РЕАБИЛИТАЦИЯ ПОСЛЕ МЕДИКАМЕНТОЗНОГО АБОРТА

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
121-124
53
77
Поделиться
Агабабян, Л., Насирова, З., & Гайбуллаева, З. (2022). РЕАБИЛИТАЦИЯ ПОСЛЕ МЕДИКАМЕНТОЗНОГО АБОРТА. Журнал вестник врача, 1(2), 121–124. https://doi.org/10.38095/2181-466X-2021992-120-124
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Искусственная овуляция нежелательной фертильности (аборт) является одним из основных медицинских и социальных факторов, негативно влияющих на репродуктивное здоровье женщин. Организация Бутунджахон соэли саклаш признала аборт серьезной проблемой женского репродуктивного здоровья саклаш. Во всем мире Хар - это одно или несколько обращений к нарушителю спокойствия, направленное на подавление злоупотребления свободой в течение всей жизни женщины одного вида. Ежегодное число абортов в мире составляет около 56 миллионов, из которых 25 миллионов небезопасны, в результате чего умирает 22000 женщин, и на это приходится 8% всех случаев материнской смертности.

Похожие статьи


background image

Доктор ахборотномаси № 2 (99)—2021 

120 

 

 

DOI: 10.38095/2181-466X-2021992-120-124                                                                                        УДК 618-008.65 

МЕДИКАМЕНТОЗ АБОРТДАН КЕЙИНГИ РЕАБИЛИТАЦИЯ 

Л. Р. Агабабян, З. А. Насирова, З. Ф. Гайбуллаева 

Самарқанд давлат тиббиѐт институти, Самарқанд, Ўзбекистон 

 

Ключевые  слова: 

медикаментозный аборт, реабилитация, комбинированная оральная контрацепция, система 

гемостаза. 

Таянч сўзлар: 

медикаментоз аборт, реабилитация, аралаш орал контрацепция, гемостаз тизими. 

Key words: 

medical abortion, rehabilitation, combined oral contraception, hemostasis system. 

 

РЕАБИЛИТАЦИЯ ПОСЛЕ МЕДИКАМЕНТОЗНОГО АБОРТА 

Л. Р. Агабабян, З. А. Насирова, З. Ф. Гайбуллаева 

Самаркандский государственный медицинский институт, Самарканд, Узбекистан 

 

REHABILITATION AFTER MEDICAL ABORTION 

L. R. Agababyan, Z. A. Nasirova, Z. F. Gaybullaeva 

Samarkand state medical institute, Samarkand, Uzbekistan 

Исталмаган ҳомиладорликни сунъий тўхтатиш (аборт) аѐллар репродуктив саломатли-

гига салбий таъсир кўрсатувчи муҳим тиббий-ижтимоий омиллардан бири бўлиб ҳисоблан-
ади. Бутунжаҳон соғлиқни сақлаш ташкилоти, абортни, аѐллар репродуктив саломатлигини 
сақлашнинг жиддий муаммоси деб тан олган.   

Бутун дунѐда ҳар бир тўртинчи аѐл умри мобайнида ҳомиладорликни тўхтатиш муола-

жасига бир ѐки бир неча марта мурожаат қилади. Дунѐ бўйича абортларнинг йиллик сони 
тахминан  56  миллионни  ташкил  этади,  улардан  25  миллиони  хавфсиз  эмас,  бунинг 
натижасида  22000  аѐл  вафот  этади  ва  у  оналар  ўлимининг  барча  ҳолатларини  қарийб  8% 
ини ташкил этади. 

Абортлар  сонининг  барқарор  камайишга  бўлган  мойиллигига  қарамасдан,  абортлар 

муаммоси оналар ўлими, жинсий аъзоларнинг яллиғланишли касалликлари, бепуштликнинг 
етакчи сабабларидан бири бўлганлиги сабабли ҳанузгача ҳал қилинишни талаб этади, шу-
нингдек, у ҳомила тушиши, оналар ва перинатал патология сонини ошириб, кейинги ҳоми-
ладорлик ва туғруқларнинг кечишига салбий таъсир кўрсатади. 

2010 йил мартида аборт муаммолари бўйича бутун жаҳон конгрессининг тан олишича 

(Лиссабон), медикаментоз аборт –дунѐ ҳамжамияти томонидан тан олинган ҳомиладорлик-
ни тўхтатишнинг энг хавфсиз технологияси бўлиб ҳисобланади. Абортларнинг, шу жумла-
дан хавфли абортларнинг тарқалганлиги кўпинча мамлакатнинг қонунчилик сиѐсати билан 
белгиланади. 

Аҳолининг  репродуктив  саломатлигини  сақлаш,  оилани  режалаштириш  ва  абортлар-

нинг хавфсизлиги муаммолари давлат учун жуда ҳам долзарб бўлиб ҳисобланади. Бу 2019 
йилда Республика Соғлиқни сақлаш вазирлиги томонидан қабул қилинган ―Фуқароларнинг 
репродуктив саломатлигини сақлаш тўғрисида‖ги қонуни билан тасдиқланади.  

Бироқ,  асоратсиз  абортдан  кейин  тезликда  жинсий  фаолликнинг  эрта  тикланиши  ва 

фертилликнинг  эрта  тикланишини  (биринчи  уч  ойликда  сунъий  аборт  қилингандан  кейин 
10  кун  ўтгач,  овуляциянинг  содир  бўлиш  эҳтимоли  75,9%ни  ташкил  этади)  ҳисобга  олиб 
[3,7], аѐлларга абортдан кейин дарҳол қўллашлари мумкин бўлган юқори самарали контра-
цептив усулларни таклиф этиш жуда муҳим [1, 8, 11]. 

Гормонал контрацепциянинг  усуллари:  аралаш (эстроген ва прогестаген) ѐки соф  ге-

стаген  усулларни  мизопростол  (одатда  бу  медикаментоз  абортнинг  учинчи  куни)  қабули 
вақтида беришни бошлаш мумкин. Бу усуллар орал контрацептив воситаларни, инъекцион 
усулларни  (масалан,  депо-  медроксипрогестерон  ацетат),  имплантларни  ва  контрацептив 
пластирни  ўз  ичига  олади.  Аралаш  эстроген-прогестагенли  ҳомиладорликка  қарши  қин 

ОБЗОР ЛИТЕРАТУРЫ 

LITERATURE REVIEW 

Обзор литературы 


background image

Доктор ахборотномаси № 2 (99)—2021 

121 

 

 

ҳалқасини мизопростол қабулидан кейин бир кун ўтгач ѐки кўп миқдорда қон кетишда 2-3 
кун ўтгач қўллашни бошлаш мумкин. Бу тавсия клиник тажрибага асосланган, аммо аборт-
дан  кейин  давомли  ва  кўп  миқдордаги  қон  кетишлар  вагинал  ҳалқанинг  самарадорлигини 
қай даражада пасайтириши номаълум [5, 8]. Ҳомиладорликнинг биринчи уч ойлигида амал-
га  оширилган  дори-дармонлар  ѐрдамидаги  абортдан  кейин  дарҳол  қин  ҳалқасини  қўллаш 
бўйича  айрим  маълумотлар  мавжуд,  бу  маълумотларда  абортдан  кейин  уч  ҳайз  даври 
мобайнида бирор-бир жиддий салбий ҳолатлар ѐки инфекция билан боғлиқлик аниқланма-
ган [4, 9]. 

Баъзи тадқиқотчиларнинг фикри бўйича, уч-тўрт ой мобайнида аралаш гормонал кон-

трацептивни  узайтирилган  узлуксиз  равишда  қабул  қилиш  тартиби  айниқса  самаралидир. 
КОКлар  қабулининг  узайтирилган  схемаси,  даврий  тартиб  билан  солиштириш  мумкин 
бўлган ножўя таъсирларнинг хавфи ва қабул қилиш асоратларига эга бўлади ҳамда эндомет-
рийда пролифератив жараѐнларнинг самарали сусайишига ва ҳайз вақтида қон йўқотишлар-
нинг камайишига сабаб бўлади [3,13]. 

Бачадон  ичи  воситаларни  дори-дармонлар  ѐрдамидаги  аборт  тугагандан  кейин  ҳар 

қандай вақтда, яъни уруғланган тухум ҳужайра экспульсиясидан кейин 48 соат мобайнида 
киритиш  мумкин  [1,  15].  Тўлиқ  дори-дармонлар  ѐрдамидаги  аборт  аѐлнинг  экспульсия 
ҳақидаги анамнестик маълумотлари билан биргаликда, эхографик равишда, одам хорионик 
гонадотропинига тест ўтказиш ѐки кичик чаноқ аъзоларини текшириш билан тасдиқланиши 
мумкин. Агар БИВнинг киритилиши кейинги ташрифга режалаштирилган бўлса (уч ҳафта-
дан сўнг), унда аѐл мазкур даврдаги жинсий фаоллиги пайтида тўсиқли ѐки гормонал кон-
трацептивлардан фойдаланиши лозим. 

Презервативлар, диафрагмалар ва спермицидлар сингари тўсиқли усуллар жинсий фа-

оллик тикланганда қўлланилиши мумкин [6,12]. 

Аѐллар стерилизацияси аѐл томонидан ихтиѐрий хабардорлик розилиги имзолангани-

дан кейин амалга оширилиши мумкин [12,15]. 

Ишчи гуруҳ тиббий ходимлар, тадқиқотчилар ва БЖССТнинг ташқи экспертларини ўз 

ичига олган. Маълумотларни йиғиш учун гуруҳли ва индивидуал сўров усуллари, жамоат-
чилик  вакиллари  ва  провайдерлар  билан  муҳокама  қилиш,  ҳомиладорликни  тўхтатиш  ту-
файли ѐки контрацепция усулини танлаш учун мурожаат қилган аѐллар орасида сўровнома 
ўтказиш, абортни бажариш мониторинги, абортдан олдин ва кейин маслаҳат ўтказиш қўлла-
нилган.  Ўтказилган  тадқиқот,  айниқса,  ижтимоий  ҳимоя  қилинмаган  гуруҳлар  орасида 
аҳолининг беморлар ҳуқуқлари ҳақида; контрацепциянинг мавжудлиги ва абортлар ҳақида; 
репродуктив  саломатликни  сақлаш  масалаларида  шерикнинг  роли  ҳақида  хабардорлигини 
ўрганишга  бағишланган.  Тадқиқот  натижалари  ҳомиладорликни  сунъий  тўхтатиш  ҳақида 
ҳам,  унинг  профилактикаси  ҳақида  ҳам  маълумотнинг ифодаланган танқислигини  аниқла-
ди.  Бундан  ташқари,  тадқиқот  мобайнида  Россия  жамиятининг  турли  қатламлари  орасида 
контрацепцияга турлича муносабат аниқланди, бу эса контрацепциянинг мавжуд усуллари-
ни  самарадорлиги,  афзалликлари,  ножўя  таъсирлари  ва  ҳаммабоплиги  ҳақидаги  хабардор-
лик  билан  боғлиқ.  Сўралганларнинг  фикри  бўйича  контрацепциянинг  мақбуллигига  ва 
унинг ҳомиладорликни тўхтатишдан кўра афзалроқ эканлигига қарамасдан, контрацепция-
нинг саломатликка салбий таъсир қилиши ҳақидаги кенг тарқалган фикр туфайли, сўралган-
ларнинг жуда ҳам кам қисми уни мунтазам қўллашади [5,9]. 

Аммо  исталмаган  ҳомиладорликни  олдини  олиш  усуллари  ҳақида  маълумот  олиш 

учун  репродуктив  ѐшдаги  аѐлларнинг  ярмидан  камроғи  (45%)  шифокорга  мурожаат  қили-
шади. Қолганлар эса ўз билимларига ва атрофдаги яқинларининг тажрибаларига таянишни 
афзал билишади [10]. 

Абортдан кейинги асоратлар ривожланишининг эҳтимоллиги ўтказилган муолажалар 

сони ортиши билан авж олиб бормоқда. И.С.Савельеванинг маълумотларига кўра, анамне-
зида иккитагача ҳомиладорликни тўхтатишнинг мавжудлиги 3-4 % ҳолатларда асоратларга 
олиб  келади;  анамнезида  уч-тўртта  аборт  20%  ҳолатларда  асоратланади;  олтитадан  кўп 

Л. Р. Агабабян, З. А. Насирова,... 


background image

Доктор ахборотномаси № 2 (99)—2021 

122 

 

 

абортни ўтказган аѐллар эса 100% ҳолатда асоратлар пайдо бўлиш хавфига дучор бўлиша-
ди. Абортдан кейинги даврда гормонал контрацепциянинг қўлланилиши юзага келган асо-
ратларни  (ҳайз  функциясининг  бузилиши,  КЧАЯК)  даволашда  патогенетик  восита  бўлиб 
хизмат  қилади,  шунингдек,  гинекологик  патология  ривожланишининг  (бачадон  миомаси, 
эндометрийнинг гиперпластик жараѐнлари, эндометриоз) профилактикаси бўлиб ҳисоблан-
ади [11,15].  

Абортдан  кейин  стресс  ҳолати  фонида  гипоталамо-гипофизар  тизимнинг  қўзғалиши 

натижасида организмда стероид гормонлар – фолликула стимулловчи, адренокортикотроп, 
эстрогенлар ва глюкортикоидларнинг ишлаб чиқарилиши рўй беради, шу сабабли гипотала-
муснинг  қўзғалувчанлигини  пасайтириш  ва  мувофиқ  равишда  тухумдонларда  ўзгаришлар 
ва  эндометрийда  гиперпластик  жараѐнларнинг  ривожланишини  олдини  олиш  зарурияти 
пайдо бўлади. Қайта абортларда ҳайз функциясининг бузилиши 25-30% аѐлларда қайд эти-
лади.  Мазкур  бузилишлар  билан  боғлиқ  бўлган  асоратлар  аста-секин  ривожланади  ва 
кўпинча, уларнинг клиник белгилари кеч пайдо бўлиши ҳисобига уларни илгари ўтказилган 
абортлар  билан  боғлашмайди  [6,  15].  Тадқиқотчиларнинг  фикрича,  эстроген-гестаген  орал 
контрацептивларининг қўлланилиши постаборт даврда гипоталамо-гипофизар тизим функ-
циясининг мувофиқ реабилитациясига ва репродуктив функциянинг тикланишига олиб ке-
лади. Абортдан кейин дарҳол КОКнинг қўлланилиши қуйидагиларни таъминлайди: қон ке-
тиш  ифодаланганлигини  камайтириш  (йўқотиш);  пролифератив  жараѐнларни  сусайтириш; 
эндометрий даражасида яллиғланишга қарши ва регенераторли таъсир кўрсатиш; гипотала-
мо-гипофизар  тизим  қўзғалувчанлигини  камайтириш  ва  гонадотроп  фаолликни  пасайти-
риш; эстроген ва прогестинлар танқислигини йўқотиш; ҳомиладорликдан сақланиш [7,12]. 
Бу ўсмир қизлар ва ѐш аѐллар учун муҳим аҳамият касб этади, чунки тўлақонли шаклланма-
ган репродуктив тизимда рўй берган биринчи ҳомиладорликни тўхтатиш кўпгина ҳолларда 
бепуштликка олиб келади [8, 16]. 

Медикаментоз  абортдан  кейин  реабилитация масаласида  инфекцион  асоратларни  ол-

дини олиш ҳам мунозарали бўлиб қолмоқда. Ҳозирги вақтда жарроҳлик йўли билан қили-
надиган  абортни  бажаришда  ўтказиладиган  антибиотикопрофилактика  инфекцион  асо-
ратларни олдини олиш имконини бериши исботланган (исботланганликнинг А синфи) 

Гормонал  контрацептивларнинг  қўлланилиши  туфайли  келиб  чиқадиган  ножўя 

таъсирлар ва асоратларни эсдан чиқармаслик лозим. Улардан энг даҳшатлиси бўлиб тром-
бозлар ва тромбоэмболиялар ҳисобланади [12, 13]. Бунда уларнинг хавфи қўлланилиш даво-
мийлиги ортиши билан 2-7 маротабага ошади [11,15]. Турли муаллифларнинг маълумотига 
кўра,  аралаш  орал  контрацептивларнинг  қўлланилиши  аѐлнинг  организмида  гемостатик 
оғишлар билан ўтади, уларга гиперкоагулемияга мойиллик сифатида қаралади ҳамда у ги-
перфибриногенемия,  VII  омилнинг  фаоллашуви  билан  намоѐн  бўлади,  С  протеинга  рези-
стентлик ортади [7, 13]. Кўпинча плазминогеннинг плазминга (ѐки фибринолизинга) айла-
ниш тезлигини аниқловчи плазминоген фаоллашувининг ингибитори миқдорининг камайи-
ши  ҳисобига  амалга  ошириладиган  фибринолиз  -  фибрин  ҳосил  бўлишнинг  кучайишига 
бўлган  реакция  фаоллашади  [6,  8].  Ивишга  қарши  салоҳиятга  орал  контрацептивларнинг 
таъсири  истисно  этилмайди,  гарчи  адабиѐтда  ҳамма  имкониятлар  қайд  этилади:  бировлар 
миқдорнинг  камайишини  аниқласа,  бошқалар  сезувчанликнинг  бўлмаслигини,  учинчилар 
жинсий  гормонлар  таъсирида  антитромбин  III  нинг  сусайишини  аниқлашган  [1].  Гемоста-
тик  ўзгаришларнинг  жадаллиги  эстроген  компонентнинг  дозаси  ва  контрацептивнинг 
қўлланилишини давомийлиги ортиши билан кучаяди; гемостазнинг тромбоцитар ва коагу-
ляцион бўғинларида оғишлар боғланган ва бир йўналишли табиатга эга бўлади. Гемостаз-
нинг коагуляцион (биокимѐвий) компонентидаги ўзгаришлар пайдо бўлиш вақтидан аввал, 
тромбоцитар  бўғинда  ифодаланган  ўзгаришлар  гормонал  контрацептивларни  қўллашнинг 
биринчи  даврида  юзага  келади,  бу  эса  ивишнинг  фаоллашувида  тромбоцитларнинг  та-
шаббускорона роли ҳақида далолат беради [2, 7]. 

Аралаш орал контрацептивларининг қўлланилишига муқобил восита бўлиб, соф геста-

Обзор литературы 


background image

Доктор ахборотномаси № 2 (99)—2021 

123 

 

 

генли воситалар ҳисобланади, уларнинг гемостазга таъсири, айрим муаллифларнинг фикри-
ча, камроқ ифодаланган [10], бошқа муаллифларнинг фикрига кўра эса гемостазнинг тром-
боцитар  ва  коагуляцион  бўғинларида  ўзгаришлар  жадаллигини  ва  гипергомоцистеинемия 
(ГГЦ)  миқдорини  оширади  [5,6].  Ҳозирги  вақтда  ГГЦ  тромботик  ва  атеросклеротик  асо-
ратлар ривожланиш хавфининг асосий омилларидан бири бўлиб ҳисобланади [13]. Гиперго-
моцистеинемия кўпгина ирсий ва орттирилган омилларнинг қўшма таъсирининг натижаси 
бўлиб, гемостаз тизимининг ҳам тромбоцитар, ҳам коагуляцион бўғинларида кузатиладиган 
гемостатик оғишларини рағбатлантиради, шу билан бирга табиий антикоагулянтларнинг ва 
фибринолиз тизимининг фаоллигини сусайтиради [12]. 

Шундай  қилиб,  ҳомиладорликни  сунъий  тўхтатишдан  кейин  аѐлларни  олиб  бориш 

тактикаси  нафақат  стандарт  терапияни,  периоперацион  асоратларни  даволашни  ўз  ичига 
олишдан  ташқари,  аѐллар  саломатлиги  учун  янги  асоратларни  ва  узоқдаги  салбий  оқи-
батларни  олдини  олиш  учун  КОКни  профилактик  тарзда  тайинлашни  кўзда  тутиш  лозим, 
чунки бу фармакоиқтисодий жиҳатдан асослидир. Фақат бу ҳолатда асоратлар, бинобарин, 
узоқ вақтдан кейин ривожланадиган касалланиш ва ўлим сони камаяди, бу эса катта иқтисо-
дий самарани таъминлайди ҳамда аѐлларнинг соматик ва репродуктив саломатлигига ижо-
бий таъсир кўрсатади. 

 
 

Фойдаланилган адабиѐтлар: 

1.  Аксентьева А. В., Полякова В. А., Карпова И. А. Изменения в сосудисто-тромбоцитарном звене гемостаза 

на фоне реабилитации после медикаментозного прерывания маточной беременности малых сроков и метод 
их коррекции //Современные проблемы науки и образования. – 2018. – №. 5. – С. 77-77. 

2.  Агабабян Л. Р., Насирова З. А. Послеабортный уход-особенности контрацепции //Фундаментальные и при-

кладные исследования науки XXI века. Шаг в будущее. – 2017. – С. 48-50. 

3.  Ворошилова Е. А. Оптимизация реабилитационных мероприятий после артифициального аборта в резуль-

тате  применения  в  комплексной  терапии  аминодигидрофталазиндиона  натрия  //Медицинский  совет.  – 
2018. – №. 21. 

4.  Коновалова  М.  В.  и  др.  Патогенетическое  обоснование  профилактики  инфекционных  осложнений  после 

аборта  у  женщин  с  урогенитальным  хламидиозом  в  анамнезе  //Вестник  Новгородского  государственного 
университета им. Ярослава Мудрого. – 2018. – №. 2 (108). 

5.  Кравченко Е. Н. и др. Комплексная реабилитация женщин после позднего аборта по медицинским показа-

ниям //Бюллетень медицинской науки. – 2017. – №. 3 (7). 

6.  Махмудова С. Э., Ахмедова А. Т. Особенности контрацепции после медицинского аборта //Вестник врача. 

– С. 23. 

7.  Ящук А. Г. и др. Реабилитация женщин после медикаментозного прерывания неразвивающейся беременно-

сти //Медицинский вестник Башкортостана. – 2017. – Т. 12. – №. 5 (71). 

8.  Barreto Cardoso V. et al. Humanization in nursing care to women in post abortion situations //Journal of Nursing 

UFPE/Revista de Enfermagem UFPE. – 2021. – Т. 158. 

9.  Biggs M. A. et al. Women‘s mental health and well-being 5 years after receiving or being denied an abortion: A 

prospective, longitudinal cohort study //JAMA psychiatry. – 2017. – Т. 74. – №. 2. – С. 169-178. 

10.Gill R. K. et al. Feasibility and Acceptability of a Mobile Technology Intervention to Support Postabortion Care 

(The FACTS Study Phase II) After Surgical Abortion: User-Centered Design //JMIR human factors. – 2019. – Т. 
6. – №. 4. – С. e14558. 

11.Ibrahim  Z.  M.  et  al.  Knowledge,  attitude  and  practice  towards  abortion  and  post  abortion  care  among  Egyptian 

private obstetricians and gynaecologists //The European Journal of Contraception & Reproductive Health Care.  – 
2020. – Т. 25. – №. 4. – С. 245-250. 

12.Idi N. et al. Rare Case of Abortion Complication: Bilateral Abscess of the Shoulders //Open Journal of Obstetrics 

and Gynecology. – 2018. – Т. 8. – №. 14. – С. 1578-1582. 

13.Jiao Y. et al. Application of ultrasound multimodal score in the assessment of endometrial receptivity in patients 

with artificial abortion //Insights into imaging. – 2020. – Т. 11. – №. 1. – С. 1-7. 

14.Rahmanian  F.  et  al.  Needs  assessment  for  gender  sensitive  reproductive  health  services  for  adolescents  //

International journal of adolescent medicine and health. – 2020. – Т. 32. – №. 5. 

15.Wang H., Liu Y., Xiong R. Factors associated with seeking post-abortion care among women in Guangzhou, Chi-

na //BMC Women's Health. – 2020. – Т. 20. – №. 1. – С. 1-7. 

16.Zarei M. et al. Resilience and Coping Strategy after Abortion due to Fetal Malformation: A Web-Based Random-

ized Controlled Intervention. – 2020. 

Л. Р. Агабабян, З. А. Насирова,... 

Библиографические ссылки

Аксентьева А. В.. Полякова В. А., Карпова И. А. Изменения в сосудисто-тромбоцитарном звене гемостаза на фоне реабилитации после медикаментозного прерывания маточной беременности малых сроков и метод их коррекции //Современные проблемы науки и образования. - 2018. - №. 5. - С. 77-77.

Агабабян Л. Р.. Насирова 3. А. Послеабортный уход-особенности контрацепции //Фундаментальные и прикладные исследования науки XXI века. Шаг в будущее. - 2017. - С. 48-50.

Ворошилова Е. А. Оптимизация реабилитационных мероприятий после артифициального аборта в результате применения в комплексной терапии ам и ноли гидрофтал азин диона натрия //Медицинский совет. -2018.-№.21.

Коновалова М. В. и др. Патогенетическое обоснование профилактики инфекционных осложнений после аборта у женщин с урогенитальным хламидиозом в анамнезе //Вестник Новгородского государственного университета им. Ярослава Мудрого. - 2018. - №. 2 (108).

Кравченко Е. Н. и др. Комплексная реабилитация женщин после позднего аборта по медицинским показаниям //Бюллетень медицинской науки. - 2017. - №. 3 (7).

Махмудова С. Э., Ахмедова А. Т. Особенности контрацепции после медицинского аборта //Вестник врача. - С. 23.

Яшук А. Г. и др. Реабилитация женщин после медикаментозного прерывания неразвивающейся беременности //Медицинский вестник Башкортостана. - 2017. - Т. 12. - №. 5 (71).

Barreto Cardoso V. et al. Humanization in nursing care to women in post abortion situations //Journal of Nursing UFPE/Revista de Enfermagem UFPE. - 2021. - T. 158.

Biggs M. A. et al. Women’s mental health and well-being 5 years after receiving or being denied an abortion: A prospective, longitudinal cohort study //JAMA psychiatry. - 2017. - T. 74. - №. 2. - C. 169-178.

Gill R. K. el al. Feasibility and Acceptability of a Mobile Technology Intervention to Support Postabortion Care (The FACTS Study Phase 11) After Surgical Abortion: User-Centered Design //JMIR human factors. - 2019. - T. 6.-№. 4.-C. el4558.

Ibrahim Z. M. et al. Knowledge, attitude and practice towards abortion and post abortion care among Egyptian private obstetricians and gynaecologists //The European Journal of Contraception & Reproductive Health Care. -2020. - T. 25. - №. 4. - C. 245-250.

1di N. et al. Rare Case of Abortion Complication: Bilateral Abscess of the Shoulders //Open Journal of Obstetrics and Gynecology. - 2018. - T. 8. - №. 14. - С. 1578-1582.

Jiao Y. et al. Application of ultrasound multimodal score in the assessment of endometrial receptivity in patients with artificial abortion //Insights into imaging. - 2020. - T. 11. - №. 1. - C. 1-7.

!4.Rahmanian F. et a). Needs assessment for gender sensitive reproductive health services for adolescents // International journal of adolescent medicine and health. - 2020. - T. 32. - №. 5.

Wang H.. Liu Y., Xiong R. Factors associated with seeking post-abortion care among women in Guangzhou. China //BMC Women's Health. 2020. - T. 20. - №. 1. - С. 1 -7.

Zarei M. et al. Resilience and Coping Strategy after Abortion due to Fetal Malformation: A Web-Based Randomized Controlled Intervention. - 2020.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов