(6):493-7.

6. 6. Ando T., Hamblin M.R., Huang Y.-Y. Low-level laser

therapy for stroke and brain disease // Handbook of

Photomedicine / Edited by M.R. Hamblin, Y.-Y. Huang. –

Boca Raton – London – New York: CRC Press, 2016. – P.

631-643. doi: 10.1201/b15582-60

7. 7. Ferraresi C., Parizotto N.A. Low-level laser therapy

and light-emitting diode therapy on muscle tissue:

performance, fatigue, and repair // Handbook of

Photomedicine / Edited by M.R. Hamblin, Y.-Y. Huang. –

Boca Raton – London – New York: CRC Press, 2016. – P.

611-629. doi: 10.1201/b15582-59

8. 8. Gavish L. Low-level laser therapy for wound healing //

Handbook of Photomedicine / Edited by M.R. Hamblin,

Y.-Y. Huang. – Boca Raton – London – New York: CRC

Press, 2016. – P. 577-589. doi: 10.1201/b15582-56

9. 9. Meneguzzo D.T., Ferreira L.S. Low-level laser therapy

in dentistry // Handbook of Photomedicine / Edited by

M.R. Hamblin, Y.-Y. Huang. – Boca Raton – London –

New York: CRC Press, 2016. – P. 653-661. doi: 10.1201/

b15582-62

10. 10. Parizotto N.A. Low-level light therapy for nerve and

spinal cord regeneration // Handbook of Photomedicine

/ Edited by M.R. Hamblin, Y.-Y. Huang. – Boca Raton –

London – New York: CRC Press, 2016. – P. 645-652. doi:

10.1201/b15582-61

С

тарение населения является глобальным демогра-

фическим феноменом. Росту популяции пожилых и

старых людей способствуют увеличение продолжительно-

сти жизни и улучшение качества оказания медицинской по-

мощи. По прогнозам экспертов ООН, к 2050 г. во всем мире

доля лиц старше 60 лет удвоится (с 11% до 22%) и достиг-

нет 2 млрд человек, а численность населения в возрасте 80

лет и старше увеличится почти в 4 раза [22]. В Узбекистане

средняя продолжительность жизни выросла от 67 лет 1991г

до 74,6 лет в 2020г.

Одним из неблагоприятных вариантов старения является

синдром старческой астении (ССА), приводящая к снижению

резервных возможностей организма, тем самым увеличивая

риск инвалидизации и смертельных исходов [2,20]. В между-

народной классификации болезней 10-го пересмотра термин

«старческая астения» обозначен под кодом R-54. В консен-

сусе международных экспертов 2013 г. «Призыв к действию»

(A Call to Action) старческая астения определяется как мно-

гофакторный медицинский синдром, включающий снижение

силы, выносливости и физиологического функционирования.

УДК 616-053.9

СИНДРОМ СТАРЧЕСКОЙ АСТЕНИИ КАК

МУЛЬТИФАКТОРИАЛЬНАЯ И МЕЖДИСЦИПЛИНАРНАЯ

ПРОБЛЕМА

Рахимбаева Г.С., Муратов Ф.Х., Ходжаева М.Ф.

Ташкентская медицинская академия

Ключевые слова: синдром старческой астении, воспаление, полиморбидность, нейроэндокринные нарушения, церебро-

васкулярные заболевания.

Синдром старческой астении – это связанная с возрас-

том патология, характеризующаяся снижением физической

и функциональной активности, дефицитом адаптационных и

восстановительных возможностей пациента. Важным этапом

в развитии концепции старческой астении можно назвать

разработку L. Fried et al. фенотипической модели старче-

ской астении на основании результатов Cardiovascular Health

Study – когортного исследования, включившего более 5 ты-

сяч пожилых людей в возрасте 65 лет и старше проживаю-

щих в домах для престарелых [11]. Данная модель включает

5 критериев: потеря веса, низкая сила пожатия, повышенная

утомляемость, снижение скорости ходьбы и низкий уровень

физической активности. При наличии 3-х и более критериев

диагностируется синдром старческой астении (ССА), а при

наличии 1–2-х критериев – преастения. На основании иссле-

дования Cardiovascular Health Study была выявлена тесная

взаимосвязь между ССА и смертностью: через 7 лет умерли

43% пациентов с ССА, 23% с пред астенией и 12% пациен-

тов без СА. Кроме того, СА оказалась независимым факто-

ром риска падений, снижения функциональной активности и

госпитализаций.

Библиографические ссылки

1. Громов С.А., Хоршев С.К., Михайлов В.А.Оптимизация терапии эпилепсии финлепсином // Журнал неврологии и психиатрии 2000 № 9. С. 32-35.

2. Зенков Л.Р. Алгоритмы выбора препаратов в лечении фокальной эпилепсии // РМЖ, 2004. № 5.

3. Михеев С.М. Финлепсин: мифы и реальность // РМЖ. 2001. Т. 9. № 7-8.

4. Akiskal H.S., Fuller M.A., Hirschfeld R.M., et al. Reassessing carba-mazepine in the treatment of bipolar disorder: clinical implications of new data // CNS Spectr. 2005; 12-13; quiz 14-5.

5. Ichiyama T., Matsufuji H., Suenaga N., et al. [Lowdose therapy with carbamazepine for convulsions associated with mild gastroenteritis] // No To Hat-tatsu. 2005; 37(6):493-7.

6. Ando T., Hamblin M.R., Huang Y.-Y. Low-level laser therapy for stroke and brain disease // Handbook of Photomedicine / Edited by M.R. Hamblin, Y.-Y. Huang. – Boca Raton – London – New York: CRC Press, 2016. – P. 631-643. doi: 10.1201/b15582-60

7. Ferraresi C., Parizotto N.A. Low-level laser therapy and light-emitting diode therapy on muscle tissue: performance, fatigue, and repair // Handbook of Photomedicine / Edited by M.R. Hamblin, Y.-Y. Huang. – Boca Raton – London – New York: CRC Press, 2016. – P. 611-629. doi: 10.1201/b15582-59

8. Gavish L. Low-level laser therapy for wound healing // Handbook of Photomedicine / Edited by M.R. Hamblin, Y.-Y. Huang. Boca Raton – London – New York: CRC Press, 2016. – P. 577-589. doi: 10.1201/b15582-56

9. Meneguzzo D.T., Ferreira L.S. Low-level laser therapy in dentistry // Handbook of Photomedicine / Edited by M.R. Hamblin, Y. Y. Huang. – Boca Raton – London – New York: CRC Press, 2016. – P. 653-661. doi: 10.1201/b15582-62

10. Parizotto N.A. Low-level light therapy for nerve and spinal cord regeneration // Handbook of Photomedicine / Edited by M.R. Hamblin, Y.-Y. Huang. – Boca Raton – London – New York: CRC Press, 2016. – P. 645-652. doi: 10.1201/b15582-61

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов