Ушбу мақола XVI асрда яшаб, ўзидан бой илмий мерос қолдирган етук маноқибнавис ва тазкиранавис олим Фахруддин Алий Сафий ибн Ҳусайн Воиз Кошифий Ҳиравийнинг (1463–1533) илмий-адабий мероси, хусусан, унинг Хожа Убайдуллоҳ Аҳрорга бағишлаб ёзган «Рашаҳот айну-л-ҳаёт» (Ҳаёт булоғи томчилари) асари мисолида муаллифнинг адабий илмларни қўллаш маҳорати тадқиқига бағишланган. “Рашаҳот” асари мумтоз адабиётимиз бадиий насрининг етук намунасидир. Аммо асардаги шеърий жанрлар ва уларда қўлланилган бадиий –адабий санъатлар алоҳида тадқиқот мавзуси сифатида ўрганилмаган. Мақолада, асосан, мана шу хусус
тадқиқ ва таҳлил этилган бўлиб, Алий Сафий Ҳиравийнинг истеъдодли шоир сифатида ўзининг эпик-адабий асари -“Рашаҳот”нинг шаклини ва мазмунини бойитишда балоғат ва фасоҳат илмларидан, шеърий жанрлар ва санъатлардан қанчалик унумли фойдалангани ҳақида тафсилотли сўз боради.
Ўзбекистон мустақилликка эришганидан сўнг давлат бошқарувида маданият соҳасидаги сиёсатини белгилаш ва амалга оширишда асосан миллийлик, тарихийлик ва халқ маънавий-ахлоқий тараққиётининг кўп асрлик анъаналари ҳисобга олиниб, миллий қадриятлар, миллий анъаналар, халқнинг миллий ўзига хослиги сақлаб қолиниши учун зарур шартшароитлар яратилиб, қўллаб-қувватланди. Ушбу миллий маданий меросни тиклаш, тарғиб қилиш маъсулиятини ўз зиммасига олган бадиий жамоалар фаолияти муҳим аҳамиятга эга бўлди.
В Маргианской земле среди археологических ценностей был обнаружен музыкальный инструмент - свирель, изготовленная из глины и равномерно обожженная в горячей печи, а также изображение национальных музыкальных инструментов, украшающих ритоны, найденные в старой крепости Ниса, доказывает, что предки с тех пор были погружены в волшебный мир музыкального искусства. Эти сведения дают понять, что туркменское музыкальное искусство уходит своими корнями в глубокую древность.
Maqolada amaliy san’atning ahamiyati va bugungi kunda oliy ta’lim muassasalarida ilm-fanga berilayotgan e’tibor, xususan, amaliy san’atdan yog‘och o‘ymakorligi to‘garak mashg‘ulotlarini tashkil etish, fanni o‘qitish orqali yoshlarni xalqimiz tarixidan boxabar qilish, ularda Vatanga muhabbat tuyg‘usini o‘stirish omillari haqida fikr yuritilgan.
Мазкур мақолада ёш авлодни маънавий-маърифий тафаккурини шакллантиришда мусиқа санъатининг ўрни, мусиқа маданияти дарсларида, синф ва мактабдан ташқари турли мусиқавий тадбир ва машғулотлар жараёнида амалга оширилиши илмий тарзда ёритиб берилган.
Мазкур мақолада Қўқон хонлиги даврида халқ томоша санъати, шунингдек, ўз санъати ва маҳорати билан XIX асрнинг биринчи ярмида биргина Фарғона водийсида эмас, балки Ўзбекистоннинг бошқа жойларида ҳам элга танилган машҳур масхарабоз ва қизиқчи Зокир Эшоннинг фаолияти ижтимоий-фалсафий жихатдан таҳлил қилинади.
Hozirgi kunda oʻquvchilarni ma’naviy, axloqiy, jismoniy barkamol, keng fikrli shaxs sifatida kamol toptirish, bugungi kunning asosiy vazifasi sanaladi. Jumladan, Vazirlar Mahkamasining 2019-yil 12-iyuldagi 577-sonli qarorida “Psixologik xizmatning maqsadi oʻquvchilarning ma’naviy va aqliy rivojlanishi, barkamol shaxs sifatida shakllanishi, faol ijtimoiy moslashuvi va ularning yosh davrlari boʻyicha rivojlanishida salomatligini muhofaza qilish, uzluksiz ta’lim jarayonida oʻzligini anglash, individual psixologik xususiyatlari, shaxsiy imkoniyatlari va namayon etishlari uchun psixologik-pedagogik shart - sharoitlar yaratishdan iborat”[1]dir deb koʻrsatilgan.
Мақола Ал-Форобий ва Ибн Синонинг Шарқ бадиий-эстетик маданиятига қўшган ҳиссасига бағишланган. Унда эстетик концепцияга асос бўлган “гўзаллик”, “уйғунлик”, “баркамоллик”, “меъёр”, “санъат”, “тақлидийлик” каби тушунча ва категориялар таҳлил қилинган. Шунингдек, мақолада Форобийнинг мусиқа назариясига, Ибн Синонинг шеърият санъати муаммосига дахлдор фикрлари, шахснинг гармоник ривожида бадииятнинг тутган ўрни масаласига эътибор қаратилган.
Мақолада Алишер Навоийнинг “Фарҳод ва Ширин” достони қаҳрамони Шириннинг маънавий ва ташқи гўзаллиги 44 сифатларда мужассам бўлгани таҳлиллар орқали очиб берилган.
Мақолада ўзбек миллий мақом санъатининг ривожланиш тарихи ҳақида қисқача тўхталиб ўтилган. Асосий тарихий жанр йўналишлари: Бухоро Шашмақом, Олти ярим мақом ва Хоразмнинг Дутор макомлари, Фарғона-Тошкент мақом мусиқалари, Ўзбек Шашмақомлари санаб ўтилган. Ўрта аср олимлари ва мутафаккирларининг «Шарқ цивилизацияси» олтин асри ва замонавий ўзбек миллий мусиқа санъати ривожига улкан ҳисса қўшган мусиқа соҳасидаги асарлари ўрганилди.