Ushbu tezisda biznes va tadbirkorlik tushunchasi, biznes va tadbirkorlik faoliyati, ularning turlari, shakllari haqida hamda biznes va tadbirkorlikni rivojlantirishda jamiyatning o‘rni haqida so‘z boradi.
Ushbu maqolada dunyo tilshunosligida ergonimlarning lekik-semantik, lingvistik, lingvostilistik, terminologik va pragmatik nuqtayi nazardan o‘rganish hamda bu borada amalga oshirilgan ilmiy-tadqiqot ishlaridan olingan natijalar tilshunoslik fanini yangidan yangi ilmiy-nazariy xulosalar bilan boyitishga xizmat qilib kelgani hamda ergonimlarning lingvistik xususiyatlari tahlilga tortilgan.
Мазкур мақолада Рашидиддин Ватвотнинг “Ҳадойиқ ус-сеҳр фи дақойиқ уш-шеър” асари мумтоз поэтик манба сифатида ўрганилган. Ушбу мавзу илмий мақолалар, рус тилидаги диссертациялар, форс тилидаги илмий адабиётлар асосида ёритиб берилган. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 24 майдаги ПҚ–2995-сонли «Қадимий ёзма манбаларни сақлаш, тадқиқ ва тарғиб қилиш тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги Қарори ҳали ўрганилмаган кўплаб қўлёзма манбаларимизни ўрганиш, уларни илмий муомалага киритиш учун катта имкониятлар эшигини очиб бермоқда. Мақолада Рашидиддин Ватвотнинг “Ҳадойиқ ус-сеҳр фи дақойиқ уш-шеър” асари ҳақида қизиқарли маълумотлар, асарнинг XII асрдан то ҳозирги кунга қадар бўлган аҳамияти, унда келтирилган адабий санъатлар ва мисоллар ҳақида сўз юритилган. Ушбу асар ўзидан кейин “илми бадеъ” билан машғул бўлган барча олимлар учун асосий манба сифатида хизмат қилган. Асар ҳозирги кунда ҳам ўзининг илмий-адабий қимматини йўқотмаган бўлиб, мазкур мақолада унинг кам сонли тошбосма нусхалари адабиётшунослик нуқтаи назаридан кўриб чиқилган. Асосий масала сифатида асарнинг манбашуносликдаги тутган ўрни ва аҳамияти, хусусан, мазкур асарнинг адабиётшунослик назариясига қўшган ҳиссаси ҳамда уларнинг турли таржималар ва тадқиқотларда қўлланилиши таҳлил этилган.
XIX асрнинг иккинчи ярмида Россия импсрияси томонидан Урта Осиёда пахта майдонларининг ксскин купайиши, пахтани кайта ишлаш корхоналари пахта тозалаш заводлари курилиши кснгайишига олиб кслди. Бу даврда Фаргона водийсида хам пахта майдонларининг кенгайиши, пахта тозалаш саноати корхоналарининг кенг микёсда курилишига олиб келганини куришимиз мумкин. Ушбу пахта тозалаш корхоналари курилиш ва ташкил этилишида бсвосита хукуматнинг куллаб-кувватлаши мухим урин тутди. Натижада рус тадбиркорлари ва махаллий тадбиркорлар орасида хам пахта тозалаш саноат корхоналари билан шугулланувчи катлам пайдо булди [11].
Мазкур мақолада “Бобурнома”нинг урдуча таржималарида Мирзо Султон Ҳусайн Бойқаро адабий портрети мисолида муаллиф услуби масаласига эътибор қаратилган. “Бобурнома” урду тилига уч марта ўгирилган бўлиб, мақолада туркий тилдан Темурийлар авлодига мансуб Мирза Ҳайдар Кўрагоний таржимаси, Ахтар Надвийнинг форс тилидан бажарган қисқа ва Юнус Жаъфарийнинг Абдураҳим Хони Хононнинг форсча таржимасидан ўгирган тўлиқ таржималари ўзаро қиёсий тарзда кўриб чиқилган.
Mazkur maqolada ta’lim jarayonida samaradorligiga agressiv xulqni namoyon bo‘lishi, agressiyani talaba yoshlarda namoyon bo‘lish o‘ziga xosligi, bo‘yicha nazariy tavsiyalar berilgan. Maqoladan pedagogik jarayonida agressiv xulqning shakllanishi, kuchayishi va namoyon bo‘lishini psixologik xususiyatlari muammosi bilan shug’ullanuvchilar foydalanish mumkin.
Ushbu maqolada yosh o‘qituvchilarning bilish faoliyatini rivojlantirish, hamda ularda kasbiy malakalar asosida, kasbiy komprtentlikni shakllantirishning nazariy imkoniyatlari haqida mulohazalar bayon etilgan.
Поскольку цифровизация устойчиво меняет отрасли и общество, малые и средние предприятия (МСП) должны инициировать цифровую трансформацию, чтобы оставаться конкурентоспособными и удовлетворять все более сложные потребности клиентов. Хотя многие предприятия сталкиваются с трудностями на практике, исследования еще не дают практических рекомендаций по повышению осуществимости цифровизации. Кроме того, МСП часто не в полной мере осознают последствия цифровизации для своих организационных структур, стратегий и операций и испытывают трудности с определением подходящей отправной точки для соответствующих инициатив. Чтобы решить эти проблемы, в этом документе используется концепция управления бизнес-процессами (Business Process Management) для определения набора возможностей для структуры управления, которая основывается на парадигме ориентации на процессы, чтобы справиться с различными требованиями цифровой трансформации. Наши результаты показывают, что предприятия могут использовать функционирующий BPM в качестве отправной точки для цифровизации, а затем создавать необходимые цифровые возможности.
Мақолада “Форс тили ва адабиёти академияси”нинг таклиф қилаётган янги терминлари ва уларнинг соҳа терминологиясида қўлланилиши борасидаги таҳлиллар ўз аксини топган. Муаллиф транспорт терминларидаги дублетлик ва уларнинг даврий нашрларда, шунингдек, соҳа адабиётларида ифодаланиши юзасидан хулосаларини келтирган.
Мазкур мақолада араб замонавий Саудия адабиёти шеърияти вакили Мансур ал-Ҳозимийнинг илмий мероси “Завқ-шавқ ва ҳикоялар” девонида шоирнинг қасидаларини ўрганишни ўз ичига қамраб олган. Биз Мансур ал-Ҳозимийнинг ةيبرعلا ةريزجلا نم ءارعش (“Араб яримороли шоирлари”) номли китобдаги муҳаббат ва табиат васфи ила ёзилган шеърлари мазмунан бой ва шаклан гўзаллигига, Мансур ал-Ҳозимий шакл ва мазмунга доир барча унсурларни қунт билан ишлаб, уларга жило ва сайқал берганига, тил имкониятларидан усталик билан фойдаланганлигига, шунинг учун ҳам унинг шеърлари тилининг аниқ равонлиги, образли ва ширали бўлиши билан бирга ғоялар содда ва ихчам, китобхонни ўйга солдирувчи, том маънода китобхонга мослигига гувоҳ бўламиз. Шунингдек, унинг шеърияти ўзбек адабларининг шеърлари билан мазмуний жиҳатдан ўзаро солиштирилди.
Mazkur maqolada tibbiy oliy ta’lim muassasalarida didaktik materiallardan foydalanish va 3D didaktik materiallardan foydalanishda ta’lim samaradorligini oshirishda bir necha bosqich asosida integrativ xususiyatlari yoritib berilgan.
В данной статье раскрывается содержание личностно ориентированных образовательных технологий, педагогические условия развития личности учащегося с использованием их на уроках. Считается,что уроки, организованные на основе использования новых педагогических технологий, вызывают у учащихся интерес, творческий подход к заданным вопросам и основанное на этом их овладение. С этой целью предлагается использовать на занятиях по теме «Трансформаторы» дисциплины «Электротехника и электроника» следующие интерактивные методы обучения: мозговой штурм, диаграмма Венна, кластер и цепочка терминов