Мақолада Алишер Навоий асарларида “маъни” ва “аҳли маоний” истилоҳларининг қўлланиши ва бадиий талқини масаласи таҳлилга тортилган. Буюк мутафаккир ижодида ушбу тушунчалар талқини қуйидаги тасниф асосида тадқиқ қилинган: 1) “маъни”, “маоний” истилоҳларининг моҳиятини очувчи фикрлар ифодаси; 2) маоний аҳлининг даражаси баландлиги ва уларнинг қарашлари жамият ҳаёти ҳамда миллат бадиий-эстетик тафаккури учун мезон бўла олиши; 3) маоний аҳлига мансуб салафлар ва замондошлар васфи; 4) аҳли маъни ва аҳли сурат муносабати масаласи. Мазкур тушунчалар Алишер Навоий асарларининг ботиний моҳиятини, ирфоний-эстетик мазмунини теранроқ англаш имконини бериши жиҳатидан қимматлидир. Буюк мутафаккир лирик шеърлари ҳамда “Хамса” достонларини “маъни” ва “аҳли маоний” истилоҳлари контекстида текшириш уларнинг янги маъно қирраларини кашф этишда алоҳида аҳамиятга эга. Мақолада Навоий асарлари биринчи марта айни тушунчалар асосида таҳлилга тортилган. Ушбу мақолада илмий муаммо Алишер Навоийнинг “Бадойиъ ул-бидоя”девони, “Хазойину-л-маоний” куллиёти, “Хамса” достонлари, “Мажолису-н-нафоис” тазкираси, “Лисону-т-тайр”, “Муҳокамату-л-луғатайн”, “Маҳбубу-л-қулуб”, “Хамсату-л-мутаҳаййирин”, “Насойиму-л-муҳаббат”, “Ҳолоти Саййид Ҳасан Ардашер” каби асарлари мисолида ўрганилган. Зарур ўринларда Алишер Навоий қарашлари буюк салафи Низомий Ганжавий фикрлари билан қиёсий таҳлил этилган. Таҳлил жараёнида илмий қарашларни асослаш учун Давлатшоҳ Самарқандийнинг “Тазкирату-ш-шуаро”, Деҳхудонинг “Луғатнома”, Ғиёсиддин Хондамирнинг “Макориму-л-ахлоқ” асарларига мурожаат қилинган. Тадқиқот натижасида Алишер Навоий ижодида “маъни” истилоҳи “сурат”нинг зидди бўлиб, зоҳирий мазмунни эмас, ботиний моҳиятни ифода этиши, “маоний” тушунчаси эса фикрни бадиий ифодалаш асоси ҳисобланган маоний илмини англатиши аниқланган. “Аҳли маоний” бирикмаси янада кенгроқ моҳиятни ифодалаши, мажоз воситасида Ҳақни англагувчи ҳақиқат ва маърифат аҳли мазмунида талқин этилиб, буюк шоир ижод концепцияси билан боғлиқ тушунча экани ҳақидаги хулосага келинган.
Буюк озарбайжон шоири шайх Низомий Ганжавий жаҳон адабиётидаги ноёб поэтик ҳодиса – хамсачиликни бошлаб берди. Гарчи форсийда битган бўлса ҳам, улуғ шоирнинг “Панж ганж”ида туркий тафаккур, туркий руҳ акс этгани маълум . Улуғ ўзбек мутафаккири ҳазрат Алишер Навоий эса “Хамса”си билан Низомий Ганжавий бошлаган поэтик анъанани янгилаш баробарида юксак тараққиёт босқичига кўтарди. Озарбайжонўзбек адабий алоқаларига доир эътиборга молик илмий тадқиқотлар муаллифи профессор Алмаз Улвийнинг ёзишича, Алишер Навоий Низомий анъаналарини изчил давом эттириш билан чекланмай, туркий адабиётнинг тараққиёт даражасини янада юксалтирди . Зеро, буюк салафига бўлган эҳтиром, унинг поэтик тафаккур такомилидаги беназир хизматлари эътирофи ҳазрат Алишер Навоий “Хамса”сининг ҳар бир достонида яққол сезилиб туради. “Хамса” достонларининг алоҳида боблари унинг васфига бағишлангани ҳам буни тасдиқлайди.
В данной статье, опираясь на самые последние достижения Навоиведения, исследуются становление философского мировоззрения Алишера Навои, идейные истоки, которые оказали ключевое влияние на формирование его мистического (суфийского) учения. Известно, что на формирование мировоззрения Алишера Навои оказали влияние многие мыслители такие как Низами Ганджави, Амир Хосров Дехлави, Абдурахман Джами. Великий мыслитель Фаридуддин Аттор также оказал огромное влияние на становление и формирования его мировозрения. История говорит о том, что Алишер Навои будучи ребенком знал наизусть его произведение которое полностью признано суфийским по содержанию. Вся жизнь и деятельность Алишера Навои, как человека и государственного чиновника, образ мысли говорят нам о том, что он является истинным суфием по убеждению и образу жизни, сделавшим очень много для своего народа и страны. Рассмотрены многие произведения Алишера Навои и на основе анализа уточнено, что богословские труды великого мыслителя, в первую очередь, "Хамсат-уль-мутахаййирин" (Пятерица изумлений), Муножат" (Мольба к богу), "Насайим ул-мухаббат" (Веяния любви...) и многие другие, содержат аспекты, которые связаны с тасаввуф (суфизмом). Именно в них он воспевает многие понятия а именно любовь к Богу, ко всему сущему, особенно к человеку. В этом плане определено, что наибольший интерес представляет произведение Алишера Навои "Лисон ут-тайр" (Язык птиц), написанный как вариант "Речи птиц" Фаридудина Аттара на узбекском языке.
Алишер Навои в известной степени был знаком с античной философией, с уважением отзывался о мыслителях прошлого, окружал своих героев - справедливых правителей - мудрыми наставниками. Навои в своем творчестве испытал огромное влияние философского наследия Абу Насыра Фараби, которого называл «Вторым учителем». Данная статья посвящена раскрытию некоторых 1раней влияния Фараби на философское мировоззрение Алишера Навои.
Maqola buyuk o‘zbek shoiri va mutafakkirining qarashlari tahliliga bag‘ishlangan Alisher Navoiy qomusiy olim, temuriylar hukmdori Mirzo Ulug‘bek davridagi adabiyot haqida. Muallif Navoiy ijodidagi bu mavzudagi g‘oya va talqinlarni quyidagi tasnif asosida o‘rgangan: 1) buyuk shoir ijodida Mirzo Ulug‘bekni madh etish; 2) Mirzo Ulug‘bek davrida vujudga kelgan adabiy muhit va uning namoyandalari ijodiga munosabat; 3) bu hukmdor davrida adabiy-estetik tafakkurning rivojlanishi. Alisher Navoiyning “Farhod va Shirin” dostonining yakuniy qismida hamda “Majolis un-nafois” (“Tozli majlislar”)da Mirzo Ulug‘bek Qur’oni Karimni yetti qiroat bilan yod olgan va o‘rgangan betakror hofiz sifatida ta’riflanadi va madh etiladi. , “Ziji jadidi Ko‘ragoniy”ni yozgan buyuk astronom, shuningdek, u zo‘r didga ega shoir sifatida tilga olingan. Abdullatif Mirzo misolida Mirzo Ulug‘bekning she’riyatga bo‘lgan tabiiy moyilligi uning farzandlariga ham o‘tganligi ko‘rsatilgan. Bundan tashqari, maqola muallifi o‘z fikrlarini isbotlash uchun Abdurazzoq Samarqandiyning “Matla’i sadayn va majmai bahrayn” va Davlatshoh Samarqandiyning “Tazkirat ush-shuaro” asarlaridagi ma’lumotlardan ham foydalangan. Bu manbalardagi ma’lumotlar Alisher Navoiyning “Majolis un-nafois”da keltirilgan fikr-mulohazalarini to‘ldirish, yangi fakt va dalillar bilan boyitish jihatidan qimmatli ekanligi ilmiy jihatdan isbotlangan. O‘z navbatida V.V.Bartoldning “Ulug‘bek va uning davri”, Ergash Rustamovning “XV asr birinchi yarmi o‘zbek she’riyati” monografiyalaridagi qarashlar ham tahlil qilindi.
Алишер Навоийнинг X–XV асрлар форс мумтоз шеъриятига муносабати бирмунча ўрганилган бўлишига қарамай, унинг анъанага кўра “қасидада пайғамбар” деб эътироф этилган Анварий Абивардий (1105–1191) ижодига нисбати деярли ёритилмаган. Мақолада Анварий ижодининг мазмуний жиҳати ҳақида қисқача маълумот берилиб, унинг тасаввуфий-ирфоний таваккул мавзуидаги қасидаси ушбу асарга Навоий бағишлаган татаббуъ-қасидага қиёсан таҳлил этилади.
Ушбу монографияда буюк шоир ва мутафаккир Алишер Навоийнинг шахс ва давлат арбоби сифатидаги фазилатлари, бунёдкорлик фаолияти янги талқинлар асосида ёритилган. Улуғ бобокалонимизнинг ирфоний ва адабий-эстетик олами билан боғлиқ ўзига хос илмий қарашлар илгари сурилган. Буюк бешлик – “Хамса”да ижодкор бадиий концепцияси, она образининг поэтик талқини юзасидан илмий-назарий фикрлар билдирилган. Алишер Навоий ижодиётининг миллат адабий-эстетик тафаккури такомилига кўрсатган таъсири масалалари тадқиқ қилинган.
Монография адабиётшунос ва навоийшунос олимлар, ёш тадқиқотчилар ҳамда кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
Мақолада Алишер Навоийнинг ғазали лингвопоэтик нуқтаи назардан таҳлил этилган. Унда лирик қаҳрамоннинг изтироблари, олам ва одам ҳақидаги қарашлари тасвирланган. Мақолада мана шу тасвирнинг ўзига хос қирраларини очиб беришга ҳаракат қилинган.
Ҳазрат Алишер Навоий асарлари – миллат бадиий-эстетик тафаккурининг чўққиси. Наинки ўзбек ёки бошқа туркий халқлар адабиётида, ҳатто жаҳон адабиётида ҳам ижодий камолотнинг бунчалик юксак даражасига эришган мутафаккирни топиш қийин. Шунинг учун ҳам халафлари орасида бирор шоир ёки адиб йўқки, ҳазрат Навоий санъатхонасидан сабоқ олмаган бўлсин. Лекин буюк шоир назмий анъаналарини, муайян поэтик образ ёки рамзлар воситасида бўлса ҳам, такомилга етказган, ривожлантирган ижодкор кўп эмас. Зокиржон Холмуҳаммад ўғли Фурқат лирикаси ана шундай ноёб ижод намуналари сирасига кириши билан алоҳида аҳамиятга эга.
Ҳозирги давримизда фанда, маданиятда, ижтимоий ҳаётнинг ҳамма соҳаларида, шу жумладан, тилда жаҳонийлашув жараёни шиддат билан давом этиб, миллий маданиятни ва қадриятларни аёвсиз ўз домига тортмоқда. Бундай хатарли жараёнлар шароитида ҳар бир миллат ўз тилининг келажагини ўйлаши ва унинг ижтимоий функциясини сақлаб қолиш учун ҳозирдан тайёргарлигини кўриши керак. Акс ҳолда, яқин келажакда тил ҳам, маданият ҳам, миллат ҳам ўз миллийлигини бой бериши мумкин. Тил жамиятдаги барча илмий ва фанний соҳаларнинг ривожланиш калити. Шунинг учун биз, биринчи навбатда, “Девони луғати-т-турк”дан бошлаб ҳозирги давргача бўлган туркий тилдаги асарлар тилининг матн корпусини яратишимиз ва ялпи луғатини (конкорданс) тузишимиз ва уларнинг мукаммал изоҳли қомусини яратишимиз керак. Иккинчидан, тилимизда мавжуд барча фан соҳаларидаги ажнабий терминларни рўйхатга олиш ва уларнинг ҳар бирини ғарб тиллари бўйича тасниф қилиш ва агар ўзбек тилида ёки бирон-бир туркий тилда муодили бўлса, уларни алмаш-тириш керак. Араб ва форс тилидан ўзлашган сўз ва иборалар тилимизга аллақачон ўрнашиб бўлган, бу ўзлашмалар ўзбек тили луғат бойлигининг ажралмас бир қисмидир. Шуниси борки, агар туркий ўзакли муодиллари бўлса, ўз захирасидан фойдалангани афзалроқ. Ўзбек тилида термин ясашнинг мукаммал мезонларини ишлаб чиқиш зарур. Ҳозирги пайтда термин ясаш бўйича аниқ ишлаб чиқилган йўриқнома йўқ. Бу соҳада дунё тажрибасини ўрганиб, аниқ бир дастур ишлаб чиқиш керак. Туркий тилдаги барча қомусларни жамлаш ва ундаги сўз бойлигидан ўзбек тилининг луғат бойлигини такомиллаштиришда фойдаланиш керак. Алишер Навоий ўзбек тилининг асосчиси ва энг йирик ижодий мерос муаллифи ҳисобланади. Шунинг учун, биринчи навбатда, унинг асарларидаги туркий сўзлик қатламини тўплаб, изоҳли луғатини яратиш керак.
Барчага маълумки, ҳар бир тилнинг ўзига хос хусусиятлари, жозибадорлиги ва ўзига ром қилувчи томонлари мавжуд. Шунингдек, уларнинг баъзилари бошқалари билан ёнма-ён ривожланиб юксалади. Худди шундай форс ва туркий тиллар ҳақида ҳам айтиш мумкин. Узоқ асрлар давомида ушбу тилларда сўзлашувчи халқлар қўшничилик асосида турли воқеаларни бошдан кечирдилар, шу жумладан, адабий ва лингвистик ҳолатларга дуч келдилар. Ушбу тиллардаги сўзлар бирбирларига ўтиб, баъзилар янги маъно касб этди. Баъзи сўз ясаш усуллари ва воситалари ўзлашди, бу орқали эса ўзларининг тилларини янги сўзлар билан бойитдилар. Ушбу жараён ўрта асрларда яшаб ижод этган шоир ва ёзувчиларнинг асарларида кўп кузатилади. Туркий тилда юқори маҳорат ила ижод қилган Алишер Навоий форс ва араб тилларини жуда яхши билгани учун асарларида сўзларни оқилона қўллайди. Шунингдек, бирор тушунчани етказиб берадиган сўз туркий тилда бўлмаса, форс ва араб тилларидан фойдаланиб, асарларида ушбу сўзларни ишлатади ёки ўша тиллар бўйича кузатувлари натижасида моделлар асосида ўзи сўз ясайди. Шундай моделлардан бири “арабий ўзак +- زاس -sāz форсий аффиксоид” бўлиб, мазкур модел асосида ясалган сўзларнинг кўпи “Ҳайрат ул-аброр” достонида ҳам учрайди. Уларни аниқлаш ва тадқиқ қилиш ушбу изланишнинг мақсадидир. Тадқиқотимиз давомида’ayšsāz, bаẕlsāz, ġāliyаsāz, jilvаsāz, nаġmаsāz, nаqšsāz, sаjdаsāz, vāsiṭаsāz сўзлари юқорида келтирилган модел асосида, яъни айнан арабий ўзакка- زاس-sāz форсий аффиксоиди қўшилиши орқали ҳосил бўлганлигини кузатдик. Ушбу мақолада келтирилган сўзлар модел асосида структур ва семантик таҳлилга тортилган бўлиб, уларнинг маънолари контекстдан аниқланди. Кўриб чиқилган сўзлардан bаẕlsāz “ато қилувчи”, “инъом берувчи”, jilvаsāz “жилва қилувчи”, “нур таратувчи”, sаjdаsāz “сажда қилувчи”, vāsiṭаsāz “восита қилувчи” кабилари кузатилган луғатларда учрамади. Уларни шоир “арабий ўзак +- زاس -sāz форсий аффиксоид” модели асосида асарларида қўллаш учун ҳосил қилган, деган хулосага келишимиз мумкин.
Maqolada buyuk shoir va mutafakkir Alisher Navoiy ijodiy kamolotining ijtimoiy-ma’rifiy va badiiy-estetik omillari, birinchidan, Qur’on va Sunnatni mukammal o‘rganib, butun hayoti davomida islom shariatining bu ikki mo‘tabar manbasiga og‘ishmay amal qilgani, ikkinchidan, buyuk islom mutafakkirlari, tasavvuf allomalari asarlarini mutolaa qilgani hamda ulardagi g‘oyalarni muttasil rivojlantirib, asarlarida yuksak badiiy talqin etgani, uchinchidan, o‘zi mansub turkiy xalq tarixini mukammal bilgani, butun ijodiy-ilmiy salohiyatini millatning oru nomusi, shonu sharafini himoya qilish, yuksaltirish yo‘liga safarbar eta olganida namoyon bo‘lishi tadqiq qilingan.
Alisher Navoiyning e’tiqod, shariat arkonlariga qanday amal qilgani, buyuk mutafakkir o‘qib o‘rgangan tafsir va hadis kitoblari, tasavvuf allomalarining asarlari haqida so‘z yuritiladi. Diniy-ma’rifiy va falsafiyirfoniy g‘oyalarni yuksak darajada badiiy talqin etgani asarlarining tahlili orqali dalillanadi. “Xamsa” asarining hamd, munojot va na’t qismlari mohiyati tadqiq qilinadi. Buyuk shoirning ijod konsepsiyasi islom ma’rifatiga tayanishi asarlarining milliy ruhni ifodalashiga monelik qilmasligi aksincha, islomiylik va milliylik bir-birini to‘ldirishiga doir tahliliy qarashlar ilgari suriladi. Tahlillar natijasida nazariy umumlashmalar chiqariladi.
Ulug‘ shoir va mutafakkir Alisher Navoiy “Xamsa”sida ijodiy konsepsiyaga oid qarashlar qanday aks etganligi, ular qanday badiiy-estetik mezonlarda asoslanayotganligi asoslanishini o‘rganish navigatsiya fanining muhim ilmiy muammolaridan biridir. Bu ilmiy muammoni o‘rganish, birinchidan, ulug‘ shoir dunyoqarashining kelib chiqishini aniqlashga asos bo‘lsa, ikkinchidan, ulug‘ mutafakkirning adabiy-estetik qarashlarini chuqurroq o‘rganish, nazariy umumlashmalarni amalga oshirish imkonini beradi. Tabiiyki, bu boradagi qisqacha kuzatishlarimiz muammo tahlilini to‘liq qamrab olgandek bo‘lmaydi. Biz bu masalaning bir qancha muhim jihatlarini yoritib berishga harakat qilamiz.
Maqolada ulug‘ shoir va mutafakkir Alisher Navoiy ijodiy kamolotining ijtimoiy-ma’rifiy va badiiy-estetik omillari, birinchidan, uning Qur’oni karim va sunnatni puxta o‘rgangani, mana shu ikki qudratli manbaga og‘ishmay amal qilganligi ko‘rib chiqiladi. buyuk islom mutafakkirlari, so‘fiylik bilimdoni va ularning g‘oyalarini tinimsiz rivojlantirib borganligi, o‘z asarlarida yuksak badiiy talqinlar berganligi, uchinchidan, o‘zi mansub bo‘lgan turkiy xalqlar tarixini mukammal bilganligi, o‘z tarixini mukammal bilganligi, tasavvuf ilmining mutafakkirlari asarlarini o‘qiganligi, o‘z asarlarida yuksak badiiy talqinlar berganligi, xalq sha’ni va sha’nini himoya qilish va yuksaltirish uchun butun ijodiy va ilmiy salohiyatini safarbar etish. Unda Alisher Navoiyning iymon va shariat tamoyillariga qanday amal qilganligi, buyuk mutafakkir o‘qigan tafsir va hadislar, so‘fiy allomalarning asarlari haqida so‘z boradi. Uning diniy-ma’rifiy va falsafiy-tasavvufiy g‘oyalarni yuksak saviyada badiiy talqin qilgani ijodi tahlili bilan ham tasdiqlanadi. “Xamsa”ning “hamd” (Allohga hamd), “munojot” (Allohga iltijo) va “nat” (payg‘ambarga hamd) kabi qismlarining mohiyati o‘rganilmoqda. Islomiylik va millatchilikning bir-birini to‘ldirishi, buyuk shoirning islom ma’rifatiga bag‘ishlangan ijodi kontseptsiyasini qo‘llab-quvvatlash, uning asarlarida milliy ruhni ifodalashga to‘sqinlik qilmaganligi haqida tahliliy qarashlar ilgari suriladi. Tahlil natijasida nazariy umumlashtirishlar amalga oshiriladi.
Мазкур мақолада машҳур озар шоири Фузулий ўзбек мумтоз адабиётининг буюк сиймоси Алишер Навоийни ўзининг салафларидан деб билгани, адабий, фалсафий қарашларда унга эршагани хусусида сўз боради. Хусусан, Фузулийнинг "Беш эмас" радифли ғазали Навоийнинг мазкур радифли ғазалига татаббу сифатида ёзилгани, ғазал мазмунидаги муштарак жуҳатлар ва икки шоирнинг фалсафий қарашлари қиёсланган. Шунингдек, мақолада Фузулий ғазалидаги шеърий санъатлар таҳлил қилинган.
Мазкур мақола Алишер Навоийнинг “Хамса” достонлари матнини транскрипциялашда унли товушларни ифодалаш масаласига бағишланган. Шунингдек, мақолада Э. Фозилов, К. Юдахин, Э. Умаров, Я. Экман, А. Рустамов, А. Қуронбеков каби тилшунос олимларнинг қарашларига таяниб, Навоий шеъриятидаги аруз вазни қоидаларига бўйсундирилган ва ёзувда аниқ ифодасини топган шартли фонетик тизимлар акс этган.
Искандар қадим тарихнинг буюк саркардаси ва фотиҳларидан бири. Шу боисдан ҳам кўпгина турли халқлар адабиётида у билан боғлиқ асарлар мавжуд. Ушбу мақолада шарқ халқлари афсона ва ривоятларининг бош образи Искандарнинг Навоий ижодидаги талқини таҳлилга тортилган.
Ушбу мақолада уйғур халқининг озодлик куйчиси Aбдураҳим Низорий ва унинг ижод йўли ҳақида сўз боради. Шунингдек, уйғур адабиёти ҳақида маълумот берилиши билан бир қаторда, Aбдураҳим Низорийнинг нима сабабдан Навоий ижод йўлига эргашганлиги ва Навоийни ўзига устоз деб билгани ҳақида ахборот берилган. Aбдураҳим Низорий ижодига таъсир ўтказган Aбдураҳмон Жомий, Умар Ҳайём каби буюк ижодкорлар ҳам таъкидлаб ўтилган. Мақола давомида Aбдураҳим Низорий қаламига мансуб “Зад-ул-нажот” асарида қўлланилган бадиий санъатлар ҳам таҳлил этилади.
Мақолада XVIII–XIX асрларда яратилган луғатлар ва уларнинг Навоий асарларини ўрганишдаги аҳамияти ўрганилган. Муҳаммад Ризобекнинг “Мунтаҳабул-луғот” ва “Зубдатул-луғот” асарлари ҳақида маълумотлар келтирилган. Мазкур луғатларнинг ТошДШИ қошидаги Абу Райҳон Беруний номидаги Шарқ қўлёзмалари марказида сақланаётган нусхалари санаб ўтилган.
Диссертaция мавзусининг долзарблиги ва зарурияти. Жаҳон халқлари матншунослигида миллий адабий меросни бирламчи манбалар асосида ўрганишга бўлган эътибор ҳар қачонгидан ҳам кучайиб бормоқда. Қўлёзма манбалар тадқиқи, қайси даврда яшаган бўлишидан қатъи назар, шоир ёки адиб асарларининг аслиятга мувофиқ (ҳеч бўлмаганда унга яқин) матнларини тиклаш имконини беради. Ишончли матнни тикламай туриб, шоир ижодини адабиётшуносликнинг назарий муаммолари кесимида таҳлил этиб бўлмайди. Дунё матншунослигида қўлёзма манбаларни қиёсий таҳлил этиш, ижодкор илмий биографиясини яратиш, бадиий асар матни тарихини ўрганиш каби илмий муаммолар устида тадқиқотлар олиб борилмоқда. Улар сирасидан дунё кутубхоналари бўйлаб тарқалган Шарқ қўлёзмалари, жумладан, туркий адабиётнинг буюк намояндалари Алишер Навоий ва Бобур асарлари манбаларини ўрганиш доирасида катта тажриба, билим ҳамда материал тўпланди. Олиб борилган кенг тадқиқотлар матншуносликнинг назарий асослари яратилишига замин бўлиб хизмат қилмоқда. Ўзбек матншунослиги мавжуд илмий тажрибалар негизида тараққий этиб, мумтоз адабий манбаларни ўрганиш борасида муайян натижаларга эришди ва эришмоқда. Миллий адабиёт тарихида ёрқин из қолдирган ижодкорлар адабий меросини аслият асосида тадқиқ қилиш, қўлёзма ва тошбосма манбаларни илмдаги сўнгги ютуқларга таяниб ўрганиш манбашунослик ва матншуносликнинг устувор вазифаларидандир. Негаки, “...ўзбек мумтоз ва замонавий адабиётини халқаро миқёсда ўрганиш ва тарғиб қилиш, кўпқиррали бу мавзуни бугунги кунда дунё адабий маконида юз бераётган энг муҳим жараёнлар билан узвий боғлиқ ҳолда таҳлил этиб, зарур илмий-амалий хулосалар чиқариш катта аҳамиятга эга” 1 . Шунга кўра, Хоразм адабий муҳити намояндаси Мутриб Хонахароб (1853-1923) лирик девони манбаларининг илмий-монографик тадқиқини амалга ошириш, шоир асарлари матн тарихини ўрганиб, илмий-танқидий матнини тайёрлаш тамойилларини ишлаб чиқиш долзарб экани аён бўлади. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2016 йил 13 майдаги ПҚ–4797-сон “Алишер Навоий номидаги Тошкент давлат ўзбек тили ва адабиёти университетини ташкил этиш тўғрисида”ги фармони, 2017 йил 24 майдаги ПҚ–2995-сонли “Қадимий ёзма манбаларни сақлаш, тадқиқи ва тарғиб қилиш тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги қарори, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 17 февралдаги ПҚ–2789-сонли “Фанлар академияси фаолияти, илмий тадқиқот ишларини ташкил этиш, бошқариш ва молиялаштиришни янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги қарори ва мазкур фаолиятга тегишли бошқа меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишда ушбу диссертация тадқиқоти муайян даражада хизмат қилади.