В данной статье осуществляется анализ эффективности применения игровых подходов в процессе обучения математике в основной школе. Основное внимание уделяется сравнению традиционных методик обучения математике с инновационными игровыми методами, включая анализ их влияния на учебную мотивацию, понимание математических концепций и общую академическую успеваемость учащихся. Представляют результаты эмпирических исследований и кейс-стади, демонстрирующих практическое применение этих методов в образовательной среде.
Ushbu maqolada chaqiqtosh-mastikali asfaltbeton qoplamasining afzalliklari va uni O’zbekiston iqlim sharoitiga moslashtirish uchun uning qaysi xususiyatlariga chuqur e’tibor berilishi to’g’risida hamda qorishmani fizik-mexanik xossalariga turli xil barqarorlashtiruvchi qo’shimchalarning ta’sirini tadqiqot natijalari yordamida ko’rishimiz mumkin.
Artificial Intelligence in Education (AIED) is rapidly evolving, offering innovative possibilities to transform the way we approach learning and teaching. While AIED initially focused on automating traditional educational practices, its potential extends far beyond that. This review paper explores how AIED can offer more than mere automation and why it is crucial to consider its role in supporting collaborative learning, student forum monitoring, continuous assessment, AI learning companions, AI teaching assistants, and as a research tool to enhance the learning sciences. By examining these facets, we aim to shed light on the exciting opportunities that AIED can bring to education while acknowledging the complex challenges and ethical considerations involved.
Earlier 20 century, sociologist Pitirim Sorokin suggested a theory of socio-cultural dynamics as follows: development of social systems and their transition from one state into another occurred under the influence of values prevailing in society. Note that social and cultural values are generating one or another type of society (even civilization) while evolution of values leads society to a turning point of development where these values compulsorily disintegrate or go to a new level of functioning. Cited as example may be the collapse of the USSR and radical transformation of the Chinese economy.
Maqolada ilm-fan va ta’limda yangi informatsion va kommunikatsion texnologiyalar vositalari qo‘llanilishining yana bir trendi – masofaviy o‘qitish tizimi yoritib berilgan.
Жаҳон мамлакатлари ўртасида интеграция жараёнлари кундан-кунга ривожланиб, такомиллашиб бораётган бугунги кунда ички ва ташқи коммуникация алоқалари, инфратузилма масалаларини тадқиқ этиш долзарб вазифага айланиб бормоқда. Йўловчи ва юк қатновида энг қулай ва нисбатан ресурс тежовчи тармоқ шубҳасиз темир йўллар тизимидир. Айниқса, халқаро транзит савдо йўлларидан узоқда жойлашган минтақа ва мамлакатлар иқтисодиётида темир йўллар аҳамияти янада юқорироқдир.
Мазкур мақола Ўзбекистон Республикаси филология йўналишидаги талабаларни хитой тилига ўқитишда лексик қийинчиликларнинг типологиясига бағишланган. Муаллиф тадқиқот муаммоси юзасидан ўзбек ва хитой тили лексикасининг қиёсий таҳлили ва интерференцияси бўйича олимларнинг она тили ва хорижий тил лексикасини қиёсий ўрганишга ҳамда интерференция тушунчаси, унинг моҳиятига нисбатан қарашлари ёритилган, интерференция хусусиятларини аниқловчи комплекс шартлар тавсифланган. Икки тилнинг қиёсий таҳлилида, лингвистик ва методик вазифа туради. Тилларнинг умумий ва фарқли жиҳатларини имкон қадар тўлиқ ва чуқур ёритиш лингвистик таҳлилнинг вазифаси ҳисобланади. Методик таҳлилнинг вазифаси ўқув жараёнини жадаллаштириш учун лингвистик таҳлил натижасида олинган материални босқичма-босқич дарс жараёнига тадбиқ қилишдан иборат. Қиёсланаётган ўзбек ва хитой тиллари турли тил оилаларига мансуб бўлиб, морфологик таснифга кўра хитой тили яккаловчи тиллар гуруҳига киради. Мазкур типдаги тилларга хос хусусият сифатида сўзларнинг ўзгармаслиги, сўзларда шаклий ва морфологик элементларнинг мавжуд бўлмаслиги қайд этилади. Бундан келиб чиқиб бўғин ва морфема каби тушунчалар билан мураккаб муносабатда бўлади, дейиш мумкин. Ўзбек тили агглютинатив типдаги тиллар сирасига киради, бунда сўзларнинг грамматик шакли (келишик шакллари) аффиксация усули, яъни сўз ўзагига қўшимча қўшиш орқали ҳосил қилинади. Филолог-талабалар хитой тилини ўрганишда мазкур тил билан боғлиқ товуш-график, сўз қўллашдаги, лексик-грамматик қийинчиликларга дуч келадилар.
Мақолада Суриянинг ХХ аср охири – ХХI аср бошларидаги сиёсий трансформациясининг асосий тенденциялари, шунингдек, Суриянинг Яқин Шарқ минтақасидаги ўзгаришлар шароитидаги ички ва ташқи сиёсатининг хусусиятлари кўриб чиқилган. Сурияда жамият эволюцияси ва ўзгариши, сиёсий бошқарувнинг ўзига хослиги таҳлил қилиниб, расмий Дамашқнинг мамлакатда демократик жамият қуриш борасидаги мавқеининг шаклланиши кўрсатиб берилган. Бундан ташқари, Суриянинг Яқин Шарқ сиёсати эволюциясига таъсир кўрсатган айрим ташқи омиллар таҳлил қилиниб, мамлакат раҳбариятининг Яқин Шарқ мамлакатлари билан муносабатларни ўрнатиш борасидаги сиёсатининг натижаларига баҳо берилган. Минтақадаги янги геосиёсий вазиятда Суриянинг ташқи сиёсати эволюциясига таъсир қилувчи бир қатор омиллар кўриб чиқилган. Шунингдек, замонавий Сурия жамиятида ҳарбийларнинг ўрни, уларнинг мамлакатдаги фуқаролик ҳокимияти органлари билан муносабатлари, расмий Дамашқнинг ички ва ташқи сиёсатига таъсир ўтказиш усуллари кўрсатилган. Бундан ташқари, Сурия жамиятининг ўзгариши, сиёсий бошқарувнинг ўзига хослиги, сиёсий қарорларни қабул қилиш жараёнида ҳокимиятнинг марказлаштирилиши шарт-шароитлари таҳлил қилинган. Президент Б.Асаднинг Сурия жамиятини либераллаштириш ва модернизация қилиш бўйича ташаббуслари таҳлил қилиниб, унинг ижобий ва салбий томонларига баҳо берилган. ХХI асрдан бошлаб Яқин Шарқ давлатларида кузатилган сиёсий трансформациялар занжирида ва етакчи араб давлатларида ҳокимиятнинг сиёсий ўзгаришида катализаторга айланган асосий воқеалар, хусусан, 1990 йилларнинг иккинчи ярми ҳамда 2000 йилларнинг бошида ёш араб раҳбарлари ҳокимият тепасига келиши шартшароитлари ўрганилган.
Мақолада форс ва ўзбек тиллари термин ясаш бўйича ташкилотларининг Низомлари ва ундаги принципларнинг қиёсий-солиштирма таҳлили амалга оширилган. Маълумки, дунё терминологиясидаги Вена, Прага ҳамда Россия терминология мактабларининг назарий-илмий қарашлари ва ишлаб чиққан таклифларига кўра, умумий тилшуносликда барча тилларга дастурул-амал бўладиган халқаро Стандарт юзага келган. Унга қадар эса 1926 йилда “Халқаро стандартлар ассоциацияси” – ISA (International Association for Standardization), 1931 йилда Европада “British Standard Institution” (“Британия стандартлаштириш институти”), 1946 йилда– ISO (International Organization for Standardization) каби қатор стандартлаштириш уюшмалари ташкил этилган эди. Эронда эса тил софлигини сақлаб қолиш мақсадида даврларга қараб, учта “Тил академиялари” ташкил этилган. Уларнинг сўнгиси “Форс тили ва адабиёти академияси”, яъни учинчи академия бўлиб, у 1991 йилда ташкил топган ва ўз Йўриқномасига эга. Худди шу даврда ўзбек тилида Атамақўм ўз фаолиятини бошлаган ва қисқа даврда ўз ишини якунлаган. Мақолада дунё терминология мактабида юзага келган Халқаро терминология ташкилоти Стандарти – ISO 704, ундаги термин ясаш принципларининг форс ва ўзбек тиллари термин ясаш Қоидаларига таъсири, уларнинг ҳар биридаги фарқли ва ўхшаш қирралари таҳлиллари келтирилган. Шунингдек, форс тили Академияси низомининг маълум бандлари ўзбек Атамақўми термин ясаш қоидаларининг мувофиқ бандлари билан қиёсланилди ва таҳлил қилинди. Мақоладан кўзланган асосий мақсад – форс ва ўзбек тилларида термин ясалиши бўйича юзага келган “терминология ташкилотлари”нинг ўзлашмаларга термин тақдим қилиш ва янги термин ясаш бўйича Низомларини қиёслаб ўрганиш ҳамда халқаро терминология ташкилоти - ISO 704 стандартининг тегишли бандларига мослигини таҳлил қилишдан иборат. Қиёсланган назариялар натижасида ўзбек тилида термин ясаш бўйича қатор таклифлар келтирилган.
Ушбу мақолада темурийлар даврининг охирги вақтида Ҳиротда яшаган қози Ихтиёр ҳаёти ва илмий ижоди тўғрисидаги янги маълумотлар келтирилган. Қози Ихтиёр (ваф. 1520) қозилик ва қозикалонлик лавозимларида фаолият юритган. У қозилик вақтида қозилар учун “Мухтор ал-Ихтиёр” номли қўлланма яратган. Мақолада ушбу асар ҳақида ҳам маълумотлар келтирилган.
Ушбу мақола жадид адабиётининг ёрқин намояндаси Абдурауф Фитратнинг “Оила” асари таҳлилига бағишланган. 1914 йилда ёзилган ушбу асар мисолида ёзувчининг ижодий лабораторияси билан бир қаторда замонасининг энг долзарб ижтимоий масалаларига нисбатан шахсий муносабатини кўрсатиб беришга ҳаракат қилинган. Фитрат ижодида етакчилик қилган миллатпарварлик, эркпарварлик, тараққийпарварлик, илмпарварлик ғоялари унинг сиёсий-ҳуқуқий қарашларининг ўзагини ташкил этиб, адибни жадид адабиётининг йирик намояндалари қаторидан ўрин олишига замин яратган. Мақолада публицист Фитрат никоҳ масаласига, аёлларнинг жамиятда тутган ўрни масаласига ёндашувида ўзи яшаган давр руҳидан келиб чиқиб, Қуръон оятлари билан қиёслагани ҳолда илгари сурилгани ва унинг бу кузатишлари ижтимоий аҳамият касб этгани алоҳида таъкидланади. Адиб томонидан илгари сурилган оила компонентлари, оилани бошқаришда миллий анъаналар ва удумлар, оила сифатини таъминловчи тартиб-интизом ва уларнинг миллат келажагига таъсири каби масалалар ҳам тадқиқотда эътибордан четда қолмаган.
Мақолада миллий инновацион тизим (МИТ) тушунчаси ва унга доир илмий-назарий қарашлар, ёндашувлар таҳлили келтирилган. Шу билан бирга DEA модели орқали Япониянинг МИТ самарадорлиги баҳоланиб бир нечта ривожланган мамлакатлар билан қиёсий таҳлил этилган ва улар асосида Ўзбекистон иқтисодиётини инновацион ривожлантириш учун таклифлар ишлаб чиқилган. Биз танлаган моделнинг бир қатор дастурий таъминотлари ҳам мавжуд бўлиб, (DEA-Solver-Pro, Frontier Analyst, OnFront, Warwick DEA, EffiVision, KonSi DEA Analysis в.ҳ.к.) бизнинг таҳлилларимиз Excel дастурида амалга оширилган. Барча таҳлиллар Жаҳон Банки, ИҲРТ, Жаҳон интеллектуал мулк ташкилоти каби халқаро ташкилотларнинг маълумотлари асосида тайёрланган.
Ўзбекистонда 1945–1991 йилларда амалга оширилган театр соҳасидаги ўзгаришлар халқаро маданий алмашинувда салмоқли ўринни эгаллади. Театр санъати давлат мафкураси таъсири остида бўлса ҳам, ўзбек санъат усталари саҳна маҳоратининг энг юксак намуналарини хорижий мамлакатлар саҳнасида намойиш этдилар. Ушбу мақолада ўзбек театр санъатининг совет йилларидаги халқаро алоқалари тарихи Осиё мамлакатлари мисолида таҳлил қилинади.
O’zbekiston Respublikasida 2010-2019 yillar kesimida qarilik makulyar degeneratsiya (QMD) bilan kasallanish ko’rsatkichlarini hududlar kesimida tahlil qilish. Material va Metodlar: 10 yil davomida QMDning umumiy va birlamchi kasallanish dinamikasini tahlil qilish nusxa ko’chirish va statistik usullar yordamida amalga oshirildi. Natijalar: o’rganish davrida Respublika hududlarida umumiy va birlamchi kasallanish ko’rsatkichlari notekis va barqaror o’sish tendentsiyasiga ega. Xulosa: O’zbekistonda 2010-2019 yillardagi umumiy kasallanish 1,8 baravarga oshdi va 2019 yilda 100 ming aholiga 24,45 tani tashkil etdi. Ushbu davrda birlamchi kasallanish 2,3 baravarga oshdi va 2019 yilda 100 ming aholiga 8,38tani tashkil etdi. Respublikamiz hududlarida kasallanish darajasi sezilarli darajada farq qiladi, bu esa tibbiy yordam sifatini oshirish bo’yicha qator chora-tadbirlarni amalga oshirishni taqozo etadi.
Бұл мақалада Қауын шыбынына қарсы қолданылатын агротехникалық және химиялық іс-шаралар, зиянкестің биологиясы мен зияндылығы, зиянкестердің даму циклін зерттеу және инсектицидтердің тиімділігін бағалау болды. Қауын егістіктеріндегі Мyiopardalis pardalina зиянкестерімен күресу шаралары, зиянкестің биологиясы мен зияндылығы 2021-2023 жылдары зерттеу мақсатында қауын шыбындарының ошақтарын жоюдың қолайлы әдістері Түркістан облысы, Отырар ауданы далалық жағдайында зерттелді. Қауын шыбындарының ошақтарын оқшаулау және жою. Зиянды организмнің одан әрі таралуын шектеу, карантиндік фитосанитариялық шараларды қатаң сақтау,тиімділікті бағалау жүргізілді.
Мақолада маъруза ва семинар каби синф фаолиятининг шакллари кўриб чиқилади, уларнинг тарихий ривожланиш хусусиятлари ажратиб кўрсатилади ва тавсифланади. Маъруза ва семинар машғулотларини такомиллаштиришда замонавий ахбороткоммуникация технологияларининг моҳияти ва ўрни таҳлил қилинади.