Maqola talabalarning uzluksiz pedagogik amaliyoti samaradorligini oshirish muammosini o‘rganishga bag‘ishlangan. Muallif bo‘lajak pedagogning kompetensiyalarini rivojlantirish uchun ishlab chiqilgan strukturaviy va mazmunli modelga asoslangan pedagogik universitetning zamonaviy ta’lim muhitida talabalarning o‘quv amaliyotini tashkil etishga innovatsion yondashuvni taklif qiladi. Uzluksiz pedagogik amaliyotni 4+2 tartibida tashkil etishga qo‘yiladigan talablar, uni tashkil etish tamoyillari o‘rganiladi. Bo‘lajak o‘qituvchining rivojlanishini samarali boshqarish uchun pedagogik amaliyot davridagi talabalar faoliyati turlarining maxsus texnologik xaritalari ishlab chiqilgan. Muallif tomonidan o‘tkazilgan izlanish pedagogik amaliyotning joriy etilgan innovatsion modeli samaradorligini tasdiqlash imkonini berdi.
Oʼzbek tilida kelishiklar oʼzining turli xil hududiy va fonetik variantlarining koʼpligi, turli kelishik shakllarining biri oʼrnida ikkinchisini sinonim sifatida almashtirib ishlatish imkoniyatlarining mavjudligi bilan boshqa grammatik kategoriyalardan farqlanadi. Ulardagi bu lisoniy oʼzgarishlar tinglovchi va oʼquvchi(читатель) obʼektiga pragmatik taʼsir koʼrsatishi koʼzga tashlanadi.
Мазкур мақолада Ўзбекистондаги давлат хизмати тизимини такомиллаштиришга доир амалга оширилаётган ислоҳотлар, уларнинг жамият ва давлат ҳаётидаги ўрни ёритилган. Шу ўринда жаҳон тажрибасини ўрганиш муҳим аҳамиятга эга эканлигига эътибор қаратган ҳолда, Япония тажрибаси ҳам таҳлил қилинди.
Maqolada tarixiy-madaniy turizm tushunchasi, uning turizm sohasidagi o‘rni o‘ziga xos jihatlari ochib berilgan. Tarixiy-madaniy turizmni rivojlanishiga ta’sir etuvchi omillar PEST tahlili asosida o‘rganilgan. Tarixiy-madaniy turizmni rivojlantirish imkoniyatlari va istiqbollari tahlil qilingan.
Maqolada ot so‘z turkumining stilistik xususiyatlari tavsifida, ulardagi ko‘plik, egalik, kategoriyalari va modal ottenkalari shakllanishida pragmatik aspekt (воздействие) nutqda ta’sir etish jarayonlari tadqiq etiladi. Tarixiy taraqqiyot jarayonida bu kategoriyalar ba’zi birko‘rsatkichlari eskirgan, muomalada eskirganlari o‘rnida yangi shakllarning qo‘llanishi natijasida turli xil parallellar, variantlar maydonga kelganligi ham tavsif etilgan.
Ушбу мақола хитой тилида кенг тарқалган сўз ясалиш усулларидан бири бўлмиш морфемали контракция ҳақидадир. Бунда морфемали контракциянинг “ажратиш орқали қисқартириш” усулига оид ўзига хос хусусиятлар ҳақида маълумот бериб ўтилади.
Ushbu maqolada qurilishni tashkil etish, rejalashtirish va boshqarishning asosiy jihatlari muhokama qilinadi. Asoschilari va qurilishni tashkil etish fan va amaliyotining rivojlanishi tarixi yoritilgan.
Фразеологизм - турғун бирикмаларнинг образли, кўчма маънога эга тури бўлиб, тил эгасининг дунёни, ҳодисаларни ўзига хос кўришини намоён этади. Фразеологизмлар ҳар доим халқ дунёқараши, жамият тузилиши ва ўз даврининг мафкурасини билвосита акс эттиради. Ф. И. Буслаев асосли таъкидлаганидек, фразеологизмлар ўзига хос кичик дунё бўлиб, улар аждодлар томонидан авлодларга мерос қилиб қолдирилган ахлоқий қоидалар ва ҳаққоний фикрларни ўз ичига олган қисқа, ҳикматли ифодалардир. Фразеологик бирликлар бир тилдан иккинчи тилга асосан тўрт хил йўл билан - аслият тилидаги бирликка компонентлар таркиби, грамматик қурилиши ҳамда маъно ва услубий вазифаси мос эквивалентлар, бошқа хоссалари фарқ қилгани ҳолда, маъно ва услубий вазифаси ўхшаш муқобил вариантлар, калка усулида ва тасвирий йўсинда таржима қилинади. Фразеологизмлар сўзма-сўз таржима қилиш имконини бермайди: улар бошқа тилнинг фразеологик эквивалентини қидириб топишни талаб қилади, чунки фразеологик маъно эмоционал маъноли ва стилистик ифода билан бирга келади. Мақолада фразеологик бирликлар бир тилдан иккинчи тилга таржима қилиш тўрт хил йўл билан амалга оширилиши “Замонавий корейс насри антологияси”да ўзбек тилига таржима қилинган ҳикоялардан олинган мисоллар ёрдамида таҳлил қилинди. Турли тиллардаги фразеологизмларининг бир-бирига ҳар жиҳатдан ўхшашлиги аксарият ҳолларда бу халқларнинг турмуш шароитлари, урф-одатлари ва мантиқий мушоҳадаларидаги муштараклик билан изоҳланади. Бинобарин, корейс ва ўзбек тилларининг бир оилага мансублиги, бу тил соҳибларининг дунёқараши, менталитети, турмуш шароитларининг муштараклиги уларнинг лафзларида кўпгина умумий фразеологизмларни шаклланишига сабаб бўлган. Таржимада бундай муштарак, яъни эквивалентга эга бўлган фразеологизмлар деярли муаммо туғдирмайди. Ҳар бир лисоний ҳамжамиятнинг дунёни ўзига хос тарзда акс эттириши табиий ҳолдир. Шу нуқтайи назардан муайян лисоний ҳамжамиятдаги фразеологизмлар ўзга маданиятга хос бўлмаслиги, бошқа тилда ўз эквивалентига ёки муқобил вариантига эга бўлмаслиги мумкин. Бундай ҳолда кўпроқ таржима амалиётининг тасвирий ёки калка усулига мурожаат қилинади.
Ushbu maqolada shaharlarni obodonlashtirishning asosiy jihatlari muhokama qilinadi. Yashil maydonlarning shaharsozlikdagi roli, shuningdek, turar-joy mavzelari hududlarini obodonlashtirishning dolzarbligi.
Har birimizning hayotimizda axborot olamining ahamiyati tobora kuchayib borayotgani kundek ravshan. «Infosfera» (axborot olami) olis manzillarni yaqinlashtirib, oraliqdagi masofalarni qisqartirmoqda. Mazkur olamda insoniyat tarixining barcha bilimlari jamlangan. Bizdan esa “Infosfera”ning kirish eshigi, undan foydalanish imkonini beruvchi asosiy kalit – internetni bilish talab etiladi, xolos. Bu maqolamiz ta’lim va fan sohasida tobora ahamiyati ortib borayotgan, jahon bilim omborining asosiga aylanayotgan elektron kutubxonalarga dahldor.
В статье рассматриваются условия внедрения инноваций в аграрную сферу с целью развития сельского хозяйства в нашей стране, ускорения этого процесса, внедрения в науку, в знания и производство. В связанном порядке, в частно- сти участникам республиканского агропромышленного комплекса, необходимо развивать деятельность центров знаний и инноваций, предоставляющих достоверную, полную и оперативную информацию для принятия решений, необходимых в произ- водственных процессах.
Корейс адабиёти шарҳи шуни кўрсатадики, энг олижаноб фазилатлар, энг юксак, энг эзгу хислатларга эга бўлган қаҳрамонларнинг ижтимоий аҳволи, уларнинг жамиятда эгаллаб турган мавқелари, мақомларига мувофиқ келмас эди. Улар ўз ҳаётларида кўп нарсадан маҳрум этиладилар, қувғин, қатағонларга дучор бўладилар, таҳқирланадилар, қашшоқликда турмуш кечирадилар. Шунга қарамасдан, ўрта асрларда яратилган қиссаларда қаҳрамонлар ёлғончи дунёнинг кулфатларидан тушкунликка тушмайди, пессимизмга берилмайди. Бу эса ўша даврда яратилган асарларнинг муҳим хусусияти ҳисобланади. Жумладан, болаликдан ўз ақли билан ҳаммани лол қолдирган Хон Кил Дон паст табақадан етишиб чиққани учун турли қувғин ва камситишларга тоқат қилишга мажбур бўлади. Шунга ўхшаш туйғуларни бошқа бир қисса қаҳрамони – табиатан одобли ва андишали қиз бўлган Чхунхян ҳам ҳис этади. Аслзода бўлишига қарамай, худди шундай қисматга «Хинбу ҳақида қисса қаҳрамони ҳам дучор бўлади. Мазкур қаҳрамонларнинг фаолияти мисолида яхшилик ва ёмонлик тушунчаларининг бадиий талқини аниқ кўзга ташланади. Айни ҳолда корейс адабиётида бутун корейс маданиятининг тадрижий асоси сифатида қараладиган хан категорияси амал қилади. Бу категорияга кўра, инсонни шахс сифатида белгилайдиган бош омиллар бу итоаткорлик, кўнгли очиқлик, некбинликдир. Ўрта асрларда яратилган қиссаларда етакчилик қилувчи хан категорияси замонавий романнавис, аёл адиба Шин Кёнг Сукнинг “Онамни ўз паноҳингда асра” романида ҳам кўзга ташланади. Романнинг сюжет чизиғи шундай: асар хотираси сустлашиб қолган онанинг Сеул поезди бекатида адашиб қолиши билан бошланади, тинч-осуда яшаётган оиланинг бошига кутилмаганда катта кулфат ёғилади. Чунки она умри бино бўлиб ҳеч кимга, ҳатто фарзандларига ҳам оғирлиги солмаган, бирор маротаба соғлиғидан шикоят қилмаган, ҳаётидан бирор кимса нолимаган, уй-рўзғор ишларини бекаму-кўст бажариб юрган. Романда конфликт онанинг фарзандларининг ўзи орзу қилганидек улғайиб, мактабни муваффақиятли тугатиб, танлаган касбларининг етук мутахассиси бўлиб етишганида, жумладан, қизининг жаҳонга машҳур ёзувчи бўлиб етишишида, қишлоқдаги оғир меҳнатдан қутулиб, шаҳарда яшай бошлаганида ўз ечимини топади. Аммо адиба романи қаҳрамони – онани бахтсиз қилиб қўйдим, деб ўйлайди. Аслида она бошқаларга, эрига, қайн укасига, фарзандларига, қўшнининг тирик етим болаларига, меҳрибонлик уйи болаларига бахт улашиб яшади. Мана бу романнинг лейтмоти ҳисобланади.
Maqolada shahar infratuzilmasini o'zgaruvchan iqlim sharoitlariga moslashtirishning dolzarb muammosi yoritilgan. Tadqiqot O‘zbekistondagi yog‘ingarchilik va uning shahar transport infratuzilmasiga ta’sirini tahlil qilishga qaratilgan. Mualliflar tarixiy ob-havo ma'lumotlarining statistik tahlilini qo'llab, iqlim modellarini o'rgangan holda shahar transport tizimlarini ekstremal ob-havo sharoitlariga chidamliroq qilish strategiyalarini taklif etadilar.
Mazkur maqolada bolalarning o‘zini-o‘zi anglashi, o‘ziga va o‘zgalarga baho berishi, oilada katta yoshdagi insonlarning bola bilan qiladigan muomala munosabati, uni o‘zini mustaqil shaxs sifatida anglashi hamda oilada maktabgacha yoshdagi bolalarning o‘z-o‘zini anglashida o‘yin faoliyatining ahamiyati batafsil yoritilgan hamda tavsiyalar ishlab chiqilgan.
Мазкур мақолада инсонлар учун ташқи борлиқни билиш учун асосий вазифалардан бирини бажарадиган “кўриш” туйғусининг бошқа сезгилар билан ўзаро чамбарчас боғлиқлигини инглиз ва ўзбек тилларида мақоллар орқали таҳлил қилиш ҳақида сўз боради. Кўриш сезгисининг психолингвистик табиатини таҳлил қилинар экан, кўриш жараёни қандай кечиши ва унинг натижаси инсон хотирасида қандай сақланиши масаласи ҳам таҳлил қилинади. Бу масалани тадқиқ қилишда эса “Дунёнинг лисоний манзараси” назариясининг асосий доктриналари ҳақида фикрлар билдирилади.