In the first years of independence, the local government paid attention to the issues of training and improving the professional skills of medical workers in the Andijan region. As a result, Andijan and Asaka medical schools were transformed into medical colleges. The Department of Training of high-class nurses was opened at Andijan State Medical Institute. Because training specialists for hospitals, especially rural medical centers, was one of the most urgent issues.
ushbu maqolada men ta’lim texnologiyalarining rivojlanishi kadrlarga bo‘lgan ehtiyoj tobora ortib bormoqda malakali kadrlar tayyorlash bo‘yicha malakali pedagog-o‘qituvchilarni ta’lim bermoqda, yurtboshimiz ta’lim to‘g‘risidagi malakali kadrlarni bo‘yicha keng imkoniyatlarni yaratib bermoqda bu maqolda men ta’lim texnologiyalarining rivojlanishi haqida o‘z fikrimni bayon etdim.
Dolzarbligi. Ko’rish qobiliyatining buzilishining oldini olish bolalikdan boshlanishi kerak. Yosh bemorlargayuqori texnologiyali ixtisoslashtirilgan oftalmologik yordamni rejalashtirish uchun etakchi mahalliy bolalar tibbiyot muassasalarida
chaqaloqlarda oftalmopatologiya tuzilishini kuzatish kerak. Tadqiqot maqsadi. Toshkent pediatriya tibbiyot instituti (ToshPTI) klinikasi
oftalmologiya bo'limining materiallari asosida chaqaloqlarda ko'z kasalliklari tuzilishini o'rganish. Materiallar va usullar. 2018-2021 yillar davomida ToshPTI klinikasining oftalmologiya bo'limiga yotqizilgan 0 yoshdan 1 yoshgacha bo'lgan 685 nafar bemorning kasallik tarixining statistik kuponlari retrospektiv tahlil qilindi. Natijalar va xulosalar. Nozologik birliklarning spektri glaukoma (41,3%) va linza kasalliklari (30,4%) ustunligini aniqladi. Shu bilan birga, ko'zning shikastlanishi (10,5%), ko’z qovoqlari, lakrimal yo'llar (ko'z yoshi qopining flegmonasi) va orbita (9,2%) kasalliklari, garchi ular etakchi o'rinni egallamasa ham, og'ir orttirilgan kasaIIiklarni ifodalaydi. oldini olish mumkin bo'lgan jarohatlar. Nozologiyaning yoshga bog'liq jihatlari klinik ko'rinishlarning vaqti, patologiyalarning diagnostikasi va davolashi, bola tanasining anatomik va fiziologik xususiyatlari, ota- onalarning bolalar ustidan nazoratini kamaytirish bilan bog'liq.
Адвокатнинг ишни судга қадар юритиш босқичида тортишувлик жараёнидаги фаол ҳаракати жиноят иши юзасидан ҳақиқатни юзага чиқаради.
A current state and prospects of logistics in agro-industrial complex was analyzed and found in the article. The authors’ vision of forming a system of logistics complex and its capabilities in ensuring effective supply chains of agricultural products is considered. Furthermore, there are some recommendations provided for improving the quality of logistics services in management of enterprises of agro industrial complex of Uzbekistan.
Мазкур мақoла бадиий таржима билан бoғлиқ масалалар тўғрисида қилинган ишлар, муносабатлар таҳлили бўлиб, унда бадиий таржиманинг ўрганилиш тариxи, фан сифатида майдoнга чиқиши унинг таълими бoрасида фикр юритилади. Бу сoҳанинг бoсиб ўтган йўли, сoҳа ривoжига ўз ҳиссасини қўшган oлимлар тўғрисида таҳлил қилинади. Мақoлада бадиий таржиманинг нафақат таржимашунoслик нуқтаи назаридан балки лингвистик жиҳатдан тадқиқoт oбъeкти сифатида қаралиши мумкин бўлган илмий фикрлар ўз аксини тoпган. Зeрo, мeтафoра, мeтoнимия, мубoлаға лeксикстилистик вoситалар ва фразeoлoгик бирликларнинг асл бадиий матнда қўлланиш xусусиятлари ва уларнинг таржимада бeрилиш усуллари, ушбу лисoний бирликларни таржима қилиш стратeгиялари ҳамда икки xил таржима нусxаларини қиёслаш асoсида таржима қилиш тexнoлoгияси тилшунoслик билан чамбарчас бoғлиқдир. Шуни айтиш мумкинки, бадиий таржима кeнг қамрoвли сoҳа сифатида oлимларнинг унга турлича ёндашувлари, нуқтаи назарлари, илмий xулoсалари билан қизиқарли фандир. Биргина лингвистик жиҳатдан унинг турли тoмoнларини тадқиқ этиш қанчалик салмoқли изланишларни oлиб бoриш мумкин бўлса, шунчалик, нутқий кoммуникатив, псиxoлoгик, этимoлoгик, маданий, фалсафий, диний каби тарафлардан ўзига xoс жиҳатлари билан ўрганиш oбъeкти бўлиб xизмат қилади. Унинг таснифий бeлгилари ҳам oлимлар диққат марказида, турли илмий изланишларнинг ўрганиш oбъeкти сифатида ҳам кўришимиз мумкин. Шу маънода, мақолада бадиий таржиманинг таснифига oид ёндашувлар ҳам таҳлилга тoртилади. Муаллиф Еврoпа ва ўзбeк таржимашунoслигида амалга oширилган таснифлар ёки бу бoрадаги уринишлар xусусида мулoҳаза юритиб, таржимашунoслик қирраларини кашф этишдаги амаллар турлича эканлигини ва унинг таснифий бeлгиларини бoйитиш кeраклигини мақсадли вазифа қилиб бeлгилайди.
Мақолада тасаввуф терминларининг шаклланишида метафоранинг қўлланиши ҳақида маълумот берилади. Муаллиф тегишли терминлар мисолида кенг истеъмолдаги лексик қатлам бирликларининг ташқи ўхшашлик, тушунчалар ва вазифалар яқинлиги асосида тасаввуф терминларига айланиши ҳолатларини тақдим этади.
Мазкур мақола XVI асрда яшаб фаолият юритган тарихчи Ҳофиз Таниш ал-Бухорийнинг Марказий Осиё ва Хуросоннинг сиёсий, ижтимоий-иқтисодий ва маданий ҳаётига оид маълумотларга бой бўлган “Абдулланома” (“Шарафномайи шоҳий”) асарида Мовароуннаҳр тавсифига оид маълумотлар таҳлилига бағишланган. Мовароуннаҳрнинг тарихий географик жойлашиши, унинг машҳур шаҳарлари, Абдуллахон томонидан Мовароуннаҳрда қурдирилган кўплаб масжид, мадраса, хонақоҳ ва бошқа қурилишлар тўғрисидаги маълумотлар ўрганилади.
Осиё ва Европа халқларининг жуда катта қисми, жумладан Ўрта Осиё ва Ҳиндистон халқлари ҳам қадимда арийлар деб аталган. Ўрта Осиё халқлари тарихига оид энг қадимги ёзма манба “Авесто”да арийлар тўғрисида шундай маълумот бор, “энг аввал мен, Ахура Мазда, одамлар учун илк макон этиб Даитийа дарёси бўйидаги сўлим ўлка Арйанам Ваэжўни яратдим...[1]. Бизнинг тушунчамиз бўйича Арйанам Ваэжў тарихий ҳудудимизга оид энг қадимги географик терминдир, яъни Турон, Туркистон, Моварауннаҳр, Трансоксиана, Ўрта Осиё, Марказий Осиё сингари
Ҳозирги вақтда Яқин Шарқ дунёдаги энг портловчи минтақалардан бири бўлиб қолмоқда. Бугунги кунда Сурия глобал сиёсий инқирознинг ўзига хос марказига айланган. Ушбу мақолада минтақавий муаммонинг пайдо бўлиши ва ривожланишининг сиёсий шартлари ўрганилган бўлиб, унинг ўзига хос хусусиятлари очиб берилган ҳамда Яқин Шарқ муаммосининг ривожланишига таъсир қилган ва таъсир кўрсатиб келаётган ташқи омиллар таҳлил қилинган. Зиддиятларнинг ўсиб бориши ва Яқин Шарққа таъсир кўрсатиш кучи учун курашнинг кучайиш шартлари ўрганиб чиқилган. Суриянинг етакчи араб мамлакатлари ўртасидаги ҳамда Эроннинг минтақавий раҳбарлик учун рақобати доирасидаги роли таҳлил қилиниб, уларнинг Яқин Шарқдан кўзлаган манфаатлари тўғрисида хулосалар берилган. Суриянинг ташқи сиёсатини шакллантириш масалалари ўрганилиб, Фаластин омилининг унинг минтақавий сиёсатига таъсири таҳлил қилинган ҳамда Суриянинг Ливан муаммосига муносабати очиб берилган. Минтақадаги янги геосиёсий вазиятда Суриянинг ташқи сиёсати эволюциясига таъсир қилувчи бир қатор омиллар тадқиқ қилинган
Мақолада банклар томонидан берилаётган кредитларнинг ҳажмини ортиши ва унинг натижасида кредитлар ўз вақтида қайтарилмаслиги оқибатида муаммоли кредитларга айланишининг олдини олишга устуворлик қаратилган. Шунингдек, муаммоли кредитлар тўғрисидаги маълумотлар банклар бўйича таҳлил қилиниб уни бартараф этиш мақсадида тегишли стратегиялар ишлаб чиқиб ўз фаолиятини ташкил этишлари борасида таклифлар ишлаб чиқилган.
Ko‘psuvlilik rivojlanish muammosi homiladorlik va tug‘ilishning ona va homila uchun yuzaga keladigan asoratlari bilan bog‘liq. Eng xavfli asoratlardan biri tug‘ruqdan keyingi davrda gipotonik qon ketishdir, bu esa onaning kasalligi va o‘lim darajasining oshishiga olib keladi. Qon ketishining sabablari orasida homilador ayollarning umumiy sonidan 1–8% o‘rnini ko‘psuvlilik egallaydi. Tadqiqot maqsadi klinikaning o‘ziga xos xususiyatlarini va turli darajadagi ko‘psuvlilik bilan bachadon devorining morfologik tuzilishini o‘rganishdir. Bularning barchasi ko‘psuvlilik homilador ayollarda gipotonik tug‘ruqdan keyin qon ketishining oldini olish usullarini takomillashtirish zarurligini ta’kidlaydi.
The paper examines linguacultural characteristics of English and Uzbek fairytales. The relevance of the study is determined by great interest of linguistic science to the issues of national and cultural specificity of folk texts, which is caused by peculiarities of historical development, beliefs, traditions and customs of people. The objective of the study is to reveal traditional and cultural characteristics of the English and Uzbek tales by means of their linguacultural analysis which is based on the plots of the similar fairytales in two languages. This paper is divided into two sections. The first section examines linguacultural features of the literary tales in two languages. They are characterised by the variety of lexical and stylistic means and a diversity of characters and plots. The second section gives an overview of differences and similarities of fairytales of two different western and eastern cultures. The results of the investigation can be effectively used for a further profound comparative analysis of sociolinguistic and linguacultural features of English and Uzbek tales.
Ushbu ilmiy-uslubiy maqolada oliy o‘quv yurtlari falsafa kursida “Falsafa va uning jamiyat hayotidagi roli” mavzusida seminar mashg‘uloti o‘tkazishning ba’zi uslubiy masalalari bayon etilgan. Mashg‘ulot rejasi bo‘yicha falsafaning obyekti, predmeti, tarkibi, funksiyalari, jamiyatdagi ahamiyati kabi savollar ko‘rib chiqilgan.
Всем известно, что сегодня большинство развитых стран мира отдают предпочтение образованию. Сегодня сама жизнь требует от нас получения современных знаний, а также синтезирование накопленного мирового опыта. В наши дни мировое сообщество определяет содержание нового образования, разрабатываются и внедряются новейшие технологии обучения, постоянно совершенствуется образовательный процесс. Этому способствуют многие важные факторы: всевозрастающий объем знаний, умений и навыков. Кроме того, мировому образованию необходимо соответствовать новому уровню производства, науки, культуры. А значит, обновление системы образования является актуальной, неизбежной задачей.
Maqolada biznes rivojlanishining statistik tahlili ko'rib chiqildi, shuningdek, O'zbekistonda biznes muhitini yaxshilash maqsadida zarur tavsiyalar berildi.
Суғдий тилли манбалар айнан Суғд воҳаси ва унга туташ ҳудудларда, суғдийлар устувор бўлган муҳитда яратилган. Улар орасида энг муҳими VIII асрнинг илк чорагига тегишли, бугунги кун илмий адабиётида “Муғ тоғи суғдий ҳужжатлари” деб юритиладиган ҳужжатлар туркумидан иборат [1] Суғдий тилли ҳужжатларнинг деярли барчаси 1960-йилларда совет шарқшунослари томонидан рус тилига, кейинчалик улардан бир қисми инглиз ва француз тилларига ўгирилиб чоп этилди. Ҳужжатларни русчага ўгириш мобайнида В.А. Лившиц, О.И. Смирнова, М.Н. Боголюбов каби тилшунос ва тарихчи олимлар уларда учрайдиган кўплаб тарихий атамаларга, киши исмлари ва унвонларга кенг изоҳлар берган бўлиб, улар орасида Фарғона тарихига тегишли қисмлари ҳам бор.
Мазкур мақолада Фарғона водийси табиий шарт шароит ва хўжалик анъаналаридан келиб чиққан, ижтимоий иқтисодий тараққиёт босқичларида асрлар давомида сайқалланиб борган удумлари ҳақида этнографик маълумотлар асосида мушоҳада юритилиши этнотарихий жараёнларни чуқурроқ идрок этишга имкон беради.
Ушбу мақола Қатар замонавий бадиий насрининг ривожланиш муаммосига бағишлаган. Унда кўтарилган масалалар замонавий адабиётшуносликда тан олинган баъзи миллий адабиётларнинг “жадал ривожланиш назарияси” га мос келади. Мақолада Қатарнинг бадиий насри қисқа вақт ичида жадал ривожланиб, ўрта аср адабий анъаналаридан замонавий китобхоннинг талаби ва дидига мос келадиган асарларни яратишга ўтганлиги қайд этилади. Қатарда замонавий насрнинг ривожланиши ХХ асрнинг иккинчи ярмида ушбу мамлакатнинг ижтимоий-иқтисодий ва маданий ҳаётида рўй берган улкан ўзгаришлар фонида кўриб чиқилган. Форс Кўрфази араб давлатлари - Кувайт, Баҳрайн, Қатар, Бирлашган Араб Амирликлари ва Уммон, яъни Халиж араб мамлакатлари жадал иқтисодий ривожланиши даврида технологик тараққиёт туфайли жаҳон маданияти ва жаҳон адабий жараёни билан, авваламбор маданий жиҳатдан энг ривожланган араб мамлакатлари- Миср, Сурия, Ливан ва Ироқнинг адабий тажрибаси билан танишдилар. Мақолада муаллиф ҳикоя жанри мисолида заиф ва содда сюжетли, панднасиҳат билан суғорилган кичик асарлардан замонавий ҳикоя тушунчасига мос келадиган етук жанрга айланганини кузатиб таҳлил қилади. ХХ аср 70-йилларида адабиётга Иброҳим Суқр Марихи, Кулсум Жобир, Фотима Туркий каби моҳир сўз усталари кириб келдилар. Улар Қатар ҳикоя жанрининг такомиллашувига катта ҳисса қўшиб, илк бор замонавий воқеликнинг муҳим муаммоларига ўз эътиборларини қаратдилар ва уларни бадиий ифода этдилар. Муаллифнинг фикрича, ана шундай муҳим муаммолардан бири қатарлик аёлни мавқеини кўтариш, яъни ўз овозига, таълим олишга, касб танлаш ҳуқуқларига эга бўлиш муаммоларидир. Ғарб адабиёти билан танишуви туфайли Қатар ҳикояси ўз ривожланиш босқичларида модернистик тенденцияларга ҳам дуч келди. Психологизм, қаҳрамон тасвирининг турлилиги, унинг ўзига хос дунёқарашини акс эттирувчи жиҳатлари билан ажралиб турадиган ҳикоялар пайдо бўлди. “Онг оқими”, “ассоциатив фикрлаш”, “матности” каби модернистик усуллардан фойдаланиб, ёзувчилар ўз қаҳрамонининг руҳий инқирози, оғриқли маънавий изланишларини акс этдилар. ХХI аср бошларига келиб, Қатар адабиётига янги ёш авлодлар қўшилди, улар ижтимоийахлоқий масалаларга оид шу пайтгача ҳали ёндошилмаган муаммоларни кўтариб, ўткир сюжетли хикояларни яратишга ҳаракат қилиб келишди.