Изучение кардиоинтервалографии при угрожающих преждевременных родах

CC BY f
15-20
27
5
Поделиться
Бердиева, Ф., Негмаджанов, Б., & Джурабекова, С. (2017). Изучение кардиоинтервалографии при угрожающих преждевременных родах. Журнал вестник врача, 1(1), 15–20. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/doctors_herald/article/view/3206
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Тесная взаимосвязь соматического здоровья и нейроэндокринного статуса женщины, структурной и функциональной полноценности матки, плаценты, развитие и состояние плода в соответствии с течением гестационного процесса обусловливают трудности при установлении основной причины угрозы преждевременных родов. Можно предположить, что на определенном этапе при угрозе преждевременных родов в системе мать- плод развиваются процессы, о патофизиологической сущности которых можно судить па основании исследования состояния вегетативной нервной системы матери и плода. Такие возможности заложены в методе функциональной диагностики — кардиоинтервалографии (К.И.Г).

Похожие статьи


background image

Доктор ахборотномаси № 1—2017

14

УДК: 616.612.3-21.0

ҲОМИЛА ТУШИШ ХАВФИНИ КАРДИОИНТЕРВАЛОГРАФИЯДА ЎРГАНИШ

Ф.М. Бердиева, Б.Б. Негмаджанов, С.Т. Джурабекова

Самарқанд Давлат тиббиёт институти,

Самарқанд шаҳар 3-сон туғруқ мажмуаси

Таянч сўзлар:

ҳомила тушиш хавфи, кардиоинтервалография, она-ҳомила тизими.

Ключевые слова:

угрожающие преждевременные роды,

кардиоинтервалография, система мать-плод.

Keywords:

the threat of

preterm births, kardiointervalography, mother-fetus system.

Аёлнинг соматик саломатлигининг бачадон, плацента тузилишли ва функционал саломатлиги билан ўзаро
боғлиқлиги, гестацион жараёнга мувофиқ ҳомиланинг ривожланиши ва ҳолати муддатидан олдин туғиш
хавфининг асосий сабабларини белгилашда қийинчиликларни туғдиради.Тахмин қилиш мумкинки, маълум
босқичда муддатидан олдин туғиш хавфида она-ҳомила тизимида жараёнлар содир бўлиб, улар ҳақида она ва
ҳомиланинг вегетатив асаб тизимини текшириш асосида бир нарса дейиш мумкин. Бундай имкониятлар
функционал диагностик – кардиоинтервалография (КИГ) усулида мавжуд.

ИЗУЧЕНИЕ КАРДИОИНТЕРВАЛОГРАФИИ ПРИ УГРОЖАЮЩИХ ПРЕЖДЕВРЕМЕННЫХ РОДАХ

Ф.М. Бердиева, Б.Б. Негмаджанов, С.Т. Джурабекова

Самаркандский Государственный Медицинский Институт,

Родильный комплекс №3 города Самарканд

Тесная взаимосвязь соматического здоровья и нейроэндокринного статуса женщины, структурной и функцио-
нальной полноценности матки, плаценты, развитие и состояние плода в соответствии с течением гестационно-
го процесса обусловливают трудности при установлении основной причины угрозы преждевременных родов.
Можно предположить, что на определенном этапе при угрозе преждевременных родов в системе мать- плод
развиваются процессы, о патофизиологической сущности которых можно судить на основании исследования
состояния вегетативной нервной системы матери и плода. Такие возможности заложены в методе функцио-
нальной диагностики — кардиоинтервалографии (К.И.Г).

CARDIOINTERVALOGRAPHY'S STUDYING AT THE THREAT OF PRETERM BIRTHS

F.M. Berdieva, B.B. Negmajanov, S.T. Jurabekova

Samarkand state medical institute,

Samarkand city №3 maternity hospital

The close relationship of physical health and neuroendocrine status of women, structural and functional usefulness of
the uterus, placenta, and fetal development in accordance with the course of gestation cause difficulties in determining
the root cause of preterm labor. We can assume that at some point the threat of premature birth in the system of moth-
er-fetus develop processes of a pathophysiological entity which can be judged on the basis of research on the state of
the autonomic nervous system of the mother and fetus. Such opportunities are incorporated in the method of functional
diagnostics - cardiointervalography (K.I.G).

Маълумки ҳомиладорлик аёл организми учун кучли стресс ҳисобланиб, aйниқса юқори

aкушерлик xaвфи, гестацион жараён aсоратли кeлганда oрганизм реактивлиги ҳар қандай
ногомоген жараён учун муҳим ҳисобланади. Реактивлиги oрганизмнинг ногомоген
факторга чидамлилигининг пасайиши билан кeчиб ва oқибатда aдаптив реакцияларнинг
ўзаро муносабатини бузади [Aйламазян Э.К., 2009]. Қон айланиш ва нафас тизимини,
кaрдиореспиратор система (KPC) терисини oстида бирлашиб бутун oрганизмнинг сифати ва
зўриқиш даражаларининг ўзида намоён бўлади.

Ҳозирги вақтда ҳомиладорликнинг aсоратларини дезадаптацион ва aдаптацион

реакцияларни aниқловчи реакциялар жуда кам. Ҳозирда шу нарса маълумки, ҳомиладорлик
aёл организми учун кучли стресс ҳолат [Стрижаков A.Н., 2010].

Ривожланаётган ҳомила талабларини она oрганизмидек ва танлай oлмаслиги сабабли

функццонал полиорган етишмовчилиги сифатида фетоплацентар кoмплекс патологиясига
сабаб бўлади.

Oрганизм реактивлиги носпецифик механизм нейро-гуморал бошқаришнинг ўзгаришига

oлиб келади. Бу ҳолат шуни кўрсатадики, ҳомиладорлик фақатгина aдаптация фактори
бўлиб, бундан ташқари ҳомиладорлик тушиш xaвфи муҳим патологик жараён ривожлани-
шида муҳим омил бўлиб ҳисобланади [Сидирова И.С., 2011].

Оригинальная статья


background image

Доктор ахборотномаси № 1—2017

15

Ф.М. Бердиева, Б.Б. Негмаджанов,

...

Ишнинг мақсади:

Ҳомила тушиш xaвфини кaрдиоинтервалографияда ўрганиш.

Ишнинг вазифалари:

1. Ҳомила тушиш xавфида кaрдио-респиратор тизимда

aдаптацион жараёнларнинг ривожланиш механизмини ва қонунларини ўрганиш учун қон–
томир тонус регуляцbясида юрак ритми xaрактери ва энергия билан таъминланишини
баҳолаш.

2. Ҳомила тушиш xавфи дислокациясида марказий структуралар регулятор жараёнлар-

нинг ўзгариш қонунларини баҳолаш учун бош мияда паст тўлқинлар aктивлигини («Oмега-
потенциал») aниқлаш.

3. Ҳомиладорлиги aсоратланган aёлларда aдаптацион жараёнларнинг чидамлилигини

aниқлаш учун ташқи ва ички нафасни функционал резервларини белгилаш.

4. Ҳомила тушиш xaвфида дезадаптацион жараёнларнинг пайдо бўлишида кардио-

респиратор тизимнинг физиологик жавобининг тикланишининг концепцион модулини яра-
тиш.

Teкшириш материаллари:

№ 3-сон туғруқ комплекси патология бўлимида ҳомила ту-

шиш хавфи бўлган 23-36 хафталик муддатдаги 50тa ҳомиладорлар гуруҳини текшириш ва
назорат гуруҳини текширдик.

Мазкур тадқиқот дастури учта таркибий қисмдан иборат: материалларни тўплаш,

кардиоинтервалография усулини қўллаб топилган она ва ҳомиланинг юрак ритми вегетатив
регуляцияси хусусиятларини ҳисобга олиб ҳомиладорлар муддатини даволашга янги
ёндашувларни ишлаб чиқиб олинган маълумотларни қайта ишлаш, таҳлил қилиш ва
умумлаштириш, унинг клиник самарадорлигини баҳолаш [5].

Муддатидан олдин туғиш хавфида она, ҳомила ва чақалоқ кардиоритми вегетатив

регуляциясининг она-ҳомила ўзаро боғлиқлик хусусиятларини ўрганишда 25та ҳомиладор
аёл ва 25та янги туғилган чақалоқлар текширилди. Асосий гуруҳ(1-гуруҳ)ни муддатидан
олдин туғиш хавфи бор 30-37 ҳафтали ҳомиладор 25та аёл ва 25та ҳомила ташкил этди.
Солиштириш гуруҳи(2-гуруҳ)ни ҳомиладорликнинг 30-41 ҳафтасидаги 25та аёл ва 25та
чақалоқ

ташкил

этди.

Асосий

гуруҳдаги

5та

ҳомиладор

аёлда

назоратли

кардиоинтервалографик

текширилиб

она

ва

ҳомила

кардиоинтервалография

кўрсаткичларини ҳисобга олиб регулятор бузилишлар тузатилди [3,6].

Олинган натижаларни шарҳлаш учун Р.М. Баевский ҳам муаллифликда ва А.Н.

Флейшман таклиф қилган усуллар қўлланилди. Юрак ритмининг таҳлили 2-гуруҳдаги
ҳомиладор аёллар ва ҳомилаларда ўтказилди. Кардиоритмни ёзиш учун “Spektr” [Н.И.
Цирельников], дастурлар пакети қўлланилди. Мазкур дастур маълум вақт ичида
маълумотларни киритишга, кардиоритм спектрини ҳисоблашга, статистик параметрларни
ҳисоблаш ва олинган ахборотларни сақлашга имкон берди. Ишда пульс тўлқинларини
электр импульсига ўзгартириш қўлланилди, кейин улар қайта ишлаш учун шахсий
компьютерга ўтказилди.

Онада юрак ритмини ёзиш техникаси ва шартлари. Кардиоинтервалография услуби бир

неча босқичдан иборат эди: юрак ритмини динамик рўйхатга олиш, олинган натижаларни
таҳлил қилиш ва классификациялаш, клиник-спектрал баҳолаш [4,1].

Кардиоритмни рўйхатга олишда Коротков И.Т. усули бўйича елка артерияларида

горизонтал ҳолатда қон босими ўлчанди. Кардиоинтервалография ёзуви доимий хона
ҳароратида тинч ҳолатда оч қоринга ёки овқатлангандан кейин 2 соат ўтиб амалга
оширилди.

Текширув 5 босқичдан иборат бўлиб, улардан ҳар бири юрак ритми интервалларидан

иборат бўлиб, 4,5 – 5 дақиқа давом этган. Кардиоритм регуляцияси кўрсаткичлари юрак
ритмининг спектрал таҳлили натижалари бўйича баҳоланган. Дастурда кардиоритм
таҳлилининг ўзи амалга оширилган. Қуйидаги параметрлар баҳоланади:

Симпато-адреналнинг дастлабки фаоллиги УЫ 7, барорецептив – 1Л 7 ва вагоинсуляр

регуляция – Ш7 (нормо-, гипер- гипофаоллик). Нормал кўрсаткичлар: УЫ7 – 25-130, 1Л- 5-
15, Ш7- 3-15 мс2/Гц.


background image

Доктор ахборотномаси № 1—2017

16

Оригинальная статья

Регуляция турларининг функционал синовларга жавоби.
Регуляция мослашуви заҳирасини баҳолаш, яъни 5 дақиқадан кейин тикланиш. Нормада

бу кўрсаткичлар бошланғич кўрсаткичларга тенглашиши керак. Бу баҳолаш компенсатор-
мослашув механизмлар имкониятини прогнозлашда жуда муҳимдир.

Қуйидаги математик кўрсаткичлар ҳам ҳисобланди. Кардиоинтервалларнинг энг муҳим

характеристикалари қуйидагилар: мода (Мо) – М1-интервалларнинг энг кўп учрайдиган
белгиси; мода амплитудаси (МА)- кардиоинтерваллар улуши; юрак ритми вариацияси
диапазони (ЮРВД) – R-R энг кам ва энг кўп интерваллар давомийлиги ўртасидаги фарқ.

Ритмнинг вегетатив кўрсаткичи (РВК), РВК=/Мо х ЮРВД; вегетатив нисбат ҳақида

фикрлашга имкон беради: РВК катталиги қанчалик кичик бўлса, вегетатив баланс
парасимпатик регуляция томонига шунча кўп бурилади.

Кучланиш индекси (КИ), КИ=МА (%)/2Мо х ЮРВД (сек) шартли белгида ифодаланади

ва юрак ритмини бошқариш даражасини акс эттиради, регулятор тизимнинг кучланиш
даражасини кўрсатади. R-R (ЮРВД) интерваллар тебранишининг ошиши ва юрак
ритмининг секинлашуви (Мо нинг ошиши, МАнинг пасайиши) белгисининг камайишига
олиб келади ва парасимпатик тонуснинг ошишини кўрсатади.

ПАГГР – регуляция жараёнлари фаоллиги кўрсаткичи; шартли белгида аниқланади;

ПАПР= МА/Мо;

ВМИ – вегетатив мувозанат индекси; ВМИ=МА/ЮРВД; шартли бирликда аниқланади;

вегетатив асаб тизимининг симпатик ва парасимпатик бўлимлари ўртасидаги балансни
аниқлайди [8,9].

Қуйидаги характеристикалар акс эттирилади

:

- ҳомиладор организмининг бошланғич ҳолатини баҳолаш (нормоадаптив – 25-130 ш.б.,

гипоадаптив – 25 ш.б.дан кам, гиперадаптив – 130 ш.б.дан кўп);

- спектр компонентларининг функционал синовга таъсири (нормо-, гипо- ва

гиперадаптив реакциялар); шунингдек дискорреляциялар

– спектрнинг барча

компонентларининг бузилишида;

- организмнинг мослашув имкониятлари тикланиш даврида кардиоритмограмма

кўрсаткичлари бўйича баҳоланади;

- марказий ва вегетатив асаб тизими роли бошқарув тартибида, шунингдек вегетатив асаб

тизимининг симпатик ва парасимпатик бўлимлари ўртасидаги нисбат баҳоланади.

Кардиоинтервалографиянинг олинган натижалари ҳомиладор аёлни текшириш

баённомасига киритилди. Ҳомиладорликнинг 30-36 ҳафталигида бачадон токографияси
таҳлилида аниқ бўлдики, қисқаришларнинг ўртача амплитудаси асосий гуруҳда иккинчи
гуруҳ кўрсаткичлари устун турди. Тўлғоқ тезлиги асосий гуруҳда 11 кишида 10 дақиқада 2
мартадан кузатилди.

Иккита солиштириладиган гуруҳда туғруқ даври бўйича туғиш тузилишини таҳлил

қилиб аниқландики, тезкор туғруқ 22 (89,1%) ва 23 (94,3%)ни ташкил қилди. Муддатидан
олдин туғруқлар асосий гуруҳдаги 1 та аёлда кузатилди. Муддатидан кечиккан туғруқлар
1та (1,8%) ва 2та (3,7%) аёлда учрайди (1 жадвал).

Асосий гуруҳда кесар кесиш йўли билан туғишга руҳсат этилганлар 4та (12,7%), 2-

гуруҳда 1та (3,7%). Асосий гуруҳда муддатида туғилган болалар 22та (89,1%) ва 2-гуруҳда
2та (9,1%) болалар. Муддатидан ўтиб туғилган болалар сони 1та (1,8%) – асосий гуруҳда ва
2та (3,7%) иккинчи гуруҳда. Туғилганиданоқ болаларни баҳолашда қуйидаги фарқ
топилган: асосий гуруҳда 21та (87,3%) ва иккинчи гуруҳда 24та (98,1%). Асосий гуруҳга 6-4
балл баҳо қўйилган. Оғир даражадаги асфиксия (Апгар бўйича 3 ва ундан кам балл) асосий
гуруҳда 1та (3,6%) чақалоқда топилди, иккинчи гуруҳда топилмади (2- жадвал).

Иккала гуруҳда ҳам муддатида туғилган чақалоқлар тана оғирлиги деярли тенг эди:
-3341,7±455,1 гр ва 3462 ±182,3 гр
Шундай қилиб, иккала гуруҳда ҳам муддатида туғилган болаларнинг борлигига

қарамасдан, Апгар бўйича баҳолаганда асосий гуруҳ солиштирма гуруҳдагига қараганда


background image

Доктор ахборотномаси № 1—2017

17

1 жадвал

МУДДАТИДАН ОЛДИН ТУҒИШ ХАВФИ АСОРАТЛАРИДА ВА ФИЗИОЛОГИК

ҲОМИЛАДОРЛИКДА ТУҒИШНИНГ КЕЧИШИ ВА ЯКУНИНИНГ ҚИЁСИЙ

ХАРАКТЕРИСТИКАСИ.

2 жадвал

МУДДАТИДАН ОЛДИН ТУҒИШ ХАВФИ АСОРАТИДА ВА ФИЗИОЛОГИК

ҲОМИЛАДОРЛИКДА ЧАҚАЛОҚЛАР ҲОЛАТИНИНГ ҚИЁСИЙ

ХАРАКТЕРИСТИКАСИ

Ф.М. Бердиева, Б.Б. Негмаджанов,

...

Характеристикаси

Асосий гуруҳ (1)

Солиштириш

гуруҳи (2)

Р 1; 2

Абс.

%

Абс.

%

Туғиш муддати бўйича туғиш
тизими:

- тезкор

- муддатидан олдин

- тезкор

22

2

1

89,1

9,1

23

3,7

0,331

0,546

0,331

0,546

Туғиш муддатига кўра туғиш
тизими

- таббий туғиш йўллари орқали
туғиш

- кесар кесиш орқали туғиш

21

4

87,2

12,7

24

1

96,2

3,7

0,094

0,092

паст эди.

Иккала гуруҳ аёлларида ҳомиладорлик бошланганда, унинг кечиши ва туғруқ якунида

ижтимоий-гигиеник, тиббий-биологик маълумотларнинг қиёсий баҳоси шуни кўрсатдики,
асосий гуруҳда муддатидан олдин туғиш хавфининг ривожланишига сабаб бўлувчи
омиллар сони кўп. Иккинчи гуруҳда экстрагенитал касалликлар сони кўп бўлишига
қарамасдан статистик аҳамиятсиз эди, асосий гуруҳда экстрагенитал патологиянинг
патогенетик асосини буйрак, жигар, томирлардаги алмашув жараёнларининг бузилиши
ташкил этган.

Текширилган аёлларнинг кўпчилигида хайз функциясининг кечиши текширилганда,

асосий гуруҳда альгодисменорея – хайз цикли ритмининг бузилиши кўпроқ учрайди.
Гинекологик касалланиш тизимида яллиғланиш касалликлари, турли этиологик кольпитлар
учрайди [3,4].

Ҳомиладорликнинг кечиши ва туғруқ якунида клиник хусусиятларнинг қиёсий

тавсифида асосий гуруҳда, ҳам она, ҳам ҳомила ва чақалоқ томонидан бир қатор фарқ
қилувчи аломатлар мавжуд эди. Асосий гуруҳда муддатидан олдин туғиш хавфининг келиб
чиқиш тезлиги барча ҳолатларда бошланғич муддатида белгиланди. Кўпинча
ҳомиладорларда камқонлик, гипертензив бузилиш, гестацион пиелонефрит, фетоплацентар

Кўрсаткич

Асосий гуруҳ (1)

Солиштирма гуруҳ

(2)

Р 1;2

Абс.

%

Абс.

%

-муддатида туғилган

-муддатидан олдин
туғилган

-муддати ўтиб туғилган

22

2

1

85,4

12,7

1,8

23

2

94,3

2

0,331

0,105

0,546

Асфиксия даражаси

6-4 балл

3-0 балл

3

2

1

3,6

1

1

0,099


background image

Доктор ахборотномаси № 1—2017

18

1 расм. Кардиоритм

III

триместрда.

Оригинальная статья

етишмовчилик ва ҳомиланинг сурункали она қорнидаги гипоксияси кузатилди, бу эса
асосий гуруҳда ҳомиланинг ривожланишдан тўхташи билан кузатилди.

Туғруқ якуний баҳоланганда асосий гуруҳда муддатидан олдин туғиш, шунингдек тезкор

туғиш борлиги аниқланди. Асосий гуруҳда Apgar шкаласи бўйича 7-10 балл солиштириш
гуруҳидагига нисбатан паст эди. Шу билан бирга ўрта ва оғир даражадаги асфиксия асосий
гуруҳда борлиги аниқланди. Шундай қилиб, 1-гуруҳ аёллари 2-гуруҳ билан
солиштирилганда

ўтказилган

таҳлиллар

шундан

далолат

берадики,

УПРнинг

ривожланишига имкон берувчи акушер-гинекологик даражада аёлларнинг аҳволи ёмон
бўлган.

Муддатидан

олдин

туғиш

хавфининг

клиник

белгиларининг

ривожланиш

механизмларида она ва ҳомила кардиоритмининг вегетатив регуляциясининг бузилиши
сабаб бўлган. Она ва ҳомила организмларини клиник скрининг текширувини қўллаш она-
ҳомила тизими ҳолатини яхлит баҳолаш учун етарли эмас. Бундай истиқбол
кардиоинтервалографияда бор. Тахмин қилиш мумкинки, КИГ услубини қўллаш ўз вақтида,
она ва ҳомилада муддатидан олдин туғиш хавфида регулятор бузилишларни ташҳислайди,
компенсатор мослашув жараёнларини топади, шунингдек чақалоқларда мослашув
даврининг кечишини аниқлайди. Бу ҳомиладор аёлда, ҳомила ва чақалоқда
кардиоинтервалография усулини қўллашга асос бўлди.

Дастлабки холат мс/Гц

Нагрузка

Синапсни тиклаш

III- триместр бошида ваго-инсуляр фаоллиги ошган кардиоритм регуляцияси

симпатоадренал компонентнинг пасайишида. Ҳомиладорликнинг кечишида III –триместр
охирида она кардиоритми спектрограммаси 1-расмда кўрсатилган.

Ҳомиладорликнинг III триместри охирида аёл организмини туғруққа тайёрлашда, гисто-

ва органогенез жараёнлари бутунлай якунланганда, марказий асаб тизимида мунтазам
туғиш доминантаси шакллана бошлайди, бу регуляциянинг марказий ва автоном звенолари
ўртасида бошқарувда тегишли қайта қуришни талаб этади.

Бу пайт регуляция балансида метабологуморал бошқарув звеноси улушига эга. Ҳажмли

ва барорецептив регуляция функционал ўзаро муносабатларда бўлади ва уларнинг
кўрсаткичлари ўзгарувчандир. Регуляция тизими бир ҳолатнинг бошқаси билан алмашувида
бўлади, кардиоритм кўрсаткичлари жуда кенг миқёсда ўзгаради (1,2 дан 15 мартагача), бу
регуляция механизмларининг қидирув режими акси ҳисобланади.

Физиологик ҳомиладор аёлларнинг 72% да юрак ритми профилини рўйхатга олишда

кардиоритм тўлқинларининг спектрал зичлиги шартли нормада эди ва қуйидагиларни
ташкил этган: симпатик компонент (УЬР) 26-130 мс2/Гц, барорецептив (Ц7) ва
парасимпатик (НР)10-30% дан.

Иккинчи синов ўтказилганда барча спектр компонентлари иштирокида юрак ритми

тўлқинлари спектрал зичлиги катталигининг нисбий ўсиши кузатилди.

Тикланиш даврида 90,5% аёлларда яхши мослашиш имконияти топилди, бу кейинчалик

ҳомиладорликнинг яхши кечишидан далолат берди. 9,4% да организмнинг мослашиш
механизмлари пасайган.Регуляциянинг марказий ва автоном босқичлари ўртасидаги


background image

Доктор ахборотномаси № 1—2017

19

Ф.М. Бердиева, Б.Б. Негмаджанов,

...

регуляция балансини баҳолашда физиологик ҳомиладор аёлларда қуйидаги натижалар
олинди: моданинг (Мо) ўртача белгиси 0,67+_0,01 ни, мода амплитудаси (АМо)- 19,4% ни,
ДВ-0,22+_ 0,01 c ни, кучланиш индекси (ИН)- 95,13+_ 21,56 ш.б.ни ташкил этди. Мазкур
кўрсаткичлар функционал мувозанатдан далолат берган.

Биринчи синов жуда паст частотали компонент СПМнинг пасайишига олиб келди ва

спектрнинг юқори частотали НР-компонентлари бошланғич кўрсаткичларга нисбатан бир
неча баравар ошди, организмнинг регуляция тизимида ўзгаришга ва энерготанқислик
ҳолатида регуляцияларнинг автоном контурлари ва томирларнинг зўрайишидан далолат
берди.

Иккинчи синов ўтказилганда барча спектр компонентларининг СПМ тўлқинлари

катталигининг ўсиши кузатилди, регулятор механизмларнинг зўрайиши, бачадоннинг
қисқариш фаолиятига тайёргарлиги билан кузатилди.

Xулоса

: Ҳомиладорлик, ҳар икки гуруҳда ҳам aёлларда туғилиш, унинг кейинги aлбатда

ва натижаси пайтида ижтимоий-гигиеник ва тиббий-биологик маълумотлар киёсий баҳолаш
aсосий гуруҳда физиологик билан aёлларга нисбатан эрта туғилган ривожланишга oлиб
келиши мумкин oмиллар катта рақам эканлигини кўрсатди Ҳомиладорлик икки гуруҳга
экстрагенитал касалликлар умумий касалланиш нисбатан кичик ва статистик аҳамиятга эга
бўлмаган бўлсада этибор юрак, жигар, қон-томирлар, мия метаболик жараёнларни
бузулишларини вакили экстрагенитал асосий гуруҳ патогенетик асосида бу қаратилади.


Фойдаланилган адабиётлар:

1. Захаров И.С Прогнозирование позднего гестоза и коррекция адаптационных нарушений в системе матъ-

плацента-плод на основе кардиоинтервалографии // Методические рекомендации, 2003. 17c.

2. Крась И.Ю. Материнско-плодовые взаимоотношения регуляции кардиоритма при угрозе преждевремен-

ных родов, возможности их коррекции в профилактике акушерских и перинаталъных осложнений // авто-
реф.дис. …канд.мед.наук. Томск, 2004. 22с.

3. Мамиев О.Б. Клинические и прогностические критерии нормальной и нарушенной адаптации к родовому

стрессу у матери и плода // диссер.доктора мед.наук. Казань, 2006. 136с.

4. Рец Ю.В. Медленные колебания гемодинамики и информационные процессы в системе мать-плацента

плод при физиологической и осложненной беременности // Сб.науч.трудов IV симпозиума по медленным
колебательным процессам в организме человека и школы-семинара. Новокузнецк, 2005. С.129-134.

5. Durbin S.A., Lee C.W., Parker V.G. The Effect of Amniotic Fluid Index on the Accuracy of Sonographic Estimat-

ed Fetal Weight // Journal of Diagnostic Medical Sonography. 2005. V.21, №4. P.329-335.

6. Gramellini D., Fieni S., Kaihura C. et al. Transabdominal antepartum amnioinfusion // Int. J. Gynaecol. Obstet.

2003. V.83, №2. P.171-178.

7. Gramellini D., Fieni S., Verrotti C. et al. Ultrasound evaluation of amniotic fluid volume: methods and clinical

accuracy // Acta Biomed. 2004. V.75, Suppl. l. P.40-44.

8. Han Y.W., Shen T., Chung P. et al. Uncultivated bacteria as etiologic agents of intra-amniotic inflammation lead-

ing to preterm birth // J. Clin. Microbiol. 2009. V.47. P.38-47.

9. Morris J.M., Thompson K., Smithey J. et al. The usefulness of ultrasound assessment of amniotic fluid in predict-

ing adverse outcome in prolonged pregnancy: a prospective blinded observational study // BJOG. 2003. V.110,
№11. P.989-994.

Библиографические ссылки

Захаров И.С Прогнозирование позднего гсстоза и коррекция адаптационных нарушений в системе матъ-плацента-плод на основе кардиоинтервалографии И Методические рекомендации, 2003. 17с.

Крась И.К). Материнско-плодовые взаимоотношения регуляции кардиоритма при угрозе преждевременных родов, возможности их коррекции в профилактике акушерских и перинатальных осложнений // авто-реф.дис. ...канд.мед.наук. Томск, 2004. 22с.

Мамисв О.Б. Клинические и прогностические критерии нормальной и нарушенной адаптации к родовому стрессу у матери и плода //диссср.доктора мед.наук. Казань, 2006. 136с.

Рец Ю.В. Медленные колебания гемодинамики и информационные процессы в системе мать-плацента плод при физиологической и осложненной беременности // Сб.науч.трудов IV симпозиума по медленным колебательным процессам в организме человека и школы-семинара. Новокузнецк, 2005. С. 129-134.

Durbin S.A., Lee C.W., Parker V.G. The Effect of Amniotic Fluid Index on the Accuracy of Sonographic Estimated Fetal Weight // Journal of Diagnostic Medical Sonography. 2005. V.21, №4. P.329-335.

Gramcllini D., Ficni S., Kaihura C. et al. Transabdominal antepartum amnioinfusion // Int. J. Gynaecol. Obstet. 2003. V.83,№2. P.171-178.

Gramellini D., Fieni S., Verrotti C. et al. Ultrasound evaluation of amniotic fluid volume: methods and clinical accuracy // Acta Biomed. 2004. V.75, Suppl. I. P.40-44.

Han Y.W., Shen T., Chung P. et al. Uncultivated bacteria as etiologic agents of intra-amniotic inflammation leading to preterm birth // J. Clin. Microbiol. 2009. V.47. P.38-47.

Morris J.M., Thompson K., Smithcy J. et al. The usefulness of ultrasound assessment of amniotic fluid in predicting adverse outcome in prolonged pregnancy: a prospective blinded observational study // BJOG. 2003. V. 110, №11. P.989-994.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов