Адабиётнинг асл моҳияти миллий руҳнинг бадиий талқинига кўра белгиланиши, муайян ижодкор асарини баҳолашда миллий адабий-эстетик тафаккур асосий мезон эканлиги мақола илмий концепциясини ташкил этган. Қайси тилда яратилган бўлишидан қатъи назар, жаҳондаги ҳар бир халқ адабиётининг энг сара намуналари миллий руҳ ифодаси нуқтаи назаридан илмий таҳлил этилиши зарурияти долзарблик касб этади. Абдулла Қодирийнинг “Ўткан кунлар” романи ХХ аср ўзбек адабиётида ана шу мезонга жавоб бера оладиган асар сифатида таҳлил этилган.
Муаллифнинг фикрича, “Ўткан кунлар” романида миллий руҳ қуйидаги уч тамой ил асосида намоён бўлган: 1) миллат руҳини мужассам этган ўзига хос урф-удумлар, анъаналар, қадриятлар, миллатнинг орзу-армонлари талқини; 2) миллатнинг ўз-ўзига танқидий руҳда қарай олиш салоҳияти ифодаси; 3) асарда миллий шахсиятларга хос собит эътиқоднинг поэтик сувратланиши. Ўз навбатида, бу тамойиллардан биринчиси – миллатнинг ахлоқи, иккинчиси – иродаси, учинчиси – эътиқодини тажассум этади ва бу учлик яхлит ҳолда миллий руҳни ташкил қилади.
Мақола сўнгида тадқиқот натижалари назарий умумлаштирилган.
Мақолада дам олиш ҳуқуқининг умум эътироф этилган халқаро-ҳуқуқий ҳужжатларида назарда тутилган асосий халқаро стандартлар кўриб чиқилган. Дам олиш ҳуқуқига оид бўлган халқаро стандартларнинг миллий қонунчиликка имплементация қилиш масалалариг алоҳида эътибор қаратилган.
Мазкур мақолада жазони ўташдан бўйин товлашнинг жазодан озод қилишда таъсирига доир масалалар илмий ва назарий жиҳатдан таҳлил этилиб, тегишли хулосалар берилган.
Maqolada milliy adabiyotimiz rivojiga munosib hissa qo‘shgan Elbekning hikoyanavislik mahorati haqida mulohaza yuritilgan. Ijodkor ning “Maorif va o‘qitg‘uvchi”, “Yer yuzi” kabi jurnallarda nashr etilgan, joriy nashrlarda uchramaydigan “Qishloqqa sayohat”, “Kelgusining quy oshi”, “Kuzatishda”, “Yangi turmush izlovchi”, “Moshoqchi Erbo‘ta”, “Jadidchi Qoravoy” kabi hikoyalari tahlil etilgan. “Qishloqqa sayohat” hikoyasida xarobaga aylangan qishloq va buning sabablari, “Kelgusining quyoshi” hikoyasida tunda kitob o‘qiyotgan bola, “Kuzatishda” hikoyasida yangi jadidlar maktabida o‘qib, otasining e’tiroziga uchragan farzand, “Yangi turmush izlovchi” hikoyasida yangi, yengil hayotni sevuvchi Qahhorxo‘janing hayoti, “Moshoqchi Erbo‘ta” hikoyasida boylar qo‘lida ishi yurishmagan Erbo‘ta ning turmushi, “Jadidchi Qoravoy” hikoyasida esa bir savdogar boyning o‘g‘li Qoravoy haqidagi fikrlar tahlilga tortilib, ilmiy xulosalar chiqarilgan.
Маҳатма Ганди дунёқарашининг шакилланиш ғоявий асоси, ўзиндан аввалги мутафаккирларнинг илгари сурган ғояларига бориб тақалади. Шу даврга назар ташлашлаб, назарий-ғоявий жиҳатдан қараганда, ҳинд миллий озодлик ҳаракатига ҳос таълимотнинг кўзга ташланадиган томонларидан бири, унинг диний-ақидавий мазмунидир. Ҳинд миллий озодлик ҳаракати жароёнида диний-фалсафий таълимотларни долзарб сиёсий муаммоларга мослаштириш мақ¬садида уларни замонавийлаштириш ва ушбу ҳаракат талабларига мувофиқлаштириш, айниқса, ўта долзарб вазифа бўлиб юзага келган эди. Ҳамда, ижтимоий тенгсизлик, кастачилик ва миллий бирлик масалалари ҳам ўрганилган. Ҳиндистоннинг илк миллий-аърифатпарварлик мутафаккири Рам Мохан Рой бўлиб, Ҳиндистонда миллий озодлик ҳаракати туғилишида катта аҳамиятга эга бўлган. ХИХ асрнинг иккинчи ярми – ХХ асрнинг бошларида фаолият олиб борган миллий мутафаккирлардан бири Дадабхай Наороджи ҳиндларнинг давлат бошқарувида иштирок
этишларини талаб қилган ва Ҳиндистон давлатини, ҳинд миллати барпо этиш кераклигини такидлаган. Бонкимчондро Чоттопаддҳай мамлакат ривожланишидаги энг
асосий тўсиқ – бу халқ юқори ва қуйи табақалари манфаатларининг умумий эмаслигида деб билган. Ҳиндувийлик динининг фалсафий жиҳатлари Свама Вивеканда қарашларида ўз аксини топган, Умумий дин ғоясини илгари сурган. Бал Гангадхар Тилак қашошоқлик иллатларини қоралаб чиққан. Рабиндранат Тагор қишлоқ жамиятини «халқ таянчи ва онаси», деб атаган. Бу мутафаккирларнинг илгари сурган ғоялари Маҳатама Гандини миллий озодлик ҳаракати майдонига келишга туртки берди, унинг ижтимоий-ғоявий қарашларининг асосини ташкил этди.
Мақолада судьяларга нисбатан интизомий жавобгарлик ишларини қўзғатишга оид халқаро стандартлар ва соҳага оид хорижий давлатлар тажрибаси ўрганилган. Судьяларнинг интизомий жавобгарлигига оид халқаро стандартларни Ўзбекистон миллий қонунчилигига имплементация қилиш масалалари таҳлил қилинган.
Atash-Nomlash Hodisasining Milliyligi Sezgi Va Hislarninggina Mahsuli Bo‘lib Qolmay, Unda Munosabat Ham Katta Ahamiyatga Ega. Munosabat Esa Asosiy Diqqatning Atalmishni Nomlovchi Subyekt Uchun Ahamiyati Va Qiymati Bilan Belgilanadi. Ushbu Ahamiyatlilik Til Birliklarining Lisoniy Qiymatini Muayyanlashtiradi. Atash Nomlash Jarayonining Milliy Mentalitet Va Ahamiyatlilik Bilan Bog‘lanishi Tilshunoslarni Qadimdan Qiziqtirib Keladi. Bu Esa Fanda Qiyosiy-Tarixiy Yo‘nalishning Shakllanishiga Asos Bo‘ldi. Turkiy Va Forsiy So‘zlarning Lisoniy Qiymati Masalasi Bilan Qiziqqan Mutafakkir Alisher Navoiy Mazkur Tillardagi Farqlarni Ayrim Lisoniy Epizodlar Asosida Ravshan Tushuntirib Bergan. Olimning Qarashlari “Yazikovaya Znachimost” Termini Ostida F. De Sossyur Ta’limotida Rivojlantirildi.
Мазкур мақолада халқнинг миллий тафаккури, дунёқараши ва менталитетини ўзида акс эттирадиган лингвомаданий бирликлардан бири бўлган ўхшатиш эталонлари қиёсий тадқиқ этилган.
Пировардида ярашув институти халқимизга хос бўлган кечиримлилик, инсонпарварлик, бағрикенглик каби азалий қадриятларимизни ўзида мужассам этган ҳолда кечира олиш, мeҳр-oқибaт кўрсатиш, кaттaлaрга ҳурмат, кичикларни иззат қилиш, қaрдoшлик, дўстлик, қўшничилик ришталарини мустаҳкамлашда муҳим омил бўлиб хизмат қилиб келмоқда. Мазкур институтни қўллаш шартлари ва асосларининг янада такомиллаштирилиши жиноий жавобгарликдан озод қилинган шахслар сони кенгайиб боришига, шунингдек жиноят қонунчилигининг вазифаларини самарали амалга оширишга хизмат қилиши билан шартланади.
Суд-ҳуқуқ тизимини ислоҳ этишнинг бош мақсади - инсон манфаатларини ҳимоя қилишдир. Сўнгги йилларда бу борада амалга оширилган ислоҳотлар фуқаролик жамиятини мустаҳкамлаш баробарида, жиноий жазоларнинг либераллаштирилишига замин яратмоқда.
Мақолада муаллиф жиноят содир этишдан ихтиёрий қайтишнинг ҳуқуқий табиати юзасидан мулоҳаза юритиш асосида унинг жиноят қонунчилигидаги аҳамияти, ижтимоий зарурати ва жиноят ҳуқуқининг бошқа институтлари билан ўзаро боғлиқлигини таҳлил қилган.
Подлинно новую поэзию Гюго создал в сборнике «Восточные мотивы» (1829). Этот сборник знаменовал полное освобождение от канонов классицизма и утверждал свободу творчества. Гюго сознавал эту свободу не только как свободу выбора, создания некой формы или темы произведения, но и как свободу их трактовки. В «восточных» темах Гюго притягивала не только экзотика с жарким восточным солнцем, и синим небом, с суровыми нравами и жизнью не испорченного цивилизацией «естественного» человека, сохранившего свою первозданную душу, но и возможность создания личного мира, не совпадающего с миром реальным, повседневной прозаической действительности.
Ушбу мақолада жавобгарликка тортиш муддатининг ўтганлиги муносабати билан жиноят ишини тугатиш асосининг самарали қўлланилишига тўсқинлик қилаётган омиллар чуқур таҳлил қилиниб, уларни бартараф этиш ва мазкур асосни қўллашнинг процессуал тартибини янада такомиллаштириш бўйича тавсиялар ишлаб чиқилган.
Мустақилликнинг ўтган 30 йили мобайнида мамлакатимизда ижтимоий, иқтисодий ва ҳуқуқий соҳада амалга оширилган ислоҳотлар натижасида бозор
иқтисодиёти қонуниятларига хос бўлган, жамият ҳаётида вужудга келадиган энг муҳим ижтимоий муносабатларни тартибга солишга қаратилган қонунчиликбазаси яратилди. Бунда асосий эътибор мустақилликнинг илк даврларида
иқтисодиётда давлатнинг бош ислоҳотчилигига қаратилган бўлса, кейинги босқичларда хусусий мулкка асосланган тадбиркорлик субъектлари мустақиллигини таъминлаш, улар фаолиятини эркинлаштириш давлат
иқтисодий фаолиятининг устувор йўналишига айланиб бормоқда
Maqolada muallif tomonidan O‘zbekistonda sovet davrida umumiy ovqatlanish tizimi faoliyati, tizimdagi o‘zgarishlar, sovet hukumati davrida umumiy ovqatlanish tizimning faoliyatida kadrlar tayyorlash, moddiy-texnik ta’minot va sanitariya holati kabi qator muammolarning aholi kundalik hayotida aks etgani arxiv hujjatlari va ilmiy adabiyotlar asosida tahlil etilgan.
Ушбу мақола инглиз ҳуқуқи бўйича шартномавий жавобгарликдан озод қилиш масалаларига ҳамда “фрустрация” доктринасининг моҳитини очиб беришга бағишланган. Унда инглиз ҳуқуқи бўйича шартноманинг моҳияти, шартнома шартлари бажарилмаганда вужудга келадиган жавобгарликнинг ўзга хослиги ва жавобгарликдан озод қилиш асослари ва шартлари ўрганиб чиқилди. Мақолада инглиз суд прецеденти билан бир қаторда Англия қонунчилиги ҳам кенг қўлланилди.
Изучение истории участия узбскистанцсв на фронтах Второй мировой войны, а также великого вклада Узбекистана в победу является на сегодняшний день очень актуальным. Исследование военного периода, помогает извлечь уроки из горького прошлого, увековечивание памяти погибших на воинов способствует формированию чувства благодарности и ответственности в деле сохранения мира и стабильности в каждой стране
Мазкур мақолада жиноят ишини қўзғатишни рад қилиш институтини ҳуқуқий тартибга солинишининг ҳуқуқий асослари ва уларни мустаҳкамлаш ҳамда такомиллаштириш учун янги концептуал нормаларни жиноят ва жиноят-процессуал қонунчилигига киритилиши бўйича таклифлар илмий жиҳатдан асосланган.
Мақолада Ўзбекистон Республикаси давлат ҳокимияти тизимида Президент ва Бош вазир муносабатларининг ўзига хос жихатлари, мазкур муносабатларнинг предметини ташкил этувчи конституциявий-ҳуқуқий муносабатлар қиёсий ҳуқуқий таҳлил асосида батафсил ёритилган ҳамда мазкур соҳада қонунчиликни такомиллаштиришга қаратилган таклифлар ишлаб чиқилган.
Ушбу мақолада Австралия Иттифоқи жиноят қонунчилигида жазони енгиллаштириш институти, шу жумладан, вояга етмаганларга жазо тайинлаш, тамом бўлмаган ҳамда иштирокчиликда содир этилган жиноятлар учун жазо тайинлаш масалалари таҳлил қилинган.
Ушбу мақолада жавобгарликка тортиш муддатининг ўтганлиги муносабати билан жиноят ишини тугатиш асосинининг самарали қўлланилишига тўсқинлик қилаётган омиллар чуқур таҳлил қилиниб, уларни бартараф этиш ва мазкур асоснинг қўллаш процессуал тартибини янада такомиллаштириш бўйича тавсиялар ишлаб чиқилган.