Тарихдан ҳозирги кунга қадар сақланиб келинаётган халқлар ўртасидаги мулоқатларда ҳам рақамларнинг ҳам маданий ҳамда маънавий жиҳатдан ўзига хос талқини мавжуд. Миллатлар ўртасидаги маданиятларнинг ўхшаш ва бирбиридан фарқли жиҳатларини ёзма ёдгорликлар ва адабий асарлардаги ижтимойи яшаш тарзи, этнографияси ва географик жойлашинуви натижасида аниқлаш мумкин. Шарқ халқлари тафаккурида ва мифологиясида рақамлар билан боғлиқ узоқ ўтмишга бориб тақаладиган тушунчалар бугунги кунга қадар етиб келганини адабий манбалар, маълумотлар ва бугунги кунгача сақланиб қолган урф-одатлардан ҳам кўриш мумкин. Бу мақолада япон ва турк ҳалқлари маданий ҳаётида мавжуд урфодат ва анъаналарда сақланган рақамлар хусусида маълумотлар келтирилди. Ҳудудий жойлашинув нуқтаий назардан бир-биридан олис бўлишига қарамай айрим рақамлар билан боғлиқ ўзига хос маросимлар мавжуд эканлиги хусусида сўз юритилди. Рақамлар билан боғлиқ маросимлар Турк миллий маданиятида алоҳида аҳамият касб этади. Туркларнинг ўзига хос менталитетини шакллантирувчи миллий қадриятларни сақлаб қолиш ва қайта яратиш бугунги кун турк маданий сиёсатининг устувор йўналишларидан бири саналади. Мақолада туркларда бола ҳаётининг илк йилларида ўтказиладиган ва келажагига таъсир қиладиган асосий удумларнинг бажарилиши, турк халқининг ўзига хослигини ва бошқа миллат ва элатлардан ажратиб турадиган асосий этнопсихологик таърифлари ҳам келтириб ўтилди. Миллат тафаккурида диний тушунчаларниг ҳам ўзига хос ўрнини эсдан чиқармаслик керак. Динига эътиқод халқларнинг яшаш тарзида, кундалик ҳаётига кўп ҳолатларда дин таъсири натижасида кириб келган. Айрим миллат ва ҳалқларнинг маданиятига диннинг таъсири натижасида юзага келган тушунчалар инсонлар орасида янгича урф-одат ва анъаналарни юзага келишига сабаб бўлганлигини кўриш мумкин. Эътиқоднинг махсулини Турк фольклори ва маданий ҳаётда диннинг ва диний тушунчаларнинг инсонлар онгига чуқур сингиб кетганлигини, минтақалардаги маҳаллий аҳоли томонида нишонланадиган турли маросимларда фикримизга жавоб топшимиз мумкин. Рақамлар туркларнинг дуоларида ва турли маросимларида ўз ўрини ва маъносига эга. Рақамлар билан боғлиқ маросимлар Туркиянинг қишлоқ ва туманларида бир-бирига яқин ўхшашликлари мавжуд.
Ushbu maqolada diniy konfessiya tushunchasi va diniy qadriyatlar masalasi yoritib berilgan. Shuningdek sovetlar davrida diniy tashkilotlarga bo‘lgan munosabat, amalga oshirilgan o‘zgarishlar ilmiy jihatdan tadqiq etilgan.
Мақолада Ўзбекистон Республикаси Президенти томонидан БМТ Бош Ассамблеясининг 72-сессиясидаги маърузаси ва Олий Мажлисга йўллаган Мурожаатномасидан келиб чиққан ҳолда, таълим ва диний бағрикенглик тушунчаси ва мазмуни баён этилган. Диннинг инсон маънавий ривожланишига кўмак берувчи вазифалари, ислом динининг инсонпарварлик мазмунига алоҳида эътибор қаратилади. Мақолада диний бағрикенглик жамиятнинг ички барқарорлиги ва интеграиясини таъминлаш, уларни ғалаёнлардан сақлаб қолиш, халқлар ва давлатлар бўлинишининг олдини олиш учун асос бўлиб хизмат қилиши ёритилган. Мақолада Ўзбекистон Республикаси Конституциясининг 31-моддасига мувоиқ, “Ҳамма учун виждон эркинлиги кафолатланади. Ҳар бир инсон хоҳлаган динга эътиқод қилиш ёки ҳеч қайси динга эътиқод қилмаслик ҳуқуқига эга. Диний қарашларни мажбуран сингдиришга йўл қўйилмайди”. Конституциянинг 61-моддасида қайд этилганидек, диний ташкилотлар ва бирлашмалар давлатдан ажратиб олиниши ва қонун олдида тенглиги очиб берилган. Мақолада чет эл фуқаролари ва фуқаролиги бўлмаган шахслар Ўзбекистон Республикаси фуқаролари билан тенг равишда виждон эркинлиги ва диний эътиқод эркинлиги ҳуқуқидан фойдаланадилар ҳамда виждон эркинлиги ва диний таш-илотлар тўғрисидаги қонун ҳужжатларини бузганлик учун қонунда белгиланган тарзда жавобгар бўлишлари айтиб ўтилган.
Ҳозирги давр жаҳон миқёсида, бир томондан, дунёвий жамият тамойиллари устуворлашиб бораётгани, иккинчи томондан, халқлар маданиятининг қадимий манбаларидан бири бўлган диний онгда ўзига хос қайта тикланиш жараёнлари кечаётгани билан характерланади. Бундай ҳолат диннинг ижтимоий институт сифатида замонавий жамиятда тутган ўрни ва мавқеи билан боғлиқ кўплаб масалаларнинг кун тартибига чиқишига сабаб бўлмоқда. Жамият ҳаёти соҳалари фаолиятининг дин таъсиридан ҳоли, озод ва мустақил кечишини англатадиган секулярлашув жараёни шундай масалалар жумласидандир. Шу маънода, ушбу мақола мазкур мураккаб ва зиддиятли ижтимоий жараённинг таҳлилига бағишлангани, унинг долзарблигини кўрсатади. Мақолада “секулярлашув” атамасининг шаклланиши тарихийлик ва мантиқийлик нуқтаи назаридан ўрганилган: сўзнинг луғавий маъносига доир фикр-мулоҳазалар баён этилган, унинг тушунча сифатидаги турли муаллифларга тегишли таърифлари қиёсий, танқидий таҳлил этилган. Айни пайтда, секулярлашув жараёнининг тарихан юзага келишининг объектив ва субъектив омиллари очиб берилган. Бунда Ғарб ва Шарқ мамлакатларининг турли даврларга хос ижтимоий-маданий ҳаётига доир аниқ мисоллар изчил ўрганилган, “секулярлашув” атамасининг мазмунан бойиб бориши хусусиятлари аниқланган. Замонавий файласуф олимларнинг тадқиқ этилаётган масала бўйича билдирган фикр-мулоҳазалари, турли илмий мактаблар томонидан илгари сурилаётган назарий қарашлари таҳлилига ҳам мақолада алоҳида эътибор қаратилган. Тавсиф ва ёндашувлардаги умумий ва ўзига хос жиҳатлар ажратиб кўрсатилган ҳамда уларга нисбатан муаллифнинг ўз нуқтаи назари баён этилган, “секулярлашув” тушунчасининг таърифи ишлаб чиқилган. Якунда олиб борилган изланишга таянган ҳолда умумий назарий хулосалар баён этилган. Маълумки, секуляризация парадигмалари тадрижий равишда замонавий дунё шароитида ўзгариб бормоқда. Шу жиҳатдан секуляризация жараёни барча жамиятларга хос хусусият эмас. Эътиборли томони шундаки, содир бўлган ўзгаришлар жараёнида диний масалалар ижтимой баҳс-мунозара ва айрим ҳолларда зиддиятлар марказидан ўрин олиб бормоқда. Шунга қарамасдан, дин тўлиқ оммавий маконни эгаллаши эҳтимоли мавжуд бўлса ҳам секуляризация замонавий дунёнинг ўзаги сифатида қолмоқда. Юқоридаги маълумотлар таҳлилига асосланиб айтиш мумкинки, секуляризация жараёнлари турли жамиятларда муайян бир андозада кечмайди ва ҳар бир жамиятда унинг ўзига хос чегараси мавжуд. Тарихий таҳлил, замонавий таъриф ва тавсифлар мазмунидан келиб чиққан ҳолда, секуляризация жамият ҳаётида диннинг ўрни ва аҳамиятининг сусайиши билан боғлиқ мураккаб ижтимоий жараён ҳисобланиб, жамиятда диний анъаналар устуворлигига таянган тартибнинг рационал меъёрларга асосланган дунёвийлик моделига алмашинувини англатади, дейиш мумкин.
Многие нынешние исследователи соотношение науки и религии рассматривают как формы общественного сознания, не имеющие общие позиции, находящиеся в контрарном состоянии, полагая, что они радикально несовместимы. А взаимосвязь их считают невозможной, ибо современное развитие науки, технологий, глобализационные процессы нс дают оснований для их совместимости. Они рассматриваются как контрарные, несовместимые формы общественного сознания, а в целом и феномены культуры.
Mazkur maqolada Turkiston o‘lkasida ayollar ta`limi rivojida Jahon Otin Uvaysiyning hissasi haqida fikr yuritiladi. Mazkur maqola Jahon Otin Uvaysiyning qizlar maktabidagi ta'lim tarbiya masalalariga bag‘ishlanadi. Maqolada ilmu tolibalar ta`limi - tarbiyasi, axloq – odobi, badiy ijodkorlik mavzulariga bag‘ishlangan bo‘lib, bu masalalar hozirgi davrda ham katta ma`naviy-ma'rifiy ahamiyatga egadir.
Maqolada zamonaviy bibleistika (yoki isagogika)ning yo‘nalishidan biri bo‘lgan – Bibliya matnlari tanqidining nazariy va metodologik asoslari ko‘rib chiqilgan. Jumladan uning, tekstologik, tarixiy, adabiy, manbaviy, an’anaviy va tahririy tanqid yondashuvlari keltirib o‘tilgan. Bunday yondashuv va nazariy asoslar bilan diniy manbaning yaratilish va tarqalish vaqtlarini identifikatsiya qilishga yordam beradi.
Мақолада дунё молия бозори ва жаҳон идустриясида кенг ўрин олаётган ислом молиясининг ривожланиш тенденцияси таҳлил этилган. Миллий иқтисодиётни ривожлантириш, ишлаб чиқариш қувватларини кучайтириш ва модернизaциялаш мақсадида маҳаллий ва хорижий инвестицияларни жалб қилиш ишлаб
чиқаришга янги технологияларни ўзлаштиришга ислом тамойилларига асосланган моливий ресурсларни ва инвестицияларни жалб этиш масалалари кўриб чиқилган. Ислом молиясининг ривожланиш тарихи баён этилган, ислом банк тизимининг жаҳон ва бу соҳада етакчи бўлган мамлакатлар банк тизимидаги ўрнига баҳо берилган.
Ўзбекистонда ислом молиясини ривожлантириш имкониятлари ва бу борада амалга оширилиши керак бўлган вазифалар йўналишлари белгилаб берилган.
Мақолада корхоналар инвестициявий фаоллигини оширишдаги инвестиция жозибадорлик жиҳатлари ва уни баҳолаш жараёнлари ҳамда мамлакатнинг келгусида амалга оширилиши мўлжалланган инвестиция сиёсатидаги таркибий ўзгаришлар таҳлилига бағишланган.
Мақолада ички ишлар органлари тизимида амалга оширилаётган ислоҳотлар, мазкур тизимни янада такомиллаштириш мақсадида янги қабул қилинган норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар ва уларнинг ижроси, шунингдек аёллар, вояга етмаганлар ва ёшлар билан олиб борилаётган тизимли ишлар натижалари ёритилган.
Замонавий тилшуносликнинг янги тармоғи бўлмиш лингвомаданият-шунослик тилни нафақат билиш воситаси, балки миллатнинг маданий коди сифатида ўрганади. Олимларнинг инсон она тили призмаси орқали дунёни фарқли кўради деган ғояси тадқиқотчиларда янгидан янги кўпгина тадқиқотларга қизиқиш уйғотмоқда. Лингвомаданиятшунослик фанида маданий ахборот ташувчи тил бирликлари орқали тадқиқ қилинар экан, бундай тил бирликлари лингвомаданий бирликлар термини остида бирлашади. Масалан, реалия, эталон, концепт, лакуналар, стереотиплар, нутқий этикетлар лингвомаданий бирликлар ҳисобланади. Оламнинг лисоний манзарасини, маданиятнинг асосий концептлари мажмуи бўлган концептосферани, лисоний онгни тавсифлаш ҳамда тил эгаларининг миллий-маданий менталлигини акс эттирувчи лисоний бирликларни, нутқий мулоқотга хос бўлган миллий ижтимоий-маданий стереотипларни аниқлаш лингвомаданиятшуносликнинг асосий вазифалари ҳисобланади. Маданият трансферининг таржима матнида намоён бўлишини ўрганишда лингвомаданиятшунослик нуқтаи назаридан ёндашиб таҳлил қилиш, тадқиқотда халқ тафаккури, унинг оламни идрок этишидаги ўзига хос жиҳатларини тилда акс этишини ўрганишга ёрдам беради. Бадиий асар таржима қилинганда, ундаги ғоялар, миллатнинг дунёқарашини акс эттирувчи омиллар ҳам таржима матнида рецепторга хос акс этади. Ҳар бир тил ўзи билан ўша миллат маданиятини акс эттиргани каби, таржима китобхони ҳам асарни ўз тилида ўқир экан, баъзи иборалар ўқувчини ўз маданияти нуқтаи назаридан асарни идрок қилишга, тасаввур қилишга ундайди. Яъни биргина матн турли халқлар, миллат нуқтаи назаридан турлича англаниши ва талқин қилиниши мумкин. Чунки, инсон яшаб турган табиати, маданияти, урфодати, дини каби факторлар унинг фикрлар, тушунча ва тасаввурлар дунёсини шаклланишига туртки бўлади. Таржима матнида асл матнда учрамайдиган маданий бўёқдор сўзларнинг қўлланилиши таржима матнининг маданий трансфер бўлганлигини бир омили саналади. Бу таржимон томондан онгли равишда асл матндаги жумла ғоясини етказиш учун қўллаган усули бўлиши билан бирга, таржима асари китобхонига тушунарли бўлишини таъминлаш учун танланган усул бўлиши ҳам мумкин. Икки танловдан ҳар қайсиниси бўлмасин, икки хил усулда ҳам энг бош фактор маданият ҳисобланиб, таржима матнида маданият трансферини акс эттиради. Асардаги қаҳрамоннинг руҳий-эмоционал ҳолатини тасвирлашда таржима тили миллати маданиятига оид сўзларнинг қўшиб ифода қилиниши руҳий экспрессивликни таъминлаб берса, иккинчи томондан маданий бўёқдор сўзлар юзасидан таржима матнини ўқиш жараёнида китобхонда ўзбекона ассоциацияларнинг шаклланишига туртки бўлади.
XX асрнинг сўнгги ўн йиллигида мустақилликни қўлга киритган ва бозор иқтисодиётига асосланган демократик жамият қуриш билан боғлиқ чуқур ижтимоий-сиёсий ва иқтисодий ислоҳотларни бошидан кечираётган Марказий Осиё давлатларида айрим норасмий исломий марказлар, жамғармалар ва халқаро диний экстремистик гуруҳларнинг ҳомийлиги ва яширин кўмаги ёрдамида ақидапараст шахслар томонидан турли диний-экстремистик гуруҳлар тузилганлиги яқин тарихимиздан кўпчиликка маълум. Мазкур гуруҳлар қаторида сохта салафийлик ва нурчилик каби диний экстремистик гуруҳлар ҳам киради.
Maqolada XX asrda Turkistonda vujudga kelgan milliy uyg'onish harakatining atoqli rahbarlaridan biri bo'lgan, o'sha davrda o'zbek xalqi ijtimoiy ongining uyg'onishida muhim rol o'ynagan ajdodimiz jadid ma‘riftparvari Mahmudxo'ja Behbudiyning ma‘naviy madaniyat taraqqiyotiga qo'shgan hissasi tahlil qilingan. Keng dunyoqarash va chuqur bilimga ega bo'lgan Behbudiy o'z asarlarida islom dinini noto'g'ri talqin etilmasligi, ma‘rifiy jihatlariga e‘tibor qaratishga chaqirgan. Behbudiyning maqsadi xalqni ma‘rifatli qilish va ularni dunyoning yuksak rivojlangan xalqlari darajasiga olib chiqish, har tomonlama rivojlangan jamiyat, insonparvarlik va demokratiyaning mustahkam tamoyillariga
asoslangan davlat qurish edi. Maqolada Behbudiy merosida ilm-ma‘rifat, axloq, san‘atning yoshlar ma‘naviy madaniyati, milliy o'zlikni anglashga ta‘siri masalalarining yoritilishiga e‘tibor qaratilgan, asarlarining zamonaviy ahamiyati ko'rsatib o'tilgan.
Наследие Востока и прежде всего великое научное наследие Абу Насра Фараби считается одним из решающих факторов в становлении полноценно-развитого облика личности. В настоящее время человек своими рациональными действиями создаёт величайшие материальные и духовные благосостояния и проносит их сквозь тяжелые и трудные испытания эпохи. При этом актуальновесомыми являются произведения Фараби, раскрывающие сущность ума в политико-нравственном и моральном воспитании молодого поколения. Поэтому не будет преувеличением утверждать, что выдвинутые в трудах Фараби теории и рационалистические идеи актуальны и созвучны с духовнонравственным обновлением нашего общества, новшествами в сфере образования и воспитания в республике Узбекистан.
Образ нашего великого предка-мыслителя и философа Абу Насра Фараби, его ум и интеллект, как и его взгляды на искусство созидания, концепции ума и познания личности играют основную роль в качестве исторического обоснования нового гражданского общества в Узбекистане.