Промышленное и гражданское строительство входят в группу ключевых направлений развития государства. Данной утверждение основывается, во-первых, на значительных темпах обновления жилищного фонда (введение в действие новых жилых домов). Во вторых, на необходимости активизации промышленности, которой требуются новые высокотехнологичные здания и сооружения, отвечающие современным стандартам безопасности и требованиям заказчиков подобных строек. Такие приоритеты для государства весьма очевидны. Дело в том, что решая проблемы жилья, хотя бы в той мере, что его предложение на рынке неизменно растет, с соответствующими изменениями цен и изменением конкуренции, государство создает условия для решения и социальных проблем. В частности, новые микрорайоны в обязательном порядке должны быть снабжены детскими садами и школами, а о появлении новых магазинов общественного питания и сферы услуг вообще не вызывают сомнений. Выполняются социальные обязательства, формируются условия для развития малого предпринимательства, происходит стимулирование процессов обмена и распределения накоплений населения, т.е. стимулирование экономики и экономического роста. Темпы строительства новых жилых многоквартирных домов на сегодняшний день одни из самых высоких за новейшую историю государства, а качество строений напрямую зависит от эффективности и соблюдения технологий строительства, а также качества и состава материала, из которого оно ведется.
Qo‘qon adabiy muhiti shoirlari XIX asr oxiri – XX asr boshlarida turli janr va mavzularda ijod qilishgan. Bu davr ijodkorlari o‘zlarining betakror lirik asarlari bilan mumtoz adabiyotimiz xazinasini boyitdi. Husaynquli Sulaymonquli o‘g‘li Muhsiniy (1860-1917-yil) ham Qo‘qonda yashab ijod qilgan ana shunday iste’dodli shoirlardan biridir.
Mazkur maqolada Husaynquli Muhsiniy lirik merosi jamlangan devoni nashri va qo‘lyozma nusxalari tarkibiga kirgan she’rlari mavzu ko‘lamiga ko‘ra tasniflangan. Shoir she’rlari ishqiy, diniy-tasavvufiy, ma’rifatparvarlik, axloqiy-falsafiy va ijtimoiy mavzularda ekani aniqlanib, tahlil etilgan. Shuningdek, shoir she’riyatining janr xususiyatlari yuzasidan ham ilmiy-nazariy qarashlar bildirilgan. Mumtoz she’riyat an’analari shoir ijodida qanday davom ettirilgani va asarlarida davr ijtimoiy hayotidagi o‘zgarishlar qanchalik aks etgani tadqiq qilingan.
Oliy ta’lim o‘quv jarayonida talabalar ilmiy tadqiqot faoliyatining samaradorligiga ta’sir etuvchi omillar ichida professor-o‘qituvchilar pedagogik mahoratining alohida o‘rni bor. Chunki talabada fan va mutaxassislik haqidagi ilk qarashlar professor-o‘qituvchining fanni қандай tushuntirishi asosida shakllanadi. Biz o‘tgan o‘quv yilida respublikamizning bir qator oliy ta’lim muassasalarida talabalarning ilmiy tadqiqot faoliyati samaradorligini aniqlash maqsadida so‘rov o‘tkazdik. Maqolada talabalarni ilmiy-tadqiqot faoliyatiga jalb etishda professor o‘qituvchilar pedagogik mahoratining ahamiyatini aniq lashga qaratilgan natijalar so‘rovnoma asosida tahlil qilingan.
Мазкур мақолада рус ҳарбий шарқшунослигининг Ўрта Осиёнинг Россия империяси босқини даври тарихини ўрганишдаги роли очиб берилган, ҳарбий шарқшунослик тадқиқотлари тараққиётида муҳим аҳамиятга эга бўлган омиллар таҳлил қилинган. Унда бир қатор ҳарбий-географик ва топографик очерклар муаллифи ҳамда “Туркистон ўлкаси. Унинг забт этилиши тарихи учун материаллар тўплами, 1838–1876 йй.” деб номланган архив ҳужжатлари тўплами тузувчиси бўлган рус ҳарбий инженери А. Г. Серебренниковнинг ҳарбий шарқшуносликнинг шаклланишига қўшган ҳиссасига баҳо берилган, унинг ҳаёти ва фаолияти очиб берилган.
Дунёда х,еч бир халк ёки миллат йукки, узининг миллий ва бстакрор тарихи булмаса, шундай экан хар бир миллат ва халк уз тарихини яратишга ва уни авайлаб асрашга ва кслажак авлодга кандай булса шундайлигича колдиришга харакат килади. Бунда айникса мактаб таълимининг урни катта хисобланади. Таълим жараёнида эса тарих фанини укитиш, унда миллий асосга таяниш, халкимизнинг маърифатпарварлик, багрикснглик, мсхмондустлик каби анъаналари, андишалилик, иймон-инсоф, мсхр-окибат, ор-номус каби фазилатларини чукур урганиш ва уларни ёшлар калбига сингдириш асосий вазифа сифатида бслгилаб бсрилган.
Глобаллашув шароитида халқ дипломатиясининг халқаро муносабатлардаги, тинчлик ва барқарорликни таъминлашдаги, халқлар ўртасида ўзаро ҳамжиҳат алоқаларни мустаҳкамлашдаги роли ва ўрни мунтазам ошиб бормоқда. Ўзбекистоннинг халқаро майдонда дўстона алоқаларининг шаклланишида сиёсий, дипломатик ва иқтисодий алоқалар билан бирга муҳим ўринни халқ дипломатияси эгаллайди. Халқ дипломатияси ривожланишида олимлар, фан ва маданият вакиллари, таълим муассасалари, жамоат ва диний ташкилотлар, шу билан бирга, хорижда ватандошлар томонидан ташкил этилган жамоат бирлашмалари асосий роль ўйнайди. Мақолада халқ дипломатияси доирасида Ўзбекистон Республикасининг Германия билан ҳамкорлиги тарихи тизимли тарзда ёритиб бериш мақсад қилинган. Бундан келиб чиққан ҳолда, қуйидаги вазифалар белгиланган: Ўзбекистоннинг ташқи сиёсатида халқ дипломатиясининг ўрни; Халқ дипломатияси доирасида Ўзбекистон Республикасининг Германия билан ҳамкорлик алоқаларининг асосий йўналишларини очиб бериш; Ўзбекистон Республикасининг Германия билан халқ дипломатияси доирасидаги ҳамкорлигида жамиятларнинг ўрнини очиб бериш. Илмий тадқиқотда анализ, синтез, тарихийлик, мантиқийлик тадқиқот усулларидан фойдаланилган. Халқ дипломатияси билан боғлиқ ҳолда шаклланган ташқи маданий ҳамкорлик қисқа вақтда ўз самарасини берди. 1992 йилда Ўзбекистон Республикаси Маданият ишлари вазирлиги 9 та мамлакат (Англия, Германия, Исроил, Ҳиндистон, Малайзия, Туркия, АҚШ, Франция ва ЖАР)дан 36 та вакилларни қабул қилди. 1993 йилда Ўзбекистон мустақиллигини 160 га яқин давлат тан олиб, 60 та давлат билан дипломатик алоқалар ўрнатилди. Ўзбекистон Республикасининг Биринчи Президенти Ислом Каримов 1993 йилда ГФР, Франция, Англия, Голландия, Япония ва Ҳиндистонга ташриф буюрди. Ташрифлар натижаси ўлароқ, Ҳиндистон, Туркия, ГФР, Франция, Буюк Британия, ХХР билан маданий ҳамкорлик тўғрисида келишув имзоланди. Халқ дипломатиясининг ривожланишида Германияда Ўзбекистон маданияти кунларининг, Ўзбекистонда Германия маданияти кунларининг ўтказилиши муҳим аҳамиятга эга бўлди. Шу билан бирга, икки мамлакатнинг маданий соҳадаги ҳамкорлик алоқалари ривожланишида давлатларда бўлиб ўтган санъат ва театр кунларининг ўрни алоҳида бўлди. Евроосиёда жойлашган икки давлат – Ўзбекистон ва Германия ўртасидаги ўзаро алоқаларнинг ривожида дўстлик жамиятлари ва маданий марказларнинг роли ҳам беқиёс. Давлатлар ўртасида халқ дипломатияси доирасида ҳамкорлик алоқаларининг ривожида икки миллат вакилларини бирлаштирган “Ўзбекистон-Германия” дўстлик жамияти ҳамда “Германия- Ўзбекистон” жамиятларининг ўрни ўзига хос ҳисобланади.
This article aims at investigating the significance of idioms in linguistic research. The paper tries to shed light on the definition and importance of idioms by a number of scholars, their relations to the issue, its characteristics, functions and comprehension. Analyzed idioms reflect life style of the Karakalpak and the English nation, the investigated expressions either coincide in some basic categories or express polar points of view and attitudes.
Enterprises engaged in private business and entrepreneurship in our region cover all sectors of the national economy. This, the importance of business entities and individual entrepreneurs is growing, and our state creates benefits for them. The innova - tive development of entrepreneurial activity and its support and stimulation by financial institutions have been developed and identified.
Soʻnggi yillarda Oʻzbekistonda oʻzbek xalqi va uning davlatchiligi tarixi muammolari ustida qator tadqiqotlar amalga oshirilmoqda. Hozirda Markaziy Osiyo hududining geografik yaxlitligi, tarixiy voqealarning unda joylashgan barcha davlatlar va xalqlarga daxldorligi, ular etnomadaniy umumiylik asosida yaratilgan madaniy va ma’naviy merosning vorislari ekanligini anglab yetish davri keldi. Buni amalga oshirish uchun avvalo tarixning ana shunday davrlarini mansublilikka berilmasadan xolisona oʻrganish, tadqiq etish lozim. Tariximizning ana shunday davrlaridan biri eftalitlar davridir.
Ушбу мақола атоқли давлат арбоби, таниқли адиб Шароф Рашидов романларидаги миллийликнинг таржимада қайта яратилиши масаласини “Ғолиблар” романи мисолида илмий ўрганишга бағишланган бўлиб, унда асардаги ўнлаб миллий хос сўзлар, қолаверса, миллийликни акс эттирувчи бошқа лисоний ун-сурлар ҳам аниқ мисоллар асосида кўриб чиқилади. Шунингдек, мақолада хос сўз (реалия)ларнинг таржимадаги ўрни ва вазифаси ҳақида сўз боради.
Анъанавий араб тилшунослигида майл шакллари ўзига хос таснифга эга. Араб наҳвшунослари томонидан майл шаклларини тавсифлашда сўзнинг маъновий ва модал хусусиятларига алоҳида эътибор қаратилади. Анъанавий араб грамматикасида феълларнинг замон, шахс, жинс ва сондаги ўзгаришлари сарф (морфология) бўлимида, исм (отлар)нинг турланиши ва феълларнинг эъроби (тусланиши) эса наҳв (синтаксис) бўлимида ўрганилади. Юкламалар ўзининг ўзгармас шакли билан ҳамда от ва феълларни бошқариш (яъни, уларга таъсир қилиш) хусусияти билан таъсир қилувчи омиллар сифатида наҳвнинг объекти ҳисобланади. Иш-ҳаракати ва воқелик ўртасидаги муносабатни турли юкламалар белгилайди ва грамматикада улар “ҳуруф” деб аталади. Ушбу юкламалар бир томондан, шартлик, воқелик ва императивлик (инкор-таъқиқ)нинг модал вазифасини, иккинчи томондан эса, шарт эргаш гаплардаги боғланишнинг синтактик вазифаларини бажаради. Мазкур мақола араб тилидаги “жазм” тушунчасини ўрганиш, маҳаллий ва хорижий наҳвшуносларнинг асарларида ушбу мавзуни солиштириш, шунингдек, феълнинг “жазм” ҳолатини юзага келтирувчи омил (сабаб)ларни аниқлашга бағишланган. Араб наҳвшуносларининг фикрларини таҳлил қилиш асосида шартни ифодаловчи юкламалар ўрганилган ва уларнинг шарт эргаш гапдаги синтактик хусусиятлари аниқланган.
Мақолада республикада фармацевтика маҳсулотлари бозорининг ривожланишининг ўзгариш суръатлари базисли ва занжирсимон усуллар орқали статистик таҳлил қилинган ва тренд моделининг қаторларни аналитик текислаш усули орқали прогноз қийматлари аниқланган. Шунингдек, тренд моделининг аҳамиятлилик даражаси баҳоланган.
Mantiqiy xotiraning bir turi ham aqliy jarayondir. Demak, u eslash va eslash xususiyatiga ham ega. Demak, talabalar o‘quv jarayonida oliy va o‘rta maktab o‘qituvchilari tomonidan tushuntirilgan va tushuntirilgan teorema, qonun va qoidalar, kompleks xossalarni ayrim qisman holatlarga o‘tkazishda har doim deduksiya usulidan foydalanib fikr yuritadilar va ular asoslab beradilar. Psixologiyada nutq fikrlash faoliyati vositasi sifatida qaraladi. Odatda nutq fikrlash jarayonida hukm, xulosa va tushunchalar shaklida ifodalanadi. Shuning uchun hukm, xulosa va tushunchalar tafakkurning o'ziga xos shakllari deb ataladi.