Ushbu maqolada qishloq xo'jaligi hayvonlarini patologoanatomik yorib tekshirishning tartibi va usullari to'liq tartibda yoritilib berilgan
Ma’lumki mehnat intizomi ishlab chiqarish jarayonidagi ob`ektiv zaruratdir. Yuridik adabiyotda mazkur tushuncha turlicha talqin etilib kelinadi. Mehnat intizomi huquqiy normalar bilan mustahkamlab qo‘yilgan ishlab chiqarish ishtirokchilarining o‘zaro munosabatlarini belgilovchi tartib hisoblanadi. Oddiyroq qilib aytganda, mehnat intizomi birgalikdagi mehnatning zaruratini hamda mehnat ishtirokchilarining muayyan tartibga bo‘ysinishini anglatadi. Mehnat intizomi turli fanlar predmeti sifatida o‘rganiladi. Qonunchilik sohasida esa u huquqiy kategoriya sifatida o‘rganiladi va tadqiq etiladi. Mehnat intizomi mehnat huquqining instituti sifatida ham muhim ahamiyat kasb etadi. Uning bu jihati korxonaning ichki mehnat tartibi qoidalarini, xodim hamda ish beruvchining burchlarini tartibga soluvchi, shuningdek, halol mehnat va uni rag`batlantirish choralari hamda mehnat intizomini buzganlik uchun xodimlarning intizomiy javobgarligini belgilovchi huquqiy normalar tizimi sifatida namoyon bo‘ladi. Mehnat intizomi o‘z tabiatiga ko‘ra, muayyan darajada xodimning haqiqiy xulq-atvori va axloqining ko‘zgusi hamdir. Chunki, bunda ma`lum ma’noda xodimning ishlab chiqarish intizomidan va bu borada belgilangan tartibga qay darajada rioya qilayotganidan dalolat beradi. Ushbu maqolada O‘zbekistonda huquqiy normalar orqali korxona va muassasa xodimlarining mehnat intizomi bilan bog‘liq barcha holat tahlil qilinadi. Zotan, ishlab chiqarishdagi mehnat unumdorligini holatiga ko‘p jihatdan mehnat jarayonida xodimlarning mehnat intizomiga rioya qilishi yoki qilmasligiga bevosita bog`liqdir.
Мазкур мақолада халқаро хусусий ҳуқуқ комплекс автоном кодификацион ҳужжатида ҳимоявий изоҳларни қўллаш аҳамияти оммавий тартиб тўғрисидаги изоҳ институти мисолида таҳлил қилинган. Мақолада оммавий тартиб тўғрисидаги изоҳ институтининг салбий ва ижобий концепциялари, турли мамлакатлар қонунчилигида мазкур институтни шакллантиришда қонун чиқарувчининг ёндашуви ҳамда ҳақиқатдан халқаро оммавий тартиб ва ички оммавий тартибнинг бир биридан фарқи атрофлича тадқиқ этилган.
Маколада адвокат стажёри ва унинг стажировка ўташ тартиби ва муддатлари хориж тажрибаси асосида таҳлил этилган. Олиб борилган илмий тадқиқот натижасида адвокат стажёри фаолиятини тартибга солувчи қонун ҳужжатларини такомиллаштиришга оид таклифлар берилган.
Мақола кафе, ресторан ва бошқа кўнгилочар муассасаларнинг тунги вақтда иш фаолиятини амалга оширилишини маъмурий-ҳуқуқий тартибга солиниши масалаларини ёритишга бағишланган, уларда жамоат хавфсизлигини таъминлашнинг ўзига хос хусусиятлари тавсифланган.
Мазкур мақола мусулмон жамиятида пул вақфи билан боғлиқ илк назарий-ҳуқуқий асосларнинг шаклланиши, пул вақфидан фойдаланиш механизмининг яратилиши ва Хива хонлигида мазкур амалиётнинг тарихига бағишланади. Дастлаб ушбу илмий муаммонинг жаҳон тарихшунослигида бошқа мусулмон мамлакатлари мисолида ўрганилиши ва Хива хонлигида пул вақфи тарихига бағишланган тадқиқотлар қисқача баён қилинган. Шунингдек, пул вақфи бўйича турли фиқҳий мазҳаб вакилларининг қарашлари ва улар томонидан мазкур амалиёт бўйича билдирилган далиллари келтирилган. Хусусан, аксарият уламолар ва фиқҳий мазҳаб вакиллари пул вақфини таъсис этиш мумкин эмас, деб ҳисоблаган бўлсалар, баъзилари муайян шартлар асосида мазкур амалиётнинг қонунийлигини эътироф этганлар. Натижада пул вақфининг мумкинлиги ҳақидаги далилларга таянган ҳолда дастлаб Усмонийлар империяси томонидан пул вақфининг жоизлиги билан боғлиқ фатво ва у асосда султон Сулаймон (1520-1566) фармони эълон қилинган. Кейинчалик мазкур ҳуқуқий асос ва амалиёт асосида бошқа мусулмон мамлакатларида пул вақфини таъсис этиш ҳамда ундан фойдаланиш тартиби шаклланиб борди. XIX асрнинг 2-ярмидан бошлаб Хива хонлигида пул вақф этиш жараёни оммалаша бошлади ва мазкур аср охирига бориб вақф қилинувчи асосий мулк турига айланди. Ушбу тадқиқотда пул вақфининг Хива хонлигида кўпайиб боришига сабаб бўлган омиллар ва мазкур мулк турининг вақфга айланиши ҳақидаги ҳужжат, яъни вақфномалар, уларнинг ўзига хос жиҳатлари ҳам таҳлил этилган. Хива хонлиги пул вақфига оид вақфномаларида вақф мулкидан асосан ижара ёки музораба тартибида фойдаланиш мумкинлиги алоҳида шарт сифатида ўрнатилган. Бироқ мавжуд тарихий ҳужжатлар таҳлилига кўра пул вақфидан ижара тартибида даромад олиш кенг тарқалган. Бунинг сабабларининг аниқлаш мақсадида ушбу икки амалиётнинг фарқли жиҳатлари ва ишлаш тартиби очиб берилган. Шунингдек, Хива хонлигида тузилган, пул вақфидан фойдаланиш тартиби акс этган тарихий ҳужжатларнинг ички тузилиши ва уларнинг герменевтик таҳлилига алоҳида эътибор қаратилган.И
Мазкур мақолада Тан сулоласи даврида ҳарбий бошқарув тизимидаги имтиҳон системаси ва унинг ички аҳволи ёритилган.
Iqtisodiy jarayonlarni raqamlashtirishning muhim yo‘nalishlaridan biri bu davlat xaridlari tizimiga elektron tijorat tizimlarini joriy etishdir. Tadqiqot maqsadi davlat xaridlari tizimini raqamlashtirish bosqichlarini tahlil qilishdan iborat. Savdo maydonchasining o'rni, uning tashkiliy-huquqiy shakllari va funktsiyalarini amalga oshirishda tovar birjasi orqali davlat xaridlari. Maqolada davlat xaridlari bosqichida buyurtma berish jarayoni, shuningdek, etkazib beruvchi tomonidan shartnomani bajarish jarayoni batafsil tavsiflanadi. Qayd etilishicha, davlat xaridlari jarayoni xavf-xatarlarga xos bo‘lgan oddiy biznes jarayonidir. Davlat xaridlari sohasidagi shartnoma shartlarini to‘liq yoki qisman bajarmaslik davlat byudjeti mablag‘larining samarasiz ishlatilishiga olib kelishi mumkin. Shu bois tovar-xom ashyo birjasi orqali davlat xaridlari uchun kafolatlar, komissiya to‘lovlari va bo‘lib-bo‘lib to‘lash tizimini joriy etish maqsadga muvofiqdir. Elektron savdodan foydalangan holda davlat xaridlari tizimini tashkil etishda xarid qilinadigan tovarlarni lotlarga bo‘lish amaliyoti risklarni kamaytirish va xarajatlarni kamaytirish imkonini beradi. Maqolada tenderlarni tashkil etish tartibi, ularda ishtirok etish shartlari va tartibi bayon etilgan. Davlat xaridlari tizimini yanada takomillashtirish yuzasidan takliflar kiritiladi: xalqaro va milliy standartlarga javob beradigan tovarlar (ishlar, xizmatlar)ning milliy tasnifini ishlab chiqish va joriy etish; davlat xaridlari axborot portali operatorlari sonining ko‘payishi va buning natijasida ular o‘rtasida raqobat muhitining oshishi va h.k.
Ушбу мақолада жамоат тартиби, жамоат хавфсизлиги ва уларни таъминлашнинг моҳияти изоҳлаб берилган, шу билан бирга россиялик етакчи олимларидан Ф.Е. Колонтаевский, Д.А.Коротченков, Б.В. Россинский, Ю.Н.Стариловларни оммавий тадбирлар ўтказишда жамоат тартибини сақлаш ва фуқаролар хавфсизлигини таъминлашга муносабатлари ёритилиб, ”Оммавий тадбирлар” тўғрисида Ўзбекистон Республикаси қонуни ишлаб чиқиш ва уни қабул қилишга оид таклифлар ва мулоҳазалар берилган.
Социология ижтимоий ҳаётни, хусусан ижтимоий ўзгаришларни инсон хатти-ҳаракатларининг сабаблари ва социал оқибатлари контекстида ўрганади. Ушбу жараёнлар шунингдек умуман тарих ва хусусан аниқ бир даврга боғлаб ўрганилади. Шундан келиб чиққан ҳолда, ижтимоий констурукциялар, яъни ижтимоий гуруҳлар, институтлар ва ташкилотлар одамларнинг ушбу тузилмалардаги ҳолати ва роли нуқтаи назаридан қаралади. Инсоннинг барча хулқ-атвори ва хатти ҳаракати ўз моҳияти ва оқибатларига кўра ижтимоий мазмунга эга бўлганлиги сабабли, социологияпредмети инсон омили билан боғлиқ. Бу айниқса жамиятнинг сиёсий тарихи, аввало энг янги тарихи билан боғлиқлигини кўрсатади.
Мақолада сўнгги йилларда юртимизда жамоат хавфсизлигини сақлаш, бу борада давлат органларининг мажбуриятлари масалаларига тўхталиб ўтилган. Хусусан, таҳллилар орқали “жамоат хавфсизлиги”, “пиротехника воситалари” тушунчалари шарҳланган, пиротехника буюмларининг қонунга хилоф муомаласи ҳамда унинг олдини олиш масалалари назарий таҳлил этилган.
Мақолада жамоат экологик назоратига оид қонунчиликнинг ривожланишнинг учта босқичи тизимли таҳлил қилинган. Шунингдек, амалдаги экологик қонун ҳужжатларини такомиллаштириш юзасидан таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.
Жиноят, жиноятчилик ва одил судлов масалаларини эфирда ёки ўз саҳифаларида эълон қилиш аксарият хорижий давлат ОАВ ларига хос бўлган амалиёт. Айрим давлатлар жиноят процессида ОАВ га кенг эркинлик берса, айримларида чекланган тарзда тақдим этилган. Ушбу ҳолатлар мамлакатлардаги ижтимоий-сиёсий ва иқтисодий вазиятлар билан боғлиқ. Жиноят процессида ОАВ хабар ва маълумотларидан фойдаланишда айрим хорижий давлатлар тажрибасини таҳлил қилиш эса, мазкур амалиётдаги ютуқ ва камчиликларни миллий жиноят-процессуал қонунчилигимиздаги ОАВ ролини, иштирокинива мақомини таққослашга имконият беради. Албатта, хорижий давлатлар тажрибаси риспруденция соҳасидаги, айниқса жиноят-процессуал соҳада муҳим аҳамият касб этади.
Мазкур мақолада сиёсий партиялар фракциялари, уларни шакллантириш тартиби, илмий назарий қарашлар, фракциялар фаолиятининг ҳуқуқий асослари, парламентдаги мухолифат фракциялар, уларнинг парламент назоратини амалга оширишдаги функцияларини кенгайтириш, хорижий мамлакатлар тажрибалари, ҳукуматни шакллантиришда фракцияларнинг иштирокини кучайтириш, қонунлар ижроси назоратини амалга оширишдаги ролини оширишга доир таклиф ва тавсиялар ёритиб берилган
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурияти. Жахонда сўнгги йилларда травматизмни структураси ўзгарди, оғир ксчадиган кўшма жарохатларнинг сони кескин ортди. Уч ёки тўрг анатомик сохаларнинг биргаликда жароҳатга учраши, юз скелета суякларининг қўшма жароҳати (ЮССҚЖ) олган беморларга ёрдам кўрсатиш тартиби ва жарроҳлик даволаш чораларини аниклашда бир канча кийинчиликлар туғдирмоқда. Ҳар хил анатомик тузилмаларни биргаликдаги жарохатларида бир бирига узвий боғлиқ бўлган оғирлашув синдроми ривожланади. Ушбу турдаги жаро-хатларни хилма хиллиги, патологик жараёнларни жадал ва оғир ксчиши ЮССҚЖга учраган беморларга ташхис кўйишни кийинлаштиради. Жаро-хатнинг клиник белгиларини мураккаблиги, жарохагдан кейинги ривож-ланадиган шокнинг ўзига хос кечишини, жароҳат касаллигининг ривож-ланиши бсморларни текширув жараёнида кийинчиликлар келтириб чиқаради ва мутахассислардан ЮССҚЖда диагностика ал1 оритмларини ва даволашда эрга жаррохлик усулларини ишлаб чикишни такозо этади.
ЮССҚЖлар 34,8 фоиздан 63,3 фоизгача учрайди. Юз скелета суяклари кўшма жароҳатларининг (ЮССҚЖ) аксариятида (98%) кўз косасининг синиши кузатилади. Кўз косаси синиши 66% ҳолларда кўз олмаси ва уни ёрдамчи аъзоларининг жароҳати билан бирга кечади. Кўриш аъзоларининг жароҳати ногиронликнинг асосий сабабларидан бўлиб, 50% ҳолларда кўришнинг батамом йўқолишига олиб келиши мумкин. Аҳоли орасида ўлим сабаби бўйича кўшма жароҳатлар кон томир ва онкологик касалликлардан кейин учинчи ўринни эгаллайди. ЮССҚЖ 12-57% ҳолатда юзни хунук-лаштирувчи нуксон ва шакл бузилишлари, 23% ҳолатда ногиронлик, бош мия жароҳати (БМЖ) қўшилган ҳолатларда эса 60%гача ўлимга сабаб бўлади.
Кўшма жарохатлардан ксйинги салбий оқибатларининг кслиб чиқиш сабаблари ЮССҚЖга учраган бсморларни тскширишда бир нсча мутахас-сисларни ўзаро ва кетма - кет бажарадиган вазифаларини белгилайдиган аник маълумот бсрувчи тскширув усулларини ўз ичига олган диагностик алгоритмларининг мавжуд эмаслигидир. Шу нуқтаи назардан, баъзи холлар-да яъни бир нсча анатомик сохаларни биргаликдаги жарохатларида хаст учун хавф туғдирадиган оқибатларни олдиндан объектив бахолаш мезонларини, жарроҳлик муолажаларини характерный, ҳажмини ва кстма кетлигини, бажариш вақтини белгилашда аникликлар киритиш талаб килинади.
Ушбу илмий-тадқикот иши Узбекистан Рссиубликаси Прсзидснтининг 2011 йил 28 ноябрдаги «Соғлиқни сақлаш тизимини ислох килишни янада чукурлаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги №ПҚ-1652 сонли карорида бслгиланган вазифалар, яъни замонавий талаблар ва стандартларга мувофиқ аҳолига юкори сифатли тиббий ёрдам кўрсатишни таъминлашга хизмат килади. Шу жихатдан ЮССҚЖ бсморларни диагностика алгоритмларини ва эрга жарроҳлик даволаш усулларини ишлаб чикиш диссертация мавзусининг заруратини изоҳловчи муҳим омиллардан бири хисобланади.
Тадкикотнинг мақсади: бсморларда юз-жағ суяклари ўткир қўшма жароҳатларининг оғирлиги ва жойлашишига кўра диагностика ва даволаш усулларини такомиллаштириш.
Диссертация тадқиқотининг илмий янгилиги куйидагилардан иборат:
юз скелети кўшма жароҳати бўлган беморларни структураси ва Узбекистан Рсспубликаси шароитида кстма кет кўрсатилган тиббий ёрдам-нинг ўзига хослиги аникланган;
“АДИЛ” компьютер дастури ёрдамида ЮССҚЖ олган беморларнинг умумий холатига боғлиқ холда диагностика ва даво чораларини амалга оши-риш кетма-кетлиги аникланган;
ЮССҚЖларда суяк синикларини эрга репозиция ва фиксация килиш-нинг инновацион усуллари ишлаб чикилган;
ЮССҚЖ олган бсморларда жароҳатни кечишига таъсир килувчи эндоген омиллар таҳлили асосида жароҳатдан кейинги асоратларни ривож-ланиш механизми сритилган;
бсморларда жарохагдан кейинги иккинчи - учинчи кунлари конда ҳужайравий ва гуморал иммунитет кўрсаткичларини иасайиши, яллиғланиш олди цитокинларни ошиб кетиши(огир ахволдаги бсморларда уларни микдорини 2,8 баробар ошиши) ва яллигланишга карши цитокинларни камайиб кстиши исботланди. Яллигланиш олди цитокинларининг ошиб кстиши ва яллигланишга карши цитокинларнинг камайиб кстиши яллигланиш асораглари (суяк жарохатини йиринглаши, жагларнинг остеомиелита, юмшок тўктма абсцссслари) ривожланишининг аниклаб бсрадиган башорат омиллардан эканлиги аникланди;
ЮССҚЖ олган бсморларда жарохагдан кейинги иккинчи - учинчи кунлари конда умумий оксил ва микроэлементлар (кальций, фосфор ва калий) микдорининг ксскин камайиши асоратларнинг ривожланишини башорат омили эканлиги аникланди;
жарохагдан кейинги асоратларни ривожланишига олиб кслувчи эндоген омилларни дори воситалари билан комплекс тузатиш чизмаси ишлаб чикилган.
1. ЮССҚЖ 100% ҳолатда БМЖ, 27,7% тана скелета ва ички аъзолар жарохати билан бирга ксчади. ЮССҚЖ беморларга ташҳис кўйиш ва даво-лашда реаниматолог, юз-жағ жарроҳи, нсйрожаррох, офтальмолог, оториноларинголог иштирок этиши зарур. Умумий холати комиснсацияланган бс-морларга дастлабки 3 соат, субкомпенсация ҳолатадагиларга 1 кун, декомпенсация ҳолатдагиларга эса 3 кун давомида жароҳатни БЖИ, суяк синиқ-ларининг репозицияси ва фиксацияси амалга оширилиши лозим.
2. «АДИЛ» компьютер дастури ердамида киска вақт ичида бсморлар-нинг умумий ҳолатини аниқлаш мумкин. Эс-хуш даражаси, гемодина-миканинг турғунлиги, шок индскси ва ҳарорат 1радиснти беморларнинг умумий ҳолатини аниқлаш имконини бсрувчи энг ахборий диагностик мезон ҳисобланади. Бсмор ҳолатининг оғирлик даражаси юз жарохатларининг жойлашишига тўғридан-тўғри боғлиқцир. Энг оғир жароҳатлар юзнинг юкори ва ўрта кисмини кўп сонли шикастларида кузатилади.
3. ЮССҚЖни олган, умумий ахволи компенсация ва субкомпенсация ҳолатида бўлган беморларга биринчи кунданок суяк синиқлари репозицияси ва фиксациясини камраб олган ҳолда тўлиқ ҳажмда (юз-жаг жарроҳи, травматолог, нсйрожаррох, жаррох, офтальмолог ва оториноларинголог) кечиктириб бўлмайдиган ердам кўрсагилиши лозим. ЮССҚЖ олган умумий ахволи декомпенсация холатида бўлган беморларга минимал даражада диагностик муолажалар бажарилиб, шошилинч ёрдам чегараланган хажмда амалга оширилиши лозим. Суяк синиқларининг репозицияси ва фиксацияси хает учун зарур бўлган аьзо ва тизимларнинг функцияси гиклангандан сўнггина амалга оширилиши ксрак.
4. Юз суякларининг қадалган йирик синиклари репозицияси учун тиган дис зрак гори дан фойдаланиш юкори клиник ва функционал натижаларга эришишни таъминлайди.
5. Ёнок ёйининг кадалган синишларида гаклиф этилган мосламанинг кўлланилиши суяк синикларини эрга (дастлабки биринчи кун) репозиция ва фиксация килиш имконини бсради ва яхши космстик натижаларга эриши-лади.
6. ЮССҚЖ олган бсморларда жарохагдан кейинги даврда (7-14-кун) СДЗ, СД4 хужайралар. иммун тизимининг гуморал ва сскрстор омилларини чукур пасайиши, CD95 некроз омили микдорининг ошиши, яллигланиш олди (ИЛ-6) цитокинларининг ошиши ва яллигланишга карши (ИЛ-10) цитокин-ларнинг камайиши кузатилади. 9-10-кунлари конда умумий оксид, кальций, калий ва фосфор микдорининг камайиши кайд этилади.
7. Ҳужайравий ва гуморал иммунитет кўрсаткичларининг пасайиши, яллиғланишолди цитокини ва ўсма некроз омили микдорининг оишиши, яллигланишга карши цитокин, конда оксил, кальций, калий ва фосфор микдорининг камайиши асорагларнинг ривожланишини башораг омили хисобланади.
8. Дастлабки 1-3-кундан бошлаб даволаш мажмуига иммуннологик (иммуномодулин, рибомунил), фермент (вобэнзим) воситалари, остеопластик материалларни киритиш бузилган гомеостаз кўрсаткичларини тўғирлаш имконини бсради ва асорагларнинг олдини олиш учун хизмат килади.
Harbiy xizmatchilar ishtirokida sodir etilgan jinoyatlar yuzasidan sudga qadar ish yurituvning o‘ziga xos xususiyatlari, uning huquqiy asoslari, harbiy xizmatchilar ishtirokida sodir etilgan jinoyatlar va ularning kriminalistik tavsifi, harbiy jinoyatlar yoki harbiy xizmatchilar ishtirokida sodir etilgan jinoyatlar yuzasidan tergovga qadar tekshiruvni amalga oshirish tartibi kabi masalalar ham nazariy, ham amaliy jihatdan tahlil etilgan.
Мазкур мақолада муаллиф фуқаролик ишини қўзғатиш босқичида юритиладиган процессуал ҳужжатлар, уларнинг турлари, мазмуни ва расмийлаштириш тартибини таҳлил қилинган. Муаллиф томонидан ўтказилган таҳлиллар асосида амалдаги Ўзбекистон Республикаси қонун ҳужжатларига ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш ҳақидаги таклифлар илгари сурилган.